Србобран

Страна 4

“С Р Б • К Р * Н”

Број збз.

САВЕЗ СЈЕЛИЊЕНЕХ СРБА СЛОГА (ЗЕКВ РЕОЕКАПОИ ЗЕООА) Главно седиште: ЊУЈОРЧ; Њ. Ј. 443 \Уев1 23 31гее* Иетг Уогк, N. V. Гменн Председнин: М. И. ПУПИН 443 \У. 22 5ггее1, Кеж Уогк, N. У.. Гднин Подпредседнин: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИћ 443 \У. 22 5ггее1, N0» Уогк, N. V. Чпноеи Уираиног ОдОора *• 1916: јОСИФ РАЈНОВИћ Вох 544, ТигИе Сгеек, Ра. МИЛЕ КУКОЛЕЧА 460 СаГев Ауе., 1лска«гаппа, N. У. ђУРО И. ГРЕГОВИћ Вох 1811, В|вћее, Апг. Ч е , и о ■ и Геаеног Од«ор* за 1916,1917,1918,1919: поо Вгоас1\уау, Сагу, 1пЈ. 5 N. Оидиевпе ауе., Оидиезпе, Ра. КК. I Вегк1еу С1ић, Втвћаш Сапуоп, ХЈ1аћ 6201 Е. 8 51., Капваз С1гу, Мо. Вох 1739, Еов АпвеКв, Саћ 1611 Е. КоиИ ауе., Риећ1о, Со1о. Заменицв: 413 Ниеу 51., МсКеезроП, Ра. 348 — 2 П (1 Ауе., ^е\у Уогк С11у. Р. О. Вох 341, МЈатЈ, Агјг. 443 \У. 22 п (1 51., Иеж Уогк СКу. 2106 — 137 51., 1п(11апа Нагћог, 1п(1. 819 5. \Уап(1егуеп1ег Ауе., 5и Бошз, Мо. КЊИГЕ САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА ПРЕГЛЕДА ДРЖАВНА ВЛАСТ СВ АКА ЧЕТИР МЕСЕЦА.

ГЛИШО РАПАИћ СТЕВО БАБИћ НОВАК М. БОГДАНОВИћ ИЛИЈА ВУЈНОВИћ ВИДОЈЕ ђОГО ИЛИЈА РАДАКОВИћ СТОЈАН ПАВЛОВИћ ДУШАН ПОВОВИћ НИКОЛА ТРБОВИћ ВИД ВУИћ СИМО ВУЈНОВИћ ђОРђЕ ПУРЛИЈА

Ј

једну младу девојку коју ]е силовао један официр и онда 50 војника. Девојка је била лепа, а тек јој је било 16 годпна. Две жене пјотврдиле су њен исказ После битке код Крупња пош-

Неколике о Румунима

Савез Сједињених Срба Слога испланује: Н» зме осмртвиве $ 800 вл 4000 Дин. За губатак оба ока, идв обе руве, идв обе воге, иди једне рукс и једве ноге $1500 „ 7500 „ Ако хапЈка онеспособи чдапа за рад $1000 „ 5000 „ За азгуб*ену руку 8 800 „ 4000 „ За изгубљеву вогу 8 800 и «000 „ За сдовлеву квчму (ртењачу) $ 800 „ 4000 „ За увочену руку ндв укочеву вогу $ 800 „ 4000 „ За вагубаеи падап $50—$150 За пода одреаане стопе $ 200 „ 1000 „ За одреааае врста ва аозн $ 150 „ 750 „ За азгубЈ>епо око $ 400 „ 2000 „ За ааерациЈа: сдепог прева $100; канена у бешпцв $100; у сдучају опучевоств 875; традоме $25; отварање утр„бе $100; жепске операцпје $50; операивје шухева $25; рака $100; дебедог прева $35; за операцнје на гдаки, оку, уду, носу, грду в вмобовпма од $25 до $75; за отровашс крви од $15 до $35. Осим тога спаки члан добија од 50 до 400 долара на име операцнје, болне потпоре и осакатнине, које нису горе нарочито назначене, а према тежнни повреде и увиђавности управног одбора.

