Србија и Југословени : за време рата 1914-1918
87
разним путевима уверити наше људе, да је Италија спремна. на свако попуштање, само је Пашић сметња, и зато га треба уклонити.) У
Да се задржимо сад на једној другој ствари.
„У више прилика говорило се како је споразум између Италије и Срба у питању Јадрана био готово доведен до остварења. У 1915. години г. Балфур је био спремио између Пашића и Орланда један састанак, који није имао никаква резултата, јер је г. Пашић говорио једино о киши и рђавом времену“ .......
Тако је, поред осталог, писао под насловом: „Политика југословенска“ у уводном чланку, од 5. априла, 1919. год. „Journal de Оепехме“.
Лако је погодити ко је и зашто, и не само у Женеви. него и у Лондону и у Паризу, и свуда где је било наше емиграције, проносио лажне гласове о току састанка о коме је горе реч. Главно је да је њих поменути женевски лист, и ако мало доцкан, саопштио, и да је тим поводом добио ол нашег посланика у Берну један деманти, који је објављен у истом листу, у броју од 25. априла, 1919. г. Важно је то саопштење нашег посланика у Берну, зато га, без његовог увода, у целости доносимо. Оно гласи:
„ја сам информисан из компетентног извора, да је г. Пашић за време његовог разговора са г. г. Орландом и Сонином (у Лондону) први додирнуо политичка питања, која се тичу односа итало-југословенских. Он је рекао да заједнички интереси обе суседне државе диктирају њиховим владама један споразум о питању будућих граница и да би оскудица споразума о овом предмету сачињавала једну велику политичку погрешку, пошто би се њоме неко трећи несумњиво могао користити. Г.Сонино“") је одговорио да он не може ући у дис-
5) Карактеристичан je y том погледу један став у чланку: „Србија има да бира“. Тај је чланак објављен у лондонској „Мел“ Ешгоре“, у августу, (22.) 1918. г. Писац чланка г. Викам Стид, каже ту ово: „За Србију, као и свуда, права потреба садашњице јесте министарство народне концентрације, у које би ушли не само представници сваке политичке групе него и један број истакнутих људи, који су изван партија. Ми остајемо при томе да би силе Аншанше биле у пуном праву кад би на Крфу учиниле једну пресију у овом смислу“. То исто поновио је и г, Ватсон у једном другом чланку, такође y „New Еигоре“ од 29, августа 1918. г. То је исто тражио и „Југословенски Одбор“ кроз целу 1918. год.
6) И г. Сонино је присуствовао овом састанку г. Пашића и г, Орланда у Лондону.