Србобран

ЈПГМВЕК збз

ИХ*Г ГОКК, К Т„ ТНиКЗОАУ, ОСТОВЕК 5, х 9 1в.

ЗЦВЗСКГРПО^ КАТЕЗ 1јт1ес1 8 (асез о( Агпепса опе уеаг бос. СапаЈа. Еигоре е I. с. опе уеаг $ 1.50

Згђођгап риђНаћев еуегу Тћигвдау а( 441 '•V. аа 3(гее(, Нета Уогк. N V

СРГОБРАЕ

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе ва годлну бо ц. I Канаду, Европу нтл. год. $ј *о Србобрам цзлази четврткс« на *« V? п 3 (г**(, Не-» Уогк, V- V

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5 Н В О В Р А N

ЗЕКВ НАТХОНАЕ РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАМ ОК ТНЕ ЗЕКВ ЕЕБЕКАТХОН „ЗЕООА".

Врзј 363.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 22. СЕПТЕМБРА, 1916.

ГОДИНА 6.

Писдш г-це Лозанићеве |

ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ Г. М. И. ПУПИНУ.

» д •Х^ЧЧК м Х м Х м Ж м Х м ! м Х**Х* 4 Х и Н ,4 Х и Х м >Х*«Ж м !* 4 Х м Х м К м ! н Х м Х м Х"Х‘ 4 :4

Марсељ, УШа 1неа СНепез МаИогепб 21. августа 1916. Драги Господине Председниче, Пре свега хтела сам да се захвалим Вама и члановнма Народне Одбране, што сте се одазвали мојој молби и што сте тако обилат поклон послали „Нацнон Сербс ин Франсе” као помоћ нашим цацнма, који се сада налазе у великој беди овде у Француској, услед овнх ратних и ненормалних при лнка. Као што сам Вам веп и раније писала, ти су млади љу дн живели раннје по улицама Париза, остављенн сами себи, без средстава и без пријатеља. али сада, од како су послани у Монт Дофнн (Хоутс алпе), где је основана ђачка колонија, са свим је нешто друго. Сада се о љима стара Нацнон Сербе н онн су деца те установе као што и самн они кажу. Ја сам сс пре неколико дана вратила са пута где сам посетила Монт Дофен и још нека ме ста ,где се налазе наше нзбсглицс, али ја ку Вам поглавито описатн ^ачки боравак. пошто то Вас највише и иптересује. На станици самога села Монт Дофин-а ме је дочекао комесар избеглица, г-ђа Леже, чланнца Нацнон Сербе, неколико професора н велики број $ака, пошто им је бнло јављено из бнроа избеглица из Марсеља о момо доласку. Сви су ме веома усрдно поздравили, јер је ретка ствар, да једна Српкиња или Србнн посенује ову забачену колонију, која се налази ме$у горостасним внсоким Алпима. Немате појма колико мп је задовољство учниило, кад до$ох на перон станице да чујем само српскн језик, пзгледало ми је као да сам у неком селу у Србији. Од самога села има на пола сахата хода попсти со уз брдо, где се налазн град Мон Дофин, зидан још нз времена Вобановог, чувеног ннжењера за време владавипе Луја Четрнасстог. Заиста, природа је свуда где погледа човек више но величанствена. Внсоко се брда издпгла а по даљпим планинама се види свуда бели снег, а хладан свеж поветарац пирп, и обј&вљујо Вам, да се налазнте н& вису Алпа. К&кав контраст измс$у ваздуха у вароши и ов&ко на овоме вису. Град је врло интересантан, а особито је чудно видети д& се унукгра н&лазе не само всјничке сарне ,већ и једно чптаво село са становницима, дућанима, к&толичком црквом, па чак и

