Србобран
МЈМВЕК 354 -
МК^ УОКГ, М. У, ТНШЕ 5 ВАУ, А 1 ЈСП 5 Т ј, 1916 .
УКАВ VI.
81ЈВ8СК1РТ10^ КАТЕ 8 1Јш(ед 8 (а(ез о{ Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е I с. опе уеаг ( 1.50
Згћоћгвп риђНвће<! е^егу Тђигвдау а( 443 XV. зз 8(гееГ, N«1» УогИ, N. X.
1
ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годииу 6о ц Канаду, Еврону итд год. $ј 50
Србобрлк п <ва <п •етчртсо 1 * 11 “ 443 XV зз Зггеег, Неи Хогк, N. У.
!>
ш
СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА
5 КВ
О В К А N
8 ЕКВ КАТ10НАЕ РАРЕК АМБ ТНЕ ОКСАМ ОР ТНЕ 8 ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „ 8 ЕОСА”.
Број 354- . ЗА ЧАСТИ
ЊУЈОРК, Њ. Ј, ЧЕТВРТАК, 21. ЈУЛА 1916.
ГОДИНА б.
СЈ1АЈЗУ СРПСКОГ ИМЕНА
Уз овај чланак идс једна занимљива слика. на коју скре кемо пажљу наших читалаца. Ирво нека прегледају ту слику, па онда се врате на читаље овог чланка. Та слика представља једну значајну колајну. Колајна је удешена тако да се даде носити о сату, као привесак, ,.фаб”. На тој слици виде се следени знакови: Пред једним орлом налази се штит. преко чпје средине иде дуг мач окренут иа горе. На штиту у левом углу при врху налази се слика једрилице. Та слика нредставља Енглеску. Испод једрилице налази се слика петла. Та слика представља Француску. Испод петла је т*т)ст. ко : ч представља Италијх. Исппд те слико налази се џ глага цапа. која представља Рцмг Гсп''. На воху десне стра не штита је слчка медведа то је наша ппевославна Русија. Истготкаг-сг’две ^ЈПткв: дав, који пнедстагље Белгпју и наш грб: српока четир слова С. Испод те две слике, којима је дато тако видно место. налазн се слика зрачпога сунца •— грб Јапана. Другнм речима, ту су вам грбовн оних држава, које се боре за онај узвншени идеал, обележен енглеским речпма око тога. штита: ,Ду рајт анд фир ноу ман” — „Чини право ' и не бој се ниједног човека!” То је идеал човечанства. ко је ее сада раца из кцви проливене пз жила Срба, Руса. Француза. Енглеза. Белгнјанаца п Талпјана — да човек човеку треба да буде брат. а не тиранин п крвник. Ова слика, као што рекосмо, израрена је на једној колајни. Та колајна нзрацена је од меди и сребра. И љу продаје Српска. Народна Одбрана, а
чист приход те продаје иде на исту сврху, на коју иде и сав новац. који убнра Српска Народна Одбрана. Колајне од меди, бронзе, ста ЈУ 50ц. Наруџбе се врше непосредно код Српоке Народне Одбране или код признатих пододбора њених. Овде нема никаке припатне трговнне, ннкаке југовине за поједине шпекуланте — сав чнст приход, прско покрива стварних трошкова, иде Српској Народпој Одбрани. * Сад ми желимо да се мало више разговорнмо поводом ове ствари. Мало ко од нас тачно схвата ону силну борбу, коју је Србија имала да поднеое од љеног постанка до данас. На сваком кораку и данас још може се читати у неким на шпм новинама, како је ствараЊ(> Србије ншло лако, готово играјуви се. Неким сељацима у Шумадији једног дана дошло нешто у главу, подпрашилн пи штоље. срели Турке на друму и — ето ти Србије! Тако, од прилике, замишљају многи нашп новинари, па чак и озбиљнији писци, историју стварања Србије. Један од љпх пре неки дан исприча: како је Србија у једно време била исто што и Босна под Калајем и Хрватска под Куеном. Отуда, из тако олаког схватаља оних мука које је Србија поднела за ових сто година, произилази и оно неозбиљно и детињасто писаље и причаље о ономе што Србија треба сутра да буде Ш те федерација, тв република. те троједна и т. ДТи људи, који тако говоре и пишу, нису достојни да одреше
ни ремена са опанака шумадијског сељака. Стварање Србије био је један посао, какав нико у исторпји света, под истим околностима, обавио није. Сад чујте ову причу: Концем 18. века склопљен је уговор измеџу Русије р Аустри је за. поделу турског царства. По том уговору Русији је имао припасти сав источни део Балканског Полуострва, Аустрији западни део. Том поделом српоки народ бпо је пресечен у два дела и то на један немилосрдан начин: Само Косово Поље било је пресечено по средини; све на исток од Мораве до пред ње ну утоку у Дунав ишло је Русији — да током времена постане Бугарином. Тај уговор био је темељ целе руске и аустрнјске политике све до 1908. године — када је анексија Босне и Херцеговине отворила очи Русима, да иза Аустрије стоји Немачгса и да ова тражи Цариград. А ради Цариграда је Руснја и пристала на ову по делу Балканског Полуострва. Те године Рус.ији се отворе очи али то је било истом онда када су над небом Србије протутњали сви громовп!
