Србобран

Стрлнл 2 .

-СРВОВРАН"

ВРОЈ 348.

бКВОВК — 5ЕН.В -ЛГЕЕКЕУ РићИзћеЈ ћу 5ЕНВ1АК ЕОиСАТШИАЕ АКО ВЕНЕУОЕЕКТ РИКП ОР 5ЕЕ.В РЕОЕКАТ10К „5ЕООА” 443 УГевг азп<1 8*гее1 Меда Уогк, N. У. Вившезз Мапакег: М. I. Рир1п, 443 \У. 22п<1 51., N6» Уогк, N. У. ТЕ 1 .ЕРНОНЕ: СНЕЕЗЕА 6008.

Хп<егод ев веоопд-с1в$в твиег вГ 1ће Ров< ОШсе о! Кеег Уогк, N. V., ипдег 1ће ас< о( Мвгсћ 3, 1879.

иике Иншуренц Департмента да је све у реду и да су све ове изјаве у Ковачевићевој тужби простачка лаж и злобнн нападаји на Савез Слогу. Ова кукавичка дружина је онда одмах повукла тужбу натраг и молила суд да јој допусти да изаџс пред суд са новом тужбом. То је онај ударац Савезне песнице који је разбио нос и избио зубе Шушњаревој дружини и који сам споменуо у почетку ове изјаве. За сада ме се не тиче шта не бити та иова тужба, које спреман да лаже он може створити стотину тужба сваког дана и сваке нови, али у лажи је плитко дно и ако да Бог и срећа јуначка неће проии много дана и много ноћи док судови у Њујорку не упознају Илију Шушњара и његову братију онако исто, као што их познаје цело чланство Савеза Слоге па и цео Иншуренс Дспартмент. Сад видите браво, чланови Савеза Слоге, са какнм сам ја људима имао посла три године дана. То су биле најжалосније годинс у целом мом животу. Али ја сам хвала Богу издржао па ћу издржати и ове кукавичке насртаје, а ви се не брините и не бојте се неиријатеља који очекује, да у лажи и извртању нађу оружја против нашег дичног Савеза. Савез ће својом мла^аном снагом и одушевљењсм његовог верног чланства пркосити тим подлим нападајима као што француски Вердун пркоси пакосним Швабама. Са српским братским поздравом ваш М. И. Пупин, Главни Председник.

Проглас Срба из Босне и Херцеговине Браћо земљаци! Двојица измеџу нас долазе да вас поздраве и да вам кажу живом ријечи да нам је отаџбипа у тешкој невољи. Господар насилник њу је опустио. Иоруши српске школе, цркве н манастире, и упронасти многа српска добра по варошима, и предаде огњу сва српска села у источном појасу нашс земљс. Заплијени имања хиљадама и хиљадама српских породица, а њих избаци преко граннце. Свс што бијаше мушко од 17 до 60 година или узе у војску, или одведе у ропство у туџину, или просто поби и повјеша. Покупи на дукате домане зликовпе ■^Ј.ивл.е Арнадае, «оји се посукаше по земљи као гладни вуци, да држе у страху оно сиротиње што још преостаде. Да угаси српску свијећу и за будућа времена, похвата ма лољетну школску омладину, и четири је пута баца под суд. А да сломије српско шљеме у Босни и Хсрцеговшш, стјера најпослије у Бању Луку 156 главних људи, па их осуди што на вјешала што на робију. Брапо земљапи! Мален се број наших људи налазн данас изван границе. Јер је влада од самог почетка рата закрчпла све стазе да јој не умакне нико. Ово колико нас се је нашло скупили смо се, најпре у Риму па онда у Женеви, као босанско-херцеговачка емиграција. Обавјештавали смо јавно мишљсњс о насиљима која се чине у нашој земљи. Настојали смо колико смо могли да се наџс помоћ и склониште за наше избјеглице н од стране наших држава и од стране савезничких народа. Браћо, ми добро знамо да ни ви нијесте били беспослени. Гдје год се данас састану два Србшга, у логору наше прсостале појске или широм бијелог свијета, свак говори о јунаштву ваших другова који су долазпли у бој као добровољци. Није заборављена ни друга помоћ наше срлске брапо преко океана. Ми се данас обраћамо на вас опет у једној племеннтој ствари. Ви што сте у Америци, остали сте сада главна снага наше заробљене земље. Ви сте они који треба, прије него ико други, да притечсто у помоћ народу из Босне н Херцеговпне. Сиротиња је данас и гола и боса, и гладна и жсдна. Треба да материјално помогнете вашу брапу коју је непријатељ притискао. Организујте сс, помажите данас или ннкад! Изаберите своје људе, шаљите помоћ куда видите да је најбоље, тек по-