једном прилично великом шумом. Ово је предео Француске врло сиромашан, зато и цсла инсталација, комфор, храна и све је умерено од прилике онако каква је срсдина у којој се налази. Чнм сам дошла одмах сам бнла отишла да вндим једног мог даљег рођака ђака, којн се гу налази болестан, нмао је јаку ватру, преко 40 степени, а то су маларнчне грозннце. Госпођа из Национ Сербе, која је јдошла лето да проведе овде и да би се о ђацима старала и она њега глсда од како је болестан. Сутра дан сам обишла све зграде и све што има да се внди. Спаваће собе су им у касарнн, гдс у мирно доба спавају војници, свака је соба окречена, чиста, крсвети су прости, војничкн, а у свакој соби се налазе столови пуни књига, хартије, часопнса и г. д. Ту цаци седс и врше својо задатке. Свакн нма дужност да намести свој кревст, а редар спрема собе и одржава рсд. На ирвоме спрату доле, се налазе оделсња са водом гдс се оим умивају. ђацима је такођс дужност, да чнстс своје цппеле п перу своје рубље. Оделења, гдс су им трепезарије такођс су била каеарне, собе су окречене крсчом, велики столовн застрти с тањнрнма и обичним прнбором беше постављсно кад уцосмо. У свакој од трепезарпја нма по три избеглице (Србп) којп ђаке служе н све то држе у реду, а такође перу судове, чпсте, и т. д. Ја сам јсднога дана са њпма ручала, имали су кромпира са месом, кувано вопе и довољ но леба, то им јс најбољи оброк за доручак добију кафу са мле ком и леб, а за всчеру опет зелон са месом и салату нлп воће. Свакп од ђака има, дакле, по 1.25 франка за храну од француске државе, што иде у општн буџет н од кога се новца кува за њнх све, п има још по 25 сантима за џепарац. Ово нсто има п свака српска избеглица, која се палази у Француској. Ако неко што згрешп или учинИ протаву правила, че сто га казне са тиме, што му џепарац укину за извесно време. Овде у Монт Дофину има ка 200 ђака и на 200 избеглнца људи, дакле то је колонија од 400 личности. За њих све се ку ва и то сви једу псто. За одело и рубље и ципеле се старају по једини комитети, алп разуме се да ђаци имају бољс ствари пошто се за њих стара Национ Сербе. Ишла сам у депо, који има разноврсних потребних

! ствари. Такође ђацп имају малу књижницу, где се налази мала лепа збпрка француских класичних дела. Кад сам била у библиотеци беху доста џака тамо. Суботом им се књиге замењују са онима, које су веп нрочитали. УМонт Дофену има мо и нашу малу црквицу и свештеннка, који вршн свету литургију, а како н у околини места има Срба то се и они са овом црквицом служе. Било је врло дирљиво видетн у недељу пре подне кад сам и ја била у цркви, колика је маса света до шла да се помоли Богу .Многи су и свеће бпли упалили, свеие за покој душе својпх милих, ко ји су пали у овом рату. Врло је вредан тај г. попа Симић, који им је свештеннк. Он ради и оби лази сав тај српскн свет, који се ту налази а и своју црквицу удсшава колико год може. Мене је молно да му набавим неке ствари као путнр, дискос, кадионицу н неке друге свете утвари, овдс у Марсељу, јер их не може добити а нити нема срсдстава да пх купи. Те сам нх ја сада овде поручила да му се направе. На жалост су имали и неколнко пратњи у Монт Дофену, неколико је џака умрло, пошто се толико намучили, прелазећи преко Албаније. ђацп имају такоџе и болницу као н избеглице а када сам је посетнла, било је свега њих тројица. Никад нену заборавитн једнога чичу, који је више изгледао по изгледу стар, но по годинама. Свсга му је шесет, а сав је ссд и види се, да се је много напатно п намучио. Рече ми, да је био у Шапцу када су Аустријанци ушли први пут у Србију, и кад бншо потерапи од наше војске онн поведоше па три хиљаде, које из Шапца а које из околних села, као таоце, а меџу њпма беше и он. Одведоше га у Сегедин (Маџарску) и као што он вели, жп псли смо као стока. После десет месеци мучпог и првтешкога живота пустпше нас, пошто би размена пзмеџу српских и аустрпских заробљеника, Као он што вели, проживех само неколнко месецн у Шапцу, где наџох све разнесено по кућанство и кућу разрушену, моју кафану упропашћену (он је бпо механџнја) и онда те опет нападоше са свих страна. Кад сам видео да ие оггет уни ( непријатељ, ја рокох мојој жени: „Ја идем па ма н умро, пре лазећи брда албанска, али не ћу се више дата да ме ухвате Швабе.” Сиромах, пошао је са сумом од 1000 дпн., а данас не ма нн пст пара више. ђаци у Монт Дофену имају курсеве из француског језика, за које имају 7 професора, са којима радо врло ревносно, и то јсу станова „Национ Сербе”. Кад сам била баш им је раздато ново рубље и ципеле, а

