Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

84

литичких противника Пашићевих (М. Драшковић) назирале да она петроградска депеша у „Согпеге де la ега“ може бити само једна обична интрига, па нису хтели по тој ствари предузимати ништа пре него што се Пашић врати, и они буду у прилици да чују и његову реч о томе. У брзо је EF без Пашићевог разјашњења постало јасно, да је ту по среди само једна интрига, и ништа више. Видело се то и из руских листова, кад су дотични бројеви допрли до Крфа. Пашић је у Петрограду доиста био примио једну групу новинара. Ови који су били ближе талијанском посланству намерно су изврнули Пашићеве изјаве. Остали руски листови, а ови су билн у великој већини, саопштили су верно оно, што је Пашин рекао. А из тих њихових саопштења ни издалека се не види да је Пашић признавао неку талијанску хегемонију на јадранском Мору.

=

И данас се још оперише са том талијанском измишљотином. Њу као аргуменат против г. Пашића наводи и загребачка „Слободна Трибуна“ (од 17. априла, 1921), а наводи је и Д-р Ф. Поточњак у свом „Рапалском Уговору“, страна 51—52. И као год што је „Слободна Трибуна“ н њоме покушавала утврдити своју критику Пашићеве концепције за ослобођење и уједињење нашег народа, тако је исто и Д-р Поточњак истинитост поменуте талијанске измишљотине покушао доказати једним скраћеним и уз то непошпуно изнесеним одломком из једне Пашићеве изјаве приликом већања о Декларацији, која се 1917. г. на Крфу израђивала. Упућујемо читаоце на часопис „Нови Живот“, у коме су објављени записници који су вођени на тим конференцијама, па ће из њих сами видети да је Поточњаково саопштење нетачно. Ми овде наводимо свега два-три цитата из тадашњих Пашићевих изјава као потврду ових наших речи:

„Нема Србина који не жели да се Југословенство уједини, и који би пристао да се да странцима ма и последње село хрватско или словеначко. Питање је само да ли ћемо моћи наше савезнике загрејати, да наше захтеве помажу до краја“ (седница од 4. јула).

„У погледу Јадранског Мора наша је полазна тачка да оно није талијанско језеро, него међународно море“ („Нови Живот“ књ. ЈУ. св, 7). „Основа је наше политике уједињење