мажите, што прије и пгго издашније. То је данае она ствар коју од вас тражи отаџбина, то вам је српска и човјечанска дужност. Поред ове обавезе, вас чекају и нове дужности у новој и увепаној српској држави. Њој ће бити најпотребнији савјесни и трезвени тежаци, трговци, предузимачи. Ваша ће улога бити у њој улога домаћина и народних учитеља. Радите свом снагом! Јер је данас наш народ у тежем искушењу него икад. Ми дубоко вјерујемо да се правда не може саломити ни у овој страшној и крвавој борби. Наша ће војска опет ослободити нашу отаџбину и основати нашу државу много већу и много среннију, него до сад, која ће се простирати од Триглава до Перистера. Примите братски поздрав У Женеви, 2. (15.) маја 1916. Др. Никола Стојановић, с. р., посланик на бос. херц. Сабору, и члан Вел. Упр. и Просв. Савјета у Сарајеву. Душан Васиљевић, с. р., подпредсједник Срп. Нар. Организације у Босни и Херцеговини, и члан Вел. Упр. и Просв. Савјета у Сарајеву. Др. Милан Сршник, с. р., б. нар. посланић на бос. хсрц. Сабору и члан Вел. Упр. и-Просв. Савјета у Сарајеву. Петар Слијепчевић, с. р. Владимир Гаћиновић, с. р.

Прошла недеља на разбоју

Лондон, 18. јуна 1916. Под утицајем велике руске офанзиве сташе сукоба на континенту измењено је тако рећи пре ко ноћи. По први пут од како је рат почео истргнут је из пемачких руку подстрек у великим борбеним подузећима. Првп пут данас тевтонски савезници налазе се у одбрани на свима фронтовима изузев гужве код Вердана. Најглавнпји темељ немачког ратног закона погажен је, јер је прво начело школе Молтке-ове, да треба задобити н одржати власт над одређивап.ем тока борбе. Земљописни положај централних сила у велике је олакшао њпхову тежњу да у својим рукама држе инпцијативу. Налазећп се унутра, уз најбоља саобраћајна средства у Европи, они су били у стању да баце силне гомиле војнпка куда су хтели и да изазову борбу на фронту, ко ји би онп пзабрали. Овоме је још више допринела ранија неодлучпост и оскудица јединства у заповедништву код савезника, која би била у стању да изигра природно повољан положај Тевтона. Ну након споразума међу савезницрма, постигнутог овога вролећ". сгвезннци су садз . ви пут у стању, да на тас ставе своју силну премоћ у људима, новцу п прнбору и помоћу тога траже коначну одлуку. Нрорећи се не може још, да ли ће доћи до опште савезничке офаизиве. То знају само они, којп рукују овим ратом. У Француској чули су се полузванични гласови, да су на помолу великп догађајп. Те гласове про пустила је енглеска цензура без примедаба. Међутим сви су изгледп да овог лета на западу не ће битП велнке офанзиве — не бар оног великог налета, о коме говоре људи по уредништвима и шапчевима. КАКО СТОЈИ СА ФРАНЦУСКОМ. Није вероватно, да се Француска налази у стању да предузме навалу тако великих размера, као што је потребно. И неће бити у стању све дотле, док се не обуставп ово клање око Вердаиа и њој се не даде прилика, да се опорави од силних жртава. Према томе офанзива овде пала би на енглеска плећа, али је сумњиво, да лп би напад на фронту од Соме до Изера био у стању да доведе савезпике до оног потпуиог успеха, кога би био када би се напало на цео ланац

Ј А Р А Н И

<Ј

ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИћ

Чудни смо ми људи!... Све, што волемо, некако да нам јс да је наше, јер “што је наше, није лоше!”... И наша народна песма, и наш жпвот, потврџује то исто. — Песма вели: “Туџа мајка ране позлеџује, “Ту$а сеја мутном водом поји, “Туџа љуба бреговито стере”... А живот вазда своји оно што воли. Отуда оно велико роџакање у нашем народу. II младеж је нашла да своји неког, кому није “ни род ни номо зи бог.” То је на пр. свој момак и своја девојка, или како их обично зову “јарани”.

