Србобран

ЧРШРХГ

Број 361 .

бКВОВКА^ - 5ЕКВ \\Т»ЕХ1.У Рићк*ће4 ћу 5ЕКВ1АМ ЕЕНЈСАТ10МА1. АИО ВЕМЕУОћЕМТ риИО ОР 5ЕКВ РЕ0ЕКЛТ10К „5ЕООА" 443 \ЛЈеа1 аапд 51гее1 Уогк, N. У. Ри 51 пезб Мапа^ег: М. I. Рирш, 443 \У. зеаА 5 с, Ке\» Уогк, N. У. ТШ.ЕРНОНВ: 0*В1-«Л 6во8.

кпмгее » ве*оа4*е2ам ши(ег >( «е Р<п( ®Шсг •( К<г» Увгк. N. V., ип<1ег (ће «с( о! М&гсћ з, 1879.

Бугарима п пошто их је 30 пре шло Бугарима да виде да ли Бу гари имају довољно макарона, не чује се о њима ништа. Даље од Талијана, с обе стра не Вардара, налазе се Францу-

тучена и бега у нереду пут Битоља, а за њом су се пустиле наше победоносне трупе. „Заробпли смо велики број бугарских војника и запленили 28 топова, међу којима се на-

зи. У уторак прошле недељејлазн неколико топова великог почели су Французи да бомбар калибра, педесет топовских ко дују целу бугарску линију прсд |ла и велики број пушака. Не-

се пре умре него одступа, Почела је битка на Марни. Савезницн прешли су у ошш напад

ци је преко Марне, Једна дивнзија, прослављена 42. дивизија француска, буде ослобођена

собом. Нарочито су силно били колико од заплењених топова бомбардовали положаје око је- јокренуто је сада на Бугарс, чнзера Дојран и око Вардара. По- ји су губитци огромни. Бојно сле бомбардовања Французи јпоље засуто је непријатељевпм су прешли у напад п заузелп лешевима и заробљеници присве бугарске шанчсве севернојчају да је само један бугарскн од Мајадага, на самој српско.ј ^пук нзгубио 1500 војника У.цападају на Клука и задржаграници. шогинулима за време нашега ца ју Ш е Г0В у главну војску, док Ну главну борбу, крунисану бомбардовања. Наше труне се | С у ј 0 ј французи залазили за ле п])Вом великом победом, води-|Спуштају у Лсринску раван. ^ а д а С у Енглсзи извршили ли су Срби. Веп недељу дана се ј Ово јепрви српски извештај. | сво ј зад атак, војска Клукова бију они са Бугарима на це- Истог дана, мало касније, иза-|5 ИЛа оИ тих дана сасвим уни-

на (јфонту који је почињао од и послата у помоћ генсралу Фо Мо. па ишао до Сезана и Витри шу. Фош одмах пошље ту диви л’Франсоа и свршавао се код зију у бок еојсци генерала Хау Вердана. јзена, а сам удари муњевитом Држени чврсто Немце у сре' брзином на његово средиште. дини, Французи се реше да на- Ј42. дивизија пробије бок Хаузе падну немачки десни бок и од- нов и нагна пруску гарду у секу одступницу војсци гене- мочвари Ст. Гонд. Фошов сирала Клука и Билова. За ту'лан налет дотуче остатак Хаусврху Французи саберу војску зенове војске и 10. септембра под заповедништвом генерала 1 добнје сјајну битку на Марни. Манурија. Вепину те војске је ^ Већ 12. септембра цела несачињавала посада у Паризу. мачка војска повлачила се на Та војска нападне на деснн бок север. Овом поразу на Марни Клуков н по^е у правцу за Со- ' придружио се и пораз војске асан. На рецн Урка развије се јнемачког прсстолонаследника силна битка. Французи из по-'у Аргони, чиме је Вердан бно четка успеју да се дубоко про- за увек сачуван. За Немцима бију у немачки бок и Клук је нагну Французи и Енглези и 7. септембра био у великој опа-Ј12. септембра стигну на реку сностн. Његов фронт био је о- Ен, Енглези код Соасана, а

