Србобран

Број 358.

"С Р Б1) Б Р А Н”

Страк* I.

Г

К01РЕЛ0 ЗА РАЛНИКЕ

ЗВАНИЧНИ ГЛАСНИК ОПОМЕНА.

Закон за одштету радника у држави Колоредо постоји од 1. августа 1915. Законом се одре^ује одштета за озледе постале услед или у току рада, ако оне нису само вољно изазвате или намерко проузрочене од друге особе и ако те озледе заврше смрву у току од две године или онеспособљењем за рад бар за три седмице. На одштету нмају права радннци у свим занимањпма изузев трговине и домане послуге. Свака особа која је најмљена да ради за надницу било по писменом уговору или усме ном. Послодавац плапа одштету. У случају смртн: Особе, које потпуно завнсе од погинулога, добијају за 6 година половнцу надннце умрлога, ну не више од $8 на ссдмицу. Целокупна свота не може бити мања од $1000, нити вепа од $2500. У случају, да озлеђсни радннк умрс у току времена, за којс је примао одштсту, њсгови паследнпцн имају права и на оно што он ни јс наплатио од своје одштете. Ако погинули остави иза себе наследнике, којп нису по-

је у почетку било успешно код Нефшато (у Белгији), било је бачено натраг. а војска послата у помоп пут Лонвна била је повучена у Аргону. Алн најтеже је бнло на Монсу, на крајњој левпци. где је фон Клук бно пет пута јачи од енглеске војскс пстом пре недељу дана пристигле у Француску Када су Французи ночслп на десиици да се повлаче, почелп су и Енглези па девнци да се снасу напада с бока. За шест дана по влачпли су се Енглези тукупн се дан и ноп и задржавајупн чнтав јсдан немачки корпус.Французи су покушали да зађу с бо"а немачком десном крнлу, али је тај покушај пропао п Лпљ напуштеп и без одбране. За 12 дана Савезннцн су се повуклн за чптавих 125 миља, док ннсу 4. септсмбра дошлн до Гран Моранж, на домет топова са парнских утврђења. :

сме бити века од $25.00. Ако погинули нема никакве наследнике, власник радње дужан је платити $100 за његове погребне трошкове. Ако удовица погинулог умре или се преуда, послодавци не планају ништа даље; деци се плапа осмртнина, ако су млађа од 18 година; после тога само у случају да су телесно неспособна да зарађују. У случају озледе: Упрвпх 30 дана плапају се лекарски трошкови до $100. Ако је радник онеспособљен за рад, добија пола наднице док је неспособан, али не мање од $5, нити више од $8 недељно; ако му је недељна зарада маља од $5, прпма целу наднпцу. Ако је деломично онеспособљен прима пола надннце, не внше од $8 недељно; скупа не може прнмити впше од $2080. У случају нарочитих озледа, радник прима пола наднице за време највишс до 208 седмица. Након 6 месецп радник н послодавац могу се погодити на исплату од једном. Након 15 дана обе стране имају права да траже измену првашње погодбе. 60 дана имају обе стране времена да се

Срп. Д. Д. ,.В. Стеван Синђелип” број 213 СССС. у Миами. Аризона, опомиње своје чланове: брата Николу Трбовипа н сестру Евицу Трбовии, та се јаос ссоме друштву п уплате своју дуговину. Ако се г.е јаве до I 7. септсмбра о. г., бнис брисанч пз друштва н Савеза. В. Г. Глумац, рачунов.

ТРАЖЊА.

С. Д. Д. „Слобода” бр. 22 у Ссатл, Ваш., тражи свога члана Нлију Поповппа, да се јавн друштву до 21. септембра о. г. Ако се до означеног врсмена нс јавп, бппе поступљено по Са везним п друштвеннм правилнма. Петар Мипановић, рачунов.

