Србобран

Гтрап« I

ВроЈ 357.

"СРВвБРАН"

бКВОВКА^ — 5 ЕКВ \УЕЕКЕУ РиђЦвћед ђу 5ЕКВ1АК Е01ЈСАТ10КАЕ АКО ВЕКЕУОЕЕМТ Р1ЈМО ОК 5 ЕКВ РЕОЕКАТ 10 М „ 5 ЕООА” 443 ззи<1 Зиее( N 6 « Уогк, N. У. Ви51п«58 Мааа&ег: М. I. Ри{шц 443 V/. ззи<1 51., Кеж Уогк, N. V. тк1~и>нен|: снкикл *<м*.

Киамв м >с«оад.«Ј* а > шш и (4* Гм Мм •( Имг Тмк. К. Т., н4м 1 к> жм »I *м» 8. >*Г*-

његова помок бити најблагодетнија. Нашем дичном Савезу Сједи њених Срба Слога на посебном месту захваљује се Српска Народна Одбрана на прилогу од 7000 долара. Том захвалом чланови савезни треба нарочито да сс поносе, јер она је јавноп ризнаље, и то са меродавне стране, родољубивога ра да мајске конвенције Савеза Слоге. Поред тога што се побри нула. да из Савеза Слогс истре би кукољ, паламиду и чкаљ, да свој дом доведе у ред и на чело Сав°за доведе ваљане раднике, ова конвепцнја се постарала, да даде и видног доказа оном цодољубљу, којим дише сваки свссчи члан Савсза Слоге. 1Т овом приликом нека је част н хвала свесним делегатима те конвенције. Плод љиховог родољубивог н мудрог рада се вгц данас јасно опажа на сваком кораку у животу Српства у Америци. Сада само треба е" трудити, да се тај рад пренесе ц на свако друштво и на сгаког члана савезног. те да елогоАГ. љубављу и трудом докажемо да емо достојна брага оиих јунака мучепика, кош нашсм пмену п племену извојгиаше не само слободу, вев " ггхтан живот. Таље читаоци у овоаг броју "агиће једну резолуцију по "ТтТаејгРлеТГетТГР'ТкПх н заИЛОТ-

њачких напада на нашег вредног подпредседника брата Павла Хаџи Павловипа. Читаоци наши веп су упознати са том ствари ,те није потребно да се у љу више упуштамо. Само ћемо напоменути, да су неистини те све оне вести, које је по овој ствари а након нашег извештаја у претпрошлом броју, донсо „Дневнн Гласник”. Суд је једном за увек одбио ону срамиу тужбу и прогласно је бестидним покушајем за уцењивање. Наравскн, судац није знао, да је овај покушај само једап беочуг у дугом ланцу насртаја на Српску Народну Одбрану, који се протеже чак од јула месеца прошле године. То знамо ми, па се радујемо да је Централни Одбор Српске Народне Одбране овако чојски и родољубиво узео у заштиту нашег вредиог и врлог Србипа. г. П. X. Павловипа, који већ чнтав низ година подпоси најтрскијс и најнесносније нападе од разних пзелица, подлаца и изрода — само због тога што већ пуних осам година гавеспо и некористољубиво узима живог учешпа у нашем народном лшвоту. * А сад кренимо на посао да пашој мајци Србији олакшамо борбу II муку! М.Јецтиљ

Прошла недеља на разбоју

Недеља 20. авг. 1916. Прошле недсље било је више ' ,г, акова. да је већ почела дав'•о најављивана савезничка оЛанзива од Солуна. До данас гема пикаквих званичних пз; ава да потврде те гласове, а”н они који из блнже посматра - IV ратне догаџаје неће се пз"енадити, ако у току од прве три иедеље или почетком друг л недеље у септембру ова о^ачзива буде у пуном јеку. Постепено помичући се пз 'твпда око Солуна. савезницп еу тошли до положаја на неколико мнља удаљених од српско-грчке граннце на линији, која почиње у околини Битоља па иде до реке Струме. Они се налазе у додиру са бугарском војском дуж целог фронта и ланолшце дешавају се артпље рнјски сукоби. Већих пешадијских сукоба ннје било нигде, осим код Дојрана, где су Савезници освојнлп л?ељезнпчку стапицу. и на неколпко других важппх стратегијских тачака узелн пет села. Али страже су у сталном додиру п цела се лпнија испптује да се дозпа јачина појединих положаја н од реди правац будућег напада. Значај балканског разбоја бпо је доСад, а н сад је, увек у питаљу. Освојење Србпје ни је Средпшљим Силама донело оно. што се од тога очекивало у Берлину и Бечу. Оно је донело пзвеснпх резултата, јер је за њих спасло Дариград и Месопо тамију и багдадску жељезнпцу, бап привремено; оно је прпвезало за Средоземпо Прпморје неколико стотипа хнљада фра-

