Србобран

шшвек збх.

КВ^Г ТОКК, N. Т, ТШГК80АТ, 8ЕРТЕМВЕК о*. Х 9 1б

ТСАК П.

81ЈВЗСК1РТ10М КАТЕб 1Јт1е<3 б»а1ез о( Атепса опе уеаг бос. Сапада, Ецгоре е *. с. опе уеаг 11.50

Згћоћгап риђЦвћед еусгу ТиигасЈау а( 443 \ЛЈ. 32 $4гее1, ЈЈеие Уогк, N. V

СРБОБРАН

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годнну 6 о ц. Канаду, Европу итд. год. $ 1.50 Србобран излазн четвртком на 443 33 N« 3 » Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

3 Н В О В Р А N

8 ЕКВ КАТКЖА1. РАРЕК АКБ ТНЕ ОКОАИ О Т ТНЕ 8 ЕКВ РЕБЕКАТ10К „81.00А”.

Број 361 .

ЊУЈОРК, Њ. Ј.,' ЧЕТВРТАК, 8 . СЕПТЕМБРА^гдгб^

ГОДИНА 6 .

Срби, у помоћ нашим

!

мученицима:

Борба за ослобођеље нашс отаџбине век је почела. И почетак је био славан. У биткама које су нсдељу дана воџсне око Островског Језера, Срби су још једном показали, да у јунаштву љима нсма равних. Још се једном испуниле оне речи, које је о српској војсци изрскао аме рички писац Ф. Сајмондс: „Од како јс распуштена пруска вој ска после љених победа у Фран цуској (1871.), ниједна европска држава није имала војску, чији би сс успеси дали упоредити са непрекинутим триум фима српске војске у два велика балканска рата.” У првој великој бнтци па солунском фронту српска војска потукла је страшио бугарску војску, отсла јој трндесет и два топа, разорила педесет топова, и бацнла је назад за 12 миља. Тако су јављале вести од прошле суботс. Ночетком ове недсље јављало се, да се српска јуначка војска бори на самој српској граници и у свакој битци, сваком сукобу потврђује онај суд, који о љој имају људи, који знају што јс војска. Ових дана та се борба наста вила и наде јс и вере, да непо дуго времена пропи, када ће над разореним огљпштима нашнм опет засјати сунце слободе да никад више не заџе. * За нас Србе у Америци те ра досне вссти значе, да долази време, када ваља кренути на један необнчио озбиљан посао. Српска војска учинике своју дужност, ослободићс зсмљу нашу од душмапа. На нама други ма је, да ту ослобоџену земљу прнхватнмо, да јој помогнемо да преболп те силне ране, које јој је задала најезда аустријеких, немачких и бугарских зве рова. II ако је о тим зверовима до сада много писано у нас, још није довољно пнсано да се добије права слика оне пустоши, оног зверства, којим јс обележен траг љихов. Ових дана дошао нам је првн пут до руку пзвештај швајцарског научња ка, др. Р. А. Рајса, који је, на позив српске владе, нспитао оне крајеве, у које је први пут провалила швапска војска. Тај извештај превешћсмо касније у целости. Овдс сада- изпећемо неколико података само из тог извештаја, да се донекле схвати замашај оне педане, која је снашла Србију, када се ухватила у копггац са аустро-угарским хијенама. Само у три срсза, поцерском, подринском и јадарском, по овом извсштају био је „цолокупан број убијених граџана 1300, целокупан број рањених 116, одведених 562. Убијено је људи 994, жена 306, раљено људи 51, жена 65, одведено љу

ди 489, жена 73. Убнјено је деце испод десет година 87, раљено 15, одведено 20.” Иа који су начин аустро-маџарски зверови тукли и мучнли ове своје обезоружане жртве, немоћне да се бране, види се из ове таблице коју је саставпо професор Р. А. Рајс: Убијених пушком биљуди жена ло је 345 64 Убијених ножсм 173

патника, над чијим главама проломише се овн страховпти облаци зверске мржље, којој је српско имс било изложено у држави хабзбуршких вампира. А да то учинимо, потребно је још сада спремати се. Наша друштва треба одмах да предузму све мере да се сабирају добровољни прилози за помоћ овој нашој мученичкој сиротиљи. Нека се ниједан ценат не

троши утаман. Оставнте сада на страну и подизаље домова, и куповање барјака и све друго, што је споредно и на што се улудо троши новац. Оставите се и оних политичких керефека, на које вас сазнвају којекакви полигички псливани. Један рад, један циљ треба да вам лебди само пред очнма: да се оиој нашој невољној брапи притече у помоп.

