Србобран

тЈМВЕК зба

МП 7 ТОКК, М. Т, ТНТЈКЕОАТ, 8ЕРТЕМВЕК а$, 1916

тш п.

8ЦВ8СЕ1РТ10Н КАТЕ8 1Гш»ед 81 а*ев о I Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е I. с. опе уеаг $ 1.50

Згћоћгап риђИвће«! еуегу ТћигвЈау а( 443 V*. аз 8(гее(, Ие* Уогк, N. V

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годину бо ц. Канаду. Европу итд. год. $1.50 Србобран нзлази четврткон на 443 V/ јз 8(гее(, Кгк Уотк, N. V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕ 1 ШХ СРБА СЛОГА

8 Н В О В Р А N

8ЕКВ МАТКЖА1. РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАИ ОЕ ТНЕ 8ЕКВ РЕ0ЕНАТ10Н „8ЕООА”.

Број 362.

ЊУЈОРК, Њ. Ј.. ЧЕТВРТАК, 15. СЕПТЕМБРА, 1916.

ГОДИНА 6.

I | Нас боле оне ране! 1 I И » М .**» #4 Л**Л* 4 Л%****

•>.к~к~к~к~к~к~к~к~к~к~к~к~: Ових дана води се једна велика битка од које пе зависити удес нашег Битоља. Можда ве се оног дана, када овај број Ср бобрана стигне на руке његовим читаоцима, над Битољем лепршати поносна српска застава, да се никад више не ски нс докле тече сунца и месеца. За овом битком дошше многе и многе друге. За Битољем дони кв Прнлип, па Велес, па Тетово, Скопље, Куманово. П опда ће се нанизати читав низ би така, којс ће прославити већ прослављено српско име над и меном сваког другог народа у Европи. Можда ће се целе ове зиме потоцима лити српска крв. Ова јесен и ова зима Србину биће крвавија но макоја дру га јесен, макоја друга зима. Ту се нама намеће питање: Ко ће прихватити толике сргтске рањенике? Ко ли се побринути за толику српску снрочад, која ће у овим биткама остати без родитгља. без хранитеља свога? А ко опет пружитн кору хлеба оној гладној, босој, озеблој српској сирочади, која ћс кроз новс српске ране, преко нових српских гробова опет угледатн сунце слободе? Ко има и трунку соли у својој глави, види јасно, да пам ове јесеии и зиме ове предстоји силан посао, силпа жртва се тражи од нас. Кад год ко од нас ових дана бапи у лудо пет центи, јаукне по једпо српско сироче: Јаој. ја хлеба пемам! Кад ко од нас ових дана баци у таман десет центи. јаукне по које српско сироче: Јаој, ја сам босо! Кад год ко од нас ових дана баци тга какву ситнпцу долар, јаукпе по које српско сироче: Јаој, ја сам голо! То грло, брапо, грло је српско, кроз које тече она слатка реч, ради које се пролише језера српске крви. Зар да пустимо да оно замре данас? Зар да. нехатом својим, непажњом својом, нсразумом сво јим. пустимо да умре од глади, студи, од немаштипе и оскудице они светитељи, који своје родитеље и хранитеље принеше на жртвеник. српски наш? Пазимо, брапо, ових дана. ових исносничких дана, ових мучеиичких, светих дана ових. Клда ове ретке пишемо, хиљаде нових српских рака отва рају се и гутају хиљаде нових српских јунака. Када ви ове ретке читате, хи љаде српских рањеника својом светом крвљу натапа српско тде. А хиљаде и хиљаде. стотине

ихљада, милиЈуни српских сирота чезне, вапије у тузи превеликој. Ови дани, брапо, нису за комедије, за весеља нису, за про водње нису! Ови дани су за људе од срца и душе, да покажу за што нм срце куца, за што нм душа дакпе. Ко уз часни пост иде на пијанку? Ко у страсну недељу нде на сабор? Но побожан Хришћанин. Побожан Хришћанин тнх да на седи дома. постн и одваја жртву евоју. А зар ми да чинимо друго да нас, када наш Хрнстос узлази уз страховиту Голготу и иоси крст на летцша својим? Србине брате, куца ли још оно у недрпма твојим — српско срце, куца ли? Српкнњо селе, дакћс ли још она у прсима твојим — српска душа. дакће лп? Оставнте се овнх дана сајмова и сабора, па прпоннте да ми срца наша припрсмпмо за молитву, а душу нашу оправимо за причест! Не слушајте ви ових дана оI не људе, који уши своје окреку у страну када из цркве наше одјекују страсни звуци свете Херувике! I Нама с.е ових дана копа рајка! Наше тело ових дана засечено је на десетине хиљада места. I Окроннмо леђа ми оним људима, којп држе да је политика врањ, којпм се можс зачеппти просечепа жнла куцавпца. Сренан пут њима, одакле су онп и дошли! Нама се данас разгрне гроб-

ље!

