Србија и Југословени : за време рата 1914-1918
bh
52 | ,
беном земљишту. Г. Крупенски је, односно те две ствари, био просто обманут. ~
Шта је све Супило радио у Нишу пре него што је отпутовао у Петроград, и какви су резултати његових разговора, које је водио са српским званичним круговима, није нам познато. Знамо толико, да је половином фебруара већ био у Петрограду, да је тамо провео више од два месеца, и да су руски меродавни кругови, и мимо препоруке Пашићеве, коју је собом донео, с неповерењем гледали на њега. Нити је, с једне стране, могао успети да задржи Русе од потписа оног и онаквог Лондонског Уговора, нити их је, с друге стране могао придобити да наметну једно „властито решење“ нашег народног питања. | :
Cynuno ce из Петрограда враћао у Ниш баш кад су из Ниша у Петроград стизали г.г. Љуба Стојановић, члан Академије Наука и Александар Белић, професор Универзитета.
Знало се и у Нишу за погађања и припреме за потпис Лондонског Уговора, и за увлачење Италије у рат, па је српска влада хитала да спасава, што се спасти могло од компензација, које су се на наш рачун имале дати Италији. Нажалост, ништа се у том поглегу није могло успети. Блокада Енглеске и неуспеси савезничке акције у Дарданелима били су главни узрок томе. Ипак је српска влада чинила оно, што јој је била дужност. Прва намера да у Петроград отпутује сам председник владе, г. Пашић, била је осујећена, јер су у руском Министарству иностраних дела сматрали Пашићев долазак беспредметним. Долазак г. г. Љубе Стојановића и А. Белића г. Сазонов је такође похушавао да спречи. Њему је било неугодно видети у Петрограду људе, за које је веровао да ће дизати руско јавно мнење противу једне политике, коју ни Сазонов ни Русија нису могли изменити. Међутим су г. г. Љ. Стојановић и Белић ипак стигли у Петроград половином априла (1915). И да није била задоцнила, њихова интервенција, као што се из предњег види, не би ни иначе могла помоћи. Но, ако својом акцијом нису ништа могли изменити у ономе што се тицало Лондонског Уговора, они су у другом погледу учинили много користи. Они су руском министру предали један мемоар, израђен потпуно објективно и на основу етнографгких карата, међу којима је било и таквих које су сами Аустријанци раније били