нцуских и енглеских војника н Савезницима наметнуло неколико дипломатских пнтања, која иису још решепа. Алн оно није ностпгло двс главне сврхс. Оно нпје уништило српску војску и пије нанело ударац на жп вотно место Брптске Имперпје, а то је бпла главна сврха ове тевтопскс кампање. (До овог другог би дошло, да Руси нису Дтрискочилн у ПОМОћ II ударили преко Кавказа. — ТТр. вреводпоца.) Да затворе једину отворену капију. Ако Савезници буду у стању да доџу до Ниша н одатле се пробију до Београда и Смедерева, онн ће нанети коначан ударац немачкој нади, јср ће нм на тај начин затворитп једину капију за немачко ,,место на сунцу”. Балканска кампања од про шле јесени ннје Прусима донела нпједан резултат, којп би \ т тицао на цео ток велнког рата- у опће. Али се увиџа п то, та- Савезнпцп нене добптп нпшта од свих својих напора око Солуна. ако не доџу до псточне (оријенталне) жељезни це. Према томе је вредно да се мало из ближе проуче услови ове идуће кампање. Када су Французп н Енглезп послати преко Грчке да помогну Србе, пападнуте са три страпе, па бпли присиљени да се повуку натраг. њихов број нзносио је од 60.000 до 70.000 војника. Маршал Макензеп. за поведнпк тевтонскпх армија за уставпо се на граници грчкој

и Савезници, неометани, заузели су један полукружни положај око Солуна. Њихови положаји били су удаљени од гра нице од 15 до 25 миља. У меџу времену српска војска измицала је прек* ^.рбаније за Јадранско Море. Чим је француско-енглеска војска дошла до положаја око Солуна, њен је први посао био да иодигне мрежу од утврџеља да се заштити од напада од стране аустро-пруских и бугарских сила, које су сваки час могле погазити своју реч и упасти у Грчку да доџу до Солуна, Даље се припремало зимско боравиште. Са Галипоља и из Египта до шле су друге трупе и прва војс ка савезничка попне се брзо на 450.000 пред измак нро лепа, Ношхо су се опоравили на Крфу, куда су пренети из Ар бапије, Срби, око 200.000 људи, у мају н јуну пренети су у Солун. На тај начин Савезници имају око 650.000 војника за ослобоџење Србије. Савезници проширују фронт. Када су се Срби још једном појавили на бојном пољу, Савезннци су почели постепено да проширују фронт. Велика утврџења око Солуна остављена су за леџпма, Срби су пош.п. на северозапад дуж жељезнице Солун-Бнтољ. Французи и Енглези почели су понова да се пењу уз Вардарску Долину и полако да проднру дуж приморске жељезннце пут Дојранског Језера, које је пресечено у два дела граничном меџом. Они су послали јака оделења да заштите десно крило у Стру мској Долипи, где се уз Бугаре налазе и Турци, На то кретање. Бугари су одговорнли тиме. што су прешлп граннцу и заузели жељезничку станицу у Демнр Хисару п једап низ значајних писова источно од тога града, Прошле недеље Савезни ци су узели жељезничку стани цу Дојран и данас тако стоје ствари на тој странп. (Прсд конац прошле недеље јављено је, да се Србп бнју за Баницу, жељезнпчку станицу на прузи Солуп-Бптољ. а да су Бугари узели Лерпн пре но што су Срби н стигли до тог места. Пре Бугара Лернн су држале грчкс чете, па су се из њега повукле у договору са Бугарпма. — Пр. ур. Србобрана.) Против савезничких 650.000 војника у Мапедоннји. Бугари сада имају 225.000 до 250.000 војника. У Србијн нема внше од једног корпуса пруске војске. Аустрија има два корпуса можда још једну дивизију. Пу Аустријанци се веппм делом на лазе у Арбанији, где врше полицијску службу и пазе на Талијане у Валонн. Према томе иа своме путу за Пиш Савезни цн ће нмати против себе око 3 стотине хиљада непријатељских војника. Бугарска војна органпзација ценп се сада на 400.000 пугаака, али један велики део војске вршп полицијску службу у Србнјп. а држање Румуппје нагони Бугарску, да на северној граппцп држи једап знатап део војске да се заштнти од ударца који би могао доћи с те стране. Аустрнја и Пруска су забављене страхови тим борбама иа западу и па пстоку и пеће бити у стању да појачају своје јединице на Бал кану. те изгледа. да Савезнипи пећс имати већу силу против себе но ову садању у офап-

