Србобран

бКВОВКА^ — 5ЕКВ \^ЕЕК1.У РићИаћсс! ћу 5ЕКВ1АК ЕОиСАПОМАЕ АХО ВЕИЕУОЕЕНТ ЕОКО ОР 5ЕКВ РЕ0Е11АТ10М „5ЕОСА” «43 аапд 5(тее( Кечлг Уогк, N. У. Визшезв Мапа^ег: М. X. Рирт, 443 \\^. 22 пЛ 5(., Ке« Уогк, N. У. ТВ1.ЕРНСЖЕ: СНВВ8КА 6оо8.

Нмсг«4 и ■есавв^Јоза таиог а! (Во Роа( ОШсе о( N 0 » Уогк, N. V., ипЈог (ће ас( о! Меесћ |, :*»9.

ЗАПИСНИК

седнице Управног Одбора Савеза Сједињених Срба „Слога" одржане 30. септембра 1916. године у писарни Савеза, 443 Вест 22 улица, Њујорк Сити. Присутни: П. X. Павловив, Главни Потпредседник, Јосиф Рајновић, члан Управног Одбора и Миле Куколеча, члан Управног Одбора. Записник води Главни Тајннк Душан Трипчевић. Седница се отвара у 9 сати пре подне. Главни Тајник чита записник седнице Управног Одбора, одржано 31. августа, којп се прима у целости. 1. Главни Тајник подноси се дницн писмо брата Николе Ми лошева, бившега рачуновође др. бр. 64 нз Фарела, Па., у коме каже, да је Савез узео у обзир промену осмртнине пок. брата ђоке Мијатовина, која за право није била последња и тнме оштетио наследнпка брата Перу Јанковић за две стотпне долара. Пош го се код Савеза само је дна промена осмртнине пок. ђо ке Мнјатовнћа налази Мнле Ку колеча прсдлаже, Јосиф Рајновнћ подупире да се др. бр. 64 пзвестп, да је Управпи Одбор поступио по промени осмртнннс пок. ђокс Мпјатовнћаод 30. децембра 1915. год., која је по тписапа од стране оставитеља, В. Ж. Таднна, предссдника п Николе Милошева, рачуновође п да је наређено, да се псплатн Перн Јанковнћу 200 долара, а остатак Пери Котарину. 2. Чита се пнсмо брата Михаила Рудаповнћа, члана др. бр. 116, у коме се жали, да је неправедно брисан из помепутог друштва и моли Савезну

Управу за преступни лист. Решава се, да се поменутом брату изда преступни лист за које друго друштво, а да се др. бр. 116 исплати $2.90, које оно потражује од брата Рудановића, из Дубиозног Фонда. 3. Чита се писмо др. бр. 142 у коме јавља, да је брат Лазар Праменко изгубио послати му чек од 100 долара и моли, да се Савезна Управа заузме н да га по могунности нађе. Решава се, да се поменутом друштву пошаље дупликат чск од $100 за брата Праменка. 4. Главни Тајник подноси писмо друштва бр. 209 однос но исплате пок. брата Јове Басарића. Након подуже дебате решава се, да се исплати према промени осмртнине. 5. На молбу брата Марка Бендераћа, решава се, када се пут за Европу отворн, да поменути брат јави Савезној Управи када ће да крене, па ће му се послатн путнн трошак. 6. Чнта се писмо др. бр. 76 у коме описује стање болесног члана брата Маријана Вујачипа. Решава се, да му се понудн отправпина. 7. Чпта се писмо Јове Жигнћа, у коме тражи од Савсза још 225 долара. Ванредна конвенција је решила, да се поменутоме брату којн је већ ранијеп римио 225 долара на име отправнине, допунн 800 долара. што је Савезиа Управа већ и учннила, те се молба нстога одбија. 8. Чита се пнсмо др. бр. 213 односно болести брата Ристе Арнаута. Решава се, да се пише поме-

