Србобран

Страна а.

"СРБОБРАН" ~ Број 343.

“5 К В О В К А №’ 5 ЕКВ ШЕЕКЕУ ћу ~*пАип Едосааопа! ап<1 Еепето1«ш ?ипо о> $егћ РеЈегапоп .,51ог»" 443 V/. 32 пЛ би, N6» Уогк, N. V. оч»те»» Мапавег*: М. I. Рирт, 443 МГ. а»п<1 5и Уогк, N. У. Те1ерћопе: Сће1»еа 6оо». ЕпГегеН а» *есооЈ-с>ал шамег »г 4ће Ро»1 ОШсе п* Ке« Уогк, N. У. шк!ег гћс асг 01 Магсћ г, Нашој савезној браћи Чланству и друштвима Савеза Сјед. Срба „Слога"! ДРАГА БРАћО! У нашем Савезу Слози почињен је један злочин, који ннје могао ни најгори душман наш очекивати. Пз савсзне касе изнето су савезне књнге и натај начин оскрнављена највека светиња у нашој органнзацији. Тај злочин је од толиког замашаја, да ми сматрамо за своју свету дужност, да против извршилаца његових, оснм нужних законскнх корака, предузмемо и ову меру — да изађсмо јавно пред вас н да их изобличнмо. Још првих дана, када смо стнгли на зборно место да приступимо послу, на који сте нас послали и опуномопили, суочени смо са покушајем од стране извршилаца овог злочнна да омету наш законити и правоваљани рад. У очи самог састанка конвенције обратили су се на овдашњи суд да забрани одржање конвенције. Тужбу своју поткрепили су својсвољпим и произвољним тумачењем члана 4. савезних правнла о сазиву ванредне конвенције. У послсдњем часу, на представку Главног Председника Савеза Сједињених Срба Слога н на његову јамчевину. суд јс одбио да пзда тужитељима тражену забрану. Према томе питање о тумачењу члапа 4. савезнпх правила остављено је да репги сама конвенцнја, која јс то п учиннла својом резо.туцијом донстом на шсстој седнпци ванредне конвепцијс, одржаној 8. маја 1916. године, Ванредпа конвенција је, на основу приложених и пспитаних докумената, пронашла да је Главни Председник редовним и правилним путсм сазвао ванредну конвенцију. Пошто је.на тај начин та ствар правилним путем решена и конвенција век у велико била.у раду, као што сте видели пз објављсних извештаја проко наших новина, чланови бивше савезне управе. у намерн да омету наш рад и створс забуну, решили су се на задње, најцрњс дело — да пз савезне касе изнесу савезне књиге. Савезне књигс су имовпна Савеза Сјсдињеннх Срба Слоге. Оне су постале дугогодитњпм радом људи, које јс. плакао Савез Сједпњених Срба Слога, Нико другн. до опај. који је опуномокен од врховнгг закоподавног и еудбеног тела Савеза Сје дињених СрбаСлоге, нема права да дира у савсзне књпге. “®-Оиај.-*»ј)г4^ -блк.' 'пј-п о»л«ттен.а»-обнчан ■јћ злочинац. Даље савезне књиге су огледало рада савезпог у међувремену између копвенција. Конвенција, нзмеђу осталог. позвана је да прегледа и тај рад, пспита га п донесе коначни суд о њему. Опога дапа. када су отпочеле седпнце законпто сазвапе конвепције. тс књиге припадају конвенцији. Онај, којн савезне књиге одузимље од конвенције. у исто време покушава да окрњп законита права саме коивенцпје; сампм тпм газп закон и правила Савеза Сједињенпх Срба Слога, и ставља самог ссбе изван заштпте тпх закопа и правпла. Неколнко чланова бпвшег Главног Одбора н Поротног Суда нису о свсму томе воднли рачуна, вен су упркос жсљс конвенцнје, упркос наредбе државне властп, савезпе књиге одпелн из савезне касе и склонили их на место изван домашаја и знања конрснцнјс п државне властп. Тпм поступком ти чланови бнвшсг Главног Одбора п Поротног Суда ставили су самн себе изван заштите закона и правпла Савеза Сједињеннх Срба Слоге и пошли путем, којнм иду злочинцп. ДРАГА БРАћО! По наредби конвенције н по дужности евојој Главнп Председник Савеза Сједињених Срба Слога предузео је законске мере. да ове злочинце подвргне под власт закона ове земље и покрађене књиге поврати правоваљапим власницима. На овај начин ова ствар отншла је пред суд. Када пе сс она свршити. то нама није познато сада. Ну, ма када се та ствар судским путем свршила, јасно је за све нас. да је овим поступком тих чланова бившег Главног Одбора и Поротпог Суда почињен један злочпн, кому равна нема у свем досадањем јавном животу Срба у Америцп. н против кога ми сматрамо да треба данас да. устане сва честита српска јавиост. а на првом месту друштва п чланство Савеза Сједињених Срба Слога. Ради тога вас позпвамо, брапо, да у овом часу придружите се к нама и сви, као једна душа н једпо тело. подигнетс глас свој против ових несретшика. који на српско име напеше страшну љагу. ДРАГА БРА60! Упркос свих ових покушаја од стране душмана н издајника нашег Савеза, да омету рад ове конвенције, конвенција пе правилно и законито обавпти сав свој посао изузев прсгледа савезних књига. Ну та околност, што, услед крађе, конвенција пије бнла у стању прегледати савезне књиге, пи најмање неке утицати на сам положај конвенције. Конвенција и сав њен рад остаје у снази и без тога и сви закључци ове конвенције имају пуну обавезну снагу за Савез Сједињених Срба Слоге. Ради тога немојте дозволити, брапо, да вас агенти ових

