Србобран

Страна 2.

**СРВОБРАНГ

ВроЈ 35».

бКВОВКА^ — 8ЕНВ \УЕЕК 1 ,У Риђи|ће <1 ћу 5ЕНВ1АК ЕОиСАТШМАЕ АИО ВЕМЕУОЕЕМТ РиИО ОР 5 ЕНВ РЕ 0 ЕНАТ 10 К „ 5 ЕООА” 443 \Уев» за «1 &»г*е» Иекг Уогк, N. У. Ви»јпем Мапа^ег: М. I. Рир»п, 443 \У. 22 п <1 5 и, N 4 » Уогк, N. У. тех,«рно^*1 снвтахл еооа.

Ео1еге4 >■ •«оп4-«1»1» <а»Ш» и 1ћ« Ро« ОГОо« о! И«т Уогк. N. У., вв4<и Нш »о« о( М.гсћ 187 ».

Прошла недеља на разбоју

Лондон, 16. јула 1916. Најважнија ствар код енгле ско-француске офанзиве је у њеној непоколебивости. До сада је на западном фронту било више покушаја. Неки од њих изазвани су погрешним срачунавањем количине барута. потребне да се Немци избацн из њихових положаја. Други опет услед притиска јавностн, која је тражила „да се једном почне”. Али ова борба у Пикардији показује да су савезничке војске једном век свршиле са таким покушајима. Оне су крепуле овог пута. на посао да очисте Северну Француску од једног јаког, упорног и добро опремљеног непријатеља н доказале су да су и опе исто тако јаке, упорне и добро опремљене. До сада су савезницп имали два пута прилике да виде што значн офапзива: једном прошлог септембра у Артоји и ПТа мпањи, а опда код Вердуна. Прошлог септембра видело се, да напрасни иапад, крај дапатњег начина ратовања, пада под својим властитим теретом након две или три миље продирања. Код Вердуна је утврђено да п најјаче лпније морају пасти под сталним ударцима у'"зљашгм ■дббро. А та тактика тражи људи — велпки број људи — и огромнс количипе џебане. ТТемци су пропашли па Мезу како је то скупоцен потхват. Алн Енглези пмају и људи и џебане и данас су готови да плате своју цену. А Францу ска. н ако иема толико људи, има џебане п воље. Што значи овај потхват. Проптле нсдеље прпметило ее, да Лондон почиње хладпије судитп о овој офанзпвп. После одушевљења пзазватог освојењем првпх немачких лпнија, Лондон је схватио што овај потхват зпачп. пгго копгга он. Крајња сврха ове офанзиве је изгон Немаца из Француске н Белгнје. али пре тога има да доџе читав низ блпжпх и непосредпијпх сврха.

Последњих дана почели су се јасније оцртавати стратешки и тактички планови генера ла. Фоша и Хега. Првн напад у Пикардији обухватио је линију од 16 миља у ширини. Током борбе прва три дана тај фронт сузио се на осам миља, где се сада воде праве борбе. Битка на овом фронту продужена је све док Фрапцузи на југу нису помакли своју линију за нешто вигае од 6 мпља, а Енглези за негато мање од 4 миље. Заједно су ударнли један оштар клин од шест миља у немачки фронт. Врх тога клина налази се миљу и по удаљен од града Перона. У четвртак прошле нсдеље савезнички заповедпицп су до шли до тога да је било потребпо да ублаже притисак у правцу на исток и запад. Пемци су предузели читав низ противнапада на бокове и цео тај клин био је под унакрсном ватром немачке артиљерије. Због тога је било потребно да се тај клин прошнри. Бокови морају бити помакнути, и нападима на ссверо исток и југоисток нов фронт мора се израв натп са старпм фронтом, који иде од Араса и око Рпбекура. Тек када се ово постигне, може РО. ТТД ТГ СТ ОЕ, Прошлог понедељника поче ли су своје нападе. У току бор бе прве недеље они су брзо пзбили до липпје која се савија око Белоа-ан-Сантер. брда 97 и Хема: Хем се налази на северној странп реке Сома. Они су оставили Пемце на врло јаком положају Берпп-ан-Сантер н Барле, на путу Шолнес'Пероп. Брдо 97. највеве у том крају. лежи нешто впгае од једпс мнље па запад од Перопа и господарп жељезницама и дру мовнма у позадинп града и кра ја на југу. Са севера господаре веви брегови пза потока Тартпљ. За нападе у правцу Берп и Барле брдо 97 било је од пеобичне вредностп. те се ту у брзо развпше љути сукоби. Па јужну страну реке Соме Пемци

