Србобран
ШЈМВЕК 348.
N ^^7 УОКК, N. У, ТНиКбБАУ, ЈЏКЕ аа, 1916.
УЕАК VI.
51ЈВЗСК1РТ10М КАТЕ5 1 Гп 11 с (3 б(а(е 5 о( Атепса опе уеаг бос. Сг.паЈа, Еигоре е (. с. опе уеаг 81.50
бгђођгап рићИаћеб еуегу ТћигвсЗау ас 443 V. зз Зггеос, Иест УојЧ, N. V
№К6№
ПРЕТПЛ АТА: За Сјед. Државе на годину 6 о а. Канаду, Епропу итд. год $1.50
Србобран нзлази четврткон на 44л V;. јз 8иее(, Нет» Уогк, N. У.
I
СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ II ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА
5 Р В О В Р А N
ЗЕКВ МАТТОКАБ РАРЕК АМБ ТНЕ ОКСАИ ОК ТНЕ ЗЕКВ РЕОЕКАТТОИ „ЗЕОСА".
БРОЈ 348.
ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, д. ЈУНА 1916.
ГОДИНА б.
ЧУЈМО ГЛАС СА КРФА
о
•х-х-хч-хч-х-х-х-х-х-х-х-х**: Ово јс последњи број “Србобрана” пред Видов - Дан. У идуну срсду, 28. јуна, долази наш Вслики Дап — Царскп Дан. За тај дан стигао нам јс овај апел санитетског пуковника др М. Ворисављевића, председника друштва Српског Црвсног Крста: “Пријатељима Српскога Народа: “Историја сввта ис памти вску трагедију од онс, коју је дожмвсо Српски Народ. .. “Нобсдом увсћани ратовп, 1912. н 1913. године, прнбавили су част н славу српском оружју. То јс био срегпти почстак историјскв замислн, која сс зачсла у Српском Народу. Али идеји ујсдиљења Јужних Словсиа предстојао јс мсмино^вни судар са гсрманском идсјом Продирања на Исток. Случај је хтео, да сс одмах после умфалног похода српске војске против Турака и Бугара, тај истн народ судари са далско пад моћнијим својим непријатсљсм и да понова нстргнс свој још крвав мач нз корица. “И ако уморан и ратовима изнурен, Српски је Народ скупио све своје снаге: да се одупре пајезди Аустро - Германаца и стави на браник својс земЛс и свога огњишта — 1 свестан тешког задатка, којн јс имао да испуни колико према себн, толико п према својим Савезницима. II он сс показао достојан тог новерења, и но беде српског оружја одјекнуле су шнром целог свста. “Али чаша искушсња још није била напуњена. Два пута тучени непријатсљ, удружен, сад, са Немцима, Бугарима и Турцнма. по трећц пут се, гле, баца на један од побсда н ратова заморсн народ. “У неравној борби српска војска, брансћи и заливајупи сваку стопу својс земље, мораде напустити своју отаџбину, повлачећи се преко кршннх и опасннх врлвти Црне Горе и снегом завејаних, пустих и нснроходних албанских клисура и планина, сејупи, уз пут, лешсве својнх храбрих синова, изнурених хладноћом и глаџу, дотученнх тугом и болом за нзгубљеном отаџбином и напуштеним огњнштем. То су били надчовечанскЈИ напорн и часовн најтежег искушења, то је бнла страпша Голгота Српскога Иарздт, тч јс био слом јеД 1 гг народа, какав нторпј .1 још није г-ангсала. Алп јс ерпскн народ и ту горку чању искушења стојичкн нспио, и српски војници: голи, гладни, пре-
„х^хч-х-х-х-х-х-х-х-х-хч-х-х-хч-х-х-хч-^х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-хх-хк-х^-х-х^ч-^^^^х^^^^^^х^х^х-^-х-х-^х-^х-х-х-х-х-х-х-х-х-х-:* ■*:-х—х—х—х—х—х—:—х—:—х—:—:•