зликоваца збуне лажшш причама, да рад ове конвенције није законит, јер није била у могунности да прегледа савезне књиге. Ти људи желе само да вас збуне као што су вас и до сад бунили, да само прикију своје зле намере и црна дела своја. Ако не пође за руком, да се савезне књиге добаве за време рада ове конвенције, конвенција ве предузети све мере, да се књиге касније прегледају и утврди право рачунско стање савезне имовине. Конвенција ве наредитп новоизабраном Главном Одбору, да позове стручњаке државне власти и књиге и савезну имовину испита на начин, који је зајамчен државном влапту. С те стране, брано, ми смо срећни што наш савез има државни чартер и што је под строгим државним надзором. С те стране, брапо, будите мирни и немојте се бојати за нашу узданицу, наш дични Савез Сједињених Срба Слога. Са ове конвенције наш Савез излази јачи и бољи но што је икада до сада био. То је постигнуто с једне стране многобројним исправкама у правилима савезним, а с друге стране тиме, што су из наших редова једном за увек прогнани душмани и изроди. У то име: Да живи Савез Сједињених Срба Слога! Да живи чланство његово и дични председник његов, брат М. И. Пупин! (Прпмљено на седници од 9. маја.) ЊУЈОРК, 9. маја 1916.

Ш СРБИМА У ИОВ0Ј X СТАРОЈ Ј0И00ХНХ!