ЈкУ444ну«4.у<К“ХХ“К";“Ж“>Ж“Х"Х“> , К и >*Х”:“К^*Х“>4.Х">'Ж">4.ХЧ

цама”, “разбојницима” и т. д. Војницима српске народности прећено је смрћу ако буду држали уз своју браћу — то се сматрало издајом. Официри су говорили да ће са Србима свршити за недел.у дана. Овај сведок прошао је Дрнну са другом војеком ноћу између 12. и 13. августа, и око 2 сата изЈ - утра прошли су поред Малог Зворника. Од Зворпка отишли су до Љубовије. Офицпри су нм наређивали да убиЈ - ају све што Ј'е српско. Мађарски офнцнрн бпхж су свуда аЈ'крволочнијц. Сви људи, старцн и деца, бпли су заробљени и гоњени пред војском ударцма од баЈ - унета. Питали су их где се иалазп српска војска и комите. Ако нису свој’им одговором задопољилп офпцире бпли су с места убиЈ'ени. У већини случајева, када је војска ушла у нопа села убиЈ'ала је већи део талаца из прпог села, често су сви убнјаии. Ови несрећни људи били су обично старци и деца. У Великој Реци два младића изгорела су у Ј'едноЈ' запаљеноЈ кући. Сведок Ј'е покушао да поднгпе један од ових лешева, али је крај њега прошао на коњу поручник Олак и претио му револвером, говорећи му да су то бпле комите, гато није бпло пстина. На 50 метара даље вцдпо је други леш изгорео у једној запз љеној кући. У истом селу, на деспо, била је једна мехапа. Господара механе убио Ј'е баЈ‘онетом каплар Беговић. ГБегова жена. ко]'а је гледала све то, отела Ј‘е пушку од Беговнћа и убнла га иа месту. Други аустрпјскп војнпци бацише се на њу и искасапише Ј'е бајонетма на комаде. БаЈонетом су јој убилн и дете. Кућу су сву разбили. Мало даље, на царинарници, АустриЈ'анци су лупалн на врата ■ прозоре. Један човек пзађе ва врата ■ с места га убише, забијајући му баЈ'онет у прса. Позад« куће један старац хтео је да се преда, алв га војнпци згра бвше за колир ■ пресекоше му грло баЈ - опетом. Онда су тело посули парафпном н запалили. Даље ј'с овај спедок срео једну жену разбашурепих коса. Њу су ударили бајонетом и прса ■ одело са ње потпуно исцепалж. ИдуНег даиа, жедалеко од њега

и његова четир друга, дотрчао је један војник и јавпо да потпоручник Бертич Јосеф, Ј'едан Мађар, хоће да убнЈ'е 7 певипих жр гава. Сведок је замолио свог пријатеља, потпоручника Стевана РаЈ’чевпћа, да џође п видн што је, и ако Ј‘е могуће уздржп Бертича од злочина. Када су се приблпжнли шуми, Бертич га Ј - е видио и викнуо: “Не долази овамо; ако приђеш блнже, убићу те.” Он се зауставно и видпо следеће; 7 људи (2 старца од 70 година и 5 дечака од 14 до 15 година) било Ј‘е повезано једно за другии. Вој'ницп су копали им гро бове па њихове очи. Потпоручник Бертич прпшао Ј - е првом старцу, Ј - едном глувопемом човеку, удари песницом прво њега па онда другога, показа им раку и рече; “Српско свпњче, ово је за тебе.” Онда је извео првог старца и убио. Другога су убили бајонетом. Децу су убилп пуцњем из пушака. Потпоручник Рајковић довпкнуо је Бертичу: “Имаш ли дозволу да то чиниш?” И додао је: “Ја ћу поћи потпуковнпку Петровнћу (или Симоновпћу) и казаћу му ште сж учинио.” ОваЈ' је обећао да ће испитати ствар, али ниЈ‘е учинио иишта. Жртве пнсу имале никаквог оружја при себи. НаЈ'гори су били Мађари п Хрвати, али су офицпри распаљпвали воЈ‘ннке на зверства. Куда год ј'е регпмента пролазила, офицпрп су иагопилн војиике да убијају све, краве, свжње, кокоши, све па требало то вој'сци или не требало. Војници су се опиЈ'алп као ћускиј'е ракпј‘ом из подрума. Кад су се изопнЈ'али, пустплп су ракпЈ'у да тече из буради, тако да су често подруми били пуни ракпје. Од Узовнице ова регпмента је пошла за Крупањ. У Ј'едном селу у кући Ј'едног сељака напшли су на велика бурад са комовицом. Војници су отишли у подрум, изопијали се, па после пустпли ракиЈ'у да тече док се подрум ниЈ'е напунпо. Домаћпн Ј'е на то рекао: “Браћо, не чините то; пнјте колико вам је воља.” Један наредник, Мађар, ухватио га Ј - е за грло, бацио у авлиЈ‘у и убио својим револвером. На сат после тога почела је битка код Крупња. У Крупњу овај сведок видео је