мрзлн и измождени, нису ни I онда изнсверили своје Савезните. Они су, вазда, блли испуњенн непоколебљпвом надом у боље дане, и пуни верс и поуздања у своје Савезнике н потпупи уснех у иеполинској борби протнву заједничког пспријатеља и победу своје празсдне ствари. “Благодарсћн својим дињпим Савезницима, одмореиа и окрспљена српска војска с нестрпљењем чека сад тај свети час. кад вс се, загрљена са њи ла поново ухватити у коштац са својим непријатељима, обузста пуном надом н ве] 1 ом у Васкрс своје отаџбине п Васкрс својнх нацпоналних идеала. “Алн је зато- потребна свестрана помов. Српско Друштво Црвеног Крста, које је чиннли огромних услуга и било од стварне помо/ шмажуви и _ цегују ћи цах( болесни' ко, и оне, који су постр&дали у ратовнма, остало је данас без инаквих средстава. да би могло своју хуману и хришванску потпору и даље указивати. "Зато се. на помолу нзвих дана, сбрава за помов овима хуманим људима и удружењима, којима српска ствар и Српство лежи на срцу. “Потребне су: потпуне болнице са болничким особљегл: превозна средства за болеснике и рањснике. рубље, постељ ни намештај, кујнсни прибор. кондезовано млекз, инструмен ти. новчани прилози — једном речју потребно је све, што би се корисно могло употребити за .рањенике, болеснике, а поглавито оне, који су у рату пострадали. Крф, маја 1916. Председник Друштва Срп. Црв. Крстај сапитетски пуковпик Др. М. Борисављевић.” * Сада брапо, и сестрс, тачно зпамо што нам ваља чинити, па да сс н ми покажемо достојнп оног доора и славс, која је стсчсна Голготом Српског Народа; Српска војска спрема се овнх дана да још једном понссе голготскн крст на своја лсџа. Овог пута циљ тс борбс много је узвишенији но што јс нкад био. Овог пута српска војска има да откупн своју Отаџбнну, да је скине са крста на који су јс распелн Аустријанци, Нсмцн, Бугари п Турцн. У тој борби не сме бити клсцања — у њу сс мора уложити последња кан крви.
Српска војска зна то; српско војска свесна је страховптих лгртава, које има да поднесе у овој новој борби — али ипак, као и увск до сада, оиа без оклевања притеже шарку пушку уснама, љуби јо и пева јој: Нушко шарка н отац и мајка... Цемој мене. ваг- ом ппева • рнти — \ \ За око те ни модмт\чећу. Српска војска не Шта данас: може ли ме мимоићи чаша ова? Српска војска пе тралси данас, да јс други одмсие, да други за њу улази у огањ. Српска војска не тражи заточника. Она се само окрепе нама и вели: “Пе дозволнтс, браво и сестре, да српски војник останс неповијенпх рана иа бојном пољу!” II мн еада знамо да је наша света дужпост, да- ових дана, оставимо све друге бриге на страну и мислимо само на онс којп полазе у огањ — на српску војску! Она, та ерпска војска, дигла је српско име у небесне висине. Она, та српска војска, пронела јс. сјтпску славу земаљским ширинама. Од ње, од те српске војске, данас ми очекујемо ослобоџење наше домовнне — спас Срп ског Народа. Од њс, од те српске војске, данас зависи хопе ли на српском огњишту певатн српска капа или ће кукати српски венац. . Та војска, то је данас — Србија, то је данас Српски Народ! Хонемо ли дозволити: да та наша једина нада и утеха остане без завоја на бојним пољанама, на којнма она потврџује све српске мегдане од како српски цитез паше сабљу? Но смемо! Дакле оставимо свс друго на страну па чујмо што српски
Црвенн Крст поручује “свима хуманима људнма и удружсњи ма, којима српска ствар и Српство лежи на срцу”: “Нотребне су: »тотпуце болнице са бодничкнм особљем; превозна срсдства за болеснике н рањенике, рубље, постељни намештај кујнски прибор, кондснзовано мл<*^о, ин стру-
чно значајна вест: да је у Солуну проглашено ратно стање. То значи, да је у Солуну свс “спремпо и иарсдно”. То значи, да је почела борба од које зависи ослобоџењс наше домовине. Када ове ретке пишемо, мо-ата на бојном пољу вене леже