1 . Стеван ђурџевић и Андрија Томашевнћ нису никакав род. али су суседи и пазе се. Оно и то је у неку руку сроство, јер “комшија је као брат”; али, сем суседства не имадоше других, крвних веза. Стари им се пазпли па и они. Њпхове се купе од вајкада у спрези и позајмици. Заједно поору, заједно окопају и зберу. II обојица виде: да је то некако благословеније, јер, где бн једпа купа толико земље пре врнула, колико они обично поору и засеју... Али, ручице су благослов!... Пазе се они, па им се пазе и укупани. С-ве је то као једна душа. Пре ће жена једне од тих кућа викнути на жену у својој купи, него на суседску.

Ту је, заједно с љубављу, и неко поштовањс, коме знаш почетак али краја не знаш... Па п сама деца!.. Поџевељају се, побију, али опет трче једна дру гој да заједнички поделе комад хлеба. Степан има сина Мирка и Андрија ћерку Мирку. Још им малене усне, а већ оскочили од земље као врба из воде. И ако су Мирка ‘замомчили” а Мирку “задевојчили” они су опет остали деца. Па и саме су им нгре детињскс. Мирко се још као играо “вирпза” (клиса), а Мирка је крадом обилазила сво је “младе”, и ако их је већ забацила на таванчић у вајатипу... Обома им је некако чудновато дошао тај дан!... Мирко се нешто забавио о-

од мора до Швајцарске. Офанзива, коју је предузела Русија не само што је отела инп цијатнву пз немачких руку, већ је имала и друга два непосредна учина, који могу бити на кра ју од силиог замашаја. Она је у ствари зауставила аустријску навалу на Италију и знатно је ослабила немачке нападе на Ве рдан. Ну може се за јамачно тврдити да је одлука, да се нападне на Волидију, Галицију и Буковииу, имцла већих задаћа осим притицања у помоћ Италији и Француској. Русија пофшава да потпуно унипгти аустћо-угарску војску. Оиа не пд( за освајањем земљишта. За Рјсију је сада земља, после људи, Лајјефтнније имање. Што она сада тражи то је слом — заробљењеЈ или разорење хабзбуршке в|лјне организације. Ништа другоју садањем часу не треба узи.чат<1 у обзир. И да постигне тај задатак Русија креће са сило.ч која' се до сада није осетила ни иа једном фронту у овом или ма ком другом рату. ПОЈАЧАЊА ИЗ ФРАНЦУСКЕ. Да централне силе увиђају зпачај ове боубе, види се по њи\ог.пи гроаи .1 ■'.агпм иапортга да изађу на сусрет овој навали. Са •француског, талнјанског и балканског фронта на врат на нос шаљу се читаве немачке и аустрнјске јединице у крајеве, којп су били у опасностн прошле недеље. Има знакова, да је са Вердана отпшао бар један корпус немачке војске, а јавља се да су на путу за псток још четир не мачке днвизије, које су биле на француском фронту. Ова оделења одводе се из места на којима су Немци били сабрали резерве да буду спремни за енглескофранцускп напад. Данас су француски и талијан скн фронтови исто тако' проређенн као што је био проређен рускп фронт пре четир до пет месецц када су чињепе припреме за навале иа МСз и Трентино. II ако су Руси прошле недеље спорије напредовали него прве, ипак се то не може приписати пристизању нове тевт. војске на псточии разбој. Није вероватп, да је ова помоћ још пмала времепа да уђе у борбу. Пре ће бити да су Руси успорили сами своје продирање да би дали вре мена коморп, да их сустпгие. Војска не може да иде брже од своје коморе. Под редовним при лпкама она може измаћи испред коморе само за три дана марша.