Ми делегати ванредне конвенције Савеза Сједињених Срба „Слога”, одржате од 1. до 12. маја 1916. године у граду Њујорку, држава Њујорк, нас 79 на броју, којн смо изабрани од преко 8000 чланова савезних, прочитали смо чланак у листу „Дневни Гласник”, од 9. маја 1916. године, а под насловом: „Бедно држање друштвених представника на Пуинновој конвенцији”. У томе чланку за нас од народа слободно изабране представнпке вели се: да смо на конвенцију дошли, да на њо.ј мајмунишемо; Да међу нама има свега д<? сетак ^легата; да међу нама има купљених д^легата, нлаћених господ. Попнновим жежепим злапом; да међу нама гма дслегата, завараних обснањнма, која очекујемо да се испуне, ако се покажемо одани шпекулантском газди; да међЈ нама има духом и срцем слабих и нишчих, који, чим им се да прелика, да „приступе руци” госп. Попиновој, претрну, замуче и омутаве, изгубе своје човечанско достојансгво и постану обично робље, руља, којој треба бич тиранина, а не свесет слободног грађанина; да на нашем народном скупу има свега, само не слободних, неодвисних, отреситих људи, са човечанским достојанством и самоиоштовањем; да смо са гутањем Пупинове вечсре гутали своју част и понос; да је наш рад на конвснцпји врхунац кукавичлука. безобразлука н покварености; да смо показали најцрње особине, које ропске душе злога газде могу показати; да ће се нас свесни људи гнушати по колонпјама српскпм; да смо ми бедници, који ћемо остати на поспрду себи и својнм потомцима; да имамо још прилике да прогледамо како нас господ. Пупин заводи, те да чинимо своју дужност, док све није каспо. Прочитавши ову оптужбу, ми, сви делегати ове ванредне конвенције, једногласно, па и оних десетак по Дневном Гласнику свсених делегата, изузев свега четворице, молимо нашу браћу Србе како у Америци. тако и у домовини, да приме од нас ову искрену, топлу п братску реч: Ми смо дошли у ову земљу не од беса и осионости, већ за то, што пас је са нашег огњишта отерао бич тирански у рукама Аубзбурговаца. Али, и ако далеко од своје груде, ми на њу нигада нисмо заборавили и са чежњом окованог роба очекивали смо и очекујемо да и над нашом домовином сине сунце слободе, те да сви похрлимо милој груди српској. Ми српски усељеници посветили смо се у овој земљи тешким. али часним пословима и у зноју лица свога одржавамо себе н своје породице овде, или у домовини. Не заборављајуни никада на оно, што нам је у животу изван свега најдрагоценије, на свој народ и част његову, а у жељн да своју народност н всру очувамо, ми смо се у овој туђини почели сакупљати, збијати у густе гомиле и оснивати своја друштва и Савезе. Када је пукла прва пушка, која је наговестила ослобођење васколиког Српства, ми смо испунили своју дужност тако, да нам се то и са меродавне стране признало. Ко није породицом оптеренен, ко није био у минама осакаћен, ко ннје имао мпого незапггићене чељади, у чељустима највећег тиранина, Франца Јосифа, полетио је у редове јуначке србијанске и црногорске армије, да крвљу својом искупљује слободу васколиком роду српском. Ми остали, који из ког гореспоменуразлога не могосмо поћн на бојно поље, одкидали смо од својих уста и залогаје наше делили смо са брапом нашом у домовини. Али онај исти бич, који нам је пуцао по измученим леђима у оквиру монархије црно-жутог орла, са нама заједно пренет је и у земљу Вашингтона и Линколна. Чим смо ми у овој земљи почели оснивати своје народнс организације, Беч се од-

мах потрудио, да бичсм уништи те наше организације, да у нама и у овој земљи покуша да убије наш народни осећај, нешто, без чега ми Срби не можемо да живимо, не можемо да дишемо. Беч нам је послао у ову земљу неколико хрватских новина, да нам трују душу и да нам угушују народну свест. Али, не лостигнувши жељеног успеха, Беч је помислио, да је томе криво латинско писмо, па је нашао једну групу мрачних типова и покренуо је новину, којој је надео име Дневни Гласник, а штампа је ћирилицом. Да Беч нијс био у стању, да тај бич стави у руке ма коме искреном Србину, најбоље се види из имена власника тога листа. Власници Дневног Глвсника су: Др. Паја Радосавлшвић, који је радио на томе, да српске цркве у Америци подведе иод карловачку патријаршију; поп Јован Крајновић, којп се у српским црквама у слободној Америци молпо Богу за здравље највећег српског тиранина, Фрањс Јосифа; Лука Грковип и Михајло Дучић, људи, о чијем су моралу изрекле најцрњи суд америчке новине, а поводом открипа ироститутскпх радњи у Гери, Нпдијана; и ђорђо Бркић, њуЈоршки шифкарташ.

