Србобран

Страна 2.

“СРВвБРАН**

Врој 354.

бКВОВКА^ — 5 ЕКВ \УЕЕКЕУ РићИзће4 ћу 5ЕКВ1АК ЕШЈСАТ10КАЕ АИБ ВЕКЕУОЕЕКТ ЕиИО ОГ 5ЕКВ ЕЕ0ЕКАТ10И „5ЕОСА” 443 аашЛ §гг *«1 N 6 ?» Уогк, N. У.

Ви» 1 пе «8 Мапагег: М. I. Ри||1т. 4« \У. 22п<1 5С, Кеиг Уогк, N. У. ТКћЖРНОИХ: СНЕ1.&ЕЛ (ов1.

Км««<1 и исоп4-с1ам т»1«и а« <ке Ттг 1 ОШ*с »1 Ие* Уогк. N. У.. ип4ег <ће ес< о( Магсћ |, 1*7».

стати као највеке чудо у историји људства: у току једне недеље дана на страну презрене Србије стављају се најбоље државе, које је Европа била у стању да створи у току од близу две хиљаде година! До 6. августа 1914. уз Србију су стале: Русија, Француска, Енглеска и Белгија. Ниједна држава на свету од како се пише историја — ни је доживела ту част. * Ту част ова медаља износи пред наше очи па један необично слнковит начин.

Ова медаља је најлепша успомена коју је Србин икада могао понети. Некада ,кроз много и много годипа. та медаља причане јасније, но ма која друга успомена на ове судбоносне дане. Погледајте је мало из ближе: ту су наша српска четир слова — Само Слога Србина Спасава! Зар сме бити и једног јединог Србина у Америци, који би пропустио ову прилику да се закити овом медаљом? М. Јевтин.

Прошла недеља на разбоју

Лондон, 20. јула 1916. Силни подвизи руске војске овог лета постали су предметом дивљења $ чуђења овде. Од првог јуна почела је руска навала, и још увек иде напред и троши џебану на начин, који

мала довољно официрај, није имала џебане. Западни савезници послали су официре у руске касарне, да од милијуна се љака спреме добре војнике. Енглеска је дала новаца, грана та и пољске топове. Чак и мала

се пре неколико месеци само Белгија. која се очајпички боне би дао пи замислити. И са- ^ри иза Изера, да одржи онај ма војска изгледа нешто ново, мали крајпчак свој. нашла је јер показује налет и дух, који начина, да у Русију пошаље се пису примеиивали ни онда. извежбане тобџије. авијатичакада је руска војска пре годп- ре и моторне батерије.

ну и по дана продирала кроз Галицију и горње Карпате.

Осам месеци спреме. Месеци напорпог и спсте-

ТПто је Русији дало овакву ^ матског р а да, у коме су узели СИЈ1 У? јучешиа свп горе пабројенп чиНеколико је узрока тој про- ^ ниоци, уз V тдан полст руских

Облик земљишта и саобранајни систем у Русији искључују могунност да се све ове операције слију у једну. Докле се у Француској цео фронт од Њупорта до Вогеза може сматрати као једно разбојиште дотле је у Русији фронт разбијеп у четири бојна поља. Једно је на Двини, друго око Барановнпа, трене почиње од мочвари код Припета и иде до Галиције, а четврто је у Буковини и Карпатима. Војничка веза меџу овим пољима је просто немогуна. Овде не може бнти ни речи о премештању трупа са једног разбоја па други као штп је случај на западу. Да сг |из Буковппе преведе војска у Волинију, мора се иви чак у Киев па опет натраг на бојно поље. Тај пут узео би најмање осам до десет дана. Другим речима руски генерални штаб води четир различите кампање. свака од њих је операпија вевег кова. Осим тога у Кавказу се води и пета и то успешпа кампања. Услови повољни за Немце. Саобравајнн услови на главном разбоју су у прилог Аустро-Немаца, а на штету Руса. Срсдишње Силе, пошто су унутра. имају да прелазе кравс путсве. Њима је могуне да пребацују војску с једне стране на другу. У њиховим рукама су жељезнички путеви, који се сабирају из Беле Русије ка Варшави. Иза њехових леџа нде једна споредна жељезница упоредо са лпнијом повученодг кроз Брест-Литовск: а у Галицији још држе чувену галицпјску стратешку жељезиицу. У Русији они имају пст, главних жељс:п 1 и чкид-_дЏг'ГпЈа