доведоше јака појачања, али ипак нису могли одбранити Ба рле од Француза. Овај мали за сеок био је поприште страховитих борба прса у прса. Два пута су Французи били избаче ни, али су ое два пута повратили натраг. Изгледа, да су Немци на крају били сревнији, јер се Фрапцузи сада палазе на искрајцима села и покушавају да га заопколе, прп чему су бољо среве. Војни стручњаци држе, да Французи морају овде покп напред пре но што се и надатп могу да нреру ону ми љу, која их раздваја од Перона. Енглези прелазе у напад. Енглези нису били до четвртка готови да преџу у напад на својој страни клина. Против њих на свакој тачци бнло је вгнпе Пемаца него против Фра нцуза. те нису могли тако брзо нанредовати. Осим тога, у почетку. они нису били у стању да очисте земљнште у истој мс ри, у којој су то Французи учинили. Јаки немачки положа ји били су остављепп у појединим усецима у фронту и то се морало очпстити пре но што се предузео иови општи напад. Скоро читава седмица протекла је у овим појединачним сукобима. од којпх су пајважпијн били сукоби око Овилерса. Мамез-шуме. Конталмезона и шуме Трон. Средином сдемице постигнути су у Овилерсу, Мамез-шумп и Конталмезону и шуми Трон довољни успеси да се преџе у напад на целој страни клина. Овилерс п Тиепвал били су до данас велика сметња за даље продиран-" тт- чд припремљен у . _ изведеч у_ петак изјутра, донео је Енглезима. један део Овилерса. Завој око тога места пије зпатно исправљен. али су даље па исток постигнути зпатпи успес.и. Бацајуни велике силе у борбу између Конталмезона и шуме Трон. први енглески талас ушао је у Базантен-ле-Гран п Лонгевал. Базантен-ле-Птит је бпо освојен и пзгубљеп два пута, али па крају је остао у рукама снглескпм. ТТрви пут од првпх дана ратовања иа овој страни, енглеска коњица узела је учешћа у овим борбама. ТТоследњпх дана коњица је учествовала врло живо у борбама па целој линији прп јури шима; што сведочи да је овде на неким местима борба изпесена па чнсто поље. Највећп уснех постпгнут је у околини

Јонгевала. Ту се врло скоро мо гу очекивати врло важни догађаји, јер ће из тог села почети рперицаје пут Бопома. Мета савезничних заповедника Не може се очекивати да ћ9 у овим борбама генерали Хсг и Фош покушати да издвоје и разоре већа оделења немачке војске. Њихова тактика не иде за том сврхом и ако неки војни стручњаци то тврде. Изузев битке код Таненбурга у целом овом рату није било тако великих успешних заобилазппх покрета. Али Енглези у Лонгевалу налазе се у таком положају, да, уз мало више борбе, могу нагнати Нсмце да капусте своју линију од Овилерса до Гомкура или доћп у нсту опас ност у којој су били Французи 'У Бетинкуру западпо од реке Меза. Французи су били прннуђсни да напусте свој фронт, када су били у сличпом положају, у коме се налазе Немци данас на овом делу фронта. Мало вишс северопсточио од Лонгевала налази се једна онижа коса, која је раније била пошумљена. Са те косе гледа се на висораваи Бопом и она господари друмом Боиом-Алберт ,и свима утврђењима у Тиепвалу и По.зиерсу. Енглези сада држе ту косу. Када су прошли Лонгевал, Епглези су пошли уз ту косу и у петак после подпе отералп Немце са ње на другу страиу. Чим су бнлп готовп с тим. Енглезп су почели изводити своју артиљерију па ту кос.у и њом ће они затворпти Пемцима. нут у троуглу Тпепвал-Овилерс-Позиерс. Одатле је Бопом удаљен за С миља, али је врло вероватно. да ће Енглези током ове седми'це отвбрпти тбповску ватру наГ то зиачајно место. А Бопом и Перон главна су мета ове офан зиве .за сада. Услови повољни. На целом фропту од Поајана до мора условп су врло повољни за савезнике. Тешко је тачно одрсдпти колике су бројне силе у овој џиновској борбп. али су сви изгледи да у Ппкардији има 500.000 Пемаца. Савезиички је број бар два пута вени. Ова околност помаже савезпицпма.. да врптс на.падс на вевем растојању и сиречавају Пемце да са другпх тачака доводе појачања на. тачке пепосредно угрожене — на Со ми. С друге стране ентлеска артнљерија стално бомбардује немачке положаје те су савезнндн увек готови да при-