ОСМХ ШЈ0Н8Е1111ЈЕ ИВАН ПАЛАНДАЧИћ јсдно-^ гласно избачен из чланства Савеза. — С њнме избачен и ТРИВУН КОРАћ. ■ ј Мај д. — Пре подне. — Пред-| } седник конвенције отвара данашн»у седницу тачно у 9 сати у ј}тру. Председник конвенције уступа данас своје место подпр>едседпику Стеви Бабићу. После прозивке, прелази се на читаше записника јучерање седнице. • ј, Јоса Рајновнћ ставља примедбу на записник да код једног у места, где се решавало, треба да стоји: свих чланова. Ова приме- 1 дба се усваја. Мане Момчиловић примећује

Тај лист ћирилицом штампан, изнео је о нама у помснутом чланку тако недостојне клсвзте, да ће оне остати у историји записане као најбољи доказ, да Беч у мржњи својих поданика нема граница; да јс Фрањо Јосиф најогавннјн тип, који је икад у исторнји света понео владалачку круиу на глави.

да Је у записник пропуштено да се стави код § 94. у почетку : Оспм пЈхтиса у § 1. тачка б). Ова примедба се усваја. Дазве, исти дслегат примећује, да су тајницн у преписиваљу записника ис пустили половину става §94, а)

Ми се гнушамо људи око Дневног Гласника, ми ћемо се у будуће гнуШати и сваког оног Србина, у чијим рукама будемо угледали тај аустријски лист. А брапу нашу кроз целу Америку и у Европи молимо, да Српству у Америци пруже моралне снаге, те да будемо у стању да п ову аустријску неман отклоннмо, и да једном данемо испод ига најокорелнјег тиранина, Фрање Јосифа. Само заклети непријатељи Српства, само аустријскн жбири, само они и нико други на цс.лом свету, у стању су, да честите српске изасланике из свих српских колонија по цслој Лмерици назову илаћеном руљом. Људи, који од свог раног детињства живе у зноју лица свога, не дају се купнти ни за какав новац. Наша љубав према професору господину Михаилу И. Пупину потиче из наших срнских срдаца, а ту љубав нашу задобио је овај дивни син равпога Баната својом неограничевом љубављу према роду српском. Беч зна, колико јс Србин Михаило И. Пупин нансо у Америци квара германској ствари, па јо зато Беч и наредио мрачњацима око Дневниг Гласника да свом силином раде, те да убпју углед његов пред Србпма у Америци и Европи. рачунајуви, да ако заведен српски народ неблагодарношћу награди жртве његове, да ве тада п господин Пупин престати даље се жртвовати за Српство. Ми, делегати ове ванредне конвенције, всв годинама чнтамо најодурније клевете, које се на нашег уваженог првака бацају, али тнм клеветама нисмо хтелн всровати. Сакупнли смо се сад у Њујорку, стићилп смо се око нашег честитог старине, да му помогпемо и да га захвалиошћу разгалнмо, а Беч нас зато кроз продана уста тинова око Диевног Гласника и 1 рди и клевета, и претн нам и уцсљује нас. Али, ми делегати ванредне конвенције у Њујорку, преставници највеве српскс оргаизацнје у Америцн. сакупљени из свих колонија српских довикујемо Фраљп Јосифу: Одби се хуљо од нас! Умири, тиранине у греховима огрезли, умири у сраму, наЈ^веви грешниче! Српског имена тп не ћеш угушити, српску звезду ти не можетп потамнити. Сунце ерпске слободе се рађа, крила твог црно-жутог орла поломљена су. Доле са издајничким псинама око Дневног Гласннка! Доле са срамним тирашшом Фрањом Јоспфом! Да живи наш Краљ Петар Карађорђсвић! Да жпвп Српство у Европи и Америцн! Да живи наша честита старина. наш чика Михаило П. ГГупин!

