Србобран

Број зба.

“С Р Б 4 Б Р А Н"

1

мо великим делом да захвалимо нашем тешком топништву, и у том смо оружју надмоћни према свим нашим противнпцима. Лаки пољски топовп остали су у овом рату сразмерно у позадини. И моје је осведочење, да ке значење тих лаких топова све више заостајати за тешким мужарима, будули да је вертикални циљ, против којег се могу употребитн само по љски топови, готово посве нестао из модерног рата, па је по зициони рат у оном облику, какав је сада у Француској, сигурно абнормална појава. Вертикални циљ је данас сразмерно ретка појава и хоризонталне линије данашњнх стрељачких шанаца могу разорити само тешки мужари. На то је новинар запитао, не ће ли техника обране напре довати оФприлике паралелно с техником нападаја, Професор Раусенбербер је одговорио: Топник је у развоју свог оружја ипак мање ограни чен од пешака у изградњи својих стрељачких шанаца. Осигурање пешадијских положаја са још дусље положеним шанчевима н заклоништима, ставља неку граннцу потребн, да се у нзвесном часу одбије непријатељски јуриш. Напротив, топннштво још ни из далека ни је достнгло границе могупности свог развоја, нити у учинку ни у далекосежности топова. Модерно топништво разара као стакло најбоље оклопе енглеских ратних ла$а, који су кроз столепа били старн поиосни бедем њенс сигурности про гив сваког нападаја са континента, Поменути професор не верује да пе икада васкрснути тврђаве као Лиеж и Антверпен. Наравно, да ће и у будуие бнтп граннце утврђснс, особито важне тачке, али модерно тонпк штво учинило је крај тврђавама с појасом утврде у данашњемо блику. Посве је јасно, да су Енглези уз богата помогша врела, која им стоје на расположењу, постигди знатне успехе на том нољу II производња муниције код Руса не сме се потцењивати. Иознајем пз властитог иску ства Путиловљеве творнице, па могу просудити, што Русн могу произвести, и премда муннција, која се производи у Ру већ с ђедом наредити ствар како треба. — Хајд’ да те одведем у вајат, да те болан т>едо не впдн такога! Ходи да спаваш! Не бој сс — испросићемо ми теби девојку. .. баш ако ћеш и Аноку!... — Хоћу ја, бога ми! II снаха изнад куће проведе пијана девера по мраку до вајата. Покрн га поњавом п оде у кухињу да прича јетрпама шта сс је збило. Али се ни једна не обесели то ме гласу. Смејаше се истпна, алп им смех не иде од срца. —Није она за нашу куву! —Једна намигуша! — Море то, ал’ мазница да те бог сачува! — Све би нас задавила! * Матија је ђенаднћ човек са свим стар. На челу му се види белега од ране, коју је добио у Хајдук-Вељкову шанцу. Оснм његове чељадије и цело га село зове ђедом. Жена му је давно у збегу умрла. Од старијег брата остала му је снаха, која с њиме. сада

сији, још ни из далека ниЈе дорасла потребама модерног рата. Руси ипак још нису. како се сада често радо верује, испалили последњи метак. Коначно се и каквоћа америчке муниције, која је испрва била врло зла, у последње време знат-

но поправила, али одлучна и меродавна чињечица остајз, да мн према свим нашлм-протп вницима остајемо надмсини и у производњи муннције .! да можемо мпрно поии у сусрет сваком катецању у појачаном потрошку муницпје.

ЗВАНИЧНИ ГЛАСНИК

ДО ЗНАЊА члановима ССС. Слоге широм Америке.

Драга брапо! Доле потписано друштво овиме опомиње сву браћу, да знаду за времена, да ће убрзо почети велики штрајк угљепокопача у државн Вашингтон, по свој прилици око 1 .октобра о. г. Тога ради нека се нико овамо не креће или даде по коме завести. А уверени смо да ни један свесни радник ни прави Србип не жели да ради нротив интереса наше радничке ствари. Бунет, Ваш., 20. септ. 1916. Срп. Добр. До. Високи Дечани бр. 147, СССС.

