Србобран

ВроЈ зз*.

"СРБ1БРАН”

ПтрМ* •

Распис број 59 ЗА МЕСЕЦ АВГУСТ 1916. На основу смртнш листова, лекарских сведоџаба и друштвених извештаја, одобрене су следене своте на исплату:

Осмртнине: 1. Јово С. Радовин, др. бр. 15, Џаксон, Кал. $800.00 2. Петар Симић, др. бр. 17, Тонопах, Нев. 800.00 3. Милета Латас, др. бр. 59, Кансас Сити, Канс. 800.00 4. Буде Пањковић, др. бр. 68, Чикаго, Ил. 800.00 5. Томо Станковић, др. бр. 68, Чикаго, Ил. 800.00 6. Миле Кнежевић, др. бр. 121, Хибинг, Мин. 800.00 7. Јован Басарић, др. бр. 209, Фултон, Ил. 800.00 Осанатнине: 8. Лука Вукославовић, др. бр. 29, Ред Лоџ, Монт. (по решењу конвенције) 500.00 9. Дане Новаковић, др„ бр. 90, Бингам Кањон, Јута, за изгубљено око 400.00 10. Петар Баић, друштво бр. 138, Со. Бенд, Инд., за изгубљено око 400.00 11. Илија Бодрић, др. бр. 107, Калумет, Мич., озледа ноге 300.00 12. Илија Гојић, др. бр. 83, Тринидад, Коло., озледа ле$а 200.00 13. Јаков Бојановић, др. бр. 253, Танс, Вест В., озледа ноге 200.00 14. Петар Џодан, др. бр. 237, Детроит, Мич., озледа палца 75.00 •15. Милош Чубрило, др. бр. 90, Бингам Кењон, Јута, изгубљен прст 50.00 16. Александар Добриша, др. бр. 93, Бјут, Монт., озледа чела 50.00 Отправнине: 17. Петар Дуганџија, др. бр. 2, Њујорк, Њ. Ј. 200.00 18. Стево Шукунда, др. бр. 8, Питсбург, Па. 250.00 19. Миле Огбаба, др. бр. 58, Кливланд, 0. 275.00 20. Пава Павићевић, др. бр. 116, Мт. Олив, Ил. 275.00 Потпоре: 21. Симо Вукајловнћ, др. бр. 10, ЛедСити, С. Д., оп. 100.00

22. Стевап Срдановић, др. бр. 35, Рослин. Ваш., опер. 100.00 23. Миле Секулић, др. бр. 81, Лакавана, Њ. Ј., опер. 100.00 24. Новица Милићевић, др. бр. 113, Бјут, Монт., опер. 100.00 25. Јоле Планенац, др. бр. 145, В. Дулут, Мин., опер. 100.00 26. Секуле^Мијатовпћ, др. бр. 170, Сисеро, Ил., опер. 100.00

27. Марко Јоксимовић, др. бр. 276, Едмонтон, Б. К. 100.00 операција 28. Мирко Шошкић, др. бр. 82, Рак Спринг, Вајо., операција 75.00 29. Мирко Голубовић, др. бр. 87, Барбертон, 0., опер. 75.00 30. Раде Дракулић, др. бр. 68, Чикаго, Ил., опер. 75.00 31. Раде Свилар, др. бр. 250, Попозиа, Вајо, опер. 75.00 32. Микоња Бошковпћ, др. бр. 29, Ред Лоџ, Монт., оиер. 50.00 33. Мика Станић, др. бр. 69. Чикаго, Нл. 50.00 34. Јово Гуровић, др. бр. 203, Ди Калб, Ил., операција 50.00 35. Рафаило Јовковић, др. бр. 34, Фнладелфија, Па., оп. 25.00 36. Лука Лончар др. бр. 47, Чикаго, Ил., операцнја 25.00 37. Јосо Морета, др. бр. 154, Норвудвил, Ајова, опср. 25.00 38. Лазар Јанић, др. бр. 1, Чпкаго, Илћ, 3 месеца 90.00 39. Лука Борковић, др. бр. 1. Чикаго, Ил., 3 месеца 90.00 40. Стево Шукунда, др. бр. 8, Питсбург, На., 3 месеца 90.00 41. Даннло Будннчић, др. бр. 17, Тонопах, Нев.. 3 мес. 90.00 42. Петар Снмић, др. бр. 17, Тонопах, Нев., 3 мес. 90.00 43. Петар Банћ, др. бр. 138, Со. Бенд, Инд., Инд., 3 мес. 90.00 44. Мара Радуловић, др. бр. 187, Санфорд, Инд., 3 мес. 90.00 45. Тодор Будисављевнћ, др. бр. 200, Њу Дулут Мин. 90.00 46. Раде Напиало, др. бр. 7, Вилмсрдинг, Па., 2 мес. 60.00 47. Андрија Иванчевић, др. бр. 107, Калумет, Мич., 2 м. 60.00 48. Нетар Богуновић, др. бр. 129, Ирвин, Па., 2 мсс. 60.00