Након три исдеље црипремања врховна команда била је готова да предузме поновну провалу у Галицију. Када су противницн приметили то, онда је генерал Куропаткнн ударио на маршала фон Хинденбурга на фронту од Риге до Двпнских Језера. Нови нападн приреџени су дуж горњег Њемена, и јвојска јужно од Дњестра, о ко јој се одавна није чуло ништа, почела је понова да упада у Карпате. На три споредна разбоја Аустрнјанци и Нсмцп имали су

Нрава вредност Бродија за Русе лежи у томе, што су Руси у њему зашли за бок аустронемачким положајима на Стри пи. Те положаје држали су Аустро-Немци све до сада упркос свих руских успеха у Волинији н јужно од Дњестра. Докле су њихове војске северно и јужпо падале и‘растројавале се под руским ударцима, ту на Стрипи, на једном низу брсгова иза реке на средњем јој току, држали су се Аустро-Немци пепомично. Од сада ве Руси овде поби у

КРДТКА ИСТ0Р1ШЈЕЛККВГ РШ. (Превод с енглеског.)

1. — Прусни милитаризом.

|ТОЛИко носла да се нису емели два правца. Прво ће потискиусуђиватп да одвоје отуда вој- вати Аустријанце на запад од ске за појачање својнх сила у Броди. нажељезници за Лавов, 'Волгтијп и Галицији. Генерал.док нх не натерају на Буг. С Брусилов на тај начин имао је * друге стране окренуће сс да чпсто поље да се сукоби са вој свој клин у Волинији прошире ском, која је могла добити по- 'у иравцу ка Ковелу. Обе ове јачања само од резерве аустро |борбе воде се сада дуж линија

немачке у позадини. ЗначаЈ БродиЈа. Руско продирање према Бро ди, који је заузет рано у петак, било је необичпо брзо. Пре две јнедеље војске су стојале једна према другој дуж доње Липе Фронт на Липи био је пробиIјен и у брзини налета заузе^то је ушће Лппе у Стир и проду жена брза борба уз Стир са обе страпе. Скоро читавих шест недеља бнли су Руси удаљени од Бродија свега шест мнља. Ну то крнло генсрала Брусилова било је задржано мочварима у том крају н јаком аустриј ском одбраном града. Тај град био је главни ослонац левога крила оне аустро-немачке вој|ске, која је бранила галицијсјки фропт. и тај град брањен је јнербтаџцгаорно. У место даЦаошп своју сна-

- /ш ЈГ глрдни и наЈваж.- јжјНСТркЏ! ГОје ид г 53* фронт и долазе до

нији пови патриотизам!, Иоји на новоЈ војсци која је повраје обухватио целу Русију. Ру- тила Луцк и Дубно, преплави сија се у овом великом рату ла Бу К0Н пну и зада заузела и препородпла. Она је одагнала Броди па своме тту за Лавов. лопове са великих положаја. | д а з а п а дном фронту воде се Очистила је своје канцеларпје ј Љ у те и крваве борбе, алп сав и велике војничке положаје од свет у П р 0 ј е овог лета сво ј е Н о-

немачког утицаЈа који Је Једно време претио да државу срони у бездан. Она је данас прочишћена и запојена пационалним идеалима. Ово су ти велпки узроци, који су донели препород у руској вој'сци. али и то не би било довољно да није било почоћп од њених савезника. ВоЈ'ска, која бпоји на милијуне људи, била би једна обична гомила да није било Енглеске. Фрапцуске и Белгије. Та војска није и-

гледе на источпо разбојшпте, где се очекује п оно гато ј'с до сад изгледало немогуће. На целом фронту од Залива Рпге до румунске границе воде се борбе, које сваког часа могу изазватп догаџаје од највенег замашаја. Офанзива у Волинији п ако пајбурнија. само је једна од многих кампања. којом управља руски генерални гатаб. Свака од тих издвојена је за себе и ако све воде једном истом циљу.