ДО ЗНАЊА. Овим стављамо до знања свима братствима СССС., да је она резолуција, објављена пре ко Дневног Гласника, као и оно „бирање” новога делегата за некакву редовну конвенцију потекло од стране неколицине чланова овога друштва и нема ништа заједничког са нашим друштвом. Тако шта друштво није никад решило ни усвојило. То је неколико чланова чинило на своју руку. Са друштвене седпице од 13 августа 1916. Срп. Д. Д. Св. Јован Крститељ 6р. 216. СССС. Јово Јелић, председ. Чедомир М. Илић, тајник. ПРОСЛАВА ПЕТ-ГОДИИЈЊИЦЕ. Срп. Доб. Др. „Видов-Дан” број 193 СССС. прославипе на дан 4. ссптембра 5-годишњицу свога опстанка, којом приликом пе са суделовањем других друштава пропи са друштвеним барјацима кроз неке улице овога места. Парада почиње у 10’/2 сати пре подне, а крепе се I са 8. улице од дворане Г. Б. У. После подне забава са игранком до пола нопи у истој дворани. Улазнина за мушке 25ц., а женске не плапају. За добру по дворбу јамчи Одбор.

ДО ЗНАЊА. Овим се даје до знања свој брани члановима С. Д. Д. „Бајо Пивљанин” бр. 227 СССС. у Минеаполнсу, Мин. следепе: Друштво је решнло на својој редовној седници, одржаваној 17. т. м., да ни један члан не може добити болесничку потпору, ако се није на време пријавио болесничком одбору, који се налази у месту. Чланови, којп су изван седи шта друштва, морају се писмено прнјавитн друштву у случају болести, иначе губе право на потпору. Непе се у обзир узети никакове сведоџбе, које нису испуљене од признатих лекара, а поготово разним надри-лекарима и гаталицама не ие се обрапати пажња. Моле се чланови реченога братсдва да ово узму до знања и да се према овоме владају. Тодор К. Сукновић, рачуновоџа,

Срп. Д. Д. „Освета Косова” бр. 254 СССС. одржапе своју редовну седницу 17. септембра о. г. у Јунион Хол у Зиглер, Ил. Тога ради упозорују се сви чла нови овог братства, који дугују по једну и више седница, да на идупој седници своје дусове измире иначе поступипе се са сваким строго према правилима. Такоџер услед вепега броја болесника, братство је решило ,да сваки члан уплати за меоец септембар $5.00 у што је урачунан и распис. Опомињу се брапа, да се одазо ву овој братственој одлуци, иначе пе се поступити по братственим правилима. Мијајло Мијановић, |предс. Ј. Радовановић, рачунов.

П 0 3 и в.

Позивају се чланови С. Д. Д. „Цар Лазар” бр. 281 СССС. у ђанстону, Па., да нефаљено до џу на седницу, која пе се одржавати 17. септембра о. г. у друштвеној дворани 827 Брадли алеј и да уплате своје прнстојбе друштву. Особито се опомињу она браиа, која дугују по трн расписа, да свој дуг одмах уплате, иначе пе се строго постуцати по правилима СССС. Петар Р. Кекић, рачунов.

ИСПРАВКА.

У претпрошлом 356. броју Србобрана а у огласу друштвенпх управа погрешно је одшта мпано да је пме друштва број 281. „Св. Сава”, а треба да буде „Цар Лазар”.

ПИКНИК УЊУДУЛУТУ. Мин. Срп. Д. Д. „Св. Архангел Михаило” број 200 СССС. у Њу Дулуту, Мин., одржало је 13. августа свој летни пикник. Пстог дана приложише добровољне прилоге у корист нашег друштва следепи: По $35.00 Друштво „Св. ђу раџ“ С. П. С. С., по $12.00 Петар Срднп, по $10.00 Милан Жигип, Никола Чолнп, Раде Илибашнп, по $8.00 Дане Орлип, по $7.00 Томо Галебип, по $6.00 Дане Лужаип, Милан Д. Калембер, Илија Вукадиновип, по $5.00 Миле Узелац, Никола Пузин, Мане Узелац, Илија Пе тричип, ђука Срдип, Зорка Илибашип, Милка Чурчија, Миле ђернп, Васо Митровип, Спа-

тпуно зависилп од њега, оии I жале на ову одлуку. примаЈу половпцу његове над- ј Ј . Ј Ј ницо (не више од $8 недељио) | За ове спорове установљено алп за времс, које одреди Ин- јс нарочито државно надлешдустријска Комисија. Па п у тво Индустријска Комисија п том случају целокупна свота суд има врло ограничено прансплапена наследнпцнма не во да обара љене одлуке.