49. Тодор Чоловић, др. бр. 246, Ајронвуд, Мич., 2 мес. 60.00 50. Никола Гостовић, др. бр. 255, Давсон, Њ. М., 2 м. 60.00 51. Теофан Дојчиновић, др. бр. 7, Вилмердинг. Па., 1 м. 30.00 52. Ивнца Јурасовић, др. бр. 90, Бингам Квњон, Јута, 1 месец 30.00 53. Марија Поповић, др. бр. 172, Блер Стешон, Па., 1 месец 30.00 54. Јово Кесић, др. бр. 144, Колумбус, 0. 20.00 Унупно $11,130.00 Њујорк, 1. септембра 1916. САВЕЗ СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА” Гл. Тајник: Душан Трипчевић.

Прошла недеља на разбоју.

Италија објављује рат Немачкој. У прошлу недељу објавила је Италија рат Немачкој. Све до тог дана измеџу Италгје и Немачке није постојало ратно стање. Једннп начпн да се објасни ова чудновата ствар јесте неко скрпвено шпекулисање од стране талијанске дипло мације. Талијани су ушли у овај рат с рачуном. Од самог почетка рата држање енглеске дипломацнје било је таково да се дало погаџати са савезницима. Италија је свесвоје наде ставила на ту једну једину карту и гледала да се што боље користи. Из почетка су савезници за Балкан, у опће за Ближи Исток прогласили народносно начело. Тиме су рачунали добитн на своју страну словенске пародности, па и Маџаре у Аустро-Угарској. Затим су рачуналн, да ће на своју страну нридобитн п Румунију, Бугарску н Грчку. Талијанска политика нема велике користи од тога начела. Своје, талијанске крајеве оиа је могла добити п да нс улазп у рат. Трентпио су јој нудили Немци и пре. Али Италија тражи нешто више, она тражи да буде неограничен господар на Јадранском Мору; тражи Истру, Ријеку, и скоро сва далматинска острва са стратешкнм положајнма у залеџинн. Ради тога почела је она да се погаџа са савезницнма, поглавито са Енглеском. Док су Руси продирали у Аустрпју п док су Срби успешно од бијали аустро-угарске војске, све дотле Италија нпје била у стању доћи до своје пљачке. За то није нпкако нн улазпла у рат. У то сс всћ увпдило и друго: Словенн и Маџари из Аустро-Угарске не одговорише на савезннчка обенања о подели

хабзбуршке монархије по народносном начелу. Даље, енглеска дипломација на Балкану, која је водила све преговоре, ни је успела да придобије ни Руму нију, ни Грчку, ни Бугарску и ако је овој обећавала поред многог другог још и накнаду на рачун Србије. Тако је пропао први покушај енглеске дппломације у националној политици. То је у осталом било и разумљиво .Једна импернјалнстичка дипломација није у ста њу да води иационалну политику. Италнја уграби ту прилику и од Енглеске изнуди своје захтеве, па се са готовнм уговором пусти у рат против Аустро-Угарске. Ну, да буде доследна до краја својој рачунској политици, Италнја не објави Немачкој рат све дотле, док није била потпуно уверена, да ће Немачка бити потучена. Тек онда када су руске војске опст почеле промицати кроз Карпате, Италпја се одлучи да за увек прекние са сво јим старпм савезником, са Немачком. РУМУНИЈА СТУПА У РАТ. 'Ну главно изненаџење прошле недеље је дошло, када је стигла вест у понедељак 28. августа, да се Румунија најзад решила да ступи у рат на страни савезника. Ова одлука дошла је изненадно. Још концем прошле недеље слао је цар свог лпчног улака румунском краљу Фердинанду, али је овај одбно да га прнмн. У суботу и недељу одржано је у Букурешту крунско веће да реши о држању Румуније. Ту је по свој при лнци био разговор о уговорима, које је румунска дипломацпја склопила са савезпицима гледе поделе после рата. Румунија је тражила и Бесарабију, али из Петрограда јављају, да Руси-