ко дечурлиЈе, учи их како се игра “чуге” а Степан н Андрија с колима у авлију. И ако суице беше још на заранцима онп се век вратили из чаршије. Жене одмах притрчаше колима. —Где је Мирко? упита Степан — силазећи с кола. — Ако није с децом у авлији — одговори редара. — Илинка! — рече он снаји — дај ми тај завежљај! А !И, Јоко, зовни ми Мирка. Снаје га најпре пољубише у руку, па онда пожурише да изврше налоге. Е, с Богом! — рече Андрија, који такоџе сиџе с кола узевши јелан завежљај. — Зар ненеш сести мало? — Немам каде. С Богом! — С Богок попГо — рече

На концу трећег даиа она мора да сачека комору, храну п џебаиу. Русп су од 19 Н- године чссто пута одмицали и даље. На једном месту у крају око Луцка они су предпрошле иедеље оста вили своју комору за читаву седмицу иза себе. Али то се могло дозволити прво због скромпих прохтева руских војиика а друго и због тога, што су Руси и у Луцку и у Дубну наишли на силна стоваришта хране и прибора свих врста н тнм пленом се користили. Најзначајнијп догађаји прошле седмпце одиграли су се на крајевима деспог и левог крила руских армија у крегању. На волипском фронту генерал Брусилов прегазио је внше од двадесет п пет миља и тешко притеже Владимнр—Волински и Ко пел. У Буковиии генерал Лечицки притегао је Черновицу док се његова коњичка извидница приближује Коломеји. АУСТРИЈСКИ ОТПОР У ГАЛИЦИЈИ. На једини озбнљан отпор напшли су Руси у Галицији, где се Аустријанци, уз немачку помоћ, огорчено боре на фронту од по впше Тарнопола до Стрипе. Генерал Шчербачов, заповедник руске средње војске, и ако је пре шао Стрипу иа неколико места, ипак нпје био у стању ту много да учипп. Докле се Брусилов пробио за преко четрдесет миља а руске армије јужно од Дњестра преко двадесет, генерал Шче рбачов добпо је у Галицији про сечно десет миља. Ово се вели ким делом објашњује већом снагом одбрапбепих положаја у не посредиој близини Лавова. Аустријанцима овде помаже п изванредна железничка мрежа, чн тав нпз брда и река, на којима су се и Руси прошле годнне држали све дотле, док пису њихове друге војске биле потиснуте. Даље је дошло п то што аустрнј ски војници овде бране капије престопице Галнцнје. А поврх свега је дошло н то ,што Руси с иамером слабије иападају иа сре диште него на крпла. 1 Ако аустрпјској средишњој војцп овде пође за руком да на■ставн свој отпор, кроз који даи, из страха да ие буде сасвим опкољена ,оиа ће се морати повући пут Лавова. И с десна и лева је сада обилазе руске армије. Генерал Брусилов гура напред дуж два главна пута — жељезивцом-од Са^н Иопел ' т лрумом од Л ,1 Ч' а Ј за ВладимирВолински. У џ!сто време он шаље једпу /оуску под геиералом Сакаровом Дуж главне жељезннце Лавов-—Кијев из Ровна п Дубна за Бродп на граници. Ове три колоне савиле су аустријски ланац северно од Стрипе у облпк једног полукруга. ВОЈСКЕ ИДУ ЖЕЉЕЗНИЦИ. Као што је био случај код свих већих борба у овом рату, војске продпру дуж жељезничкнх путева који, посредно илн непосредио, воде за Лавов. Прва колона иде на Ковел, где се састају трц пута. Војска, која иде за Владпмир—Волпнскн има да пређе простор од 25 миља између тога града и Сокала пре но што наиђе на жељезнпцу. Ну војска у Рађивилову, која гази притоке горње Икве, ослања се па један великп жељезнички пут. Из Тарнопоља за Стрипу иде једна споредна жељезничка пруга, која везује линију Лавов-—Кијев са линијом ЛавовОдеса н то у Станпславу. Жељезнпчка пруга из Одесе, прола зећи кроз Чериовицу господарн Прутом п приступима за Коломеју и Станислав. Докле се аустријска левица даиас не налазп у онако страш-

Степан, па се, са завежљајем, упути својој соби. За мало, ето ти Мирка с Јоком. па кад му рекоше да је отац у соби, упути се он тамо. Још на вратима скиде капу, па прнџе руци. — Жи’ био! — речс Степан. — А где си ти ? — Овамо, у авлији. — На! Ево ти ово!... То сам ти купио. Па сад, да баталиш “вириз”, јес’ чуо? Мирко прими завежљај, пољубивши га у руку и климну главом. — Од сад впшс ниси детс! Треба да пазиш на себе!... Хоиу да ми се лепо владаш!... Сад иди. Мати ти је рубине спремила. Мирко му опет приџе руци, ча онда изиџе из собе.