П 0 3 И В.

ва на болну потпору. који дугује вишс од месец дана. Такође се опомињу сва брака, ко ја не уплате своју дуговину до 15. октобра о. г., да пе битн брисани из друштва н Савеза а кривпцу нека приппшу сами себи. Друштвена адреса: Р. 0. Вох 311 Фарел, Па. Вељко Ж. Тадић. председник.

ДО ЗНАЊА

С. Д. Д. „Зора” бр. 142 С. С. С. С. у Окланду, Кал., позива своје чланове из места и околине, да дођу на тромессчну седннцу, која ће се одржати на дан 11. октобра о. г. у Форестерс Дворани, соба бр. 4, изме^у 12. н 13. улице. На седници донеће се извешће о стањ-у друштва и решавати важне ствари о напредку друштве ном. Особито се опомињу онн чланови. који су нзостали са уплатом да на ову седницу неизоставпо дођу п свој дуг нзмире; иначо ћо сс поступити строго по правилима. Марко С. Мустур,. тајник.

ПОЗИВ И ОПОМЕНА.

С. Д. Д. „Св. ђорђе” бр. 64 СССС. у Фарелу, Па., познва све своје чланове. који се на, лазе у месту и околини, да при •суетвују седннци. која ће се | одржати 15. октобра о. г. у Хес Дворани. Такође умољавамо н ^ браћу, која дугују једну нли ви ше седннца, да подмире свој дуг, јер ни један члан нема пра

члановима Срп. Амер. Друштва бр. 27. СССС. у Чикагу. Ил. да јс друштвена адреса промењена са старе. која била: 1754 ВаПои 5(гее( на нову, која гласи: 4126 МооЈу Ауе., Мог^ооб Рагк, 111 . Пргма томе, све што се тиче друштва. треба слати на нову адресу. Срп. Амер. Друштво бр. 27 СССС. у Чинагу, Ил. ђорђе П. Шакота, тајник.

ПОЗИВ НА ЗАБАВУ У ЊУЈОРКУ. Друштво Удружени Срби у јКдуј фку, приређују *а дан 2 &. 'октибра ове године Велику Забаву са концертним делом и игралкои у Сокол-Халн, 420 Ист /[. улнца. Здбава се приређује у корист сдшске ратничке сцрочади, па се умоњавају браћа Срби, Хрва ти п оетали Словени града Њујорка п околице, да забаву походе у што већем броју. Програм кабаве нарочито ће се објавпти. а сада напомин>емо, да се чине г.елике прппреме, да ова забава пспадне што боље, те да се што више п,рихода сакупи, да би се одмах могла послати што већа свота новца преко Срп. Народне Одбране за српске сирочиће н мнлој нам Србијп, те да и онн могу провести Божћп у топлој собн поред топле вечере. Покажнмо овој јадној сирочади да на њу браћа у Лмерици иису забаравила. У програму ће битн заступљена. наша призната српска и хрватска друштва као и друге одабране тачке. Напомињемо да ће овога вечера бити у програму и српски народни гуслар. Ухазнице се могу добити код ■панова пвог друштва. Ово је прва забава у овогодишљој сезоии, па се надамо, да ће наша публика и овог пута пока зати да јој и о дсада као и до сада увек је стало до српске сирочадн. Приређпвачкн Одбор.

[ ИЗВЕШТАЈ ЦЕНТРАЛНОГА ОДБОРА СРП. НАР. ОДБРАНЕ

ОПОМЕНА.

