Србија и Југословени : за време рата 1914-1918
59
Италију значај њене супрематије на Јадранском Мору. Ако дође од Супила одговор биће и мени саопштен“.
Као што је познато, пок. Фран Супило био јеу то доба у Петрограду, као изасланик и представник чланова познатог „Хрватског Одбора“ у Риму и неких других јужно-словенских емиграната из Аусто-Угарске, који су били у идејама тога одбора. Њему је, свакако, из меродавних руских кругова било саопштено оно што је он јавио у Рим, Д-р Трумбићу. А из онога што је јављао Дру Грумбићу види се, да су рђави ток савезничке акције у Дарданелима и блокада Енглеске, поглавито, били одлучни чиновници, који су помогли Талијанима да што више уцене Савезнике. Било како му драго, тек је Лондонски Уговор нанео грдне штете нашим народним интересима, који су њиме били жртвовани за рачун Италије.
Лондонски Уговор и акција српске владе протнв њега
Положај Србије у самом почетку рата био је врло тежак, и према Савезницима.) Прва објава рата била је упућена Србији. Рат је од ње ш због ње почео. То је било опште веровање европске публике, која је сматрала да до рата никако не би ни дошло да није убијен Франц Фердинанд. Међутим, за то убиство беше и у јавности и иначе окривљена званична Србија. Требало је времена док се европско јавно мнење у том погледу разуверило. Али, у почетку рата, Србија је на својим леђима и сувише осећала изговор Аустро-Угарске, да је оружаном руком морала устати против Србије због тога, што јој ова угрожаваше не само морални престиж, него, преко њега, и територију. У тим првим тренутцима рата, Србија се морала осе– ћати срећном што није била остављена сама себи у борби с надмолнијим непријатељем, и није јој могло ни падати на ум, да, још тада, захтева од Савезника и каква формална обећања у погледу награде за своје учешће у рату. Сва брига у тим првим тренутцима била је у томе: сачувати своју сопствену главу. И кад је 27. јула, 1914. год, стигао у Ниш телеграфски одговор цара Николе II Ha депешу Престолонаследника Александра, одједном се сва Србија преобразила. И народ, и влада, и Скупштина, и војска, све беше одједном озарено радошћу и надом, сви беху окрилаћени царским речима; „Ваше
1) Русија је, у том погледу, чинила изузетак, и она је од првога тренутка кризе стала отворено у одбрану Србије.