г-ђа Леже бе стара о њима, колико год може боље, јер она је живела у Бсограду, зна колико је Срба пропало у нашој земљи, и колико су нам ови млади ћи драгоцени за обнављање Ср бије. 'Зато су они и ослобођени од војске, како би остали у Француској и свршили своје студпје, јер су већ и сувише дангубили од почетка ових ратова. У Монт Дофену има ђака, који још нису свршилн матуру и ђака, који су са уннверситета; оним млађим сад се овнх дана отвара курс, а ови старнји уче језик, како бн на јесен могли ступити на университет. Изгледа, да ие и Национ Сербе имати број својнх ђака, које ћс издржавати на университетима у Француској. ђацнма је направило велнко задовољство, што их је једна Српкнња посетила, тако да су чак и један концерт прирсди ли у моју част, у једном малом локалу, којн пм служи за скупове. Програм је био састављен од разних дирљивих патриотских песама, које је врло лепо пзводно хор, после тога је било рецитирање н чнтање некпх прмча, а завршено је свирањем и то класичнс музике, пошто има један ђак, који се одао музицн. На крају коицерта ја сам нм се захвалила на топлом и свесрдном дочеку, а по томе смо изашлн сви пред саму зграду, где сам им ја н г-ђа Леже били удесили малу закуску. То је био велики догађај за њихов тихи планннски живот, а расположење је било тако велико, да један од ђака донесе вијолину, поче да свира п сви почеше да играју коло. Прво се поче са Србијанком и онда су се ређала сва друга кола. Тешко их јо било утишата и натерати да се разиђу у 10 сах., али правило је да после тога времена не сме бпти ларме. Сигурна сам да нам се Фра нцузи у више прплика дпвс п чуде. Онп не могу да разумеју да смо ми један тако весео народ, и то у овим приликама, кад се у нашој земљи налази непријатељ, али што ђацп веле: „На муци се познају јупаци”, те тако и ми Срби, не дамо се, жилави смо, имамо ве лику и јаку веру и наду, да ћемо кроз врло кратко време истерати непријатеља и опет бнти натраг у Србији, и но само да ћомо се вратати у старе гра нице, већ да пе то битп паша Велика Србија. За мене је било врдо интересантно, што сам то лико Срба сада видела и сваки је дубоко убеђен, да ће Србија скоро опот васкрснути и да ће тек онда настати сретно доба за наш народ. Тај је дух међу војницима, официрима, грађан ством, ђацима и међу свима. Не могу а да Вам не помснем један врло жалостан случај а то је о једном болесном

ђаку, који се налази у Монт Дофену. То је младић од својих двадесет и неколико година, а кадје рат овај отпочео, како јс Србин из Новога Сада и тамо је живео, он пребегне са своја два брата у Србију, да се не би бно протпву своје брапе у аустријској војсци. Свн троје ступе у војску а он оде са коми тама, пошто је био неспособан. Из освете мајку му пошаљу Ау стрнјанци у затвор; љпма трома пшло је добро све до повлачсња, али кад су прешлп преко Албаније он у тим непогода ма озебс и разболи се, други му сс брат такође разболе и умре овде у Марссљу, а он сада боле стан од туберкулозе, лежи у по стељн, остављен на мнлост и немилост. Ја сам му помогла новцем, који сам добила од мо је пријатељице г-ђе Емерсин из Америке, н обенала сам му, да г»у се о њему старати и да га нећсмо напустити ми Србн. Г-ђа Лежс се стара не само о здравнма већ и о болесницнма. Овај младић треба да се сматра внше но срстан што је она поред њега. јер по некн пут и целу ноћ проведе поред његовог кцевета. Осим тога п јсдан млади ђак га стално негује. На станицу ме је испратало маса ђака, пошто су тиме хтели да докажу, колнко им је бнла пријатна моја посета, Кад се воз кренуо, они ми довикнушс: „До скорог внђсња у Србији!” Ја сам г-ци Хестинг послала неке фотографије из Монт Дофена са молбом, да их упути Сербо Америкен Лиг, надам се да сте их вен добнли. Молим Вас примите са осталим члановима Народне Одбра не моје најтоплпје поздраве Јелена С. Лозанињ