кренут према Енглезима и Енглези су имали за задатак да

лом свом фронту од реке Магле шао је францускп нзвештај, ко нице до Костура. — Љихов јс ји гласи: фронт најдуљи и најтежи. Ну | „На западу од Островскога Срби примају све, само да сг 'Језсра српске трупе потукле су што пре пусте у борбу, да што 'непријатеља и гоне напред нзпре дођу до своје домовине. 0- ванредном брзином. Оне су дове борбе биле су необичпо кр- шле всн до реке Брода, десет фраццуски напад на бок, глававе. Срби су имали да осва- километара североисточпо од ВИ у сво ју СИЛ у муњевитом брзп јају внсове, који се лењу па Лерина. Број топова, које су ном 0К рене натраг у сусрет 1500 метара. На њих је наи- Срби до сад запленили, износи фрешцузима. Према Енглезишла главна бугарска снага, ка тридесет и два. ! ма к лук 0СТ ави само слаба ко-

штена. Ну Енглези, заплашени услед ранијнх снлиих губитака на Монсу, Камбрс и Ст. Кан тену, почну се устезати, док нису пропустилн главнн и одлучни час. Чим Клук дозна за

да су Бугари прсдузели офанзиву па југ. Код Соровнчева Срби дочекају ту главиу бугарску силу п скрше је. Ту је пало 15.000 Бугара. Бугарима у брзо дођу нојачања и битка се заметне из нова. Србима на крајњем левом крилу притеку у помоћ Французн п Руси, коњица. Бугарн буду одбпјени свуда. Онда Србн пре^у у офанзиву. 0 тој борбп објављен је у суботу овај званнчнн нзвештај српске врховне командс: „Након два дана артиљериј ских препрема н пошто су заузеле прве бугарске положаје, наше трупе нре^у у напад на главнс бугарске положаје на путу за Лерин. Тај напад наш крунисан јс потпуним успехом. Бугарски положајп на Ма лој Пиџп и Малој Рецн сада су у нашнм рукама. Војска гснерала Бојаџнјева потпуно је ио-

1о су први званични извеш- НЈНЧка оделења п она су успе-

таји. Међутим гоњење разбије них Бугара настављало се п да ље.

КРАТКА ИСТОРКЈА 1Г РЈТ*.

'вала да држе Енглезе внше енглеским страхом пего својом снагом. Енглези су били толико застрашени да су тражили појачања од француских армн ја. које су свс биле у љутој бор јби. Клук удари свом силом на Манурија, одбацп га назад и отвори себи пут за одступање на реку Ен. Битка на Марни. Док се то дешавало на левом Када је фон Клук окренуо на француском крилу, Немци су југопсток. пзложпо је свој дес-Јсвом силом ударплп на франни бок нападу од стране савез- цуско средиште да га пробију. ничког левог крила, где су до- На средншту је био славнп ге-

(Превод с енглеског.)

ведене свеже француске чоте, да продуже онглеске линије. 0сим тога у Паризу држали су Французи лепу резсрву од четврт милијуна. 5. септембра издао је генерал Жофр своју чувену дневну заповест: ..Час је куцнуо,’” пнсао је он, „да се лоџе напред по сваку цену п да

нерал Фош. Борно се јуначкн, алн јс пред њим била много већа сила п он се у прво врсме почпе повлачнти. На лево од њсга стојала јс друга француска војска, која је такоџе била у љутој борбн. алн кад се Клук повуче, та војска сузбнје војску гснерала Билова и преба-

Французи више Ремса. Истога дана Савезнпци преџу реку и пусте се у љуту борбу са Немцима, која је позната под именом битке на Ену, о којој ћемо говорити у идупем броју.