п захтева, да се то одмах исправи. УсваЈ'а се ова примедба. Бранко Пекић примећује, да у записник није верно уведен § 123. са изменама, које су јуче усвоЈ - ене. Примедба се усваЈ - а. Јоса РаЈ - новић тражи да се у записнику заведе, да је Главни одбор одговоран за све а не управни одбор. Стева Бабић му прмећује, да он јуче иије био присутан и да неможе знати како је решено. ИлиЈ - а Почуча ставл>а примедбу, да у заппснпк пије ушло, да је на његов предлог решено, да се једна дневница свих делегата поклони српској сирочади. Брат БЈ - елић прмећује да у записник нлЈ’е ставхено, да Ј"е он предлагао да се укине орган савезни ,,Србобран” и да се савезне ствари штампаЈ - у у Савезном месечном извештају. Делегат Суџуковић протеству је, зашто у записннк не уђу имена свих, који су до сада кажњени, п он енергично протествује против предлога Илије Почуче, _ јер са његовом дневницом^може само он располагати и нико други. Пошто су примедбе на записннк усвојене, то се записнк при ма једногласно. Одбор за резолуцпЈ'е повлачи се у посебну одају на свој текући рад. Стева Свпњаревић износи предлоге на молбе и жалбе. Стева Бабић подпредседник моли г-ђу Милнцу Шутић да за 10 мпнута напусти халу, ради решавања једне молбе. На предлог одбора за молбе и жалбе, решено је, да се Ј'едноме члану, коме Ј'е већ исплаћено 75 долара, исплати још 25 долара. Усваја се једногласно. По молби Плећаша, да му се испдати отправнина цеда, то

ДЕЛЕГАТИ ВАНРЕДНЕ КОНВЕНЦИЈЕ САВЕЗА СЈЕДИЊЕН. СРБА „СЈ10ГА”:

одбор предлаже, пошто му Ј'е исплаћено већ 250 долара, то да му се псплати још 50 долара. У-

Томо Антоновић Стево Бабић Благоје Бајагић Стојан Бајић Милан Бараћ Пзтар Бибић 0. Јоаким Бједов Новак М. Богдановић ђуро Божин Душан Ботић Тиодор Бошковић Тима Букзић 0. Данило Букоровић Спасоје Васковић Станко Виленица Дмитар Вујиновић Сима Вујиновић Милош Вумадиновић Лазар Вукосав Илија С. Лучић ђуро И. Греговић Андрија Дапчевић Стеван Драгојловић Теодор ГЛ. Дражић Видоје Н. ђого Аленсанда(Р Н. ђурић Драгутин Еремић Вујо Заклан Нинола Ивошевић Никола Јаковић ђорђе Јанковић Саво Јелић Нинола Калањ Стево Кантар Лука Климовић Данило Н. Кнежевић Јосиф Платиша Миле Куколеча Трифно С. Мијановић Светислав Милутиновић Мане Момчиловић Васиљ М. Олбина Јово Опачић Миле Орешчанин Стојан Ц. Павловић Бранко Пекић Стево Пилиповић Милан Д. Поповић Илија Н. Почуча Милан Почуча ђорђе Пурлија Илија Радаковић Вељко Радојевић Јован Радовановић Јосиф Рајиновић Глиша Рапајић Божо Л. Рашета Марко Роннић ђуро Л. Самарџић Миле Сарач Стево Свињаревић ђоно Симоновић Јован Мандић Станко Стојаковић Петар Суџуковић Лазо Тинтор Никола Трбовић Илија Вујиновић Никола Цигановић Јово Шигуд Илија В. Бијелић Милица Шутић Крсто Кнежбвић. *

сваЈа се. Делегат Никола Трбовић предлаже да браћа делегати реше по молби Петра Беговића кога је: љегово друштво брисало пре него што се расуло. Пошто је молилац бпо пзбачен из свога друп!тва због неке свађе то делегат Трбовић моли да се реши да ли га може друштво брОЈ' 213. примптп за члана, пошто Ј - е друштво у коме је Беговић био члан остало Савезу дужно око 200 долара. Г-ђа Милица Шутић предлаже да се молилац Петар Беговнћ впше не прпма за члана Савеза јер га она лнчно познаје као човека печасног, јер му је она једном донела слику краља Николе, коју нпје платио, већ је њоме утекао, он Ј'е слпку узео и више је никад нпЈ'е вратио. Већином гласова решено је, да се Беговић може примити за члана друштва број 213. По молби друштва број 7, за промену чека који гласи у крунама, да се промени у долари-

„ . ма, одбор предлаже да се ова За ову резолуциЈу нису хтела гласати ова четири делегата:, молба остави новом управном Никола Вурдеља. Божо Лалић, Андрија Мазлун, и ' одбору, па како одбор у споразу Саво В. Хинић. му са дотичним друштвом за у-

1,