ном положију као претпрошле недеље, дотле се цела аустријска војска налази у знатно горем положаЈ - у. Пре недељу дана аустријско лево крило, на Стиру, “писило је у ваздуху”, било је у опасности, да буде потпуио опкољеио. Ту су Руси били пробили ланац баш на месту на коме се додиривали Немци и Аустријанци. Да Ј’е Русима пошло за руком да потпуно искористе тај свој’ успех, добили би ту таку победу, каква се није за памтила у овом рату. Ну Немци брзо доведу нову војску и прите ку у помоћ несрећиим Аустријаннима, да се ту мало опораве и извуку из клопке. Ну док су се ту привремено спасли, мало нпже на југ, између Ковела и Владимира—Волип ског, прети Аустријанцима нова опасност. РУСИ СЕ ШИРЕ КАО ЛЕПЕЗА. Руси су успели да се овде про бију кроз аустријски ланац у дубину за читавих тридесет миља. Генерал Брусилов упиње све силе, да овиј’ удар изведе до краја, и, докле пази добро да одби је сваки напад на његов бок са севера, сталио гура на ћапад, север и југ, у облику лепезе. Он се нада, да ће бити у стању да у нсто време зађе за леђа аустријдаш средњим армијама и Немцима на Нрипету. У Лондону се на разне начине тумаче овц брзи и силни руски уснеси. Неки то приписују новим гранатама, до сад непозна тим, други побунама у аустријској војсци. У ствари постоји само једно објашњење и то врло просто — људи и џебана су основни услов ових руских усиеха. Колики је тачап број воЈ’иика, употребљених за ову борбу, не зна се, али их у најмању руку има око 3,000.000. Уз то још Руси пмају према Хннденбургу 1,500.000 војника. Против ове снле Аустрнјанци су имали око 800.000 до 1,000.000 војиика. Раније се говорило, да АустриЈ’анци од Прппета до румунске грапице нмају боо.ооо војника. Ну то ниЈ’е тачно, јер, по том рачуну, на мпљу не би Аустријанцн ималин 1ш 8ооо војника. Пре ће бити да су овде АустриЈ’анци имали 1,000.000, нсго 800.000 војнпка. Према томе у овој борбн Руси су увел’ Ли пута већу силу, но п’ V кој’ом располаже про' (. нза ове војске у’ првим редовпма нмаЈу Цусн у позадини још силне резерве, делнмично оборужане и опремљене, а готове да одмах пођу на фропт где се укаже потреба. РУСКИ топови. Све што су јапанске тополивнице бпле у стању да произведу за годину дана, то су Руси узели. Уз то јој Ј’е стигла помоћ од Енглеске и Француске, а поврх свега тога Русија је у велико куповала од Сј. Држава. Од прошлог лета Руспја је трошила мало џебане, па је силно нагоми лала п топова п џебане. Руси тро ше у овпм борбама шрапнела у толиким сразмерама да се то нп кад запамтило није. Шрапнеле је Руспја добила из Енглеске и Француске, којима су потребније велике гранате, иего шрапнели. Ну Ј’една ствар у овим борбама од прошле две недеље иарочито пада у очн. То су борбе коњице у већнм оделењима. На западу је коњица сасвим бачена у страиу. Коњаници су у већини отишлп у пешаке. Тако је и у Италијк н на Балкану. Па п на руском фронту између Прппета и Минсга коњаник се употребљава самс за извиђање. Али у силним п дубоким проДоџе му да се цасмеје. Шта му оно рсч отац?... “Од сад више ниси дете”... II смешно му, и опет право што јо тако. Сад ће и он с момцима заједно. Нећо га вшпе велики момци погледати попреко и преко рамена, него пе се још дружити с љнма.. И ићи ће у коло, и по прелима.. . — Шта је, “Цвепе”, шта ти јс донео бабо? — упита га сна. Јсла. — Дај, “Голубе” да р.идимо — викну Јока. — Дај, “Лабуде”, дај! готово у глас вичс Илипка. Он некако поносито пружи завежљај. — Ето на — рече. У часу га раздрешишо. На лицнма се огледало дивљење. — Ала је ово! — викну И-