ја не даје Бесарабију. Даје јој целу Буковину и од Мађарске крајеве настањене Румунима. Докле и како да иду границе, то је непознато. Само је ова ствар извесна: и Румунија и Италија ушле су у рат са готовим уговорима у шпагу. Да су ти уговори писани на наш рачун, у то не треба ни сумњати. Али много је других громова прегрмило преко нашег неба, па се могу поднети ове талијан ско-румунске нрангије. За сада је главно да се сруши Аустро-Угарска. а за остало — ми смо још увек најмлаџи народ у Европи, па што не постигну очеви, постићИће синови, унуци и праунуци. У недељу крунско веће реши се за рат. Истог дана у вече та одлука достављена је аустроугарском и немачком посланнку у Букурешту. Веле, да је немачки посланшс плакао; аустро-угарски, од јада, није могао пи то. Након 12 сати, Нема чка одговори на то објавом рата Румунији и изливом већ познате немачке срџбе: како ће они ово те оно! За Немачком у брзо доџе и Турске, али је Бугарска чекала све до петка. У Бугарској. изгледа, настала је чнтава узбуна. Началник бугарског генсралног штаба, Жостов, напрасно умре; говори се да је сам себи одузео живот. За Бугарску то значи да долази у исти положај у коме је била Србија пре годину дана. Војнички, нс и морално; морално је Бугарска сарањеиа за увек н нншта нене бити у стању да јој спере са лица њену гадиу љагу. Енглеска дипло мација је н овог пута очекивада, да ће се Бугарска опет „поправити” и прећи на страну савезинка. Отуд су кроз Лондон пролазиле вести, како се у Бугарској спрема буна противу Фердннанда. У стварн то су лажп оннх енглесквх новинара, који су читаву генерацију билп кљукани новцем пз Софије за рекламу. У понедељак ове седмице већ су стигле вестп, да су Бугари са Нсмцима упалн у Румунију преко границе Добруџе. Ступањем Румуније у рат, Савезницн добијају од 500 до шест стотпна хиљада одморне н добро опремљене војске. Каква ће та војска бити иначс, остаје да се види. Ну ма кака она била, она се налазн на по-

ложају, са кога може учинити силне услуге савезничкој ствари. Тако реви под пазухом јој пролази један од два саобравај на пута између Аустро-Угарске и Бугарске, Дунав. Тај пут пресеви значи одсеви половицу тога саобраваја. Румуни то и учинише вев. Чим су објавили рат, одмах су прешли у напад дуж целе границе. Вев у суботу, након петодневне, како кажу, љуте битке, Румуни узму град Оршаву на Дунаву и тиме пресеку сваку везу Дунавом измеџу Аустрије и Бугарске. Овде су се аустријске војске повукле даље преко Црне реке, која код Оршаве утиче у Дунав. Првих дана Румуни су успели да се пребаце преко Трансилванијских Алпа, заузму неколико важних кланаца и убаце се у Сибињ и Ердељ. Вев трећег дана по објави рата узели су Брашо (Крошптат); затим су узели и Сибнњ (Херманштат). У оба града Румуни су већ поставили своје власти. Код Оршаве, како јављају вести од овог понедељника, воде се даље борбе измеџу Румуна и Аустријанаца. У том нрају налазе се најјачи жељезни рудници, у којима ради око 23 хиљаде радника и који су од необичног значаја за Немце. Ради тога је очекивати. да ће се овде н даљс водити жучпе борбе. Маџарски министар Тиса изјавио је у сабору, да Аустро-Угарска на тој страни има само толико војске да успорава проднрање Румуна. У почетку прошле нсдеље се говорило, да се из Руснје спрс ма силна руска војска, да удари, кроз Добруџу, на Бугарску. Говорнло сс, даље, да се ова војска спрема чак за Цариград. Ну до понедељка још се ништа није чуло о тој војсци. Напротив у понедељак је јављено, да су Бугарн н Немцн ту прешлп у Румунију п одбацили румунске предстраже. ,.БУНА" У ГРЧКОЈ. Прошле недеље из Солуна стизале су најчудноватнје вестн. Прво је стнгла вест, да је грчки краљ Константин побегао из Атине у Ларису, где га је очекивало 300 прускпх коњанпка. Одмах затим стигла је друга вест, да Константин лежи у постељи тешко болестан и да ће се морати подврћи другој операцији. Затим је до-