Последњи и у једну руку потпуни успех француски на Соми сјајан је пример француског начииа да кретање својих трупа до веду у склад са ардилеријским припремама. По други пут у сразмерпо кратком размаку времеаа они су прешли, на једном знатно широком фронту, преко једне миље и тај успех омогућио их је да заузму најважнији друм на њнховом садашем фронту. Ни Немцн ни Енглезп нису били у стању да постигну овај склад пешадије и артилерије. У последљим пападима на Вердан Немци нису били у стању да покажу такве успехе, и ако су слободно усвајали код Вердана начин борбе којом се прво служио Фош у Артон у мају и јуну 1915. О томе свет врло мадо зна. Да су Енглези у то време били у стан.у да помажу Фошу, борба у Француској несрећног дета прошле године испала би сасвнм друкче. Али Енглез* ни су бил* у стаљу да учине то ; покушали су код Фестибера, претрпили су страшне губитке * на пустили борбу све до јесенашњих покушаја код Луза, који су свршили такође без успеха. У борбама у Артои 1915 - Фош је лагано ал* стално сплетао мре

же око села близу чувеног брега Нотр Дам д’ Лорет. Као што сада “меће у џед” Комблс и Перон, тако је он “метао у џеп” Каранел, Аблен и Суше. Али у то време он није имао тешке артилерије, која се тек сад појављује у потребној количини; оскудица у артилерији значила је жртвовање војника и он је најзад напустио ту борбу, али не пре док није доказао да је његов иачип успешап. Тада је генерал Фош изјавпо париском дописни ку Трибуне да би он и тада био у стаљу да добија као што добија ово сад, да је имао само артилерије и џебане. Ако се вратимо натраг једанајест недеља, када је почео овај напад на Соми, видићемо да су Французи постигли прве успехе. У току неколико дана они су се пробили до тачке близу шест миља на исток и дошли су до висова према Перону, који је с оне стране Соме. Овај клнн био је темељ, на коме је подигнута цела операција на Сомн. У то време Енглезн нису били у стању ништа да учине. Земљиште пред њима било је теже, јер су Немци очекивали пре удар од Енглеза него од Француза. Алп то није довољно да објасви ове несразмерне успехе једне и друге војске. Пошто су постигли свој први велики успех Фраицузп су били принуђени да чекају на Енглезе, којн су идућих недеља били заузети освајањем читавог низа села, од којих је Мамез било прво а Позиерс п Лонгевал последља. Када су Енглези пошлн напред п најзад бпли код Лонгевала, Впсоке Шуме и Делвнл Шуме, и ако још нису билп у стаљу да узму Тиепвал, Французи су почели опет, гурајућп доста лагано пут Клери и Морепа. Моралп су још чекатп на Енглезе, али су коначно прешлп у силан напад, којп им је дао Клери п Л’ Форе и довео их на миљу пред пут Арас-Бапом-Перон, којп је од необпчног значаја за немачки саобраћај. Ода су опет морали да чекају на Енглезе, које су дуго времена задржавала мала села Гиљмон и Жннши; прво су узелп скоро пре две недеље, друго тек пре не кп дан. Али пад Жиншпја омогућио је Французе да пођу опет н дођу до својпх најновијпх и најзначајнијих добитака. Овнм успехом опи су повуклп један полукруг око Комблса п брзо то исто чпне и са Пероном, који Немцп не могу одржати ако. Французи још једном пођу даље. Али сад опет изгледа да су Французи прпнуђенп да чекају на Енглезе. Када и ако ови пођу из Жинши и помакну свој фронт на север од Комблса, да га изравне са француским фрон том јужно од тог места, Комблс ће бити “метнут у џеп” и пашће као зрела крушка. Алн ако се и овај енглески помицај буде мерно ранијим, онда ће проћи доста времена докле Сер Дауглас Хег буде у стању да се изравња са Фошом. Међутнм на југу Французи су на исти начин направпл* полукруг око Шолнеа и пресекди железницу Шолне-Роаје, која је та кође безусловно нужна немачком саобраћају. Они су проширили свој првашљ* кл*н према Перону, заузевш* чнта* број села на југу. Тако је цео фрапцуск* покрет напред, који је пре десет недеља сличио врху од копља, сада добио облик солидног блока, чнја два врха, један северно а други јужно од Перона, улазе у пеиачке линије. Брзи француски успеси последњих дана као да сведоче да нови немачки шанчевн и грудо-