лсмима аустриЈ'ског лаица у Волинији козак је опет дошао до своје речн. Сипљући кроз и преко разорених грудобрана, он је на челу воЈ’ске и неуморно гони непријатеља. Козаку се има приписати овај силан број заробљеника, а вели се, да тај број данас износи 170.000. ЈБегова брзипа омогућила га је, да опколи аустријске положаје, да им искида везе, одсече од позадине и заобиђе читава оделења пешадије, која би иначе била у стању да умакну. У Италији се најбоље осећа пепосредаи учин руске офанзиве. Пре две иеде.ље Аустријапци су споро, али поуздано спуштали се са висоравни Лавероне кроз Асу и Астико долине пут млетачких равница. Ма да је римска влада уклонила геиерале Брусати и де Корода и упрла све силе, да одржи капије кроз које се пролази за равнице ИталиЈ'е, Аустријапци су били на путу да те капије отму и дочепају се жељезнице Милан—Млеци. ИТАЛИЈА ЈЕ ДАНУЛА ДУШОМ. Онда је ударила Руспја. Првих неколико дана аустријски притисак у Алпама није попуштао. Ну претпрошле недеље приметили су се први знаци попуштања. А чим се ти знаци показаше, Талијани пређоше у на пад, који је траЈ’ао целе прошле недеље. Само на једпом месту су могли Аустријанци остатн у офанзиви. На Позин су Аустријанци почели јаче ударати, али су били брзо сузбијени. На тај начин аустрнјска офапзива, која је трајала четпр седмице, сада је окончана. Аустрија је успела за то време да отклони опасностн, коЈ'е су претиле Тренту, да поврати пет миља земљишта у долини Адиђе и да преиесе бор бу са аустријског земљишта источно од Моите Мађо на талијанско земљиште чак до Бренте. Губици у опнм борбама били су: 75.000 Аустрнјанаца и 120. ооо Талијаиа. Ова разлпка у губитцима приписуЈ’е се тешкоЈ’ аустрп^јској артиљериЈ'и. Једну трећину талијанскпх губитака сачпњавају заробљепици. Руска иавала у Волиннји осећа се и у томе, што је почео попуштати немачки напад на Ве рдан. То је можда дошло отуда што Немци почињу да штеде џе бану из страха од већпх борба. Премл /го^ге обистињава се она реч, која Је ових дана дотла из Петрограда н гласи: „Вердан ће бити спасен у Волиниј’н!”

НА ЗНАЊЕ

Срп. Доб. Др. “Једпнство”, бр. 4. С. С. С. С. у Анаконди, Монтана, држи својс рсдовне седннце сваке друге нсдеље у месецу у Адфелес дворани, 215 Е. Комершијел Стрит. ђ. П. Лубарда, председник. Н. Р. Елаковик, тајник.

ОБЈАВА

Пошто се од сада не ће у “Ср бобрану” доносити никакови приватни огласи трговачке или ине врсти, то се умољаваЈу појединци да се не обракају на администрациЈу у томе погледу “Србобран” ће доносити строго службене огласе односеће се на Савез, Друштва и чланство.

линка. — Молим те, да вндим! рече Јела, и стаде брисати руке о бошчу. Одсло је било човано и срмом извезно. Копоран са свиленим арчом; џемадан од калифе, па се прелива у злату; на јечсрми крупна, крупна, сре брна пуца... — Ала је лепо!... — Ала је дивно!... — Ала је красно!... Почеше се и укућани око њих купити. Ко имаде уста про резана, он је хвалио... А ои турио капу за затиљак, па се смешка. Одиста, одело му се врло допадало, а право му што види да му сви говоре некако као човеку, није као детету... Узе рне ствари, па их однесе матсри, а она му по- /