шла вест о револуцији у Грчкој, да је краљ Константин абдицирао у корпст свога сина ђорђа. Све ове вести, наравоки, пролазиле су кроз енглеску цензуру и оне су ипак имале нешто да значе. Што, ми то можда нећемо знати још за коју хиљаду година. Међутим изгледа да ствари стоје овако. Услед бугарскога продирања на истоку, заузећа Сереза, Драме и Кавале, грчко становништво из новоослобоџе них крајева скочило је на уста нак. Кад су видили да грчка влада упушта један по један град Бугарима ,новоослобоџени Грци изгубили су веру у грчку владу и устали су сами да се бране. У Солуну је дошло до туче измеџу редовних грчких трупа и добровољаца, која је свршена тиме, што су редовне грчке трупе уклоњене из Солуна и затворене у утврџења даље на заливу. Солун је прешао у руке побуњеника, који су се брзо расули по свим новоослобоџеним крајевима, прогнали грчке редовне власти и узели све у своје руке. На тај начин између старе Грчке и савезничких положаја установ љен је један појас, којп је сигурнији за савезнике него редовна грчка власт. Даље су новпне јављале, да су савезницн узели све немачке бродове у грчкнм лукама и тражили од грчке владе да уступе савезницима надзор под грчком поштом и телеграфом. Ова мера јс бнла неопоходно нужна, јер се Грчка сва налази у рукама иемачких шпнјуна н агената, којн су се слободно служили грчком поштом и телеграфом. Кажу, да је краљ Константин напустно становиште под угицајем ступања Румуније на страну савезника. У исто време јављају, да се премпјер Заимис измирио са Веннцелосом н да скоро сва грчка штампа сада сложно проповеда ,.слогу”. Као што се види, по среди је неки значајан преокрет. о коме још нема тачних н поузданих извештаја. Ну главно ће бити да савезнпци у будуће не ће стрепитп да нх Грчка нападнс с леџа — а то је било све до скора врло вероватно. СРБИ ТУКУ БУГАРЕ. Већ читаве две недеље воде сс љуте борбе на солунскоме фронту. Ну у тим борбама гла-

— А ко може мсне натерати да играм више? Камо тога? После опет наста нејасан жа гор н сваца. Онда чусмо како се врата отворнше, гунџање и кораке. Али бабо не уђе у собу. Залуд ми чекасмо. П дап забсли. Ја и ђокица заспасмо, а он још не доџе. * Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило. Осећао сам се страшно уморан и празан, али пе могох више затворити очију. Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно. На пољу мирно, свеж зрак пада кроз отворени прозор, а пред иконом још дркће пламићак у кандилу. Моја мати н сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке побожне речи. Не донеше нам доручак, не питају нам јесмо лп гладни, не шаље ме мати у школу! — Шта је ово? — питао сам се ја. — Је ди овде мртвац

у купи, или се мој покојни стриц вратио, па га ваља па чово сахрањиватп? Онда претрнух, кад се сетих шта је ноћас било н механпчки прошапутах: „Боже, знаш оно за бабу!” II опет: „Боже, ама уби оног Зеленбаћа!” Не мислећи ништа обучем се п изађем из собе. И нехотично пођох вратнма од велике собе, али се очас тргох. јер осетих, како ме мајка дохвати за РУКУЈа се окретох, али она нс рсче ништа само тури прст на уста; она ме доведе до врата од куће. па мс пусти. Она се вратн натраг у собу, а ја стајах на вратима. Гледам за њом — не знам шта да мнслим. Онда се на ново пришуњам на прстима до.велике собе, па провирим кроз кључаоницу. Гледам. Сто на сред собе. Око њега разбацане столице; две или три претурене. По поду лежи тисупу карата, разгажене и не разгажене цигаре, једна разби