менти, новчани прилози — је дном речју потребно је све. што би се корисно могло употребити за рањенине, болеснике а поглавито оне, који су у рату пострадали.”. Ето, на ту сврху тражимо ми — Видовданскп Дарак! Тражимо од појединаца, приложимо од друштава. * Када овај број “Србоцрана” стигне на руке нашим читаоцима, можда ће стићи и радосни гласовн — дивна песма са Вардара. Овнх дана из Солуна дошла је једна кратка, али необи-
г' и.^шп ра&сница-а
“Ране моје љуто тишту... Моје груди помоћ ишту, Испаране на бојишту...” Кроз те груди испаране на бојишту, на овај Видов-Дан, проговорине душе Косовских мученика да запитају сваког оног, “ко је Србин и српскога рода” — “Што чиннш данас?” Спремнмо се, брапо ц сестре, да одговорнмо на те упите Косовских Муечника: спремпмо мелема за српске груди — сп])е мимо Видовдански Дарак! У то име нека нам на славу п дику осване идупи Вндов Дан! М. ЈЕВТИТј.
Члановима Савеза Слоге Вад једно трговачко подузеће илп ма каква организација основана на новчаној подлози доџе у неприлику, па не може да одговара својим новчаним обавезама, онда јој државна власт поставн такозваног респвера, т. ј. човека, који води цео лоеао те организације ,прима и исплапује новац и обично завршп цео свој званичан и немилосрдан рад, кад затвори врата и очшева „свјати Боже” над гробом те организације. То јест, кад државна власт поставн ресивера над једном оргаиизацијом, то обично значи псто као кад се болеснику метне запаљена воштаница у руке и поп му доџе да га причести, Ј‘ер обично га тај исти поп и сарани кроз неколико дана. Кад болесник и није баш сасвим изнемогао, ипак кад види запаљену воштаницу у рукама и чело главс попа са причешћем, он се препадне и умре од страха. Тако се обично деси и са једном добротворном организађијом, кад јој дЈжавна власт доведе ресивера, јер чланови се поплаше па куд који и тако организација умре од страха. Такав самртан ударац против Савеза Слоге покушавали су пре неколшсо дана наши непријатељи Шушњар, Грковнћ, Бркић и њихова братија. Не говорим ја сада о овој ствари, што се ја бојим њиховог ударца. Не бојпм се, јер Савез Слога, кога ја представљам гред судом и ван суда, није болесник коме треба воштанице и причешћа у виду ресивера, којег су тражили за Савез ти нссрећници. Савез јс здрав као млади грм, а стиснуо је песницу као буздован наонугорњу братију која му пружа запаљену воштаницу, па кад их је ударио по носу прс неки дан, њима је ударила крв и на нос и на уста и ено их одошс у Гери са кривим носом и изЉјеним зубима. Није, даклем, мени стало до
њихових невештих насртаја на Савез Слогу, које сам ја већ одавно очекнвао, него ми јс стало до тога, да као Главни Председник Савсза Слоге тачно обавештавам чланове о свему што се овде одиграва, да ми се не бн доцније прсбацивало, да сам орековише препуткивао оно, о чсму сваки члан трсба да води тачна рачуна. Даклем. ево вам најновијег питковлука Шушњареве дружине. Нитковлука, који иде на то, да Савез Слогу сарани здравог и читавог и у најлепшим годинама његовог младоги бујног-живота: . ђура Ковочевнћ, председник друштва број 2. С. С. С. С.., тужи Михаила И. Пупина и друге и тужи Савез Слогу и у тој тужби поред стотинама разних измишљотина каже се н ово: ..