Срп. Д. Д. „Јединство” бр. 11 ОССС. у Лос Анџелес, Кал., познва следеће чланове да уплате своју дуговину друштву: Глигор Андрнјашевић, Видоје ђого. Томо ђ. Милић, Јован В. Радрш. Аћим Самарџип, Лазар Снмовић, Марко Будинчнћ, Ми хо Т. Вук и Илија Р. Вујичић. Ако поменути не уплате своју дуговнну до 23. октобра 1916. применуће се према њима чланак 10. друштвених правила. С. Д. Д. .Јединство” бр. 11 с. с. с. с. Божо Ж. Вучетић, председ. Новпца Милошевић, рачунов.

СРБИ! НЕ ЗАБОРАВЉАЈТЕ НА НАШУ УЗДАНИЦУ — СРПСКУ СИРОЧАД!

ПОЗИВ НА ЗАБАВУ. Женско Друштво Сестринско Милосрџе у Фарелу, Па., при реџује у недељу 1. октобра о. г. велику забаву са одабраним концертнпм делом и игранком. Забава се ириређује у корпст Српске Сирочади па се умољавају Браћа Срби, Хрвати и осталп Словени из нашег места и околпа, да у што већем броју походе ову забаву. Забава ће бити у Хали Хрватског Дома. Почетак у 8 сатп у вече. Добровољни прилози примаће се са највећом захвалом. Имеиа приложника биће објављена преко јавности. ПРОГРАМ. Српска хпмпа, пева Срп. Певачко друштво. Говори, г. Д. Бачић. Хрватска Химна, пева Српско Певачко Друштво. Издајпцп, од Змаја Јове Јовановића, декламује г. Ј. Опачић. Тробојка, декламује г. Милојевић. Пола вина пола воде, шаљива пгра у једном чину. Сложно, пева Срп. Певачко Друштво. Залутаолм брату, декламује г. Кихалпћ. За гором, пева Хрватско Пепачко Друштво. Женске сузе, гпаљива игра у једном чину.

До 15. августа 1916 примљево $208.888.27 Од 15. августа до 19. септ. 1916 арнкгево: За Српски Црв. Крст: Свешт. Давад X. Поповнв, сакуппо упрквп, Вуддаун, Па. 74.25 Курнер Дес Етатс. Јунлс,, Њујорв, сакупно 25.00 М. 0. Српске Народне Одбране. Барбертоп, 0. 27.00 Србп у Со. Бенд, Инд. 106.75 Исак Лугар, Салем, Орегон 10.00 Томас. Хум, Мускегон, Мич. 100.00 Фонд за пострадале Србе из Босне и Херцеговине: За нродате књнте, Бпзбп, Арнз. 2.50 За продате кп.пге, Кзаирсвпл, 0. 7.00 За продате кљпге, Чпкаго, Ил. 2.13 Србн, Сиатл, Ваш. 19.00 За продате књпге, Џером, Ариз. 7.50 Исо Ковачсвоп, Фпладелфпа, Па. 7.50 Фоид за прву чету, која у Београд поОедоносно уђе:

Србп п.ч Балтпмпре, Мд.