ГЕНЕРАЛ ФОШ. • ГЕНИЈЕ СОМЕ.

је овдашњим новинама оваЈ занимљив допис: Поали (тако зову француског обичног војника) сада има ново гесло. У Вердану је говорио: '‘Немци неће проћи.” Касније је говорио: “Ми ћемо их већ добнти.” На Соми говори: “До бро Ј‘е!” То “Добро је”, изводи се новим планом ратовања. Генерал Фош прпменио је на нове прили ке стари начпи. Он водп ове бптке као што их ниЈ‘едан други генерал не води. Резултати тога ратовања виде се на карти, јер су Французи до сад добили у овој борбн осамдесет кплометара земље и двадесет до трпдесет села. Ну војпици причају о Ј‘едном још значаЈ - нијем резултату. Онп добпјаЈ'у земљиште од једног од најопаснијих непријатеља уз најмање губитке. 'За две године они су лежали на дну. Држали су ове положаје је дино својом куражи, без довољно артилерије, а против непријатеља који је сабрао силну велику артилерију. Сада од једном онп су дошли на врх. Није чудо када онп говоре: “Добро је!” Један лекар рекао ми је: “Јо познајем рањеника са Соме по очима, није потребно да питам од куда долази. Њима се на очима види победа.” Фош као стратег. Генерал Фош по свој' прилици Ј‘е највећи стратег у француској

војсци. Ово пишемо уз највеће уздржавање, јер у штабу генерала Жофра налази се многи велики војсковођа. Али фраацуски официри веле да је Фош геније. ГТоред знања он има нечега внше. Једним махом својим он ме п.а положај војске. Зато он п стоји на челу целе савезничке офанзиве. Он је изабрао земљиште за напад и нзрадио план за операције. Када се пређе на посао генерал Хег води свој’у ен глеску војску, а генерал Фош своју француску. Упитао сам једног штабног официра: “Да ли геиерал Фош на неки свој нов начин води ове борбе по шанчевима?” “На сасвнм нов начин,” одговорио је официр. “Он је завео оваЈ' нов начин ратовања, који се састојп у освајању положаја, на место старог начин, који се састојао у покретима. Он удара у бокове шанчева као што смо ми пре обичавали ударати у бокове армија. Сваки Ј’е могао то замислити, али је Фош то учинио.” ТаЈ' нов начин борбе опробали су Французи у борбама прошле године у Артоа и Шампањи. Ту су се уверили да је немогуће, без силнпх жртава, пробити непријатељев фронт нападаЈ'ући с лица.” “То значи, да ви не очекуЈ’ете да пробијете немачку линиј'у?” упитао сам Ј'а овог офпцира. Фошов план. “То ниЈ'е сврха наших операција,” одговорно ми је официр. “Земљиште иза линије тако је прерађено — свако село постало је тврђавом — да иема изгледа да би ма која страна била у стању потпуно да се пробије. Можда би нам то н пошло за руком, али то би био само изниман случаЈ'. Сада ми се бавимо само тиме да Немце сузбиЈ'амо назад.” Офаизива у Шампањи била је тактички успех, али без практичних резултата. Том су приликом Французи се корпстилп сабирањем велпке артилерпЈ'е. Ну ипак се увидило да се нема довољно ни топова ни граната. Дотле нико није ни сањао о количини џебане потребној за ове борбе. Први немачки шанчеви билп су збрисани тада, други нису билп довољно оштећени. Отуда је дошло оно што се после иазвало “да је пешадиЈ‘а отишла н сувише далеко.” Нема војиика који би надмашили Французе при Ј - уришу. Они су прелетили први ред шан чева, упали су у други, па чак п трећи. Али су ишли и сувише брзо. Велики топови нису могли да пх испомажу. Пре но што је било могуће помаћи вели ке фрапцуске топове, стигли су их немачки топови п истерали из положаја које су они тако јуначки освојили. На основу тог искуства генерал Фош израдио је план кога се држи при овом свом успешном нападу на Сомп. Тај план састоји се у овоме: ЈГебане мора бити довољно да