зиви, коју ћв они предуавти ове јесени. Значај ослобоџења СрбиЈе. Ну мора се имати на уму ово: и ако су Средишње Силе слабе бројно на Балкану, ипак располажу необично јаким одбранбеним положајима, Савез ници су ограничени на два пута за напад пут источне жељезнице и од та два само је један згодан за операције. Вардарска Долина моране бити главна линија, којом ће ићи главна борба. Струмска Долина. отвара споредан пут за Софију, али је тај пут отежан тиме, што ту нема жељезнице и сав саобраћај ограничен је на товарне коњс и кола, која имају да иду преко неугоднога земљишта. Долина Вардарска, кроз коју иде жељезница Ниш-Солун, опкољена је планинама, које се негде тако на близу додирују, да стварају клисуре, Али да се та долина даде освојити сведочи то, што Французи и Ен глезн пису били у стању да зауставе продирање Бугара прошле јесени кроз ту долину. А што су Бугари могли учинити, могу и Савезници. нарочито уз своју бољу саобраћајну службу и организацију. Савезнпцп су обвезани да ослободе Србију. Енглеска п Русија једно мисле гледе Турске и потребе да се отомански свет отме од пруског уплива. Најбољи п најсигурнији пут да се то постигпе јссте да се тевтонски савезпицн избаце нз Ср бије. Преговорн за мир можда би то постигли и без борбе, али ће се до мира много пре доћи. ако с.е прекнне ланац. који везује Берлин и Царпград и од иемачког цара отму плодови његове најсјајније и најпотпуније кампање, коју је предузео бно током овог рата, Просецање источпе жељезнице био би велики ударац за немачке државс. За 15 годипа берлинска дипломација средсреднла је сву пажњу на Блиски Исток и рад па подизању једног велнког царства. на некада цватним крајевима око Персијског Залпва. То је било „место на сунцу” о коме је Немачка сањала, а иза те Немач ке на Тигрису и Еуфрату дизао се сан о понемченој Перспји п побуњеној Пндији. која бп се могла навести да се отргне од Енглеске и призна господство немачког цара. Отварање пепосредног пута за Тнгјшс био је једини потпун и одреџен успех Пемачке у овом рату. Савезници су сада у положају. да покушају. са мно го изгледа на успех. да тај пут отму. Они ће успети, ако доџу до Нпша. Пред собом пмају не што вшпе од 200 мпља пута преко тешких балканских планина, али они пмају за собом слободно море, којим се може доводити неогранпчен број љу ди и непс.црпне колпчине ратног материјала. Русија креће пут Маџарске. Русија се још једном налази на путу за УТарску. Пошто су били отпором аустро-пруским задржавапп дуж Карпата за две седмице. Руси су пробили кроз кланац код Јаблонице и довинули се до плапинског гребена. (Руси су већ избили на другу страну Карпата п ушли у УТарску за три миље концем прош.де недеље.) Ну држи се, да ће се неко време Руси задржати само па томе, Свако оделење руске вој-