12.00

Ф5Н1 за Српсиу Ратиичну Сирочад: Давпд .Марнн, Милвокп. Впс. 15.00 Др. „Вознесење Господње,” бр. 115 СССС., Хамонд, Инд. 16.00 У сватовпма Туде Ловрина, Бингам Кењон, Јута 80.75 ђуро Новик, Мекпепорт, Па. 5.00 Перо Крстпп, Мскнспорт, Па. I 00 М. 0. Срп. Нар. Одбране, Рут, Нев. 16.55 Јовап М. Подкоњак, Филомет, Орсгоц 1.00 Јсвта Теодоровнћ, Саугертиг, Њ. Јорк . 2.00 За 1 кодајпу, Њујорк .50 Бонвдар Јсремип, Љујорк 2.00 За 5 колајпп, Гери, Ипд. 2.50 Мис Маргарет дп Боа Баров. Њу јорк 25.00 За 2 колајне, 'Гредвил, Аласна 1.00 Џуро Пужпћ, Со. Чикаго, Ил. 5.00 Џуро Маслап, Со. Чпкаго, Ил. 5.00 Срп. Соко, Синсинатп, Олајо 161.53 Срби у Кларкдел, Арвз. 60.00 На крштењу мале Мнлпце, ћсрке Пстра Стакпћа. Кливланд, Отајо 50.00 Петар Радоњић, Отава, Онт. Кан. 5.00 За 2 колајне, Кесвнк, Кал. 1.00 Коло Срп. Сеетара, Кливланд, 0. 224.00 Душан Јоњпп, Со. Чпкаго, Ил. 5.00 Мплап Пењпћ, Со. Чикаго, Ил. 5.00 М. 0. Срп. Нар. Одбране, Балтнморе, Мд. 15.00 Александар Амиџнћ, Њујорк 5.00 Др. Вук Ст. Карарпп, бр. 117 СССС., Акрон, 0. 47.60 Женскп Одбор Срп. Нар. Одбр„ Њујорк 200.00 М: 0. Срп. 11ар. Одбране, Со. Ст. Паул, Мин. 17.00 Ј. К. Дулстић, Отава, Опт. Кан. 5.00 Миле Кукулеча, Лакавана, Њ. Ј. 5.00 Драгп Мплпчевпћ, сакуппо кљ. 18.25 Од П. X. Павловппа за продате 7 колајпе, Њујорк 3.50 Саво Лазаревип, Асторпа. Орсг. 2.50 Срби у Лебаноп, Па. 20.00 М. 0 .Срп. Нар. Одбране, Мек Ј^пл, Нев. 135.00

И38ЕШТАЈ БЛАГАЈНИКА Од седнвце 15. авг. 1916 остадо у блмајнв $15.111.80 19. севтембра 1916. прпмво на седницп од тајнпка Ј. С. Екероввва 1.657.31

На дав 19. с»пт. 1916. остаје у благајвв $16.769.11

Њујерк, 19. септ. 1916 Томо Срзентик, благајввк.

ШТА ЈЕ УЗРОК СУШИЦИ?

Целокупан примитак до 19. ссптембра 1916 $210.545.53

Издато свега до 19. септ. $193.776.47 Остаје у благајни 19. септ. $16.769.11

За Централни Одбор Српске Нар. Одбране: Јово С. Екеровик.

Дуго ни лекари нису знали од чега јектика долази. Мислили су најпре на назеб, па онда на оекудицу и невољу, развратан живот, мрачне и влажне станове, бригу и „секирацију” и т. д., али је све то било просто нагаџање. Тек од скора је доказано, да јектику изазива нека заразна клица („бацил”, „микроб”) особите врсте — да је, дакле, заразна болест. Праву природу јектике као заразне болести утврдио је год. 1882. чувени немачки лекар Р. Кох. Проиашао је, да у испљув цнма или „балгану” (гњнладини. „шлајму” слузи) јектичавих болесника и у трулим плућнма јектпчавих лешева. стално има неких клица особите врсте. које се иначе ни код здравих. ни код болесника од друге које плућне болестн. никада нису могле наћи — па већ то је пробудило у њему сумњу, да те клице морају бити или узрок илн последнца јектике. А кад су и он и сви други по сле њега још успели, да том вр стом клица (као неким семеном) „пресаде”. или (као неком мајом) прекаламе јектикуна на какву животнњу. која јо до тога била потпуно здрава: онда Ј‘е бнло јасно, да су те кли це баш узрок јектици — управо с-еме. из које ее она развија. Зато су их лекари п назвали клице или ..бакпнли” туберкулозе. Клице туберкулозе су — као II клнце других заразннх болести — веома синушне, невидљиве кљивпце. Кад продру у чо вечја плука и.тамо наџу довољ не прилике, залегу се у њима, т. ј. размножс се у милноне ми лиона. И баш та њихова гнезда или легла су оне квржице („туберкулози”) по плућима. које сам раније споменуо. Ве.ћ самим тнм необичним размноживањем клпце туберкулозе одузнмају телу потреп-

ну храну, и тиме га троше. За то се заражена места илува почну распадати. Труну Ј од прилике исто онако, као што тр^Је јабука, ако је од некуд окју невидљиву клицу трулежи захватила. Још опасније су клице тубер кулозе због неких отрова, пгго их својим животом у болеснико вом телу изводе. Трују му крв. Против тих клица и њихових отрова бори се наше тело. У тој борби или победи или пропаднс. Појаве те борбе управо и јесу појаве болести.