брани, који су подигнути од ка да су Немци изгубили своје п.рве и сталне шанчеве, нису тако јаки да се могу дуго држатн под ватром велике артилерије. Немачки против-напади на Французе до сада су били без икаквог учина и ако су успевали прнвремено да поврате читав број села од Енглеза. Ну у сваком случају Енглезима је пошло за руком да коначно поврате изгубљено земљиште, али код њих није било француске брзе, чисте и одлучне операције. Ова заједничка енглеска и француска операција пружа нама Американцима једну врло корисну и потребну поуку. Фошова војска налази се у рукама, од генерала па све до резерпних офпцира, људн који су се спремали у мирно доба за рат. Фош је истина највећи тактичар, генерал који води битку на бојном пољу, у целој Француској у овом рату. Али је још важније то што се цела француска војска састоји из војних обвезника којом управљају офпцпрп спрем љени за рат. Свега тога нема код Енглеза. Они су учинили чудо тиме што су данас извелч толике војске на бојно поље, опремили их и снаб дели џебаном и оружјем. Овај енглески успех остаће чудом у војној историјп. Али ни чудо само ннје у стању да од ове војске учини оно савршено оруђе које сачпљавају данас француска и енглеска војска. Треба ће још годину дана, а можда и две, докле енглеска војска буде што треба да буде., Таку смо му ку мучили и ми у Грађанском Рату. Онда долази ствар најважнија. Енглезе коштају три и четир пута више у људским губитцима ови мали успеси него што Фоша коштају ударци који у ствари и угрожавају цео немачки положај на Соми. То је цена коју Енглези плаћају за то што нису бнли спремни за рат; ово је цена коју су они пмали да плаћају у свакој досадањој борби, од крвавог Нев Шапела, где су храбре трупе које су прве пошле напред погинуле од њихове властпте артилерије. јер артилернја није радила у складу са пешадијом. А пстп се гласови проносе и о битци на Соми. Али треба при овоме иматн на уму да се Француска не може ослободити само помоћу француске војске. II онда сва нада упућена је на то, да се сачека док енглеска војска, током ових борба, постигпе ону меру вештине, која јој је потребна за успешну борбу прн данашњем начину ра товања. Рачунајући на то, онда се тек у лето 1917., илп можда тек 1918., може очекиватн на коначно ослобођење Француске. Ну посматрајући џиновске успе хе француске војске у последље време, човек је ппак у стаљу да пађе хране бољој утеси, да се нада срећнијем и неочекиванијем обрту. (Њу Јорк Трибјун, 14. септембра 1916.) СРБИ И СРПКИЊЕ! о о о о Код сваке прилике не заборављајте на нашу узданицу: Српску Ратничку Сирочад! — Ко сад даје — двоструко даје! — Напред са при лозима! о а 9 9 Наша врана у СрбиЈи четир година аиЈу крв. Зашто да ми не би били у стању дв одвоЈимо што од зноЈа иашага и оданшамо им у борби за њихаао и маим огњишт«.