Гда је данашња Румунија, у не видим разлога да и ми у кра старо римско доба живела је љевини постојимо.” '•итава смеша од племена. Ста ј Из мађарскпх диплома и дол и су ка Белој Цркви, и свуда роседеоцн билн су некн Даки, кумсната из 13. века види се Ј е ова Ј све Д° к впђао лешеве се-, . . то 5 ез б ро ј П р ИМе р а ко ј„ ГО воре 0 љака, стараца и дечака, којп су1 тг . п • • ■ г, уз пут убијанп. Код Беле Ц Р - звао Дација. Дацију је освојно прошлости, када су Румуни укве Аустрпјанцп су бпли тешко рнмски цар Трајан. Он је уз живали известан ступањ слопотученп. Свп су били изгубп- Ду Нав> у самој обали дунавс- боде. Тако као „Јобагионес КаСиIи *су В увек°внкалп: “Напред> ,,ј ’ п Р°секао пут, који и данас ‘строрум” онн су отправљалн напред. У з сата 18 . августа мн постоји. На стенама у ђерда- војие дужности са којшма су морамо битп у Ваљеву да тамо ц У) ОК о Текије, и данас се на-јбиле скопчане п нзвссне прнпрославимо рођен дан царев. !л азе написи, познати под име- вилегије. Али са доласком маном „Трајанове Табле”. У то царских племипа, које су тамо време једна јака рнмска поса-јпривлачнле богатс награде у да, једна легија, становала је земљи од стране краљевске вла

Овај пораз пзметнуо се у стра ховиту панику.

ПИСМО СА БОЈКШТД

у данашњем Костолцу, који је то име добио од речи „кастел”, Наш пријатељ, г. Тодор Дра- утврђење. Кад су Римљани осжић пз Денвера, упутио пам је В 0 ЈПЛИ Дакију, на главним П У за штампу ово писмо од српског тевима наместили су своје подобровољца Данила С. Калања,! д би римски војнИ ц И којн је сада каплар у српскоЈ г Ј вој‘сци ; Драгп брате Тодоре:

сти Румуни су падали све више, док нису дошли у положај кметства. Од тог доба онп су пмалн само дужностн, а никаквих права, која су за себе при држале „привилегнсане народислужили, добнвали би беспла- пости” Мацари, Сикули и Сактно земљу за насељавање. Ти си. Што је било румунскнх иле . . 'насељеници уносили су стари мина, ти су се убрзо помацариОво ти писмо пишем 16. Јула . , | „ тт • п 19 1 б. са Внсоког Брда у Маће- латински јсзик и мсшали ои сели. ИсторнЈа Румуна под крудоннји, посматрајући како Бу- са староседеоцима. Од тога је ном Св. Стевана пспуњава најгари самп себи копају гроб. дошао међу Румуне латински мрачније странице исторнје ев Радостан сам н вссео што ми ј едик и име обадвоје покваре- ропског кмстства. Довољно је се указа прилика да ти се јавим. I Од увек сам, хвала богу, здраво. НО. |иазначитн Да ЈС 0В0 КМвТСТВО Знајте да немам довољно време-ј Ниже прнопнавамо о данаш укинуто тек после револуције на да тн пишем, јер и писање, њим Румунима нз једног овда- од 1848., када су. дижупи се на као и свако друго дело, тражи шњег листа сле д С Ее занимљи- оружјо у масама, Румуни повремена. 1 " , . ’ Ј Ј . ве податке: .могли АустриЈанцима, да саА сад, нека су ти знана наша ° . I , : јуначка дела ; дела јуначке срп- 1 Румунска ороји нешто више владаЈу Мађаре. Ну румупека ске воЈ‘ске, која задивљава цео од 12 мнлијуна душа. Од тога нада изјаловила се, јер се по свет. Највећи злпковац и богу- 5 ро ј а 7 мнлијуна живи у кра- нзравнању од 1867. онп опет мрскн владар раскомадане А у љевини Руцуннји, око 3 и по повратише под власт Мађара, стриЈе, са осталнм злпковцпма . Ј Ј Ј ’ г ’ њему равним, владарима Немач- мнлијуна у Аустро-Угарској. који су, по речима Сотона-Уатке, Турске н Бугарске, све те Цу мађарска статистнка је по- сона, „у Европн били нознатп четир царевнпе довиинуше нам ; зиата као неверна на ј е М0Г У - радн иајвепе ПОЛПТПЧКС 11 113Ти, СрбиЈО, пасти мораш! . , , _ тт , . ,, „ пе да Је броЈ Румуна у Угар- борне корупциЈе. Суровим сре О, како нам јс било па срцу с • • ш за пеколико стотина дствима ИЗВОђСНО је насплно и у душп када смо морали напу- ~ . штати нашу Србију! Као да се хиљада вепи. Отуда видимо, да ломађаривањс, ударајуви силсшие море на нас срушило. Као је Таке Јонеску говорно из ду- пс казне п бацајуки у тамнице да се пакао отворио и на нас по- ше свију румунских државни- све оне, који су се томе опирачсо бљуватн своја страшила. Ср- ка д а ј е ре , као: Ја бих оста- ли. У последње време Мађарн бија нам је тада изгледала као ’ л 1 л 1 ' 1 Христос кога дпгоше на крст и вно сву политику, када бих др- су узакоиилн ту снлу и прнзнараспеше — када потамне небо, жао да пе се помађарнти Руму ли је условом за опстанак ма^ се се п Р н Р°Д а > а земља пре- ни у р; р д ељ у; у том случају ја ђарске дрлсаве. Све што је могло пушку понети, днж-е се тада: Све се дигло да Србпју брани, Плп себе у гроб да сахранп. Ту да вам се било прпдеспти И јунаштва иаша посматрати; Свак бп реко: ово су чудеса! Од топова земља се потреса. Ннје шала ; четпр царевине На Србпју од свуда удриле! Са свпх страна на нас ударају II велике ј'аде нам задају.

О постанку националних држава

У нас од прилике постоји мп Дунава код Београда. Под њишљење, да је још од почетка ма су били Словенци и Хрвати свста било толико и толико на- и против њих се бупио словерода и да треба да буде толико иачки војвода Људевит Гај 822 и толико народноснпх држава. године. Од тнх Франака носи То да је „ред богом данп”. — своје име наша Фрушка Гора. Међутим, ствари стоје сасма о- Од тих Франака добилн су и С једне страпе Швабе и Мађари, брнуто. На пример данашњи Французи своје народно име. II С друге Немцн а с леђа Буга- Французи нису посталп од по- ако су Франци били Немци, у „ ри ~ ' ^ четка света. Они су млађи и од брзо забораве свој језпк и потБугарпли, никад не певали _ , _ Ј ' 1 Ј Ј Издавалп, никад сверопалн! Сроа и од Хрвата и од Слове- пуно приме латински, који се И гробови косовскпх јунака, наца. Пре но што су Римљани временом нзменио у данашњп Славних наших деда и предака, д 0ШЛИ у Француску, која се у фрапцуски. Тако постане фран Стресоше се, али вајде није! е г • • п ■ Ј Ј оно дооа звала Галија, у њој су цуски народ. 0 тој ствари прежпвелп Гали