реде веће офанзиве чим приме тс до Немци на којој страни по чињу слабити. За то се у позадини држе читаве војске, готовс да сваког часа јурну на ослабљене немачке положаје. Борбе на руском фронту. Уиоредо са овим борбама на занаду Руси стално нападају са великом силзм у Волхинији. Прсгпрошле седчице постигли су Руси знатне успехе северно од Припета. Прошле нсдеље прснели су они своју главну борбу на фронт према Кове лу .Главна им је сврха била да прнкују војске Припца Леопол да и маршала фон Хннденбурга ?а ноложајс да не би слали ргћл оделења данојачају лини јс у Галицији. II у томе су Ру си потиуно успели. У уторак нрошле седмице развила се једна велика битка дуж рекс Стокхода управо на западу пре.ма -Јуцку. Ту реку утврдили су Псмцп п Аустријапци нсобично јако да им слу жи као загатита Ковелу и Бладимиру Волинском. На Стиру впше Луцка Руси су бацили Аустрпјанце нз јаких положаја. Одатлс се борба препела нижс на рску Стокход и та. се и .даљс води. Ковсл је нсобнчно значајно утврђоње у аустро-немачком одбранбсиом плану. Он је севсрии кључ за Лавов и Источну Галицију. Свс докле он не буде освојои и докле одатле Ру сп пе пођу за Лавов, сви руски покугааји са југа доводине у

ПРИМИТАН НОВЦА 0Д17. ЈУНАДО 1.ЈУЛА 1916.

Др.

бр.

Чикаго, Пл. !

$338.65

Њујорк, Њ. Ј.

149.90

Вилмердипг, Па.

130.85

Лсд Сити, С. Д.

126.95

Лос Аиџелес, Кал.

780.80

Џаксон, Кал.

255.10

Тонопах, Нсв.

469.20

Ст. Клеирвил, 0.

32,60

Галвестон, Текс.

87.45

Вилмердинг, Па.

100.00

Ред Лоџ, Моит.

134.90

Ст. Паул. Мин.

117.10

Филаделфија. Па.

30.00

Со. Чикаго, Ил.

249.05

Јонгвуд, Па,.

65.20

Фарел. Па,.

204.20

Со. Чикаго, Ил.

85.00

Денвер. Коло.

140.75

В. Хаутен, Њ. М.

107.45

Мидвнл, Јута

213.20

Лакавана, Њ. Ј.

287.20

Рак Спринг, Вајо.

. 97.10

вепу опасност саме Русе него Аустријанце. Разуме ое, ако дотле потпуно не клоне аустронемачка одбрана на Стрипи, о чему се још не може говорити. Пре рата Ковел је био знатна жељезничка станица на же љезници Брест-Литовск-Киев. Из Ковела је ишла друга жељезница за Владимпр Волински. Ту се у исто време завршава и јсдини добар друм у овом крају Русије — онај који води запад ио преко долине Буга за Колм. Кад су прошлог лета Аустријанци и Иемци освојили овај крај, подигли су јсдну одличпу жељезницу и њомс всза ли Владимир Волински са аустријском војном жељсзницом у Галицији. Та жељезница долази из Сокала. Даље су од те главне жељезнице нодигнуте друге мање, које воде за фронт. Између њих подигнута је читава саобранајна мрежа, Без тих жељезница. не би били Аустро-ТТемци у стању да Русима пруже онакав отпор какав пру жају сада код Стокхода. Када Руси једном сломију тај отпор па Стокходу и уђу у Ковол, на њиховој страни биће корист од тих путсва п ако ће Аустријанци порушити жељезничке пруге. Тевтопи ће се без сумње са свом силом боритп да сачувају Ковел. А када пазтте Ковел у руске руке. пе само да. ће изгубити своје положаје у Галицији, всћ ће се морати повлачпти и на северном фронту чак до Њемеиа.