Брест-Литовска. До данас Аустро-Немцн нису били у стању да се користе тпм повољним саобраћајнпм везама. Моћ и непопустљивост руских иапада пису пм дозвоља вале да са једног фронта кпену војску на други. јер су Руси били у стању да разморе своју војску на Ј‘едипствен начин. Та руска вегатина надмашује све друго у овом рату. Ако су Аустро-Немцп кад п поЈ'ачавали извесне делове фронта. почоћ јо долазила не са другпх делова истог фронта, веп из унутрашњости пли са другпх ра збоја. На којп начин дејствује тај рускп размоштај војске, видило се најбоље прошле недеље.

од Стира и Стокхода у првацу ка Ковелу. Нарочито со љуте битке водиле југоисточно од Хо лоби, где жељезница Луцк-Ковел прелази реку Стокход. Река овде није широка ни сто јарди и даје се прегазити, ачи Немци имају иза реке врло човољпе положаје еа којих бра че прелаз. Њихова линија налази се на по миље удаљено од реке на запад. И с једне и с друге стране реке земљиште је равно и мочварно и без икаквог заклона, те је под потпуном контролом немачких топова и машинских пушака, До сада Руси нпсу били у стању да преџу реку. (Овај преглед стнгао је у Њујорк у недељу до 1 сат по поиопи.) Мовел је потребан Русима. За продирање ка Лавову Русима је неопходан Ковел. Док

1701. Пруска је постала краљевином, и глава куће Хохенцолерна, која је била испод изборника саксонских и баварских и некад вазал пољских краљева, крунисана је краљевском круном. Од самог почетка краљевина Прусија почивала је на самовласти солдатеске. Та солдатеска сматрала је себе за неприкосновену, вишу од сваког другог сталежа у зе мљи. Њено учење је било: граџапска власт мора се покоравати војничкој власти. То је би ла школа Фридрика Великог. који је пруску војску подигао на таку висину, да је могао да се одупре осталој Европи. 0вом наглом напредовању куће Хохенцолерна допринеле су и две несрене, које су снашле Европу: угушење немачке револуције од 1848. године и фран цуско-пруски рат од 1870. 0вај други догаџај ставио је Хохенцолернима, захаљујући генију Бизмаркову. немачки цар ски скиптур у руке. Од то доба утврдила се солдатеска у Пруској јаче но ма где на свету. 1864. године Пруска отме од Данске Шлезвиг-Холштајн. је!дан велики краЈ' на садањој граници Немачке и Данске. —

Том отмицом Немачка стече власт над реком Елбом и својој контроли подвргне велики део Балтичког Приморја. У тој отмнци најбоље се огледа пруска далековидост и припремање из раније. Опда је Пруска ударила на Аустрију, да хабзбуршку кућу понизи пред хохенцолернском, и да Аустрију искључи из саучешна на преустројству Немачке, Прусија он 1 да присвоји Хесе-Касел и На|сау. Онда је дошао рат од 1870 и оснивање Немачке Царевоне са Хохенцолернима као господарима средње Европе. Од Фра нцуске Ј'е отет Алсас и Лорен, и краљевине Баварска и Виртемберг и Велика Војводина Хв сен привучене су у Северну Не мачку Конференцију. Од тога дана све немачке државе, иза зев Аустрије, мале војводине Луксембург и сићушне кнежевине Лихтенштајн, биле су увучене у федерацију, којој је на чело стао краљ пруски као наследни цар Немачке. 1870. године Белгија се једва спасла да је Нсмачка не прогута. Тада је Енглеска запретила, да ће ступити на страну Француске, ако Немачка погази неутралност Белгије. Бизмарк није смео загристн у ту кпсе.ту ја6уку. гу . ударајући дЈушре & ФШЖ-Х-Ш&Т Немаиа Ковел. С та. генерал Брусилов реши се, ,те стране претила би велика ода ударн с бока, удари па Лнпу пасност руском боку. Ради топ брзо разори целу одбранбену га се овде очекују необично велинију па соверу. Када су пре- лпке и љуте битке. Велики русшли Липу. Руси гурну брзином

којом су до сада воЈСке могле пћи само на обичном марширању у мирно доба. Бродп је знатно жељезничко