Све до тог доба Србија је била — анатемисана. Аустријска и руска политика сматрала је Србију за мртворођено дете и држање према њој управљале су само и искључиво према својнм интересима — обележе ним горе наведенпч уговором о подели Балканоко.'’ Полуострза . Два. пута је русџа војска пре лазила Балкан: 1829, и 1876. године. Два пута јс Русија про писивала Турској услове мира: Једном у Једренима, а другом у Сан Стефану. Оба пута подношен је Србијп нож под грло и говорило јој се: Твоје је да једнога дана, када за то доце згодан час, паднеш у чељусти хабзбуршких вампира! Србија је нутала — али није очајавала. 0 Аустрији да и не говоримо. Она је спокојно чекала свој час: да јој Србија, окупана толиком крвљу, окинена толиком славом, тога и тога дана доџе у наручје — и без пушке и без мртве главе. Па таком се „сунцу” Србија грејала читаво једно столене! Онда су дошле унутрашње борбе у Србији.
Држава је једна ствар чудновата. .. Ништа теже но створити једну државу. Унутрашње борбе у држави су неизбежне, као што су неизбежни болови при пороџају детета. Унутрашње борбе срушиле су стару римоку државу; срушиле су и стару средовечну грчку државу. Оне су силно франачко царство разбиле у парампарчета, — У онвој Србији била је у питању једна ствар: да се учврсти краљевска. централна власт, у јсдној земљи где те власти није било за неколико стотина година, Нема ни појма о држави онај. који мисли, да се та ствар даје постигш примењивањем „рецепата” и готових планова, То је једаи процес дуг и пун опасности. Ниједна држава на Балканском Полуострву до данас није још то питање привела крају, осим Србије. Србија је под тим питаљем стењала све до 1903. године. Тада, 1903. године —'удраво 1908. — за Србију је то питањеГрешено ко начно — докле Европа буде вољна да трпп монархични облик владавине. Дотле, до тог доба, Србија се мучила као Хпистос путујуни са крстом на леђима уз Голготу. Стожерно питање у целој тој столетној борби било је ово: да ли је могуке да се у Србији учврсти средишња власт, централистичка — без које нема државе. Од решења тог питања зависила је будупност Србије, свега српског народа, Они, који се олако бацају блатом на Обреновиће — сравњују их са Калајем и Куеном — нека запамте ово: Колико су Караџорђевићи дали Србији у борбама са непријатељима с поља, толико су јој Обреновићи дали у борбама са непријатељима изнутра.
Ова унутрашња борба била је, сасвим природно, сколчана са многобројним авантурама, које су непријатељи Србије зна ли необично вешго искористнти против Србије и од ње направити читаво чудо. Када слуге белгијског краља Леополда ломе ноге и руке уроџеницима у Конгу, то се знало и није знало. 0 најмањој љубавној афери српскнх краљева распредале су стрцне но вине баснословне приче. Ништа Србија не дугује свету сас тране. Сама је себе створила — из једног од најнесрећнијих турских пашалука. Дошла је судбоносна 1903. година. Обреновићи у Србији упрли су У једну ствар: да држана, централна државна власт, има да буде над свим осталим у Србији. На ту „карту” ставили су све своје. Милош пде пз земље. кад су Русг љод Порте израдтиГустав, који се косио са његовим идејама о државној власти. Михаило се врана пз Крагујевца, када је видио, да су „господари” — федерадисти — узели узде V својс руке. Милан и Александар, под неповољннм утицајем спољнпх прилика, ту ствар заоштравају до несношљивости — али обојица подносе своје жртве, 1903. година била је најпри роднија последица те борбе, ко ја је била неизбежна, Наши душмани разјапише своје вилице и почеше галамити: Срби су дивљаци.. . Душмани? Не само душмани, већ и наши сами роџени. Чеда Мијатовић у Енциклопедији Британици ,која се пре неког времена распрода у Амерпци у читав дшлијун примерака, говори о 1903. години: „Изјутра рано, 11. јуна, завереници поседоше