83 Трипидад, Коло. 29.15 87 Барбертон, 0. 165.15 90 БитГг. 'Кањон, Јута 189.85 93 Бјут, Монтана 205.65 99 Могил, Нев. 144.15 102 Кивани, Ил. 103.45 106 Ист Чикаго, Инд. 35.05 107 Калумст, Мич. 85.95 109 Детроит, Мич. 90.75 114 Портланд, Оре. • 140.30 115 Хсмонд. Инд. 85.75 116 Мт. Олив, Ил. 100.00 120 Сисеро, Ил . 113.30 121 Хибинг, Мин. 200.60 123 Гарфилд. Јута. 107.00 132 Фсирбан, Па. 99.20 133 Рапсон, Коло. 62.50 134 Ст. Луис, Мо. 166.90 138 Со. Бенд, Инд. 143.40 140 Тул. Јута 47.15 142 Окланд. Кал. 89.60 144 Колумбус, 0. 56.30 145 В. Дулут, Мин. 200.80 147 Бриет, Баш. 137.60 154 Иорвудвил. Ајова 24.75 157 Клинтон, Пнд. 277.60

ЗВАНИЧНИ ГЛАСНИК

160 Вудлаун, Па. 460.70^ 170 Сисеро, Ил. 87.20 172 Блер Стешон, Па. 150.55 173 В. Дулут, Мин. 32.90 181 Кеноша, Вис. 43.15 183 Вирџинија, Мин. 124.25 185 Росланд, Б. К. 12.40 186 Метал. Фолс, Ваш. 104.10 190 Лебанон, Па. 43.05 198 Бинг. Кањон, Јута 279.00 200 Њу Дулут, Мин. 10.00 201 Баидел, Па. 154.20 203 Ди Калб, Ил. 92.70 * 212 Хазелтон, Па. 20.75 215 Инд. Харбор, Иид. 107.10 219 Вал, Па. 21.30 220 Со. Чикаго, Ил.. 236.00 221 Голдфилд, Нев. 44.35 226 Милвоки, Вис. 81.30

227 Минианолис, Мин. 69.30

230 Супериор, Вис. 38.45 231 Милвоки, Вис. 108.05 234 Пеориа, Ил. 100.40 237 Детроит, Мич. 172.10 240 Гери, Пнд. В. В. 29.20 242 Дипју, Ил. 25.05 243 Варднер, Ајдахо 46.30 > 245 Етна, Пнд. 60.75 246 Ајроивуд, Мич. 149.00 252 Копвеи, Па. 90.75 254 Зиглер, Пл. 208.95 255 Давсон. Њ. М. 31.80 256 Камбрија, Вајо. 44.35 257 Туртл Крик, Па. 27.90

258 Ипдиаиаполис. Иид 22.50 259 Мидланд, Па. 48.55 260 Арнолд, Па. 27.55 261 П. Ст. Луис, Пл. 35.40 262 Монфплд. 0. 15.15 \ 263 Калумст, Мип. 54.15 264 Брит. Бпћ. Б. К. 147.40 265 Јукоп. Па. 36.45 266 Ла Сел, Ил. 18.20 267 Гилберт, Мин. 46.95 269 Фарел. Па. 149.25 [ 271 ђуно. Аласка. 55.15 * 272 Детропт. Мич. 78.65 || 274 Флинт, Мич. 33.50 Ј 275 Блонфорд. Пнд. 83.75 | 277 Лпвипгстон. Вис. 63.45 ^ 27Џ Колппвуд. Мич." '56.Д5 280 Рут. Нев. 23.45 281 Џоистаун. Па. 118.10 282 Бјуканон, Мнч. 29.85 284 С. Бетлехем. Па. 42.00 Претплате на Србобран 1.00 Кирија 240.00 Повранеиа поштарина Србобрана 1.189.42

$13.315.92

Иовац прпмљен од 15. маја до 16 јуна 1916. $17.735.46

Укупно $31.051.38 Савез Сјед. Срба Слога Гл. Тајник: Душан Трипчевић.

Сврши се игра, коло се пусти, а он узе Мирку за руку п стаде с њом. — Сад видиш шта је?... — рече јој. Она ману главом. — Наљути ме пас, те рекох! Она му ништа не одговори. — Да се ти не љутиш? — Што? — упита она. — Што сам реко да си моја девојка? — Не љутим се. — А је л’ ти право? Опа клнмну главом. Стева им приђе са својом Аноком. — Е, алал ти вера!... Ништа ти не волим него кад је човек мушко!... Жестоко си га ударио, ваља роба из тамнице! И рука ти вреди царевине!.. Од јако ћемо нас два друговатн. Пристајеш ли? — Не браним, вала! — рече Мирко поносито.