ШТРШЕ ХИЈЕКЕ.

(Раније смо објавили један чланак нз извештаја др. Р. А. Рајса о зверствима, која су по Мачви почпнили аустријски вој ници приликом првог упада у Ср бју. Овде доносимо 'неколико псказа аустријских заробљеника. Те заробљенике је испитивао др. Р. А. Рајс. Њихова имена нпсу објављена да не би били довођепи у неприлике. Ме сто тога ти људи су означени бројевима. Све ове жртве су не срећни грађанп. који нису били у војсцп.) Закрчен пут пзгорелпм жртвама. Бр. 46., војник из 28. регименте, прича да је неки потпоручннк Лазар (Мађар) са својих 8о војнпка убио не маље од 30 људн и жена. Његова компанија видила је једну кафану на којој је улаз био закрчен полуизгорелим жртвама. То је било близу Зворника, у селу Зулине. Искасапљена тела. Бр. 47., војник из 26 регименте прича да је видио разбацане делове људских тела — ноге, руке. главе, шаке и т. д. Све на бајонет. Бр. 48., војник пз 26. домобранске регименте тврди да је војпицима издата наредба да ба јонетима касапе све од реда, же не, људе и децу без разлике. Један редов нз 79 регимепте рекао му је, близу Дреновца, да су аустријски официри опколили једну кућу са двадесет и шест војника, запалили је, тако да је у њој изгорело 26 жртава. Убптп све живо. Бр. 49., војник из 78. регименге, велн да је капетан Ајзенхут издао наредбу да се убија све живо у Србији. Мађари су опу стоглили свако село у Срему. Мађарске хијене. Бр. 50., болннчки наредник из 28. домобрапске регименте, изјављује да су официрн пре нреласка гранпцс на све могуће начине грднли Србе, називајући их “босјацима”, “циганима”, “уби-

дели старсшинство — Радојка јој имс. Она за софром седи ' десно од џсде, а у купи се ништа важније нс дешава, док она нс да свој глас, или бар док ,јс џсдо не запита. Она потпуно разуме свој ноложај, и нс злоупотребљава га, На пример џсд запнта: — Шта велнш, снахо, за Ма ричнпсв забран? — Да узмемо? — Како ти наредиш. брато, ти си мушка глава! Она љубп ђсду у руку, а свс друго, што иначе није обичај у нашем селу, и женско и мушко љуби њу у руку. После Матијс н Радојке још је члан кућевног савета најста рији син џедин, Влагоје, Арсенов отац. Осим њих троје нико се нц^за што у купи не пита, него све слепо слуша и покорава се. Ако је Матнја однео по резе, Радојка отишла цркви, а Благој‘е, да полаже стоци — у купп је као у школи одакле је изишао учитељ. Све је сложно и весело, и свако гледа том прн ликом да се добро ишалн ц ис-

меје. Како се пак које од њих троје појавн на врата, одмах настајс ред, озбнљност н послушност. Њих троје се по где што хотимично склоне, да се деца провесоле и људи сербез напуше духана. ђедо је био... био... како пу вам казати? Знате: стар човек — готово дете! Прсне неких пута за најмању ситницу, грди, псује, праска, па богме хопе п да ударп. А некад опет мокан као памук, тражи само да милује децу, даје им по десет пара, н ни за шта се расплаче. На пр. каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини! — Па удри ри'дај... Младост— лудост, старост — слабост! Сутра дан по пијанству Арсе нову, доџе Влагоје Радојци, са свим озбпљна лица: — Стрина! Овај наш Арсен — прости ме, замиловао ону Бурмазовићеву вижљу! — Арсен?... То онај. што смо га летос замомчили?