Срб не клоне, Ј‘уначкп се бпје. К'о лавовп на ноге скочисмо, Бајонете папред намакосмо, Поче борба, пакао се тресо, На баЈ'оиет натпче се месо, С кундацима главе се лупају, Срби ми се у крви купају. О. слава тп, свемогућп боже

Једпо келтско носимо овде Једап део Једног племе сродно праоцима дава- чланка из Српског Дновника, шњнх Ираца. Пре тих Галажп који говорп о постанку иациовили су некп староседеоци ту, налних држава. за које се не зна. У време Ри- | Пре ове, тако зване нациомљана, Гали су примили језик налистичке ере, у Европи су Србин јунак све постићи може г • Растерасмо Швабе и Мађаре, ' | ЛатИНСШ1 И К У ЛТ ^У Р ИМСК У’ Д а бИЛв И Р° СТВа ' И још Немце, њпхове другаре. С У били претекли п Римљане пз рања римске државе. Она прва Ударпло тријест па једпога јИталије. Они су се поносили тп сра била је доба дивљих пајезСрб се бори, све у славу бога, ме д алп С у р нму неколико ца- 'да, најезда племена, која нису

Брани гробља својих славних пређа; Ал’ Бугари удрише са леђа. Да не бете њине руке мучке Отиш’о бп Швабо побаучке Преко Дрине, Саве и Дунава Четвртн пут ај, поса крвава!

Брате Тодоре:

рева, међу њима и Каракалу. стварала државу, нптп у опне јкоји је на све становнике ста- знала за икакав стални жнвот. рог римаког царства пренео Она би стајала на једном месту права рпмских грађапа. Дотлс док бп им се допадало. Онда бн су само повесни делови стано- јнаједном, попут буре, поплавника, обично они, који су по- впла све пред собом, дозвољатицали од римских насељени- вајуаи и себи да их та бура но-

Оволико за сада, а друг« пут КсЦ имали права римских гра- си у недоглед. Једна од тих на-

ћу впше. Известн ме о мојој ђана: да управљаЈу градовима, 'језда је необично занимљива, ораћи. Увек им пишем, глп од- д а се меша ју у др жавпе посло- лајезда старих Келта. Та плеговора нема. Ово писмо обЈави тг т , преко “Српског Дневника” и ке и т. д. У време Гимљана на мена преплавила су, у почетку “Србобраиа”, нек читају мој« Гајпи су биле јаке војничке по тако звапе гвоздено ерс, када познати, јер ми је немогуће пи- са д е _ д ли ка д р им поче сла би- се од гвожђа почело правити 0 м е^ "брате,° бр псати ”''жз дру!птва ТИ ’ п Р еко Ра Ј нс продре јсдно не гужје, преплавили су целу ЕвП савеза. Живило братство мачко плсме, познато под нме- ропу и прешли у Азију. Од тих “Балкан” 2 . одсј. 71 . С. С. С. С. ком Франци. Ти Франци осво- Келта потомци су данашњи Ир Жпвпо Савез Сједињених Срба ј е ц еЛ у Галију, а касније, под ци. Једно њихово племо настаДобРО" јКарлом Всликим, који није нило се чак у Малој Азнји, од знао да чита ни пише еве под њпх су стари Галапани, позна,старост, освоје п целу Итали- ти из посланица апостола ПавI ју и дођу на Балкапско Полуос- ла. У борби протпв тих и слич1 трво до босанске границе и до пих најезда, постаје силно рим

