Србија и Југословени : за време рата 1914-1918
1
у времену од почетка рата па до априла, 1915. и дуго после тога, хрватски и словеначки листови у А. Угарској, готово сви редом, тровали су душу нашег народа најцрњим погтрдама и прошив Србије и прошив њене православне династије. Уосталом, и све оно што се, доцније догађало, чак у 1817. и 1918. г., потврђује наше сумње о искрености осећаја за признањем православне династије, у којој пуно Словенаца и Хрвата, нарочито ових других, још ш дан дањи виде оно, што бни називају — српском хегемонијом.
Ни везе са Шуштерчићем нису биле прекинуте, као што се у горњој депеши саопштавало. Клерикалци су их с њиме одржавали и тада, и доцније, готово до уочи самог примирја. Д-р Шуштерчић је такође један од потписника мајске декларације (мај, 1917). Е
Друга депеша гласи овако:
„У Трсту је 5. априла одржат други скуп представника југословенских земаља без Далмације. Скуп је подвргао ревизији спремљени текст прогласа.) Саслушан је посланик Мандић:) и решено је, ради одржања контакта с Русијом), уздржати се за сад од манифестовања против Италије. Становништву биће препоручено да се према мешању Италије држи спокојно, у нади да ће праведна Европа сачувати њихове земље од туђинског ига. Што се тиче уступгка каквих било територија, о шоме ни речи не може бити. Уступање Трста лишило би словенске земље једног природног и незаменљивог пристаништа. За подржавање и заштиту овог гледишта скуп је одлучио послати у Енглеску ш Русију депутацију од представника хрвашског и словеначког народа. Скуп је једногласно признао неопходност ческог захтева о територијалном сједињењу северног и јужног Словенства коридором дуж западне угарске границе“.
Како је на дваестак дана после скупа, о коме сеу горњој депеши говори, дошло и до формалног потписа Лондонског Уговора, престала је потреба слати у Енглеску и у Русију депутације, ради „подржавања и заштите гледишта“ оцртаног у тој депеши; престала је такође потреба и за уз-
1) Свакако је тај проглас био против Италије, и ако се то у депеши не каже.
2) Мандић је био потпредседник Хрватског Сабора.
3) Преко италијанске територије, т. ј. преко руског посланика у Риму могао се најпогодније одржати овај контакт.