, — Тај! — Вслиш ону Бурмазовићеву вижљу? — Ја! — Аноку? ' — Њу! — Није она за нашу кућу! — Није, и ја велим! Али он. прости ме, занео се баш зорли. Прича ми Велинка да је синоћ нешто ружно учпнио. — А шта? — Немој ти, молим те, причати џеди! — Не дај Боже! — Ама Велинка велн: опио се, па псовао и претио да хоне да убије Вилипа Марцчића;... јер он, знаш. .. обилази тамо — Нутоде! Баба се замисли. Најзад про говори: — Ја ћу већ поменути ђеди, да видим шта ће он рећн! — Немој ти, молим те, помињати што за оно? — Бог с тобом! Кад Радојка после све исприча џеди. он се замисли. замисли. НаЈ‘после мрдну обрвама: — Знаш. снахо. све је тако! Ама ја сам слушао од старнх људи, да не ваља деци кварити така посла. У нас је, хвала богу, велика кућа. Не верујем те нас неће бити осамдесет душа. — Има, бога ми, и више! — Има, хвала богу! Па да ако се она једина поведе за другом децом! — Дај боже! * На неколико дана после тога. казала је Анока једној својој другарици: „Знала сам ја. да све мора битн по мојој вољи! Нема, море, оваке девојке ни до деветог села. Онда извади из недара кутицу с огледалцсм и стадо коврчати зулуфе. Несрећа је то што она, и кад уџе у кућу ђенадићеву, оста мазница, као што је и у оца би ла. Она зна све најбоље. Увек мора бити на њену! Нене да ради што јој се каже. Каже: „Нисам ја то ни у оца радила!” „Што да ја ме-

сим хлеб за цареву војску? Мени п мом Арси доста је једап!" ЈКенскадија не сме ни једно ништа да прослови. Мужевимз се гдешто туже, али Радојци и 'ђеди ко сме што поменути? ! Дуго су трпеле и криле своју невољу. Радиле су све за њу |и по њеној вод. 11 . У њеном држању било је нечега заповедничкога, тиранскога, као да си морао послушати. Можда је то била њезина лепота, што је тако силно властовала над женама. Њене јетрве оговарале су је између себе, а заклањале и браниле пред старијима и пред туђинцима. И бог зна до које би мере оне нздржале без роптања, да Анока, и не саставивши пуних шест месеца у њиховој кући, не узе све више и више беснити. Ружно је чак и причати о неким стварима; н. пр. шта је ка-зала. кад су је звали да сади купус. или кад је која замоли, да јој причува дете. Поче на послетку тражити, да се друкчије и боље одева. Ар [сен, сирома, каже јој: да ђеда и !Радојка купују сву робу и да

он не сме нн поменути ђеди, да њојзн само купи нов срмалијелеке. алн она одговори да за | ђеду није ни пошла, и да ће |Она ићи своме оцу и искати да јој он купи, јер јој је муж дроња и не сме јој узети ни шиватке, док не пита онога старкељу. Арсен се нашао на муци. Да му је само да га не погледас оннм очима. а он би њој већ судио. II по негда тури руку под појас, заглаба чибучић, а јбатину узме преко среде; али ! чим она дигне нос и погледа, а он се упаради као да стоји 'пред владиком. Тако она све више и више бесни и баш хотимично иде уз нос. Пусти псе у кухињу па поваде све месо из лонаца. Не па зи кад заврне славину на бурету. Хлеб јој прегори, да св цсла пећ мора бацити свињама. Облачи стајаћу робу радним даном. Ни главе не обрће, да види шта раде деца, и због ње је Јованкино дете и упало у кречану . (Свршипе се.)