нутом друштву да пошаље лекарску сведоџбу за брата Ристу, па ће Управни Одбор ва основу нотв донети р#шењ« 9. Чита се ппсмо друш гза пр 76. у коме гражи од Савеза $48.55, које му је пок. Машан Раичевић остао дужан. На основу докумената и по одобрењу покојниковог оца решава се, да се горња свота исплати из $400 одобрених на конвепцији. 10. Чцта се писмо брата Вељ ка Радојевнћа, бившег члана др. бр. 14, којпм захтева од Савеза преступни лист, за које друго друштво. Пошто се из писма брата Ра дојевппа види, да је поднео оставку на члапство, а из извештаја друштва бр. 14 види се да је његова оставка уважена, то се брат Радојевић упунује, да се у погледу повратка у чла нство споразуме са друштвом бр. 14. 11. Главни Тајник извештава, да друштво бр. 68 још није испунило решење конвенције, и да је Никола Граховац још члан њиховога друштва, и ако је брисан из Савеза. Решава се, да др. бр. 68 поступи по параграфу 114 Савезних правила и да Николу Граховца искључи из своје сре дине, а да Савез не уважава његова потппса нигде више. Да се пзвести друштво бр. 68, ако не уплати свој дуг Савезу до 15. октобра о. г., да ће на ндуној седници бити брисано из Савеза, а потраживања друштва неће се исплатити све дон де, док друштво не подмирп свој дуг Савезу. Уједно се опомиње члан Божо Лалић, бивши делегат ванредне конвенције, да не ради противу друштва и Савсза, јер ће се и са њиме поступити по Савезним правилима. 12. Чита се жалба неколицине чланова друштва бр. 178 којн се жале, да су противници њиховога друштва основали не ко ново друштво и да замећу свађу ме^у члановима друштва бр. 178. Будући чланови Савеза према правнлима несмеју оснивати такова друштва, која крњо — Знам ја то све! А какав си ти. море, човек? Зар си се ти пашао с оном. .. оном. .. Малкоу ћута. — Оном... једном... Зар ти да ми растуриш купу? Арсен, туњез, скамени се кад чу да џедо све зна. Глас га издаде: — Молим ти се, $едо, ја не зпам шта ћу! Опрости ми! Он пође руци. ђеда трже руку: — Одлази, немој ми поганити руке! Зар си ти мушко? Арсен окрете главу зиду, и заклонп очи рукавом од гуња: — Ради вала од мене и од ње шта хоћеш! Мене уби, а њу отерај! Да ти је богом просто! Немој ме само отурати од себе, живога ти бога! ђеди мало задркће брада. — Видиш, синко, сам си је изабрао! Јесам ли ти ја казао ни дела ни немој? — Нисм, нв дај Бвжв! Сиему сам сам крив. ђеди понова полотв брада нв су. Он се поново укрути, да иагледа важан: — Па сад да ја исправљам твоју погрешку! —Бог, па ти! — Е, ама ја ово не знам како? Да је била Радојка. виа 4и

пнтересе старих друштава и Савеза, решава се, да се оснивачи тог новог друштва опомвиу, да С' 1 држе иравила и да не раде пропиву интереса друштва бр. 1 78, јер ће бити брисани из чланства. Оао решење важи нарочито за чланове Дра гана Рајшипа и Стеву Сировицу и решава се, да се исто писмено доедави. 13. Главни Тајник извештава, да је код Јунајтет Стетс Депозит Компаније узота Сеф Депозит Бакса за чување бондова и другпх вредносних папира и да се одреди, ко може руковати са истом баксом, јер то иста компанија захтева. Решава се, да се овласте Гл. Председник, Главни Потпредсе дник и Главни Тајник и да се поменута компанија о томе писмено извести. 14. Пошто има извесних лица, која раде против Српске На родне Одбране и тиме највпше доносе штете српској сирочадн, Миле Куколеча предлаже, Јосиф Рајновић подупире предлог, да со замоли Централни Од бор Српске Цародне Одбранс, да јавно позове свако лице, које је дало ма и најмањи прилог Српској Народној Одбранп и које сумња у исправност рада Српске Народне Одбране, да до$е у Њујорк и да прегледа све књиге и рачуне Централног Одбора и ко нађе да је и једпа цента проневерена, Савез Слога не му из Културног н Добротворног Фонда нлатити путни трошак до Њујорка и на зад. 15. Управни Одбор узима на претрес изјаву неколицине из Управе С. П. С. Сробрана и будући Управа Савеза Сједињених Срба Слога не ради протнву Српског Православног Саве за Србобрана, нити жели да оцепљује друштва истога, она жали, што су неки Управницп Савеза Србобрана толико дале ко огишли, да назову ССС. Сло га несрпском организацијом. Управни Одбор ССС. Слога сматра чланове Савеза Србобрана и Савеза Слоге подједнако као брану и препоручује пм, да живе у љубави као права браћа, а од своје стране нај опазила како се око набраних цединих очију показа некаква детињско-лукава самопоузданост. — Како те богу чи! — рече Арсен. — А... ти њу.. . онако. . је ли она теби баш мрска? Арсен се збуни. Хтео би оћу тати, ал’ ђедо са свим упорно гледа правце у очи. — Намћор је! — Знам, знам! Ама ја питам: марпш ли ти за њу? Арсен опет ћути. Хтео би да пзбегне одговор, ал’ н ђедо са свим упорно гледа у очи п ћухи. — Мора бити — рече Арсеп — да је Бурмаз здраво мазио! Зпаш, јединица му је! ђедо као да изгуби стрпљење. — Чујсш ти, море, шта ја тебе питам?.. Питам ај тебе: кажи ти мени: милујеш ли ти Аноку? То ти мепи кажи! Арсен поже главу, тури нос у шаку, стаде вртети раменима лево и десно и кров стнд, а са свим протегнуто, одговори: — Ја не знам! — Е, а ти треба да знаш, јер ћу ја по томе да судим, да ти после не буде криво и да не рекнеш овај и онај! — Јок ја!