двор војоком, силом уџоше у одаје и уморише краља Александра и краљицу Драгу на најсвирепији и најдивљачнији начин.” Све до тог доба Србија је сматрана као мртворорено дете. Те године, захваљујуни овакој „реклами” од странс и оних, који су у Србији нашли и хлеба и с хлеба, над Србијом је био „сломљен штап”— свак је био окренуо леџа Србији. .. Данас: грб Србијин налази се уза грб Енглеске, Русије п Француске! Ту част Србија није добила на поклон. Све је било против ње. Ту част добила је Србија својом крвљу, подвизима, које није у стању да покаже ниједна држава на свету. * 28. јула 1914. године Аутрија објавн рат Србији. Њен је рачу н ч био тачан до^у поједи н о стДТЧ итав и х једанајест година цела. страна штампа, кљукана из Беча. сипала је грдњу за грдњом на Србпју. Читав месец дана — од 28. јуна до 28. јула — југословенока Фукара у Хрватској, Боспи п Херцеговини изливала је свој гњев над евима. који су и најмање ималп љубави према Србији. Рачун је бпо ту: Србија је била готова да буде смрвљена једним ударцем. Толнко су Немци рачунали на то да су покушали да „о једном трошку” сврше и остале рачуне своје: да се промакну кроз Цариград и опљачкају Француску. Пред светом, кљуканим клеветама о Србији, они су оптуживали Русију и Францсуку не за њихове непосредне „грехове”, већ за то, што штите српске варваре и разбојнике!... И онда бива оно што ће о-
*
Божја реч Јанко Веселиновић
(Свршетак.) — Подај дете! Подај!... Ти знаш да је све у мојим рукама ... Он тражи од тебе, да му се смилујеш. Па смилуј му се! Ко оће моје милости. тај и сам мора бити милостив!. . . Он саслуша те божје речи. Оне му падоше на срце као мелем.. . И још му је причао ветрип, ал’ он устаде, очима пуним ватре и речима пуним срца викиу опе речи: — И дајем ти је! И кад то изпече. учини му се, да се сам Господ усели у њега .Он се осети велики и мован. Он добро виде, да дели си-
ротану, богатом просјаку српа.,. 1 Кад Иван поведе дете, у његовој душн становаше мирни покој... И Марија би исто тако мирна, па ппак растанак не може проћи без суза, Мајка је мајка! И сузе њене благосиљају... Оде дете а они осташе. ћутали су једно од другог, да би се сами са собом разговарали. И тако им проџе цео дан. Кад се ноћ спусти иа земљу, и они се вратише са рада. Марија постави синију код огњипгга у кућици те сви заседоше. Нека се туга сви Марији око сцца кад погледа на около. Ова су деца ту. а на њеној левој рхци не беше ИванКе. Онај комад проје. што је у со умакала сузом је заквасила. После вечере дигоше се да се
Богу помоле. Стали су сви по реду, а Максим је малога Момчила ставио преда се. После мо литве рече: — Да се леже... сутра ваља ранити. И полегаше. Максим ни ока на. око, Окрето се тамо-амо, ка’ на ражњу. И Марија. тако исто. На једаред он се дигне. Осетио је да и Марија не спава, на је викну. — Чујем! — одазва се она. — Је си заспала? — Нисам. — А пгго? — Не могу! — рече она и за плака се. И њему би тешко, али јој опст рече: — Не нлачи!... За тим се диже са постеље и нзађе на ноље, те седе на ку-
ћни праг. Била је лепа ноћ. На небу сјају звезде, па жмиркају ка’ мали жишци. .. Из честе се чула песма тичија, и ј*ш онако непгго ка’ неки глас, а није глас. То је шапат ноћи. То земља шапуће тајне и небу и’ ка зује. . . За то небо зна и оно што најгушћа гора крије... Отворише се врата и изаџе из куће Марија. — Што не спаваш? — пита је он. — Не могу! Седе крај њега, и заћуташе. Свако је мислио своје мисли. Душа њина лебдела је високо изнад гора и планииа: она јн била тамо где је Ипанка. — Где ли је сад? — прошапта Матжја. — И ја нешто миолим — ре че оп и неотице.
— Ја мислим да јој неће тамо бити ружно? — Неће! — вели он. — А знаш ли ти тога човека? — Јок! — Па како онда знаш да јој неће бити ружно? — пита Марија. — Знам! — По чему? — Вели ми Бог!.. — Бог?! — Јост, он!... Он ми данас рече да му је дам. И ја сам само Бога послушао! — Ама је л’ истина?! — упита Марија зачуђено. — Истина је!.. Ја сам чуо да ми Бог на уво говори. — Онда... — ТТТта онда? — Онда и мени! — Јест!... И мени је све
нешто на уво шаптало: подаЈ дете, нодај дете! — Е, то исто и мени — вели Максим. То је божја воља!.. То је његова реч! — ’Вала му! — рече Марија и прекрсти се... — ’Вала ти, Створитељу! рече Максим и погледа у небо. — Њој неве бити рђаво! — Неће! — Оно је добар човеж! — Добар! — И поштен! — Поштен. — И богат! — То није нипгга!... Ја сам богат!.. ’Вала ти Господе на дару твом!.. — Кажу: добра му жена. — Ко каже? — Берба. — Е, онда веруј! — рече ' Макснм.
— И после, Берба вели: да је наша Иванка налпк на оно његово јединче што је умрло. — Па чула си... — А је ли то далеко? — Па и није. — Може ли се отини за дан? — Може, мислим. — Берба вели: да може. Он је био тамо. Вели: добри људи, слатки људи! — Кад Берба вели — тако је! — Ја ћу ићи! — вели Марија. — Кад? — Тамо, на јесен. — Е, онда ћу и ја!... Поседоше још мало, па онда одоше те легоше... * Човек каже, а Бог располаж.е — веле наши стани. Тако и ту. Они се тако договарали, а-