Србија и Југословени : за време рата 1914-1918
83
зили и казивали интимне жеље своје. Није, дакле, било чудо што је Италија употребила одлазак Пашићев у Русију за једну интригу између Србије и чланова „Југословенског Одбора“. У једноме телеграму на Петрограда од 6. маја, 1916
несумњиво скованом у петроградском талијанском посланству, миланска „Согтеге де ја Зега“, поред осталог, саопштила је и то: како је „Пашић дао интервју представницима руске штампе“ и како им је и то рекао, да „ми Срби не можемо непризнати неоспориво право Италије на хегеменију на обалама Јадранског Мора“,
Могло се одмах опазити да је та депеша скроз лажна. У њој се изрично не помиње ни један руски лист, коме је онакве изјаве г. Пашић дао; говорило се само онако, уопште, да је г. Пашић „дао интервју представницима руске штампе“. Али се интригантски смер те депеше још боље могао опазити по томе, што су је одмах, као по команди, прештампали сви талијански листови, коментаришући је готово подједнако. У разним варијацијама, они су сви уздизали Пашића: што је „јасно прихватио гледиште против којега је 500:0 пропаганду Југословенски Одбор“.
Већ сами ти коментари били би довољин за сваког паметног човека да увиди сав интригантскл смер те депеше. Хли наши „Југословени“ не само што се нису хтели освртати на све то, него су, изгледа, једва дочекали једну лаж да би њоме могли оперисати против г. Пашића. Једино се тиме може објаснити што су они, и то на један мах, пристали заборавити на све што је дотле било, па прихватити једну талијанску измишљотину као истину. Нарочито је Д-р Трумбић заборавио на Србијино „дивно држање“ у питању „нашега
ора“, на њезино „оштро, енергично и коректно иступање“! За њега је више вредила једна ординарна интрига него све дотадашње званичне изјаве српске Народне Скупштине и председника српске владе! И одмах су, наравно, с те стране отпочеле оптужбе против г. Пашића зато, што је овај, тобоже, „изневерио југословенску идеју“!
До којих су размера ишле те глупе оптужбе може се судити и по томе, што су поменуту тобожњу петроградску
зјаву Пашићеву, још док се он из Петрограда није био ни вратио, употребили и неки чланови тадање Пашићеве коалицисне владе као оруђе да оборе Пашића. Али је тај покушај пропао у самом почетку; пропао зато, што су и неки од по-