Поводом штрајка у Нзујорку

Штрајк на уличним жељезницама у Њујорку још траје. Ове недеље, изгледа, доћи ће тај штрајк у најкритичније ста ње. Око 600.000 радника у љено тиме, што Ј'е тпх намир Њујорку и околини прете да на ница 1915. године мање но пусте посао да би тиме помо- што их је било 1900. године.

Друштво дозвољава да се це не жнвотним намнрннцама поСад треба имати на уму ову Д ИЖ У> али се б У ни ка Д а Р адпи ‘ основну ствар: ово скакање це Д и тражо повишицу надница,. на животним намирницама ни је „природно”, т. ј. није услов-

гли својнм друговима у борби. На тај начин ова борба узима све то озбиљније размере и данас још нико не зна како ће се свршити. О овом штрајку, управо повстдом њега, писали смо већ нешто. Ну то нпје све. Има још много што — шта да се каже. Наравски, наше су симпати је на страни радника. Али није само то повод овом нашем писању. Има вепих разлога за то оД ових. Ови штрајкови прукају нам много важних ствари да видимо и научнмо. Ради тога поглавито и пишемо о овим стварима.

На пр. 1906. године било је 2,927.416.091 бушел пшенице у Сј. Државама, а 1915. године добило се пшенице 3,026. 159.000 бушела. Према томе 1915. године пшеница би мо рала бити јевтинија но 1900. године, ако би важио закон, по знат у науци о прпвреди као закон о понуди и тражњи: у колико је пеке робе више. у толико јој је цена мања. Тако исто стојн и са свима осталим намирницама: њих је у ствари из годипе у годпну све то више. Међутпм, као што се види из горњег рачуна. њихова цена у место да пада, скаче

И та неправда није нешто, што је „од бога дато”. Не долази ни од тога, што је неко лењ, неспретан, неумешан да се подпгне, да се „отме”. Долази просто отуда, што се известаи део људи дочепао власни-

штва животних намирница, пу тем власништва средстава за производњу, земље, рудника и творница, па покушава да се на основу тога гоји и тове докле остали свет, и то баш бољи део света, гладује, босује и јадује. Отуда се радници буне, и то буне с пуним правом.

Прошла недеља на разбоју.

Лондон, 23. септ. 1916. Упркос великих успеха фра нцуоко-енглеских трупа на западном фронту, многи војни стручњацн овде држе, да одлучан ударац нене дони са те ст-

и Турака осећа се велика потре ба за помоћ. На северу Руси, Румуни и Срби сузбијају назад провалнике у Добруџи, а на југу Срби су почели да осећају сдаст освете у својој борби за ослобоџењем њихове ота-

ране. За то наводе неколнко по џбине.

себних али добрих разлога. Даљина од савезничке линије на

бруџи, стигле су вести, да су Руси и Румуни провалнике зауставили јужно од жељезнице, која је браниоцима служила као подлога за растурање џеба не и осталог прибора и хране. Берлин се истрчао хвалом, да су провалници ту добили једну велику победу. Ну Софија о тој победи не говори ништа, а у че твртак стижс вест из Букурешта, да се Макензен, са својом мешовитом војоком, састављеном од Немаца, Бугара и Турака, налази у пуном одступању, након битке, која је трајала 6 1 ана. У петак се јавља из Буку решта, да је то повлачење заустављено, што значи, да су почеле нове борбе. У суботу Со фија најављује велику победу, али места где би та победа била добивена, налазе се далеко на југу од њихових ранијих по ложаја.

У прошлом чланку покуша-: све т0 впше Скоро свака од ли смо објаснити како стоје ГО р е наведених животних наствари са власницима овнх ,мирница била јс 1915. годпне љезница у Њујорку. Овде Д а близу два пута скугтља но што покушамо изнети једну ствар, ј е била 1900. године. Пасуљ је

коЈа Је од необичног значаЈа за. раднике; која гони, и мора "отшти раднпке, да се боре, да траже могућности да поправе свој положаЈ', којп из годпне у годину бпва све горп, све тсжп. П род нама је књпга, позната лод именом „Брадстрпте Џернал”. У тој књпзп сабрани су многи статпстички податци од необичног значаја за проучавање прнлнка у којима живи свет у овој земљи. Из ње ћемо пзвадитн неколике податке само, којп се односе на цене жпвотних иамирница и то цене на велпко. г. 1900 1915