ско царство. У тој борби и постала је Европа. Стари Гимљани створили су читаве пароде: Французе, Шпањолце, Талнјане, Гумуне, Цинцаре. Пошто су умирили Европу, сузбили сва племена* разбили све опасне суседе, поставили су једну границу, која је ишла Гајном и Ду навом, од Северног до Црног Мора, па онда прелазила у Азију и Африку. Све, што је било у опсегу тих граница имало је да буде једна јединствена др жава, са главом у Гиму; и то је и било. Што је било изван тих граница, сматрано је варварима, за које нису важили никакви закони. Њима ннје било до звољено да тргују ннти да се жене са римским грађанима. Гимљани су имали права да нрелазс ту границу, да освајају и потчињавају Гиму. Покорени народи постајали су римско гробље а њихове земље по'дељене међу римске војнике. У рнмској државн „варварин”, туђин, није могао добити ника кав спор пред рнмским судом, ако ннјс имао заштитника међу римским грађанима. И т. д. Ово је главно: цела ондашња Е вропа била је једна. држава; или још тачннје: у целој ондашњој Европи само је једна држава нмала право на опстаиак. Тај свој космополитскн ин тернацнонални зпачај оставила је стара рпмска држава на хришћанетву. Без римске државе хришћаиство би бпло исто онако пскључнво као што је и Мојсијева вера и вера Мухамсдова. .. Од четвртог до деветог века, псторнја је била нс пуњеиа догађајима којн су сру шили старо римско царство. Ово није пало због тога што то римско начсло ннје било „до|бро”. Пало је због тога што иије нмало војске да га брани..Да је стари Гнм и при крају пмао онако добру војску као што је имао у почетку и у време Јулија Цезара, римско начело вредило би и данас и било би „добро”. 843. године, уговором у Вердану. поделп се ста ро римско царство на три дела; управо западиа половнна римског царства. Код те поделе тај свет је ринут у вртлог историјских догађаја, који су га нагопили стално да упне све своје силе, да се збија све то гушће, и да издурава у силним борбама. То, а пишта друго, од оне келтске смесе староседеоца п римских и грчких насељеника створило је данашњу ФранцујсКу, иарод потиуно свестап себе и издвојен од свих других 'народа. На Француску наваљи вали су и Немци, и Епглези н Сарацепи. Она се борила протнв свију, сузбила је све, и тим сталним, сјајним и успешиим отпором у историју Европе унс ^ла нову тежњу потпуно протпвну тсжњп старог Гнма: Гим је хтео да целу Европу окупи у Iједној државм; Фраицуока је јсвојом борбом доказала, да мо'же да постоји и друго — да не мора цела Европа бити здружена у једној држави. И то, та тс жња, која со огледа на успслој борби Фрапцуске. то се зове на ционално н&чело.

СПИСАК ПРИЛАГАЧА.

Слога! Живио велики твор г. М. И. Пупин! Слава велнчанственоЈ' вини Србији! Данило С. Калањ, каплар српски.

краље-

СРБИ И СРПКИЊЕ!

о о о о

Код сване прилике не заборављајте на нашу узданицу: Српску Ратничку Сирочад! — Ко сад даје — двоструко даје! — Напред са при лозима!