се разбиЈ'у не само први и други, већ и трећи низ немачких шанчева. На Француском фронту на Соми трећа немачка линија удаљена је од француске за осам километара. Друго мора се изабрати повољ но време. У време напада у Шампањи било је влажно и магловито да авијатичари нису мо гли успешно извиђатп. Онда авијатичари се морају извежбати да раде и са артилеријом и са пешадиЈ'ом. Онда се мора имаги довољно велнких топова. Ови услови су били испуњени. Никад се није више осетила оскудица у гранатама. Французи имају великих топова колигод им треба, а нови француски топови од 400 милиметара бољи су од немачких топова од 420. На Соми су јул и август топли месеци. Авијатичари су радили одлично. Не само да су тачно обавештавал артилериЈ'у, већ су се спуштали на 300 до 200 метара над немачким шанчевима и давали знак француској пешадији која је чекала на напад. Други део њиховог посла познат је на све стране. “На разбоју ие сме бити ниједног непрнјатељског ока,” рекао је Фош. “Ослепите их.” Нема немачкнх аероплана. Од почетка борбе, од I. јула, па Соми н-ије било ниједног иемачког балуна, осим оних кој'и су се налазили и сувише далеко пза немачких липија. Ако би који Немац кад покушао да се дигпе у вис, одмах би се на њега устремили француски копци. По читаве дане није смео Немац да се надвири иад бојним пољем. Фошу је то донело силне користи. Он је видио све а његов непријатељ није впдго ништа. Када се тако осигурао и све средно, Фош је издао 1«аредбу: “Хајте полако. За све будите сигурни. Не штедите гоанате, али штедите људе.” Прво француско бомбардовање трајало је три дана. Онда су Немцп, како причају заробљени ци, почели да се спремају за папад. Нпкад пре тога бомбардовање није трајало дуже од три дана. За три дапа данашња артилерија може да сруши м ггоје пољско утврђење — осим она утврђења која су Немци подигли на Сомп. И трећег дана Нем ци су били сигурни да им нпшта не може бити. Још су се многе њихове кабине са машинским пушкама одржале. Онда су Немци били спремпли Ј - едну нову клопку за Французе. Од свој’их првих шанчева ископали су они дуге тунеле према Французима. На крајевима тнх тунела били су отвори у којима су наместили машпнске пушке. Они су се спремали да, кад Французи пређу у напад, отиду у те тунеле изваде машпнске пу шке и окрену их у леђа Французима. Тај план нарочито се допадао Немцима. Французи ни су могли открити те тунеле и отворе. Али бомбардовање,” вајкали су се немачки заробљеници, “не стаде трећег дана. Настави се још три дана. “Добрк> је”, вичу Французи. На неким деловима француског фронта француски војници пошли су на јуриш машући марамицама у руци. Давали су знак онима позади. Просто се шетало. “Добро је!” викали су они. “Добро је!” Како се из приватних извора сазиаје, губитци француски у овом првом нападу били су тако мали, да ја нисам у стању да веруЈ'ем. Добитак, ие само у земљишту, већ морални добитак био је силан. Сваки фраицуски војник Ј - е за себе вој'ни критичар. Он има своЈ'е погледе о томе како треба водити битке. Ннједан човек не умире тако храбро као ои — или да живи тако јуначки као он — када је само сигуран у свога официра и његов план. Али као бистар човек он се опире глупостп. Он мрзи да погине улудо. Зато има нечега нарочитог у овој' његовој речи “Добро је!” Геверал Фош изабрао је ново земљиште за свој' напад. На Со ми није било борбе од септембра 1914. Дуж Соме налазе се непроходне мочвари. Немци су се уздали у те мочвари и, уз своја утврђења, држали су да су ту заштићени од напада. Нису познавали Фоша. Оп је напао прво северно од Соме на линију Морепа-Фејерс. Пошто је са добивеног положаЈ‘а дошао за бок Немцима, Фош Ј’е ове мочвари претворио у своЈ'е заштнте у место, као што су Немци очекивали, да му оие буду препреке< Кад се тако наместио, пошао је да напада на висораван, чије језгро сачињава троугао што га праве места Хербекур, Флакур и АсевиЈ - ерс. Нема обзпра у рату. Овај краЈ’ је врло богат, ишаран сав малим селима и пскићен воћњацима какви се виђају само у Француској. Ту се налазе мно ге шећерне фабрике. Артилери ја је уништила све воћњаке. На Соми има више брегова. Генерал Фош из прва се устручавао да удариг>вде. ~Не само због тога што Ј‘е свако село претворено у тврђаву, те ће се морати рушитп свака кућа, већ и због тога што Ј - е знао да у тим селима још има француских сељака. Немци су их задржали да се на тај начин заштите од артплериЈ'ске ватре. Али у рату милости нема. Ватра је бпла отворена, али на срећу овог пута Немци нису очекивали ту напад, па су сељаци измакли. Немци су држали да ће то бити само демонстрација, не бптке. Радп тога овде се нису били тако утврдили као што су били утврђенп према Енглезима, нису се тако дубоко укопали. Али након два дана Фошовог бомбардовања они су почели копати дубље ископе у позадини. Данас су немачке линије према Французи-

У добри час хајдуци

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИћ.

Јахао сам с пандуром. Био је једап од оних летњих дана, кад си готов да тражиш па да се свађаш с оннм, што је зимус говорио, да му је увек милије и најтоплнје лето, него н најблажа зима. Пече звезда — мозак да про ври! Са жита трепери нешто провидно и дижс се у зрак. Дрва опустила линте и изгледају као болесннк у врупнци кад иште чашу воде. Стока издпше на ливади под каквом осамљеном јабуком. Тице нигде једне за лека. Уцраво ми изгледа цела природа клонула, обезнанила се, исплазила језик па дакке. У глави, у мозгу, некаква пустош — Сахара! Криво ти је н тешко што мораш да дишеш. Мислио сам да неиу жив стиви у село, А кад вел једанпут дођох, он да сам — као оно гурман што

неће одмах да захита лажицом, него најпре натенане соли н бибери — н ја дражио сво ју глад за одмором. Хтсо сам. да ми сс нп мишљу на посао не прекида, те похптах да свршим што сам имао, све мислепи како пу после спокојно у хладу одморити се н проспаватн ноћ. Ко нијс никад цео дан липса вао од жеге па нопио у селу. тај пе зна шта је ужпвање. А ја и не сањах, да ми је суђепо да целу ноћ непу тренути. Да видите! Механа је била трошна, опала ,гадна, нпска, прљава купа, у којој има једна „соба за го1 споду”, „измолована” тако, да

Оп ме прима и бог зна како. Тога нстог дана баш му сс је снновац вратио из војске — од служпо! Велика купа. људи богати. весели; баш ме лепо почастише. А од свега ми је најслаџе пало гледајуг.и Угрнчнну сино внцу. Здрава, свежа, једра лепота, све брекће жпвотом. Кре пко стаје на земљу кад ходи. а ли иа ступај њене ноге не затресе се патос ни полица, већ јој само нгра месо у груди. Лако се повпја лево и десно, а на леџима, по танком и затегнутом јелечету. праве се тамо амо танке дугуљасте боре. као оно по млеку кад се хвата кајмак. Вечерали смо под орахом. Она нас је служила цело вече, ама баш једне да је проговорила. После ме уведоше у кућу, ко

те с необичпом упорнонту опо ја има у средини један одељак,

миње на мртвачки ковчег; а удара. на рибу и ракију. Можете мпслити с каквом сам радошћу примпо УТричићеву понуду да нопим код њега. где гори ватра, а с обе стране по једну собицу. Собица с једне стране била је одређена за мене. У њој један кревет од дасака. По њему тазе сено, по сену шареница и два јастука. До

кревета Јвдан прост сточгт, а покрај прозорчгта једна клупа, На зиду једна турска сабља о са свим отрцаним гајтанима, и два пиштоља на кремен. То ти је све! Не могу иикако да се навикнем на тај луд обичај, да ми овака чиста, красна цура изува каљаве и гломазне чизме. Нисам јој ни дао, него зовнем пандура. Она стоји па гледа у моје чи зме, а ја у њу. Е, брате, да ми је, да не оде одмах! Да хоне мало да седне — знам да неће! Хајд’ да почнем какав разговор! Шта ћу? — Вечера л’ ти, Стано? чуо сам да је зову Станија. — Нисам. — А пгго? — Тако. — А јел’ ти увек тако доцне вечераш? — Ја! — А пгго? — Због посла. Хм! Шта ћу сад? — Ти, ваљда, најпре старијим даш да једу?

— Ја! — Па ти после? — Ја! — А ви’ш у нас у вароши и женска чељад једу с нама заједно. Она шаком заклони уста и половину носа. Окрете мало главу на страну, уста јој се раз вукопге, па слеже раменима, — Боље је у пас, а? Она не спушташе руке и опет слеже раменима. — Удај се ти, жив ми, у варош! Она спусти руке и ухвати за крај од кошуље па махаше као да стреса нешто. Главу са свим окрете од мене, и кроз смех, а као да зиду говори, рече: — Хоћеш да переш ноге? — Нећу, каке ноге? Иди ти па вечорај; доста си се данас намучила. — Па с богом, — рече она полако и не обрћуни главе мени, иза^е онако крећући опет плећима. Кажем и пандуру да иде да спава. Обесим револвер о стубац од кревета. Скинем се, от-

ворим капак од прозора. запалим цигару, угасим свећу и прућим се уморан на кревет. Тако ми је некако слатко би ло! Кроз прозор ми пнрка ветрић и оживљава ме. Подамном мирише сено некаком иди лском вољом. С поља чујем ка ко по кад што фркне п затресу му се ноздрве. И врата од ва0ата свс ређе лупају. Попац цврчи — све друго спава! А ја не могу да заспим! Нису ме мориле никакве тешке мисли, и било је прпјатно мислити, ма да ноћ биваше све дубља и дубља. По памети ми се час по преплепе Станија. Тако ми је било мило замишљати њену слику. Не беше у њој’ ништа роман тично, баш ни најмање. Али ме чисто запљускује оно здравље, она снага. живот! Мало по мало слике све шареније и нејасније. Већ видим кочијаша Трифуна, узјахао на ђерам, па истеже ј’едну крављу |Кожу. За вратом ме нешто мало галиче; окренем се и видим Стапију, смеје се, а у руци др-

жи клас жита. У тај пар точак од кола управо па менп преко стопала! Ја се тргнем. лупим главом о кревет, и сан ми се по ново разби. Мрзи ме да палим свећу, а мислнм да је скоро по ноћп. Чух како се отворише врата од куће н после нски шапат. Кроз пукотину мојнх врата внђаше сс, да у кухињи још гори ватра, Мало по мало шапат постаја ше све јасннјп. Прво што разговетно чух, беше: — Та он за цело спава! То је био мушки глас. Одмах за њнм чујем женски: — Јамачно! Тако мн бога она, Станија! Е, помислнм, хоћу и ја да устанем, па да идем да седим с н>има. Спавати се не може те не може. И озбиља се дигох. Огрнем капут, којим сам се бно покрио и пођем вратима. Таман да дохватим за скакавицу, а на памет ми паде да могу, може бити штогод сметати људима. Ну, да видим ко је! Провирим кроб