Чим је Румунија објавила раг, Бугари, уз помоћ Немаца, Соми до Берлпна, где би се дик- ( који су се налазили у Варни, тпрао мир ако немачка престо^упали су у Добруџу, од које је ница будс заузета, износи 490 јужни део узела Румунија од миља. толико колико и од са-;Бугарске после другог балкан двњег руског фронта. Када би ског рата. Јужна граница ове пшлтт по 2 миље напред дневно цокрајпне иде од Црног Мора км што '>' до сад “ " ШЈШ> Са -. на иверозагад лут Дунава и ца И(Ж) всзшш., ои стигли у Берлин и- дуга је од прилико 70 миља. 0- Р јавл , аЈЈ „ свфм ЈСПе _ дулсг Јуна. Али тако орзо нс датлс Дунав течс на совероис- сцма „ а . ј границв „ 0 може се ипи. Да освоЈе тпест ток, докле не доџее до Черна Во • л л л л ^ „ Једном извештаЈУ изгледа. да миља Савезницима Је требало да, где се примиче' мору на 40 р умунн дванајест недеља. Ако тако ус- миља. Одатле се папрасно отраје и даље, Савезннци би за креве право на север, докле не 6 година стигли тек до Рајне. доџе до Галца. Од Галца Дупав

Борбе у Ердељу. Тако исто противречне су и вести, које се односе на борбе у Ердељу. Аустријанци јављају, да су повратили неке клан-

скоро четир пута скупљи. Нас би далеко од?°ло да објашњавамо. од куда долазе те ствари. За ова]‘ пут довољно је да се зна да те стварн постоје, да. су жнвотне намирницс за 15 година поскуппле два пута више. Сад треба пматп ово па уму: разбијене немачке три линије, | Раднпк пема никаквих других подизане за чнтаву годину и по

Има јаких изгледа, да би с.е тече на исток и улива се у Црод сада ишло брже, када су но Море. На тај начин Добруџа се су-

већ држе читаву четвртину Ердеља. У том крају трупе могу врло тешко да се крену, нарочито је тешко преносити артиљерију. Ту се нала зе многобројна брда и уске долине. Ту Румуни имају пред со

Један бушел пшепнце стајао је Ражп Један барел брашпа 10,75 $1.25 0,61 1.08

8.40

. жава од 70 до 40 миља. На за- бом исти посао, који су имали извора., помову кошх да доџе но дана. Али се држи у опће. да . , _ т • 1 . Ј * л I, , 1 * ’ паду Је широки и брзи Дунав, и Талшапи на своме северном новца, до ли своЈе наднице. Од,ои се ооавио изванредан по- . „ * и • ’ Ј .1 л „ а на истоку Је Црно Море, у ко- фропту. Ну извесно Је, да су те наднице он подаируте све сао, ако Савезницп до Божива , п ^ V. . , . Ј , тт • гтт ме се налазе руски ратни оро- Румуни дубоко ушли у Ердељ. своЈе потребе: купуте храну, баце Немце на линшу Шелдт„ у „ • п • п Д° ои - Земља Је равна и отворе- Ну док се још ниЈе дошло до одплаћа стан. подиже породицу,! у Белгши, и ВаленсЈен и Ст. > , , „ г Ј 1 ’ , Ј _ тт на, са нешто мочвари и малих лјшних победа, обе стране увеи т. д. Цео и сав његов живот Кантен у Францускот. Да се Не . „ г _ „ . Језера. Све док се Дунав не личавају своје привремене ус-

завнси од те наднпце.

мци тога. ооје, види се по томе,

приблнжи на четрдесет миља пехе. Отуда долазе противреч-

Када све ово имамо на уму. ,што су на француско-енглес-1 , , т , Ј Ј , Ј \. мору нема нпгде узвиштт- не вестп о овим борбама у Еронда су нам ове чињенице од- ком фронту саорали силну вој- ' тт * , . . Ј 1 „ Ј * Ј Ј де. Ту пак Румуни су изгради- дељу. Али са Јужног разбоЈа на мах Јасне: ,ску. Ирошле среде гурнули су Г „ ^ ... * пал х - ,, , * ли дивну жељезницу од Кон- Балкану стижу сасвим друге Ако Је Јвдан радник 1900. у бороу на фронту од 4 мпље, | Ј Ј т Т 2 1 Ј Ј 1 , е Г V V г станце, њиховог главног при- вести. Ту су Бугари нападнути јгодине заравивас недељно 15 измеву Комблса н Бушавена, „ . . , к I ЛС . Л Г , ппллл |Станпшта. до Черне Воде, где са Једнога на други крај фронц.20 долара. 1915. године треба да 90.000 људи да поврате разо- ! г . ,, олл 1 . . лс ! . Ј :жељезница прелази Дунав, па та и цела недеља знала је само 11.00 18.00 зараџуЈе иаЈмаље 25 долара, рене шанчеве, ко]е су им Фран I ^ Ј