— А ево: Мирка и Анока мо гу бити; другарице! — Могу!... Од тога часа посташс побратимн или „карде”, како се обично у селу зову. Шта ли су њих двојица ноћп пребродилн. II колико су лома направили, — о томе би се могле читаве приче приноведати... Игралп су до сунчева смираја. А у сунчев смирај кренуше се кући. Мирко је поносито корачао поред МПрке... Осећао се и већи и снажнији. А она се осећала, поред њега, као у неком заклону, слободна а сигурна од свачијег насртаја... Веровала је, да је нико, од Мирка, дирнути не сме... Кад беше код Андријиних вратница, Мирко стаде. Смиља виде да он хоне нешто да разговара са Мирком, па одмаче да им не смета. Мирко зену.

— Дакле... ето!... једва превали преко језика. Она ћути. — Сад си моја!... Јеси лп! — Јесам! — Па ко те дарне, или ти се потсмене, кажи мени!. .. Ти си видела ко сам ја!. .. У мсне нема тамо-вамо ;ја њему о’час наместпм рсбра,!... И хону да ме слушаш!... Што рекнем нека је ко свето!... Другарицу имаш, ено ти Ано— Дођп-де, рано, дођи! А Мирка остави сав посао, па жури да- послуша... — Ево ме, тбто! — Ходп овамо, рано! Звала сам те, да ми помогнсш прскрпити рубииу. Мирка седне крај њо, удева јој (конац у иглу, а доста пута и сама крпи... И мајка Миркова јој тада прича о свему: и какве је нарави који у куни и какав је ред, и како треба

услужити, и како се коме одазвати... Па јој је онда прпча ла о своме младовању, о своме свекру и свекрви, којп су бнли врло ћудљиве нарави... Дан пм прође у разговору... Мирка је све слушала. Она је и прс знала куку Степапову. али, сад је зна са дна до врха; зна нара,в сваком чељадетуј, зна чиме се коме може умилптп а чиме га може разљутити, зна- све... Али што се тек Мирковој иа рави привикла!... Доста јој беше да га само по гледа, па да види је л’ љутит, и ли весео. Из ока му је душу чи тала... Знала је шта воли а пгга мрзи. Из најпрс то није знала. Учини каку детињску лудорпју. — То више немој радити! — Што? — Не волим! — Добро, не ћу!...

Доцније се ложурнла да му у душу завнри... И пре би своје косе одрезала, пре би сво је очи ископала, него што би њему на жао учинила!... 6. Прође зима, прође пролене, прође лето, па дође јесен... Једнога јутра рече Степан Андрнји: — Ја велим да је све „зрело”. — „Зрело”!... Зна твоју кућу ка’ и моју!. . . Зна вам нарав свима, а пазе се — сазрело је!... — Па кад велиш? — ппта Степап. — Кад ти хонеш! —Ја вслим: у суботу која, прва дође. — Добро... Тога вечера се у обема куг.ама нешто договараше. Ни Мирко нп Мирка нису знали ништа о томе. Само се зачуди-

ше кад сутрадан Илинка Мир:ка, а Смнља Мирку припиташе: да л’ би овај хтео Мирку узети, а ова за Мирка поћи. Одговор је био — разуме се повољан. У суботу око заранка Степан дозва Мирка у своју собу. — Дела да се обучеш. Рад сам ти просити ову нашу кону. А Мирко изиде из собе у неком чудном расположењу... Вече се спушта, а Степан |позвао суседа чича Мићу и Раду Гојковића, па ови засели у авлији па ракијају. — Хоћсмо ли? — пита Степан. — Време је, вала! — виче чича Мипа. — Па да идемо... Јело!.. Зовни Мпрка! Је л’ тамо спремно?... — Све је готово. И кренуше се.

На капији Андрнјнној дочекаше их укућани. \ — Добро вече! — Бог ти помог’о! — Јесте л’ ради гостима? — Добрим свакад!.. Хајте у куну. Присветли дијете... Уђоше у гостпнску собу. Све намсштено и чисто. Наме штена и друга совра и гости ссдоше за совру. ама на соври ништа не беше сем сланика са сољу. — Па... како здравље? — Добро, Богу хвала. — Како на дому? ке. Оно је паметна девојка... Од ње имаш шта „спримити”! Јес’ разумела? — Јесам. — Сутра ћемо већ на рад.. Сад сс више нећемо туђити једно од другога... А кад дођу А свочаници, ми ћемо свуда заједно... Да ти знаш само, какви сам ја ђаво!... Мртва Ј