ОПОМЕНА.

I се Дубаип, Стоја Вукадиновгп, Милан И. Калембер, Симо Зорип, Миле Петричип, Милан Д. Жигић, Стеван Клашња, Раде Клашња, Раде Цвјетипанин, Перо Чејовип, Миле Станић, Јо во Жигић. Максим Канкараш, Илија Вукобратовић, Никола Д. Огњеновип, Никола Делип, ђуро Црнобрња, Миле Тимарац, Мацојло Делип, Стојан Кнежевнп, Милан Басара, Јовап Пеиновип, Мнле Илнп, Сте во Прица, Јово Станнп, Петар Дозет, Јанко Милинац, Нихола Инфорзато, Стеван Покрајац, ђуро Дешип, Рафаил Липовац, Миле Аталип, Лазо Вукосав, Стево Седлар, Никола М. Огњеновип, ђукан Масликоса и Јован Клашња, по $4.00 Спасе Вукобратовип, Драго Ниг^ чевип, по $3.00 Божнца Митровип, Марта Црнобрња, Симо Марас, Пит Карло, Мане Мн лаковип, ђ. Брускн са супругом, Мппо Бига, по $2.50 Фрањо Борип, Јосо Томљановип. по $2.00 Спасе Баста, Перка Окаш, Петра Дубаип, Мара Ка лембер. ђоле Пламенац, Раде Кењало, Тодор Маронип, Стево Кнежсвип, Миле Кљанп, Божидар Старчсвип. Петар Миловип. Данс Блажевпи. Јосо Маџар. Нлија Влаисављевпп, Петар Бреш. Тодор Буднсављевип Мара Мплаковип. Карл Борнче вац. Снпо Срдпп, Мпјо Чолип. Петар Шпаљ, Никола Старчевнп. Милан Стеља, Саво Рабатип, Милаи Личина, Ката Вукобратовпи, Вајо Радаковпп, Петар Масдикоса, Стсво Калањ Стсво Д. Делип; по $1.00 Љубпца Делип, Стево Зорнп, Стево Брковип, Михаило Те.павац, Мато Долннац, Дане Т. Маронип. г-џа Карло. ђуро Цетнна, Петар Шпаљ (по други пут), Тоне Бпнанип, ђуро Лемаип, Дане Шербеџија. Раде Парнпо впп. Петар Јерпнип, Миле Штр бац. Стојан Драгпп. Јоснп Шарии, Мст. Мавровпп, Миле Па-

I ПРОМЕНА АДРЕСЕ

Ј Молим управу савезног органа Србобрана, да ми азме* X ни адресу. ? X Моја СТАРА адреса била је: ;ј* Име и презиме I' Број баксе, или број куће и улица ?

X Град и држава.

Моја НОВА адреса гласн: | Име и презиме 4

:*! Број баксе, или број куће и улица.

Град и држава.

Друштво бро ј

Ко год мена адресу, нека тачно испунп горн.у лпсту и цео $ овај оглас изреже н пошље на управу Србобрана на адресу: I * ' СРБОБРАН ? А < * % 443 V/. 22 8*геег МЕУУ УОКК. N У. о 4 » ▼

Мери Блажевнп, Иван Старчевип, Стипе Модрок, Драгутнн Вунчнн, Мииан Дабип, Божо Кецман, Лука Мрџан, Васо Дерета, Мара Бабип, по 25ц. Џон Брумсет, Никола Тимарац, Ст. Тимарац, Мнлка Бабип, Илија Цвијановнп, Џон Милер, ђо Дролет, по 15ц. Боја Дубаип. Од добровољнпх прилога, осталих прихода било је свега ушло у благајну $564.58, од чега остаје лијепа корист друштву. Управа.

НАСРАДИН-ХОЏА.