ске, које би сада покушало да идв дубље у Угарску, било би у опасности да буде уништено. Зато војни стручњаци држе, да ће се генерал Брусилов задржа ти на овом кланцу да заштити своје операције на Дњестру и да неће ићи дубље у Угарску; бар све дотле, докле Руси не проџу Стир и Самбор и узму улаз у Ускн Кланац, кроз који бн послали другу колону у помоћ првој. Главна сврха ове руске операције око Јаблонице била је да се заштити руско десно крило, које иде из Станиславе за Лавов. Када- бок ове руске армије буде заштпћен, руска офанзива од Станиславе ићиће својнм редовним путем. Када Аустро-Пруси напустнли реку Стрипу, брзо су пали дуж Дњестра и били су прннуђенн да напусте и реку Злоту Липу код њеног унта у Дњестар. Даље на север оии још ДЈ)же пиз висо ва на средини између Стрипе и Злоте Липе, потпомогнутих же (Љезницом Рохаћин. а левим крилом пребацили су се преко жељезнице Лавов-Бродн. око 38 миља нсточно од Лавова. Злота Липа. Бисови. често пошумљени, који се прост 1 фу на 50 миља од севера иа југ између Стрипе и Злоте Лппе пружају одличне положајс за одбрану н руски напади прошле недеље овде су остали без успеха. У овој шумовнтој областн задржали су се Руси први пут прошле годиие при своме дугом повлачењу и држали су Аустро-Прусе од јула до септембра. док њи хова линија у Волинији није би ла проломљена. те су се морали повући на Серет да не буду | опкољенн. Према томе обе војске добро познају ово земљиште. на коме сс идуће недеље очекују значајни догађаји. На њему с.у се у овом рату три пута водиле борбе, рачунајући ту и нејак аустријски отпор у августу 1914. Тп положаји су задња значајна препрека руском напредовању пут Лавова на његовој југоисточној страни. Најжешће битке прошле недеље водиле су се у углу између Злоте Липе и Дњестра. Руси су прешли прву реку, када је аустријско десно крило бидо повпјено и Станислава напуштена, али су Аустрнјанци били у стању да се задрже у овом мочварном крају и спасу важан град Халич. Пад Халича значиће слом отпора протпв ру ског иадирања ка Лавову са јужне стране, што би запечатило судбину Лавова, Халич је жељезничко средиште, среди ште читаве мреже друмова и капија за долнну горњег Дњс- ј стра. Руси се примпчу Халичу са две стране. са нстока и југа, па је пад његов нензбежап. По свој прплицп тај град пашће у руке оној колонп, која иде од Станиславе и која је, према последњим нзвештајима, удаљепа од Халича свега 5 миља, Докле сс руска иавала на Ла вов правилно развпја са југа и истока. Аустро-Пруси су успели. како изгледа, да зауставе Русе V Волинији. Последњих седам дана нпје било гласова о значајнијем папрсдовању руском на том крају. У пстак, на кон дужег застоја. предузели су попова нападе пут Ковела и Владимира Волинског. Бообе на Красу и на западу. Талијаии п даље потискују

КРША 1ШРКЈШШГ РАТ1. (Превод с енглеског.)

Немачка покушава да скрши Француску. Немачки план јс био да скрши Француску пре но што би Русија добила времена да мобилише своју војску, па онда да се окрене на исток и уништи руску војеку. За извршењс ова ког плана врсме је било од необичног значаја. Францусконемачка граница са Вогезима и реком Мозелом, утврђеном утврђоњима Вердан-Тул и ЕпиналБслфорт, представља непроходни грудобран, који се ни је дао тако брзо проломити. 0сим тога француска се војска мобилисала у Невшато, управо према отвору између Тула и Епинала. Али северна граница Француске била је готово отвореиа; на њој су врло слабе заштите. На путу је ту била само мирна и запослена Белгија. Тако немачкн цар сабере своје војске на белгијској граници. да од њих направн ваљак. који ће се преваљати преко земље те мале државе. Пеутралност Белгије била је свечано зајамчена од стране Пемачке и других сила, а уз то још потврђена одредбом Хашке Конвенције. коју је потписала и влада Сједињених Држава. Пу краљ Алберт се не поколеба и с војском. мањом од 200.000 војпн ка, прппреми се да се одупре највећој и најмоћнијој ратној машини. која је икад постојала, Он је рекао своме народу: ..Ја верујем у нашу будућност. Душава. која бранп себе. стиче поштовања код свега света.