Штрајкови у Њујорку

Обешених Исечених и дотучених батинама и кундацима Рашчеречених Живих спаљених Којима су одсечене или поломљене руке Жртава са одсеченим носевима одсеченим упгама нскопаннм очима нсеченим полним удовима Убијених камељем Исечених у комаде

27 6

48 26 2 4 35 96 5 1 28 6 31 7 30 38 3 3 12 1 17 16 То је било сам у трн среза и у самом почетку. Што је даљс било, то се данас још не зна. Саму штету , материјалну, при чиљену у току овог првог упада, цени др. Р. А. Рајс иа 100 милијуна динара. У самом Шапцу ови Фрањинп разбојници разбили су и поробилн 1000 каса. Другим речнма, Србија јс сва опустошена и осакапена. Тако је било и са Сремом и са Босном н Херцеговином. По нсказима заробљоних аустро-уг. војиика немачки, маџарски и хрватски војници рушили су свс што је српско. Јсдан аустријски заробљсник нз 78. рсгименте причао је: „Поручник Фојтек из 2. компаније говорио је у Осеку, да пе показати Србима, што Аустријанци могу учинити. Нспе штсднтн нпшта, убпјапе све.” Један Мухамеданац. заробљеник, из 2. босанске регименте, причао је: „Ако би се који Србин или Мухамеданац усудио да рече коју рсч у прилог Србијн, био бн с места стрељан.” Други заробљених из 26. регнментс причао је опет: „Један аустријски војник, некн Дошен, Хрват, хвалпо се, како је убио једну жену, два старца н једно дете, и позпвао јс својз другове да поџу с њим и виде љегове жртве.” Што су Маџари и Немци чинили, даде се већ замислити. Срем је разорен, разорсна су српска села. Босна и Херцеговина исечене су и искасапљене. Н& нама је сада, да учинимо све што можемо, да се испорави оно, што су ови звсрови починили. На нама је да бар јсдан део ових жртава примимо на себе и олакшамо тужни удес оних наших мученика и

За непун месец дана у Њујорку имамо веп два штрајка на јсдном истом послу, на љујоршким поуличним жељезницама. Први штрајк свршио је брзо посредоваљем градоначалника Њујорка. То посредовање, изгледа, самој ствари нанело је више штете него користи. Први штрајк затекао је власнике неспремне и оии су моралп попуштати брзо, јер су били неспремни за борбу. Мир дао им је само времеиа да се спреме. Кад су се спремилп, погазнли су свој уговор, и, нсминовио, дошло је до нове, горе и теже бор бе. Са поуличним жсљезницама у великим градовима стоји ова ко ствар. Још много раније, када још нису биле развијене велико компаније, које данас пре узимају сва већа подузећа у своје руке, градови су обично давали повластицс мањим ком јпанијама- или појединцима за Мзградњу поуличних жељезни ( ца. Те повластице обично гласе на дужи нпз година. У то су посталс всликс компаније, које су тежиле да себп потчине цео градски саобраћај. Ну то није пшло лако. На најважнијим улпцама већ су постојале мање линије, у рукама појединаца или мањих компанија, и оне су нмале повластпцс на дуг низ го дина. Крај љих се није могла отварати друга линија, јер то нису дозвољавале повластице, издате од стране града. Једини пачин бпо је, да се велике комнаније како погоде са овим маљим власнпцима. А та трговина ншла је обично овако. Мали власници улазили су као акционари великпх компанија, добијајући за то известан број акцнја, које су представљале цену њихових линија. Та цена је чудновата ствар, о којој треба реви коју вишо. Она нпје представљала праву вредност тпх малих липија, вредпост коју је она имала за љеног првобитног власника. На против та цена представљала је две ствари: прво вредност коју би та линија имала за новс власникс и вредност повластице, коју је имао у својим ру кама првобитни власник. Обе те вредности су шпекулантске природе, нису нешто стално, веп нешто што се дало растезатп на све стране. Велике ком-