пут, а оних десет аспри, што сам пре дао, то је наплата за данашње купање.”

СРБИ И СРПКИЊЕ! Код сване прилине не заборављајте на нашу узданицу: Српсиу Ратничку Сирочад! — Ко сад даје — двоструно даје! — Напред са при лозима!

Оде Насрадин-хоџа у хамам (турско купатило.) Хамамџија му даде некн старн пешкир п прљаву прегачу, а и иначе га ннје баш најбоље дочекао. Насрадин-хоџа не рече ни ре-

СПИСАК ПРИЛАГАЧА. Сулзер. Аласка. ! Срби из горњег места приложпли су $15.00 за Српску Рат1 ничку Сирочад. Даровали су следећп. По $5.00 Петар Џелетовић, Раде Роган, Јован Џелетовић. риповип. Божо Старчевип, Данс Карахаш, Миле Везмар, Ни кола Баста. Миле Личина, Милош Гвозденовпп, Васо Серени цкн, Мплка Дешип, ђуро Мали Дсшин, Милка Борпчевац, М. Савпп, Мате Гојсовнп, ћарли Пеосон, Јосо Вергот, Петар Баратинчип, Васо ћолип, Буде Маринковип, Стево Брчнн, Ката Бабип, Марица Тимац, ђо Вергот, А. Крнсгер, Дане Медаковип, Васо Црнобрња, Антон ћудпна, Васо Д. Митровип, Симо Кљаип, Јово Кнежевип, Дане Подкоњак, Саво Пванишевип, Петар Пуалип, по 50ц. Мара Делип, Милан Клашња,

чн, али када поџе из хамама, бацн хамамџнји десет аспри, а толико су у оно доба могли платити само богати људи. Хамамџнја се томе јако зачуди. После недељу дана доџе Насрадин-хоџа опет у хамам. Сада га послужп хамамџија из ванредном пажљивошпу. Насрадин-хоџа ни сада не рече нн речи, а када поџс даде само једну аспру. Опет се зачудн хамамџија те запита: „Шта то значи, господару?” Насрадин-хоџа му одговори: „То је наплата за прошли

Јонгстаон, Охајо. Свештеннк Нпкодим Стојаковић, сакупио је $5.00 на крштењу ћерке брата Станка Станојевића, из Јонгстаона, О., која је на крштењу добила име Јелена. Приложнли су следећи. По $1.00 Станко Станојезић, Раде Милијић, Стево Радановић, Пегар Мраовић и Никола Ергарац. Вест Дулут, Мпн. На крштењу малог Јована, спна Тодора Марунића, сакупљемо је прилога за Срп. Ратнпчку Сирочад $28.50. Приложили су следећн. По $6.оо Милош Радаковић. По $5.00 ђукан Маеликоса. По $2.00 Тодор Марунић, Миле Кењало, Анте Сулентић, Драго Ннкчевић. По $1.00 Јован Т. Опсеница, ђуро Цетнњанпн, ђуро Дешнћ, Сока Марунпћ, Буде Влаисављевић, Ва-

нежности од њега. Покрнвао нас је, истнна, нопу кад се открнјемо, н није нам дао да се надносимо над бунар и пењемо на дуд — али шта мн јс то? То раде н други очевн, али купују деци н шсћерлеме, златне хартије и лопту од гумаластике што скаче с врх јаблана! У цркву јс ншао само о ђурџеву-дне, у кавану свако вече. Вечерамо, он тури чибук под деву мишку, задене дуваикесу под појас, па хајдЧ Долазио је лети у девет а зпми и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема. То је моју сироту мајку и се стру пекло — ја вам се онда још нисам разумевао у лумповању. — Никад оне нису заспале пре него он доџе, па ма то било у зору. Седе у креветима — не смеју ни свеће да упалс. Љути се, он, болан, кад види да свеиа гори. Чуо сам један