јона кавена шоља, и испод једне карте вири дукат. Застор на столу свучен с једне стране ско ро до половпне. По њему разба цане карте, нспреваљиване шо ље, пуно трпна и пепела од дувана. Стојн још неколико празних тањира, само на једном истресен дуван од луле. Четири празна свећњака; само у једиом што букти дебела хартија, којом јс свеиа била обмотана и црн дим мирно се уздиже и дохвата за таван. На другој столици за столом, леђима окренут вратима, седи мој отац. Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не миче. Гледао сам тако дуго, алп он ама да је мрднуо. Само видех како му се слабпне купе и надимају. Чудно сам и мрачно не што мпслио. Чинило ми се на пример — а не знам управо за што — да је он мртав, па сам сс чудио како мртвац дише. По сле ми се чинило, да му је она снажна рука од кабасте хартије, да не може више њом у-

дарати — и све тако којешта. Бог зна докле бп ја тако вирио, да ме се опет не дотакну мајчина рука. Ништа ми не ре че, само оним благпм очима по каза пут врата. Ја — не знам зашто — од јсдан пут скидох капу, пољубих је у руку, па изађох на по-

Тај дан био је субота. Кад изађох на улицу, иде свет као и обично, сваки гледа своја посла. Силни сељаци до терали којешта на пијацу. Трговци завирују у вреће и пнпају јагњад. Новак пандур дере се и одређује где ће ко да притера кола. Деца краду трешње. Сретен ћата иде с добошарем по вароши, и чита да се забрањује нуштати свиње по улицама. Тривко извадио ја гње, па виче: „Ходи, вруће!”, а пијани Јоза итра у једној барици. — А пгго је, море, ваш дућан затворен — запита ме Игњат ћурчија који у тај пар про ђе.

— Тако! — кажем ја. — Да ннје болестан Митар? — Није — кажем ја. — Отншао ваљда некуд? — У село — рекох ја, па побегох у авлију. Ето ти за тим два тако звана „девера”, т. ј. мојих другова, које је послао господин, да виде, што иисам дошао у школу. Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам у мајку и девере. — Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи, имао је посла. 0, ова рука! Да ми је да се сит наљубим, кад она спава, кад мс не види. Шта је било у нашој куии за време док сам био у школи не знам. .. То јест знам: јер кад се вратпх из школе, нађох све онако, како сам оставио: моја мати и сестра седе с рука ма у крилу; не куха се ни ручак; пролазе на прстима крај велике собе и само отхукају —

нсто онако, као кад ми је стриц умро! ђокица у авлији, везао мачки џезву за реп, па се увесељава њеном трком. Момцп шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено, па хр че, као да је поноћ. Мој отац још псто онако седи, не миче се. Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха. Одавно је већ било звонило на вечерње. Дан се клони својем крају, а у нашој души иста она пучина — нигде краја да видиш само што се облаци свег ушће гомилају! Све постаје несносније, страшније и очајније. Бо же, ти на добро окрени! Ја сам седео на прагу пред кућом. Држао сам у руци нека кву школску књижицу, али је нисам читао. Видео сам на про зору бледо лице моје матере, на слоњено на суху јој ручицу. У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим.

У један пут шкљоцну брава. Моје мајке неста с прозора. Ја претрнух. Врата. се од велике собе отворише .На прагу стајаше он, мој отац! Вес мало затурио, па му вири испод њега коса н пада му на високо чело. Бркови се опустили ,лице потамнело, па оста рило. Али очи, очи! Ни налик на оне пређашње. Чисто посук нуле, утекле у главу, у пола покривене трепавицама, полако се крећу, нестално и бесмислено гледају, не траже нипгга, не мисле ништа. У њима нешто празно, налик на дурбин, коме су полупана стакла. На лицу му некакав тужан и милостиван осмејак — није то ни кад било пре! Такав је изгледао мој стриц, кад јеп ред смрт искао да га причесте. Полако пређе ходник, отвори врата од наше собе, промоли само главу унутра, па се, не рскавши ништа, брзо прову че. Затвори врата, па нзађе