паније циљају да добију у своје руке пуну контролу над целим саобраћајем у граду, да монополишу цео саобранај, искључе сваку коикуренцију. Када се дочепају тог мопопола, он да им се отварају ови изгледи: прво, да одреџују цену вожњи по својој вољи, јер им нико ни је у стаљу конкурисати; друго, да одреџују наднице радницима такоџе по својој вољи, јер нико други није у стању да запосли ту врсту радника. Од тога, како им тај посао поџе за руком, зависи и то, коликн не бити приходи од тог подузека, па, према томе, зависи и цена, коју они могј планати за те мање линије. Као што сс види, све је то ствар шпекулације; може поки овако или онако, може допи ово или оно и порушити све снове. С друге стране продавац мање линије зна ово: ако оин њему не плате што он тражи, они нису у стању да подигну другу линију, јер само он има повластицу („фран чајз“) за то. И, наравски, гледа да извуче што више °а себо. Отуда се овај посао са поуличним жељезницама развио у пајвску шпекулацију. Он је по стао једном врстом главног извора, из кога извиру нови милијунари у градовпма. Али у исто време тај носао постао је највеком главобољом за градове. Ради тога се у последње време у свима градовима осека силан покрет, да град сам узме сав градски саобракај (по уличне жељезнице) у своје руке и заведе ред у њега. Тај покрет с друге стране унео је нову забуну, створио нове неприлике, нов предмет за шпекула Ц И ЈУЈасно је ово: онп малн посед ници пристали с уна продају само онда, када су постигли најбољо цене. Ну та трговина обично се не свршава готовим новцем, вен дионицама (акцијама, шерама). Пошто се погоде колико пе платити, велике компаније давале су продавцу одговарајућу своту дионица. Сад, те дионице не представљају ни из далеко садаљу вред ност подузећа. Опе представља ју вредпост, које ке то подузепе имати у далекој будукпости, ако наступи оно, за чим иду велике компаније: монопол градског саобраваја. Отуда долази жалопојка великих ком-

панија, како доносе врло мале или никакве дивиденде, те да оне нмсу у стању да плакају боље наднице. Наравски, нема тих дивиденда, јер су их готовани унапред појели. Њихова трговпна изгледа, од прилике, као кад би неко куповао теле и плакао за њега цену краве. То су они могли учинити због тога што су власници малих линија улазили као дионичари великих линија, и, што реч, преносили из једног џепа у други. У ствари господари не губе ништа услед тога, што не доби-

ј 8 ју велике дивиденде на своЈе дионице. Они губе само то, што не могу и из воде да праве масло. Американци зову ову врсту дионица „вотеринг-стак”, „во дене дионице”. Сад долази опет разговор да се сва саобраћајна градска сре дства пренесу у руке опћина. Нема иишта од великог сна о монополу. Вода остаће вода. И да то надокнаде, велике компа није зачињу једну силну борбу против радника. — Отуда ови штрајкови.

Прошла недеља на разбоју.

Након прошле недеље свет је са једнаком пажњом пратио развој догаџаја на оба краја силне борбе да се Пруси избаце из земаља које су посели. На истоку савсзници прелазе у борбу на Балкану, а на западу Фраицузи и Енглези потискују назад на Соми пепријатељске линнје, које се сада све више прореџују. Брзина француског продира ња у уторак изненадила је све војне стручњаке, који нису очекивали да ће већ сада доћи до тако наглог и силног напада, нити су пак очекивали да ће немачке линијс тако брзо малаксати. Скромни, као увек Французи о томе врло мало говоре. Само се из званичних пзвсштаја могао сазнати замашај овог успеха. Напад се простро на линији од предграџа Комблса до реке Соме иза Клери. Тај фронт дуг је четир миље. Ту су се Французи намести ли након свог последњег напада, када су узели Ла Форе и Клери. Вемљиште, које су овог пута добили, широко је четир, а дубоко више од две миље. Ну главни значај овог успеха лежи у томе, што је пресечен пут за Баном више самог Перона, који се сада налази у опасности да буде нападнут са севера. Трећа линија прегажена. Напад почео је у 12 и по сати и већ око 1 сат Французи су освојили све немачке шанчеве. Ови шанчеви су последњи од дубоких п добро утврђених шанчева, на које су Савезници наишли у почетку своје навале и које су Немци подизали за читаву годипу и по дана. Иза њих со налазо шанчеви подигнути па брзу руку, који су имали за задатак да успоравају нагле нападе, али нису намсњени сталној одбрани. Дивне трупе генерала Фоша јурнуде су напред, гонећи Немце из шума Д’Андерлж и Мариерс. Одатле су се успели на брдо број 145, које господари Ранкуром, па су јурнули низбрдо за пут који води у Бапом. Тај пут сада они држе од Ранкура до једне тачке јужно од села Бушавен. Преко ноки узе