пут, кад доџе доцне кушц где прогунђа: — Шта ће та свећа у ово доба? — Па да се видиш свући, Ми тре — каже моја мати. — А зар ја ие знам упалити свећс, или сам ваљда пнјан, па не умем наг.и? — Па није, Митре — увија се моја мати, него као велим... — А шта велиш? Ваљда да ми комшилук мисли, да ми лежн мртвац у кући! Какав мртвац! Ви мислите он то озбиљно мислн? Мари он и за суседство. Него не да он да моја мати води рачуна о његовом доласку н одласку; па не зна од зла како ће да почне. Хтео би да мати спава и кад јој се не спава, само да он може без бриге банчити. Пекло је то и љега, види се то. Пно је врло мало п то само внно. Ракију п кад огледа за

куповину, испљује, па накисеш лице. Ни за кафу није бог зна како марио... Па шта је радио сву ноћ по механчинама? питате ви. Несрећа, па то ти је! Да је пио, чини ми се, ни по јада. Него... видећете! То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неки пут да свисне. А никоме да се појада. Један пут дође он тако доцне купи... Ништа!... Сутра дан — ништа... Кад, мој бра ге, опази мајка да он нема сахата! Прекиде се жена, пита га: — А где ти је, Митре сахат? Он се намргодио. Гледа на страну, каже: — Послао сам га у Београд да се оправи. — Па добро је ишао, Митре. — Ваљада ја нисам корав, ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде!

Моја мати, шта ће, ућута. Кука после с мојом сестром: „Еј, тешко мени! Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!” Један пут опет — ја ли је било десет, јали није — а њега ето из кафане. Накривио једну астраханску шубару, преко прсију златан ланац с прста дебео, за појасом један сребрњак искићен златом и драгим камењем. Уђе он, а као да му се набрала кожа око левог ока. Нешто је добре воље. Како уђе, извади сахат иза појаса, као да види колико је сати. — Зар си повратио?... трже се. — Зар ти је већ оправ љен сахат? — Оправљен! — каже он. — А какав ти је то ланац? — Ланац као сваки ланац — каже он, али некако мекано, није да се издире.

— Знам — каже моја мати — аодкуд ти? — Купио сам! — А та шубара? То има само у Миће казначеја. — Купио сам и њу! — Продао ти? — Продао! — А какав... ? Али ту мој отац погледа- некако преко ока моју мајку. Она умуче. Он се узе скидати. Гледам нс под јоргана. Извади иза појаса једап замотуљак, колик’ песница, па баци на сто. а оно звекну: сам самцит дукат, бра тс! — На! — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кујну. Моја матн узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечију пелену. — А шта ћу — кажее сестри — с овим новцима? Ово је

проклета!... Ово је ђаволско! Ово ће ђаво однети, како је и донео!... Као што видите, нема ту сре ће ни живота! II тако је моја мати бнла несрећна, и ми смо сви уз њу били несрећни... Негда, причала ми је мати, бно је он са свим другн човек; а и ја се сећам, као кроз маглу, како ме је често држао на крилу, док сам бно сасвим мали, правпо мн од зове свнрајку и водио ме са собом на колима у лнваду. Али каже мајка, од ка ко се почео дружити с Мићом казначејем, Крстом нз Макеви не улицс, Олбректом апотекаром н још тако некима, све се окрену и пође како не треба. Обрецује се. Ие трпи никаква запнткнвања, одмах се испречи: „Гледај своја посла!” или: „Имаш ли ти друге какве бриге?”

Није вајде, казао сам ја: видео је он сам, да не ваља шта ради: алн га узео буди-бог с нама на своју руку, па га не пушта . Па ипак, смешно је казати, али опет, опет је он био добар човек. Јесте, бога ми! Али тако... Један иут врати се он у неко доба купи. Није сам! Чуди се моја мати. Прође он још с неким поред врата, нешто полако гунђају. Одоше у авлију. Чујемо ми мало после коњски тоиот и хрзање. Не знам ја шта јв то. Кад он носле уђе, ја почех хркати и моја се сестра учпни да спава. Назва добро вече, па ућута. ћути он, ћути мајка, чекам ја. Онда моја мати отпоче, а глас јој промукао: — Одведоше вранца! — Одведоше, каже он.