Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

86

требало учинити. То је достављено н Сонину, али се низнта више 0 тој ствари није могло дознати.)

Интересантно је што је цела ова интрига циљала против личности г. Пашића.

Г. Сониво даје све, али само под условом да се оборе Пашић! И тоонај Пашећ кога су, само на годину н неколико месеца пре тога, по диктату тога истог Сонина, талијански листови до неба уздизали због тога, „што се јасно определно против лондонског југословенског програма“, јер је „представницима руске штампе“ дао интервју, у коме је признао „хегемонију Италије на обалама Јадранског Мора“!

Значајно је и то, што овај долазак г. Борђезе у Женеву пада у доба, када је други Сонинов агент, г. Торе, одлазио у Лондон, и тамо саг. Грумбићем преговарао о конгресу потлачених народности, који се имао одржатн у Риму.

А најинтересантније је, пак, то, што је непосредно иза ових састанака отпочела, н од стране наших људи, јавна кампања против личности г. Пашићеве, н то најпре у Женеви, па затим и у Лондону. У Женеви је г. Вилијам Мартен објавио у /оштпа! de Сепеуе“ чланак, у коме је изрично нагласно да ту саопштава само оно, што су му о г. Пашићу peku „угледни чланови српске скупштинске опозиције“, одбијајући на тај начин да и сам лично прами одговорност за оно што објављује.) Његове лондонске колеге, г. г. Стид н Ватсон нису имали таквих скрупула. Они су у својој лондонској „Њу Европе“ нападалн на г. Пашића чак и простачким лажима н клеветама, које су као готове примали од појединих чланова „Југословенског Одбора“ и од појединих представника српске опозиције.

Да ли су, и ако јесу колико, разговори са г. Борђезе у Женеви, као и они са г. Тореом у Лондону, били од утицаја на кампању, која се тек од тада и јавно против г. Пашића почела водити, ми то нећемо, мимо онога што већ рекосмо, и даље испитивати. Али је свакако сигурно, да та.кампања координира са акцијом г. Сонина, који је настојавао

3) Овај г. Борђезе бавно се н доцније, у лето 1915, у Женеви, ни том приликом говорио неким нашим људима како „Србија греши што не пристаје да прими неке чланове Југословенског Одбора у владу, тврдећи „да би то Савезници симпатнчно примилн“.

4) Видин о томе чланак: „Женевска акција наших самосталаца у „Трнбуни“ од 24-УШ-1919.