Оптужени Пупин не признаје Дучина и Бркића каз часнине Савеза Сједињених Срба Слога и неће да потписује с њима чекове и тражбе против фондова. који су у Сиборд Нашионал Банци где се налазе потписи Дучића и Бркића. Тужитељ је извештеен и верује да су спорови, наведени у овој тужби и у овој заклетви произвели велику неизвесност и забуну и онемзгућили су уредан и тачан рад у оптуженом Савезу Сједињених Срба Слога и његови чланови не знају и не могу определити коме да шаљу месечне пристојбе и велики број чланова у савезним друштвима противи се месечним уплаћивањима из разлога, што не знају комб да уплаћују и исти су чланови изложени зпасности да буду брисани због неуплаћивања и због тога ће тужилац и Савез Слога и његови чланови бити за навек оштећени и озлеџени.” " На к^ рГшГбљуБа^ шЉоТине^ пцђа-тужилац Ковачевић, т. ј. Шушњар и његова братија која стоји Ковачевићу иза леџа, продужују ево овако: ..Права и интереси тужиоца и других чланова Савеза Слоге стоје у опасности, јер рад Савеза је дошао до потпуног застоја, тражбе се гзмилају а исплата нема, велики број чланова оптуженога Савеза не уплакују нити ће уплапивати своје месечне пристојбе Савезу, док год суд не определи који су законити часници Савеза и да ако те месечне уплате изостану онда ће ти чланови бити брисани. Тужилац је извештен и веруједаћети чланови уплаћивати привременом ресиверу кзга овај суд постави и нареди му да узме у своје руке имовину и фондове Савеза и да.руководи савезним пословима под надзором овог суда док се овај спор не сврши.” Па још и то није доста, него тужилац Ковачевик, то јест, Шушњар и његова братија траже н ово: "Да овај суд нареди оптуженом Хихаилу И Пупину и свакој појединој особи које се под његовим надзором и под његовом заповешћу, да дзпусти часницима овог Саве за који су изабрани на редовној конвенцији у Денверу у години 1913., и који су доцније наименовани од глав. одбора оптуженог Савеза, да они могу улазити кад год желе у писарну оптуженог Савеза, која је у кући 443 Вест 22. улица у вароши Њујорну.” Ако има у Савезу Слози иједног члана који је нкад видио или чуо или чак и сањао о већој дрскости и већем брезобразлуку од ове тужбе, жалбе и тражбе овнх будала, молим га да ступн напред па да му обесим највећу колајну коју је икед носио!!! Није потребно нава^ати овде много и много других сасвим неистинитих изјава Шушњареве дружине против Савеза Слоге. Ти људи, као што се из горе наведеног види, иду на то да саране Савез Слогу, јер ко тражн ресивсра за Савез тај му тражи гроб. Ово што сам горе навео доста је да се јасно види шта је намера тих људи и њихова адвоката. Мене тај њихов издајнички насртај на Савез није изненадио, шта више ја сам га очекивао и изјавио сам пред мајском конвенцијом, да ја предвиџам план наших непријатеља који се састојн у томс, да Савез гурну у руке ресивера. Најјачс оружје у ма какој борби састоји се у тачном тумачењу сваког непрнјатељског покрета, јер тиме се у напред определи, кад и где ће допн нов ударац и онда га је лако одбити. Ја сам знао да ћс Шушњар и братија слагати пред судом да се у Савезу дсшава оно што се лажно описује у овој њиховој тужби, па зато сам иозвао званичнике из Иншуренц Департмента да доџу у Савезну писарну и да проуче Савезни рад од мајске конвенцнје па до данас. 0 овој ствари сам већ говорио у једној прошлој изјави у Савезном органу. То проучавање нашег рада у Савезу уверило је званич-