Таква држава не може да пропадне. Бог ће бити у овој праве дној ствари на нашој страни. Нека живи независна и слободна Белгија!” То је био његов одговор на немачку наредбу „прокрчимо себи пут”! У немачком сабору Бетман-Холвег оправдавао је ово немачко безакоње „захтевима потребе”. Рат је почео у ствари у неде љу, 2. августа, када је Немачча прегазила границе Луксенбурга и Француске. У 6 сати из јутра немачке трупе из Тревега упадну у неутралну државу Иукссмбург. По међународном уговору, који је потписала и Иемачка. Луксембург нема права да држи војску. Ради то га Луксембург није био у стању да се опире овом нападу. П подне немачка коњичка стра жа пређо у Француску код Бир шамбоа, близу Сири-сир-Везуз н код Лонг-ла-Виљ, близу Лон гвн. Једно оделење улана продре за 10 километара у Француску близу Деле. Све то упркос чињенице да рат још није био објављен. Немачки ултиматум послат Белгији истицао 1 е у 7 сати изјутра у понедељак. Ну немачка провала у Велгију почела је тек у уторак V 9 сати изјутра. 4. августа. Тада је једно јако оделење немачке пешадије у аутомобилима убачено у Белгију и опо затзме Впз, одмах на север од Лиежа. У то исто време. нстп сат и дан. 1870. године. упали су Немци у Француску код Впсенбурга. Аустријанце . у обдасти Горице и успели су да донекле исправе своју врло неправилну линнју. Ну они још нису успели да отерају Аустрнјанце са висова нза Горице. Љихов главни напор сада је уперен пут Сабниш це и изванредно јаких аустриј ских положаја око ње. Продирање Талпјана на Красу указује намеру генерала Кадорне. да те положајс подухвати с бока уместо да пх осваја нападима с чела. Ови положаји држе главнп пут за Трст и реку Внтаву. Борбе у Пикардији и на Мезу наставиле су се и прошле не деље. Прва борба улази у своју осму недељу. а друга у шести месец. Англо-француске војске на Соми извршнле су прошле недеље један спажан ударац. којн нм је на севсру донео пола миље пруских положаја. Оспм овога водиле су се прошле недељс омање бптке за исправља ње линије. Главни напор упућен је на фронту од Позиера до реке Соме и завршно се француском заузећем већег дела села Море паса и енглеским продирањем на север и југ од јаких пруских положаја у Гилмону.

ПОТРАЖБА. Срп. Доб. Др. „Немања” бр. 75, у Бизби, Ариз., тражи своје чланове н то: Сима Куљииа н Божа Вучуревића, да се јаве своме друштву најдаље до 27. авг. о. г. Уједно се умољавају сви чланови, којн су изван седишта друштва, да погааљт сво.је тачне адресе, како би се у случају потребе могло зпат" где су. Р. К. Маоушић. пиет'’ Т. С. Мијановић. тајник

ДО 2 КАЉА

Срп. Доб. Др. ..Св. Великому ченик Димитрије” бр. 157 С. С. С. С, даје до знања својпм члановима ван седишта двмштва, да је друштво на својо.ј ван редној седници, одржаној 23. јула о. г. решнло следеће: 1. да се сав дуг, кога друштво дугује болесним члановима пма исплатитп на 13. авг. о. г.; 2. сваки ће члнн из"аниедно у ту сврху уплатти $3.50 преко своје обичне пристојбе; 3. који се члан не покоии н не удовољи овом регаењу биће искључен из друштва п савеза. 4. такође се строго опомпњу и онн члановп. којп дугујУ дветри уплате да своју дуговину у најкраћем року уплате. иначе ће се строго поступити по правилима. Клинтон. Инд., 17. авг. 1916. Петар Бибић, тајник.

ИЗВЕШТАЈ Срп. Доб. Др. „Балкан”, број 71 у Денверу, Коло., о стању друштвене благајне, као и при ;ходу и расходу од 1. јануара до 1. јула 1916. 1. јан. 1916. готови-

па у банци $652.28 Прнмитак од 1. јан. до 1. јула 1395.85

2048.13 Издатак од 1. јан. до 1. јула 1535.95

Инста нмовнна у банцп 51^.18 У стварима 350.00

Пелокупна вредност 862.18

Лазо Станековић. председник. Тодор !И. Дражић. рачуновођа. Петар Вујновић, пр. надз. одб.