Огњиште се распрепе нама ^апас! Колевка сасеца у комаде! Нека збори данас. коме је до празног разговора! Нека саборише данас, коме је до превртања очима! Нама је до оне крви наше, с којом се дапас отаче жнвот наш. До тога је нама данас и нп до чега, ама ни до чега другог. Мп пидимо што видимо: сви причају, ама Србин лије крв! Оставимо данас свс друго на страну, само један посао пригрлимо свим срцем свој'им. свом душом својом: Свакн цепат, који можемо одвојити од уста својих, одвојмо на страпу да њиме купимо завоје за ране — из којих тече српска крв. Сваку пару. коју можемо одвојити од уста свој'их, одвојмо на страну. да њоме купимо за-

Говеџине . Свиљетиие 10.50 17.00 па да стоји онако, како је сто- 'цузи отели. Туце јаја 0,19 0.35 100 фунти пасуља 2.25 8.25 180 ф. крумпира 1.50 2.50

Ово су цене на велико; на великим пијацама, при куповини великих количпиа. Купци. којп купују не да преиродају, већ да тротне. плаћају много вене цене. На пр. једно туце јаја у Њујорку кошта од 35 до 45 центи, и то нису нај-

иде на запад за Букурешт. Ту за читав и непрекинут низ са. ,, т I се налази једини мост преко Ду везничких победа. На крајњем ]ао пре 15 година. Тек V том! _ ј ^ _ т • , Балнан ће одлучити. нава у Добруџи. Према томе на западу ТалнЈани држе арбанСЛуЧсИУ ОИО ОИ У СТаЊу 1У10 Г. ж _ .'у ? Ј Ј . Ј Добруџу се могло напасти Је- ски фронт и штите леви бок до подмпру]е своЈе жпвотне по Сала се увива ла је Балкап I I 1 , , . . д лдл увиџл, да јо палкаи д ИН0 ф р0 нталним нападом на савезнички од бугарских напатребе на начин. на, који их Је 'кључ, за одлуку на источноч

подмиривао 1900. године. јфронту. А на источном, не на Меџутим тога нема. Надни- |западном, фронту, очекују се це нису поскочиле ни из да- јдогаџаји, који ће најпре довелека толико. сти Д° коначне победе. На против, наднице су, у Упоследње време довнало

многим индустриЈама маље данас но пгго су биле пре. Уз то

при великоЈ продаЈИ.

боља јаја. И што је иајгоре, це- ,треба имати на утиу, да ни онда не тих памирнпца при малој радник пије примао довољно, продаји брже скачу но цене да би подмиривао све своје потребе како треба. да би живио лепо. О многим другим стварпма, које спадају овде, иећемо да го вортпго сада. Хоћемо да истакнемо само главну ствар: да неко подиже цене животним намирпицама, али неће у исто време да подиже и висину надница радничких. У томе је зло, и то мо вели»о. I логаЈ за уста — кроз коЈа из'дише српски живот. | Оставите се зборова и банкета, на које вас зову људи, кој'и тте знају што раде! Ми данас морамо знати, што радимо — нас боле оне ране на Битољу, нас једу оне муке по Србији! М. Јевтић.

се, да су Немци свој главнн армијски стан пренели из Фран-

да.

Срби опет на разбоју. Срби су опет ступили на сво

њену Јужну границу. Борбе у Добруџи. Ту су ударили Бугарп и Нем ци, на фронгу од 48 миља, од је тле. Северно од Лорина они Добрпча до Акадулара. Пошто су прешлп своју границу и тесу узели оба ова града, опи се! рају пред собом Бугаре пут почеше пружати на исток и за Битоља. Заузећем Лерина прецуоке у Русију. Том догаџају пад док им се линија није про- шла је у савезпичке ручсе цела придаје се велики значај. Онда тегла од Дупава до Црног Мо- жељезница од Солуна, око Оссе дознало да су Немци новра- I ра. Руске и румунске предње тровског Језера, па за грапицу. тили натраг трупе које су са трупе билс су отеране. Провал- На тај начин Савезницима биЕна биле упупене у Русију, да Јници са главном силом, упуте ће могуве да брзо превозе џеба сузбију победнике на Соми. Из с .е даље, узму Тутракан на Ду ну и храну. Ну та жељезница оба ова догаџаја даје се закљу- наву, а касније и Силистрију. не иде даље од Битоља. Због чити, да Немци припремају зпа Тако освоје цео врај, који је тога је за Савезттико од необи-

чајан покрет на истоку. Можда је тај корак уперен против Румуније, где се Аустријанци, Бу гари и Турци налазе у великој стисци. На обе стране бугарског бео чуга на ланцу између Немаца

Румунија узеда послс другог чне важности долина Црне Ребалканоког рата. Онда преџу ке. стару границу, узму градии Ј Ова река извире више ОхМапгалија на мору и Кара Ор- ридског Језера, иде на југ до ман на западу. Јблизу Островског Језера, ту Таман када се Лондон поче прави велики лук и ожреве на бринути вбог ових ствари у До-!север. Код места Неготина о-