ски ударац од прошлог четвртка источпо од Владнмира Волинског. када су Руси пробили прву тевтонску линију и ухватили више од 9000 зароб» ,, сгратегијско место. Ну ««“»• . "атлашује морамо о,мах напоменуи, да 3 "™Ј 6,1 1 Ла " а ™Ј ст 1 >а|,и Броди тог зпачаја нема'за Ру- >» > "Б"" озбшнм шкушн, ее из овог разлога. Руске же- >У СКИ * а зао6и У Неми ° " а љезничве ируге гаироке су кет | с ™'™» " « к »“стопа, атстрпјске четир стоие са ЈУ га 11 ЈУ г » исг »" а

и 8 инча. Према томе руске

У почетку прошле седмице

локомотиве и вагони не могу Руси на северу извршили су не ићи жељезничком пругом од колико јаких папада. на марша Броди за Лавов. а Аустријанци ла Хинденбурга од Далена до су сигурно одвели своје локо- .фридрихпггата. Било је вести, мотиве и вагоне даље. 1д а су Руси продрли за пет ми-

ља напред. Ну те вестн нису још званично потврџене, па се држи да ту и није дошло до већих промена на фронту. Руси у Азији. Заузене Ерзингана заврша<Ш* рација против Турске. Прво је свршило заузенем Ерзерума и Трапезунта. И ако Ерзинган није био никако утврџење, ипак је био зна тан турски ослонац и последњи јак турски положај у Јерменији. Идући уз долину западног Еуфрата Велики Кпез Николај изаћиће са једном колоном па мало-азијску висораван, где ће бити на домак Александрети, пристаништу на Средоземном Мору. Друга колона поћи ће на запад пут Сиваса, одакле води жељезница за Цари»рад. Успехом од прошле недеље утрт је пут за брже продирање па линији ЕрзерумДиарбекр и даље за Багдад.

Срби почињу борбу. . Пошто је била преуреџена н поново наоружана српска војска стигла је у Солун. Ту су је, на њен нарочити захтев. пустн ли на фронт према Бугарима, где^дшџ^Знгрчгој-теушриЈи заузели пеколико важних поло жаја, Прошлог четвртка дошло ! је ту до оштрог окршаја око ви сова у блнзннп Копила. Србн су били успешни у овпм првпм својим борбама од прошлог де цембра. На западном фронту. Борба на западном фронту прошле недеље средсреднла се на 6 миља дугом енглеском фронту непосредно па север Со ме. Енглези су освојили Позиерс, п поново задобплн Лонгевал и шуму Делвил. Пзгледа да Немци припремају овде велики против-напад, алн још нису бпли у стању да почну због ве лие силе ,којом су располагалп до сада енглески напади.

ли Богу би по вољи да друкчије уради. Они и не дочекаше јесени .... Поче морити трлема и срдобоља. Боља поче освајатн ка’ оштра сабља. Ко падне на поднаве више се недиже. Свет поче умирати... Та беда снаџе и Максимову куну. Падо на поњаве најпре најстарија девојчица и умре. Њу саранпше, паде Марија. Она још лежи, падоше две девојчице. Паде и он... Бог учини своје. Све помре, оста сам Момчпло. Бпло му је седам година... Стало сироче па лије сузе. Погледа гроб до гроба, Он љуби редом крстове очев, маЈ'чин, па редом. И беда је, и невоља. али свакад има болећиви’ срца. Стари свештеник гледаше Момчпла на гробљу. па му се сажали. — Синко! — Чујем. попо!

— Ајде самном мојој кући. Ти немаш ни оца ни мајке. И попа га одведе... 4. Душеван је човек био стари попа. Он је им’о добру задругу, и ако ју је редња преполовила, | па је опет саставио руке око сирочета. — Оца нема, мајке нема, ни ког свога нема осим Бога. милостпвог и мене. Да му бар очи отворим. . . Севап ми Ј*е души мојој! И стари попа поче учити ма лог Момчила књизи. еДте бистро. па брзо свештп. п поче читати књигу п писати ппсмо. Мпло старом свештенику, што му пос’о за руком иде, пг ти стаде учити џетића и да. поја. — Нека ми покаже у црквп! Ако није севапа, ниЈ'е пи гријоте! И дете поче поЈ'ати. Мило људима, па свакад пу-

