Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

285

на путовању мисије кроз Сједињене Државе, говорио је америчком свијету о Келтима, о умјетничкој недостатности Франклиновог споменика у Вашингтону, или како далеко носе вердунски топови. О југословенском питању је шутио.

Уопће иступила је српска мисија искључиво као српска. Тражећи помоћ америчку за реконструкцију Србије није се хтјела да сјети опустошених предјела, попаљених села и упропаштених породица у Босни- Херцеговини, Срему и другђе.

Унаточ просвједу претежне већине наших исељеника у Америци српска је влада држала као свог главног консула. човека, који је и сам и преко својих новина упорно радио про– тив југословенске идеје. Напокон га је обасула хвалом и славом.

Српска влада изаслала је у Америку потпуковника Милана Прибићевића као шефа војне мисије за сакупљање југословенских добровољаца. Док је г. Прибићевић свим силама радио око повјерене му задаће, почасни генерални консул

- краљевине Србије у Нев-Јорку, изравно и неизравно по сво= јим органима, спречавао је рад г. Прибићевића док напокон није морао напустити своју мисију. Кад сеје повратио, спочитавали су му да је опасан Југословен, и нада све сукоб са ре– ченим консулом уз којега су били сви званични српски кругови.

Влада која је имала да заступа уједињење наше народне територије у једну јединствену државу, именовала је посланика на „двору црногорског краља Николе, који је храбру, никад не побјеђену војску црногорску предао и задао Аустрији те који у бизантинском лицемјерству заговара републику Југославију — дакако у претпостави да јој он буде господаром. Именовавши сама посланика код Николе Петровића, који се, без туђинске оружане пратње, неће усудити да поврати у земљу коју је издао непријатељу, српска је влада морално присилила владу америчку да и она прими посланика бившег црногорског краља — што је на велику штету југословенског државног идеала.

Свеопћи је дојам, да је прави разлог беспримјерном у дипломацији поступку са послаником Михајловићем- био његов рад за југословенску идеју. Он је брутално кажњен, јер је радио за југославију. |

Док је српска влада, у протимби са Крфском декларацијом, свагђе и вазда само радила за Србију, Повећану или Велику, усвајала [2 себи искључиво право да аустро-угарске Југословене представља она сама, нарочито без саучешћа