Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

60

Височансшво може бшти сигурно, да Русија ни у ком случају неће осташи равнодушна према судбини Србије“. Свима се у том тренутку беше свалио с груди један грдни терет; сви сад знађаху да Србија није сама, и да је има неко бранити. Али онај који моли помоћ за одбрану није у истом тренутку могао тражити и награду, тим мање што та награда није зависила само од Русије, него и од других. А Савезници Русије ни тада, ни после тога за прилично времена, никако нису могли доћи на идеју, да Србија, сем шога што ће је U OHU браншти, има права још и на неку нарочиту награду. Гек су српске победе, најпре она на Церу, а поглавито она на Руднику, могле окуражити Србију инешто мало раскравити према Србији и западне силе Споразума, нарочито Енглеску. Тада се и она, први пут од почетка рата, непосредно обрати српској влади, питајући је шта јој не достаје. И кад је Србија, после седмомесечног ратовања, почетком 1915. г. устајала у одбрану животних интереса нашег народа на Јадрану, она на својој страни није више имала само Правду, него и морални престиж од две велике победе, које српска војска беше задобила, а сем тога: дотле беше већ увелико развејан и глас о тобожњој српској провокацији. Е =

· Под Пов. Мо 349, 18 (31) марта, 1915. год. послао је из Ниша у Петроград ондашњи руски посланик, кнез Трубецкој, једну депешу, у којој јављаше „о озбиљној бризи српске владе, коју јој задају претензије Италије на далматинско Приморје“. У тој депеши, која ће се, у своје време, и у целости објавити, кнез Трубецкој наговештаваше наде, којесе, у том питању са српске стране полагаху на Русију, „да она неће допустити тргозину, којом би се из руку Аустрије предала Италији власт над значајним делом словенског насеља.“ Даље кнез Трубецкој извештаваше истом депешом, да је „питан за мишљење да ли би било потребно да Пашић пође у Петроград ради преговора о том питању, како би се на тај начин скинула свака одговорност Србије за могућу погрешку из које би произишле тешке последице“. „ја сам — настављао је кнез Трубецкој —- одговорио, да су код нас, у сваком случају, довољно познати интереси српског народа и државе, и да ће се учинити све што је могуће за заштиту тих интереса; али решење овог питања, на. крају крајева, не зависи само од нас. — Ca своје стране убеђен сам да задовољење талијанских претензија на