ли су и то село и пошли напред скоро за пола миљс. Пз Бушаве на њихова лпнија иде на југ до потока Тортиљ, па преко њега стиже на Сому близу Баксанкурског салаша, миљу и по уда љеног од Перона. Овај пут из Псрона за Бапом који је ншао упоредо са немач кнм шанчевима, био је од необично великог значаја за кретање трупа и преиос хране и џебане у шанчеве. Сада, кад јс на југу пресечена жељезница Перон-Роаје, а на северу узет овај пут за Бапом, овај лепи град у Пикардији на обалама Соме скоро је сасвим усамљен. Немци држе још један дру ги, који води за Роаје, али тај се налази на западној страпп Соме, где се река савија, и љиме господаре француски топови из Бјаша. Два друга пута воде на југозапад, за Хам и Кроза Канал, али они немају никаквог војничког значаја. Једино још са североистока, друмом и жељезницом од Камбре, Перон може очекивати поМОћ. Енглеска навала. За Французима дошли су у петак Енглези и након једног снажног напада освијили су више земљишта и заробили ви ше војника него икад пре у један дан од како је почела ова офапзива, 1. јула. И Енглези су освојили сво немачке шаичеве у трећој лпнији од Тиепвала до Комблса, где се њихова линија додирује са фрапцуском. Само у ова два места, Тиепвалу и Комблсу, држе се још Немци на својим старим положајима. Лакопа, којом је овако успешно изведен овај на пад на линији дугој 6, а дубокој просечно миљу и по, најбољи је доказ, да се немачке одбранбоне линпје примичу крају своје издржљивости. Савезници се налазе на четир миље од жељезнице Камбле-Перон у правцу за Морвал, а толико жсто и од споредне жељезпице за Бапож, која везује жељезпицу Камбро-Перон са жељезницом Алберт-Арас. Када ове жељезнице дођу у руке Савозника, даљс продирање бипе знатио олакшано. Када се узме у обзир снага

ових одбранбених утврђења, ово продиран>е од две и по миље на дан значи много. Сада, када су проломљене најјаче ли није, војни писци овде очекују мало брже продираље, са изглсдом да ћо немачке линије бити проломљсне, што ће омогућити Савезнике да их заобиђу с бока и потсрају натраг и на северу и на југу. Цела линија, која је ишла од Северног Мора на југ до Ноајона, где скреће на исток, сада се опасно угиба од како су Немци изгубили Жинши, Комблс опкољен са три стране, а на југу Соме Деннскур и Шолнс доведени у опасност. Ако се овај са везнички притисак одржи и даље, као што изгледа да хоне, немачки положаји испод Ноајона, између Оазе и Ена, претворипе се у ислуст, који се не да бранити. А ако Немци тај испуст напусте, уздрмаће им се цела линија од Меза до белгијских песковитих дуна. Б А Л К А Н. Изгледа, да. је на Балкану почела офанзива, У тој борби • узимљу учешћа свп савезници изузев Јапанаца и Португала,ца. Борбе се воде и на северу, | у Добруџи, и на југу, у МанеI донији. У Добруџи се бори про тив Бугара, Турака и Немаца једна велика војска, састављена од Руса, Румуна и Срба. 0ви последњи сабрани су из мно гобројних заробљеника руских који се већ годину дана сабирају код Одесе. Тамо су пролетос отишли многи српски офицпри н узели на себе бригу, да те војиике подуче. На југу, више Солуна, почели су и Тали јани да помажу Французима, Енглезима, Србима и Русима. Ова борба на Ј‘угу тек је у почетку, алн се јасно примећу је, да су Савезници решени да узму жељезницу, која код Ксан ти прелазп у Бугарску и иде за Марлпцу и онда окреве на север, док се не састане са главном жељезницом, која нде из Софије за Цариград. Ово би био много лакшп пут за упад у Бугарску него кроз поља у Тракији. Осим овог пута постоје још два, један иде уз долину реке Струме, а други кроз Србију, долипом Вардара. Ну она прва жељезница изгледа да је згоднпја. Та жељезница већ се налазп у рукама Савезника од Солуна до језера Дојрана, где с.крсће на исток и прелази преко Струме више Демир-Хисара н код Сереза савија на југ, а онда иде дуж Приморја 20 миља далеко од мора. Ту, на Струми, налазе се Ен глези и у почегку недеље прешли су били преко реке, али су се опот вратили пошто су Бу гарима нанели знатне штете На запад од Енглеза налазе се Талијани према плаиини Беласници. Ту су ее они у почетку прошле недеље тукли с