Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

\ 51

„наметну једно своје властито решење,“ пошто је иначе „цела ствар осуђена на неуспех. Разуме се да се Супило имао трудити да то руско „властито решење“ буде онако како су то желели он, Супило, Трумбић, Стојановић, Хинковић, HT. JI.

То је, колико је нама познато, био први покушај југословенских емиграната, да српској влади наметну једну своју основу за решење нашег народног питања. Доцније таквих је покушаја било у више прилика. Оно што се није успело извести преко Руса и уз помоћ Руса, покушавало се, после, извести преко Енглеза, Француза и Америчана. А пошто је Супило био умро, руководили су тим покушајима, из Париза и Лондона Д-р Трумбић, а из Женеве Никола Стојановић и Газари. Отуда је, у новембру. 1918. г. и дошло у Женеви до оног наопаког дуалистичког решења нашег народног питања, које је српска влада, после, одбацила без икакве дискусије. ж

Да је Супило у Нишу и Петрограду доиста представљао и напред поменуту господу, да је говорио и у њихово име и био израз и њихових мисли и жеља, види се из тога, што су они сами Супила као таквог означавали. На две недеље дана по одласку Супиловом из Рима, они су дошли амбасадору Крупенском и молили га, да не само он прими к' знању, него да и Петроград обавести, да су они у свему пошпуно сагласни са Супилом. Крупенски се одазвао тој молби, и 10. фебруара, 1915. г. под Мо 38 послао је овај телеграм у Петроград:

„Најглавнији чланови југословенског комитета, представ-= ници Српско-Хрватске коалиције, посланик загребачког Сабора, Хрват Хинковић, посланик босанског Сабора, Србин Стојановић, који живи у Женеви, и далматински посланик Хрват Трумбић, који је у Риму, моле да сматрате посланика Супила, који стиже у Петроград, као њиховог пуномоћника, чија гледишта пошпуно се слажу са његовим. Ранија размимоилажења Супилова са српско-хрватском коалицијом сад више не иошоје. Програм Супила одобрава и Пашић“ (!)

Две су ствари у овом телеграму биле скроз нетачне: прво, програм Супилов никад није одобравао и г. Пашић, друго, ранија размимоилажења Супилова са српско- SOLO SKOMI коалицијом постојала су и тада, јер је српско-хрватска коалиција до самог слома Аустро-Угарске остала на т. 3. нагод-