Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

30 -

Одбор“ има задаћу „зајамчити нашу народну егзистенцију на нашем уједињеном земљишту .) |

(Ово наглашавање да Србија и Црна Гора не воде освајачки рат, поновљено је н у прогласу „Југословенског Одбора“, од 12. маја, 1915. г. упућеноме „британском народу и парламенту“, у коме прогласу, поред осталога, стоји и ово: „за Србију се пи Црну Гору ради о рашу за ослобођење, а не о рату за освајање; ове се државе боре, да ослободе наше племе од туђега јарма и да нас уједине у један јединствен слободан нород.“) -

Према горе изложеном изгледало је, да су чланови „Хрватског Одбора“, пошто суу Лондону уместо „Хрватског“ оеновали „југословенски Одбор“, напустили онај дуализам и сепаратизам, који су у Риму онако јако наглашавали, и да су усвојили оно схватање о народној политици, које су о томе имали српска влада, а у то доба, и све организације наших саплеменика у Америци и Европи.

Али, то што је изгледало, није било и у ствари тако. Јер, ако су господа из „Југословенског Одбора“ заменили своје раније друштво лондонским и париским, и ако су били приморани говорити у Лондону и Паризу другчије него у Риму, па са окренути мало и Србији, за коју у Риму нису хтели ни чути, они ипак нису били до краја и стално напустили ону своју хрватску, чисто сепаратистичку концепцију.) Они су, нстина, тада говорили, да је и „Југословенском “Одбору“ Циљ „зајемчити нашу народну егзистенцију на нашем уједи-

г) „Документи“... сабрао Ф. Шишић. (стр. 25). 2) Морамо овде напоменути да се Србија н Црна Гора нису бориле зато, „да нас уједине у један јединствен народ,“ као што се каже у том мемоару, који је потписао г. Д-р Грумбић. Баш зато, што су Срби, Хрвати и Словенци били и јесу један народ, Србија је била поставила као ратни циљ, да тај један те исти народ ослободи, у колико није био слободан, и да га затим уједини у једну слободну државу са Србијом. Само је, ваљда, г. Трумбић могао мислити да су Срби, Хрвати и Словенци не један него три различита народа, које је, тек после повољних резултата рата, требало „ујединити у један јединствен народ.“

3) Савезници су били (Енглеска и Француска) оставили Русији, да се она брине о стварима, које се тичу Балкана и свега онога, што је с тим у вези, и свакога су, што се тиче тих ствари, упућивали на Петроград, а Петроград је, опет, свакога упућивао на Србију. -

У својој књизи „Рапалски Уговор“ (Загреб, 1921.), на стр, 5. г. Д-р Ф. Поточњак, члан негдашњег „југословенско Одбора“, говори о томе како су гласови о условима Италије за њен улазак у рат силно узрујали наш елеменат, па и онај у Чикагу, где се он у марту, 1915. г. бавио. „У тој ситуацији држао сам да ће бити најбоље и сврси најсходније, ако се управи апел на руску владу, /ер код других влада и онако нити су за нас знали нити за нас марили“.