1 Срби из Сиатл, Ваш., послали су $19.00 за фонд пострадалих Срба из Босне и Херцего1ине. Приложили су следећи. По $5, Т. В. Кусаковић. По $3.50 Стојан Гаковић По $3.00 Лука Гаковић. По $1.00 Ферко Цветковнћ, Никола Бељин, Никола Радаковнћ, М. Воилсин, Јово Стефановпћ. По 50 центи Иво Мар ковић, Мнћа Свилар, 5 ока Р а ' шовић, Марко Ковачевић. По 25 цепти ђоко Бубало, Јозеф Ил рић. Колумбус, Охајо. Местни Одбор нз Колумбуса, Охајо прикупио Ј‘е од редовне уплате својих чланова $35-5°Приложилп су следећи. По $1, М. Ј. Влаисављевић, Мане М. Бубало, Илија Џеппна, Васо То чоровпћ, Јанко Шаша, Петар Лалпћ, Миле Баић, Илија Боровица, Јово Јовић, Спиро $орђевић, Раде Кеча, Никола А. Ко мадина, Раде Гргић, Милош Пешут, Сава ЦпиЈ‘анозић, Добре ЦвЈ'етићанин, Радо Пплиповић, Ј)уро М. Џодан, Раде Затезало, Мане Дракулић, Илија Грубић, Илија Комадина, Мапе Цвјетићанин, Маие Буковић, ђуро Мн хић, Никола Рапаић, Јово Поповић, Стево Илић, Нико Комадина, Вујо Студен, Дане Дошен, Миле Свилар, ИлиЈ'а Прица, Јаико Кесић, Вајо Веселица. По 50 центи Деца Јаве Поповића. У ирошлом извештају изостало је да је Милан Веселица при ложио $3.00, што се овим исправља. Со. Ст. Паул, Мин. Местни Одбор Срп. Народне Одбраие из горњег места, прику пио Ј - е $21.00 за Српску Ратничку Сирочад. Приложили су следећи. По $5.00 Исо Писаревпћ По $2.00 Стојан Скорић. По $1.00 Илија Радић, Стеван Раднћ, Лазар Радић, Алекса Анпчић, Деспот Бојпћ, Ми.тадпн Главашевпћ, Васа Тркља, Обрен Вујовић, Станпмнр Нешић, Мла ден Трифуновић, Спасоје Вучковић, Јово Миљуш, Цвеја Томић, Јевта Костић, Дутан Вујовпћ, С.тапита Самарџић, Мпта Херић, Мнле Вукичевић, Ма лиша Томпн. Акрон, Охајо. Радивој Каленић из Акрона, О., прикупно је $48.75 по књижици. Прпложили су следећи. По $2.00 Радивој Каленић, Васа Нецив, Васа Вранешевић, Бошко Анђелковић. По $1.50 Радивој Неатница. По $1.оо Риста Лончар, Влајжо Чуданов, Па ја СтоЈ'ановић, Тоша Врбашки, Душан Шућав, Живан Столић, Јоца Рнстић, ђурпца Катапић, ђука Сремац, Петар Шушњар, Бранко Сремац, ђура Сгоканов, Стева Степанчев, Пера Жабаљац Јаша Каћанскп, Мане Момчиловић, Стојан Цриобрња, Жарко Зарић, Ненад Мрђанов, Данпло Петровић, ђура Снвчев, Добривој Миколачки, Глиша Лончар, Марко Гвозден, Пера Лакобрија, Омер Перкин, Михаило Кесић, Благоје Лончар, Неца Секу лпћ, Сава Бељански, Шандор Субатин, Нега Сикпн. По 6о ценгн Игњо Милошевић. По 50 центи Јован Чарба, КорнелиЈ'е Пачарик, Коста Ердељан, Глиша Паппћ, Лаза Радић, Милан Канурић, Даиица Канурић, Иван Ковачев, ђорђе Руњанин, Душан Машпревпћ, Цвета Сивачкн, Пера Штрбачки, Стеван Павков. По 15 центи Бошко Стапарац. Лебанон, Па. Драга Стојковић из Лебанона, Па., сакуппо је $20.00 за Српску Ратничку Сирочад. Прнложилп су следећи. По $4.00 Драга Стојковић, Дарганка СтоЈ'ковпћ. По $3.00 Душан Киежевић. По $2.00 Јулка Стојковић, Меланија Стојковић. По $1.00 Велинка 1 ајин, Мпша Маринковић, Весе лин Пејачки, Станко Маринкови. По 50 центи Зорка Врачарић. По 10 центи Ана ђурић. Н>уЈ'°рк, Њ. Ј. 2о. септ. 1916. За Центр. Одбор Српске Народне Одбране Јов. С. Екеровић, тајник

Сае прилоге за Српски Црвени Крст, или за Српску Народну Одбрану, треба слатн на: РгоЈ. М 7. РиРТИ 443 V. аа 8(. Иечг Уогк, N. У.

■