на црква. Из свију крајева Мачве долазио је свет у нашу цркву, да се наслуша лепе песме, и да се сербез Бога намо.ти. А дете је певало ка’ славља. Једне недеље, баш уз „Часне посте” доџе у пашу цркву и Синџирлић, трговац из Орашца. Био је то трговац марвенп, каког од оно доба нема. Баш пред саму службу стиже, па. се пред црквом са попом поздрави. — И ти доџе, газда Стево? — А доџо’ оче!... Чујсм да имаш појца, што га Фрушка не ма!... Тако ’вале нема ни у Цариграду, где је свети патрнјар. — Нису те слагали, Стево! — Света сам прош’о оче!.. Да чујем! И погледа у поносито око попино. — Нмаћеш шта п чути! рече попа поносито. Пре није било звопа. неко клепало огласп службу божју.

Стари попа седе на праг црквени те се изу, па у чарапама оде до олтара, и тамо у олтару обу , р јемелије”, у којима је свакад службу свршав’о. Служба поче. Свет поврви. Газда Стеван стао напред, бли зу певнице, па кад чу да се заори јасан глас Момчилов, њему се подсекоше колена. .. 0ко му се укочило на распетом Исусу, а нека милина као мравци пењала се и силазила по сназп његовој... Кад се свршила служба, Сте ван изаџе пред цркву, па дуби ка’ станац камен; чека да стари свештеник причести и из цркве изаџе. А кад старина изађе, он скиде шал и капу с главе, па га целива. у руку и кроз сузе говори: — Оче! М|ло је ’вале колико заслужује посма у овом светом храму!. .. — Реко’ ли ја. Стево! — вели попа поносито.

— Истина је, оче!. . А где је тај дечко? Попа зовну Момчила. Он се сав заруменео и приђе руци Стевану. — Жив био!.. А чиј’ си ти, сине? — Оп је сироче, — рече попа. — Онда је Божји па мој, оче свештениче! — рече Стеван. — Јок, Стево, он је мој! рече попа. — Свети евештениче!.. '.. Ти имага подмлатка, а ја сам сам ка’ пањ! — Али он овде има и своју кућицу и нешто имањица... — Ја ћу се о томе бринути, оче! — Али... — Дај ми га, оче! Кад до своје спаге дође. он ће сввга имати и у сиоју кућу ући честит и поштен. — Дотле је и моја брига!... Ако се талсо примаш, прими га. — Овога ми часног знаме-

ња! — рече Стеван и прекрсти се. — Онда, лепо! Стеван пољуби попу у руку, а дечка у оба образа. — Посинче мој! — рече му. И кад Момчило оде из попине куне, била му је тринаеста настала. * Ко ће ка’ Бог? — Он се брине и за црвића и мравина, а то ли за човека, Он једаред узме а сто пута да. .. Нико те више не уцвели од Бога, а нико те, опет, више и не обрадује... Децо!... Не кварите му пута! Најбоље је онако, како је!... Момчило се сави око свога поочима. Он га је глед’о к’о мало воде на длану. Водио га собом свуда где га зваше његови трговачки послови. Момчило је био писмен, и он је водио рачуне. Сва трговина пшла је преко његови руку. Тиме је ’тео поочнм, да створи од њега трговца. И није се пре-

варио! Момчнло постаде правп трговац. Његово око вредило је царевпне, његова реч вредила је злата! Што внди, виџено је, — што рекне — речено је! Сннџирлићу се смешно брк. 0 ије живео у овоме дечку, којп мало по мало постајаше мла дпћ. Једро лице почеше пробијатп мрке маље а горњу усну гарила мрка наусница... Вег. му беше седамнаест година. Смешка. се старац у себи, сменгка се на своју једину радост. па шапупе: Тражппу му цуру! Тражипу ја преко бела света! Ако нађем старе прпјатеље напи ћу и девојку!.. . Баш па Малу Госпођу десише и Синџирлип и поспнак му код Новачког манастира. у ваљевској најији. Ударише клепала а калуђерн пођогае из своји’ пелија у I свети храм. I Синџнрлип рече посинку: