Србобран
Број 361.
"С Р Б 1Б Р А Н”
ма исто тако јаке као и према Еиглезима. Ну оне нису онако јаке као што су биле у почетку. Прве три линије биле су јаче но ма које линије од како се овај рат води. Иза ових линија шанчеви су нови и привремени. Што је даље ишао напад наилазио је на све слабије шанчеве. “Ако пробијете те линије. онда је могуће да ће се опет почети водити битке по старом начину?” упитах ја овог француског официра. Једини начин. “Тешко,” одговорио је ои. “Крај огромног броја војника којим данас располажу генерали могуће је копати шанчеве необично брзо и довољно дубоко. Изгледа да ће рат остати на томе, да се непријатељ гони из шанца у шанац. При томе ће се обратити пажаа на то да се што више ослаби непријатељ бројно.” У овом гонењу удружили су се велики топови, шанчевни мор тари и пешадија. Ну мортарп се употребљавају само за најближе шанчеве. Они који су их посматрали у паљби, задовољ пи су њиховим дејством. Они бацају 450 фунти динамита и хитци су им тачни. На неким местима шанчеви су били потпуно разорени. Ш анац изгледа као рупа из које се вади шљу нак; тако је разорен, испреметан и засут прашином. Оно људи што је остало — увек остане по неко — крије се по рупама које су ископале гранате. У то наиђе пешадија па их или потуче или зароби. У том међувремену велики топови покушавају да онеспособе велике топове са друге стране. Средњи топови спуштају “ватрене засторе" са намером пли да спрече напад пешадије или да задрже појачања. Гледан с поља овај план генерала Фоша необично је прост. Он се састоји у томе да се иросеку непрпјатељеви шанчеви, па да се онда лево и десно бије дуж њих, у место да се бије у њих право. Са овим иде бомбардовање три пута јаче но што је икад било, тако да пешадије иде на шанчеве скоро без опасности. У шанчевима се налазе људи неспособни за борбу, разорених живаца, који дрхтећи у рупама очекују смрт. И тај план био је необично успешан. “Сваки је могао помишљати на то,” заврши официр своју причу, “али је само Фош то учинио.”
ЗИ
ПОТРАЖВА. Срп. Доб. Д. „Војв. Богдан Зимоњић” бр. 20. СССС. у Ст. Клерсвил, 0.. тражи свога члана ћстка ћсранива, да се јави своме друштву и пошаље своју дуговину најдаље до 27. септ. о. г. У случају, да се не јави, поступиве сс строго према пра вилима. М. Б. Бунвив. рачуновођа.
Закон за заштиту радника у држави Пндиани постоји тек од 1. септембра 1915. године. Ове датуме истичемо стално због тога. што они обележавају нову еру у животу Сј. Држава. По првобитном схватању Американаца о односима изме^у државе н друштва. држава нема права да се меша у послове измсђу радннка. и послодаваца. То схватање било је основно учење америчко, управо оно је енглеског порекла, све дотле, док се радници нису почели удруживати и борити се. Пре је важило ово: држава има да се бринс за неприкосновеност при ватне својине н за слободу кретања појединаца. Али то није било, нити може бити довољно. На површину друштвену избија сталеж, који јс необично слаб, јер је без средстава за производњу животних намирница. Глад га гони да ради, и одузима му сваку могунпост, да се заштити од насртаја на његову слободу. А тај сталеж је необично важан за живот целог друштва. Он ради све, све ствара, Према томе не може би ти свеједно, да ли тај сталеж има могукности да живи нли не. Ну сва та философија није помагала све дотле, док се радници ннсу почели удруживати п борбом тражнтн да се те I нстине прпзнају. Као што се | види, први плодови те борбе до лазе тск око 1908. године. Одштета, по овом закону, ис планује се особама, које су оне способљене за. рад дуже од две недеље услед озледа, добивених на раду и услед рада, ако то није дошло услед тта, нли жеље, да сам себе радник вољно осакатн. Те нсте одредбе и за осмртнину вреде. Закон обухвата све индустрпје, изузешпн следеве: трговину међу државама и међународну. која је обухваћена федералннм законнма (законима којн важе за Сјед. Државс Аме рнке. а не за поједине државе), пољопрнвреду н домаћу службу, оспм ако то жели послодавац. Закон нс штити прнвремене раднике.
Трошак сав пада на послода вца. Осмртнина: 1. Погребни трошкови у износу од 100 долара, ако смрт наступи у току од 300 недеља од озледе, добивене на раду.
ЗВАНИЧНИ ГЛАСНИК
ЧЛАНОВИМА И ДРУШТВИМА С. С. С. СЛ0ГА
У току последњих неколико месеци примио сам позиве од разних друштава Савеза и Црквених Општина да их посетим н да им будем гост приликом њихових прослава. Свима тим
позивима нисам се могао одаз2. 50 од сто недељне надни- | вати из р азлога . што сам П р е _ „ р па.р.лАтгттогма кти гу пот - 1 1 Д >
Јован Булаић, др. 1 I Митар Милатовић, ДР- 75 Иико ђ. Зец, др. 93 Јово Жигив, др. 99 Миле Пуцарин, др. 178 Мирко Андесилив, др. 230 Анђелија Вранеш. ДР- 107
це наследннцима, који су пот пуно зависили од погинулога
товарен пословима, великим за | др 157 јдавама и огромним обавезама. у 1 а р К0 Радашиновић, др. 172 Михаило Кнежевив, др. 5 Душан ћеклив, др. 20
мислити најпре на дужност, па Микоња Бошковић, онда на весељс и зато се обра-ј 29 вам на свј ораву, која су ме р 0 Г д ап Вучуровић тако љубазно позивали да ми ј 1р 75 * опросте што им ннсам могао ђ урађ ПаИћ др , 29 жељу испунити. Ја бих, ал’ суд Хомо Станковић. 193
др.
бина не да, а Бог је добар п дови ве време, када вс ми моји Милап Канурив, др. 117 послови и званичне обавезс до- ђуро Медиговив пустити да се мало више разо- ј др , 2 нодим и развеселим у средини ' Алекса Тртица) др . 35 моје српске Пуде Кнежевив, др. 47 ;х\1ило Лончар, др. 107
ако наследници нису потпуно |Ј а сам иа ј среппп ј и кад се на _ зависнли од погинулога, доби- ^ ем у средини мо ј е ср пске брајају сразмерно оној своти, коју ће и с њима се за ј едно радујем су примали као потпору од по- ' и славиМ) али за сада ј а морам гинулога. Осмртнина се исплаћује у року од 300 недеља од када је озледа добивена. Ако се удовица преуда и деца достигну 18 година, преста је исплаћивање осмртнине, оснм ако су деца телесно и умно нсспособна да зара^ују. За ово рачуНане наднице се не рачунају веће од 24 за мање од 10 долара на седмицу. Целокупна осмртнина не може бити већа од $5000. Озледе: Послодавац плаћа лекарску помоћ и болничке трошкове за првих 30 дана. За потпуно онеспособљене, озлеђени добије 55 од сто своје наднпце, али не дуже од 500 недеља. За делимично онеспособљене озлеђени прима 50 од сто своје надннце, али не дуже од 300 недеља. Величнна наднице узима се као и за осмртнине . Установљено је нарочито Ин дустријско Надлештво за спорове по овој ствари, ну где су у питању чисто правничке ствари иде се на суд.
НАСРАДИН-Х0ЏА.
Једне нони посвађа се Насрадпн-доџа са евојом жоном и она га гурне ногом тако, да се овај котрљао преко басамака доде. Комшије чуле ту внку, те у јутру запитају шта је то бпло. Насрадин-доџа пм одговорп да се је посваџао са женом. На то они рекоше: „Све је тако, алп шта зиачи опа лупа?” Он им одговори: „Док смо се тако свађалп, моја се жсна разљути, те иогом гурне мој ћурак, а овај полети преко басамака. Комшпје опет: „Кад сс пурак котрља преко басама, пе може да буде та лупа?” Насрадпц-лоџа пм рече: „Ама шта стс ме толпко напалп? Та ја сам бпо у курку.” . 1А1
Стево Маричић,
др. 186, део
483.05
75.00
Стево Шашлиндрија,
др. 252, део
196.50
75.00
Петар Вукадин,
75.00
др. 269, део
201.30
75.00
Илија Бијелић,
75.00
др. 193, део Миле Кокотовић,
100.00
75.00
др. 133, део ђока Мијатовић,
595.75
50.00
др. 64, део ђоко В. Булаић,
200.00
35.00
др. 11 , део Цвијета Ференчаковић.
132.80
35.00
ДР- 178 Исидор Јесић,
800.00
25.00
ДР- 1, део
50.00
25.00
Мирко Дабић,
др. 1 , део
21.10
25.00
Стана Дубаић, др. 169 Остали издатци:
300.00
25.00 Плите чиновништву за 25
славс и весеља браће. М И. Пупин, Гл. Председник С. С. С. Слога.
ИЗДАТАК НОВЦА за месец август 1916.
г.
Милан Крстић, др. 114 Петар С. Глушица, др. 120 Мнле Обрадовић, др. 129
25 25 90 90 90 90 90
.00 .00 .00 .00 .00 .00 .00 .00
90.00;
90.00
пукотину на вратима. — Озби љна она седи с братом! — Е, ви’ш сешо, тако сам ти се ја напатио, а и света видео. Е сад и то скинух с врата одслужио сам и у војсци. Па сад. .. онај... да тебе у име бога удам и сам да се женим... Ја... — А знаш шта? Ја ви’ш. ја знам свс!... Ја. .. ја бих волео да си ми казала, него да чу јем од света. А после ви’ш... ти знаш. .. ја њега мрзим, и онај... то! Она ћути. —Ја, ви’ш, ја њега знам до бро! Али нека он то избнје из главе.. . то, што он мисли. Не дам ја тебе горем од себе. Наћн ћу ја теби момка... још каквог! Она устаде с пања и прође покрај ватре. Не могах јс више видети. И он окрете леђа. Искашљује се све растежући и бирајуни рсчи, наставља: — Ја сам њему и поручнвао .. .онај... Тимо! Немој де ти чепати око моје куне и... мој« сестре! Јер ја... знаш...
оваЈ... не знам за шалу!. . . Ја како. Онда чнсто љутито и одсечно, а гласније него до сад, наставн: — Шта је он и ко је он? Швабо!. . . Он је, брате мој, до шао из Швапске. . . Ја знам то све!... Пре је имао некаких хартија намолованих, све оволишне, као длан, па носи у варош Чифутима. те му они да ју новаца за те хартије; ал’ сад нема ни тога!. .. — Го ко пиштољ!. .. Само оно мало имањца!.. пи!... Ко зна од куд му и за њега новци!... Ја!... Ја!... Понда каке су оне хартије!... Знам ја, море, све!. .. Ја како!... Дошло је пре и писмо од швапског цара нашем капетану, да, веле. ухвате Тиму. Јест, ал’ мој Тима све оне хартије Чифутима, а Чифути њему дукате, а он дукате капетану; а капетан каже: „Иди ти, жив ми, кући, па се ■поштено владај! Ти си српски поданик, а Маџар је оно што и Турчин — он не верује у Бога ни у породицу!”
Ја како!. . . А шта је то што њему капетан каже? Пондак. 1 кад год доџе у село, а он пљеска Тиму по раменима, па каже: „Како си, јуначе?”. . .. Баш је јунак!. .. Он се туче само с којекаквим згебама, а не сме да удари на оваквог ђиду!... Аја!... Ја, пре војске, кад сам се оно оппо, а ја псујем њему матер швапску, а он не сме ништа, баш ништа!.. . каже: —„ А за што, болан?” А ја кажем: „За то, бре!” А он каже: „Нека, нека, Живко!” А ја кажем: „Ходи, бре, ако смеш!” Лако је тући оне прдавце него ходи овамо!” А он каже: „Нећу, Живко, нећу!” А ја кажем: „Не смеш, синко крвави, ходи да ти паднем с ко'лена!”... Ја! ..Ја!.. . А кад му је Радојица Миличин рекао да јс Швабо, хтео је да га убије, па после, кажу, почео да плаче, кад је учитељ узео нешто тамо говорити, како он није Швабо, него баш прави прав цати Србин, и почео псовати наше сељаке, што га зову Шва бом... ко санћим!... А што
Осакатнине:
Лука Обрадовић,
90.00
др. 129
Павнћ Радонић, др.
Павле Дерикрава,
102 $ 1000.00
др. 235
90.00
Драго Радовић, др. 88
400.00
ђуро Панџа, др. 30
60.00
Богдан Лазић, др. 90
400.00
Јанко ћурчић, др. 58
60.00
Милпца Медић, др. 129 300.00
Аврам Прибнчевић,
Иво Казанегра, др. 14
200.00
ДР- 81
60.00
Бориша Рудановић,
Илија Ратковић,
др. 116
200.00
др. 93
60.00
Јово Жигић, др. 5
175.00
Драгиња Будимпр.
Томо Беадер, др. 64
150.00
др. 126
60.00
Михаило Врнеша,
ђуро Радошевић.
ДР- 121
50.00
ДР- 157
60.00
Јанко Дудуковић,
Алекса Ботин, др. 203
60.00
ДР. 154
50.00
Теофан Дојчиновнћ,
Обрен Тркља, др. 188
50.00
ДР- 7
30.00
Симо Бојнћ, др. 216
50.00
Мићо Табаковић,
Операције и болне потпоре:
др. 31
30.00
Аким Баћевић, др. 17
100.00
Дмитар ђукић, др. 235
30.00
Ианојло Ковачевић,
Јово Кесић, др. 144
20.00
др. 76
100.00
Дмитар Цетнна, др. 90
100.00
Осмртнине:
Пуниша Пековић,
Антун Маровић.
ДР- П4
100.00
ДР- 13, део
150.00
Милица А. Дрецун,
Никола Шкара.
др. 134
100.00
ДР- 19, део
162.65
ђуро Гојковић, др. 185
100.00
Илија Глушнца,
Данс Жигић, др. 186
100.00
ДР- 115, део
500.00
Васо Чудић. др. 198
100.00
Петко Јоковић.
Јово Лукић, др. 215
100.00
ДР- 173, део
191.20
носи оне обојке, па не умс ни кајише да укрсти као ми. него
угарак стаде млатитн духу.
по ваз-
153
22
месец август 285 Трошковн чланова Упр. Одбора 30 За промену чекова за месец август 17 Птампање 10,000 члан. карата 290 250 Савсзних знакова 165 Срп. Култ. и Добротв. Фонду за кућу од 1. фебр. до 30. сеит. 320 Канцеларијски намештај 9 Псирављен рапорт бив. гл. тајника за Иншуренс Департмент за 1915. годину Телефон, поштарина, експрес Канцеларијске набавке за август Псо Гостовић, чл. др. 102 , путни трошак Крсто И. Греговић, путни трошак (по наређењу конвенције) Новраћен протест. чек ДР. 193 Повранена два протест. чека др. 285 Из Дубиозног Фонда: Српској Сирочади, по нареџењу мајске конвенције 7,000 Из Култ. и Добр. Фонда: Штампањс, уреџивање, администрација Србобрана за. август 516 Плата џенитору за 4 седмице 60 Гес н електрика за кућу 15 Снтни издатци око одржавања кућс 10 Слов. Усељ. Дому за стан и храну српских избеглица 8
00 00 58 00 38
00 75
25.00
ОО. I I
39.
169.
38
70 50 65 25 70
.00
66 00 26 .45
45
иде као богаљ?... Ја!... И мати му је Швабица, ако носи конђу.. . ништа то!... Зиам ја. . . II светог Мрату највише Швабе славе. . . а и он!.. . Ја како! Све се то зна. . . Пондак он косом жање жито!. . А јес’! Знам ја, да си ти на моби код Стојићевих била све уз њсга, и то све село зна! Ја теби кажем. .. овај.. . нећу ни да га погледаш!. . . Ја ћу му опет су тра опсовати матер швапску, да видим ја!... Не сме он ни писнути! Нешто сплно груну у врата и она одскочише. Преко прага уђоше три човека. Једног сам могао видети: леп, млад, с токама на прснма, пушнул га бије по образу, за појасом оружје, у руци пиштољ. — Добро нам вече! — рече осорно овај човек. Девојка врисну, а Живко ци кну! — Зло ће ти бити ако бог да! — И ја само видех како један
Нс могах нпшта више видети. јер она три човека затворише за собом врата. уџоше ближе н проџоше поред пукотине, кроз коју сам вирио. Само чух неку лупу, стењањс, рвање, задављени глас Станпјнн и једно гласно: „Хајдуци!” Сав сам се био престравио. Брзо докопам револвер н полетнм вратима. У тај пар чух с прозора једно „пст!” Окренем се. — Господару, дад’ брже гу пушку Живкову с чивилука! Та. не бој се: ја сам, Тима Три фунов, не бој се! Дад’ с.амо брже, ево хајдука! Брже, брже! Опасност је била тренутна. Ја сам брзо промозгао и закључио да је овај човек онај Тима. „Швабо”, Сташш дилбср! Ннсам се бојао додати му шпптоља. Та хајдук неће зар од м •не тражити пиштоља! Сад је био ред на мене. Изва дим шипку из револвера, а сав цептим као прут! Први пут у
веку Ја осетим за што Ја вуцарам увек то оружје уза се, н верујте, горе сам се уплашио од свог револвера, него од хајдука. Та како ја могу убити човека?. . . Наопако!... Волео бих да... — Предајте се. бре! — грмну један нов глас са спољних врата. Као да ме сунце огреја! Отворим н ја моја врата, станем на праг, управнм револвер у таван н станем се дерати: На вратима угледам човека с упртим пиштољем на гомилу, која се састојала из три хајдука, од којнх јсдан држаше Станију за уста, а друга двојнца стегли Живана за гушу, да је ; сав помодрио. Хајдуци одмах пустише њих двоје. Један опали из пиштоља на „избавиоца” на вратима, а други пресече јатаганом вериге. Котао, који је о њима внсио, паде, претури се и погаси ватру. Пукоше још две пушке. Сад је мрак! Ја станем пуцати у таван,
Оправке штампарије 12.54 Осигурање штампарије 78.00 Укупно $19,418.89 САВЕЗ СЈЕД. СРБА „СЛОГА” Душан Трипчевић, гл. тајник.
ПОЗИВ НА ЗАБАВУ СА БЕРБОМ ГРОЖђА. Срп. Добр. Др. „Св. Јован Крститељ” бр. 216 СССС. у Ге|ри. Инд„ обдржаваће забаву са бербом грожџа на 24. о. м. на 14. и Вашннгтон улици. Забава се прнреџује у корист дру штвсне благајне. Умољавају се пријатељи из места и околице, да нас том прнликом изволе посетити у што већем броју. Разлог да ову забаву одржавамо у корпст друштвене благајне јест због великог броја болесних чланова. Уједно јс решено на друштвеној седннци од 10 . о. м., да члан мора платити улазнину, па био он на забави или не. За мушке је улазнина 25ц„ дочим женске нс плаћају улазнине. Забава почиње тачно у 2 сата послс подне. За добру подворбу јамчи Одбор. ТРАЖИ СЕ г. Александар Вуловић, да се пријави уредништву овога листа, како би му могли уручити ппсмо од његова брата Љубомира, који се сада налази у школи у Француској. ТРАЖЊА. С. Д. Д. „Просвета” бр. 102 СССС. у Лок Но. 3, Па„ тражи свога члана Лазара ђанеша, ко јп се је налазио у последње вре ме у Детронту, Мич. Молимо свакога брата. којн би што о |њему знао, да нам то јави на чему ћемо бити захвални, или нека се он сам јавп. Исто Гостовић. тајннкВох 51. П 0 3 И В. Позпвају се свн члановп дру штва „Адам Прибнчевпћ” бр. 49. СССС., да неизоставно дођу на седнпцу, која ће се обдр'жавати дана 24. о. м. у двора 1 Ш Вебер Хол. 2600 Сара Ст. С. С. Питсбург, Па. На истој седницц биће веома важних стварн за решавање, па треба да шго више чланова доџе, да неби после било каква приговора. Јован Сивчев. тајник.
само да се куражим, а наравно добро се чувајуни да- кога не погодим. Унутра наста комешање. У једаи пут један човек не видим ко — угура, управо у бацп једног човека у собу, где сам ја спао и намаче рсзу. Једног опет видех да умаче на врата, па онда опет би један убачен и реза наметнута. Опет рвање. Била су сада очевидно само њих двојнца. — А ја ћу тебе већ научнги како се хајдукује! Ватра опет малко светлуцну- — Не мене, Тнмо! — викну Живко, па се испружи на земљу, јер му за вратом пуче песница. У тај пар чу се разговор и вика на пољу. У куиу уђе стари Угрица са секиром. а млари укућани шта је које докопало. Једно од њих носаше н свеиу. Сви лреплашенп; како које улази тамо и пита: шта је? шта је? ко је? где је? и т. д.