енергичније одсуђује непромишљеност неколицине Управнн ка Савеаа Србобрана. 16. Јоса Рајновић нредлаже а Миле Куколеча подупире пре длог, да се изаберу изасланици који ће заступати Савез на Југосдоввнском Збору, који ће се одржати 25. октобра о. г. у Питсбургу, Па. Предлог се једногласно усва ја и изабирају се следећи изасланици: Чланови Главног Одбора СССС. Стево Бабип, Глншо Рапајнн, заменик члан Гл. Одбора Стојан Павловнћ и Петар Кекић, рачуновођа друштва Цар Лазар бр. 281 из Џанстауна, Па. 17. Главни Тајник подноси извештај, да је у току месеца септембра примљено $17,181. 10 у Савезну благајну, а испла ћено је у току истога месеца $9,561.63. Појединачне своте нздатка и примигка бине објављене у оргапу Савеза. 18. Главни Тајник извештава, да је у току месеца септембра прпспело 235 нових молбеница исправно за нове члапове. Управни Одбор прима свих 235 молбеница и чланове у Савез. 19. Главни Тајннк извешта ва, да је у току месеца септембра примљено: 10 повратних листа, 17 преступних, 16 одсту пних, 126 брисовница, 7 пријава смртних случајева и да су 4 члана отправљена по иравилима. Управни Одбор узима извеш тај на знање и нареџује Главном Тајнику да поступа на основу докумената. 20. Главнн Тајннк извештава, да је број целокупнога чла нства Савеза на дан 30. септембра о. г. 11,370. Извештај се узима к повољном знању. 21. Главни Тајник подноси докумеита пријављених смртних случајева, лекарске сведоџбе о болести, осакаћењу и операцнји чланова. На основу гих докумената одређује ее сво та за нсплату за месец септембар у висини од $10,355.00. Појединачпе своте одобрсне за исплату налазе се у распису бр. 60, којп је разаслат друштвима Савеза на уобичајени — Добро! А сад иди док се ја размислим! * То вече, кад седоше за вечеру, поређаше се људи по старешинству као обичпо. Осим Радојке, жене није било ни једне. Онс једу за себе. Само што по две три служе људе. Баш је био Анокин ред. Док друге две уносе и износе јело и наслужују пине, она се наслонила леђпма на врата и чачка нос. ђеда ама баш да је погледа, Сви ћуте. У Радојке бије ли срцо — бије! А Анока ништа и не сања! Пошто се вечера, људи ое по чеше крстпти и чекају па ђеду па дау стају. ђеда отури испред себе комад хлеба, лажицу ц виљушку, а нож тури у цагрије. Наслони се па лактове, погледа по свина, па стаде на Аноци. Њу нешто штрецну. Опусти руке нка се. Исправи се и пође па иоље, — Чекајде ти, кћери! — вмкну ђеда необично јасним гласом. Сви се тргоше. Тим истим гласом настави ђсдо: — Ти, синко... с тобом чујем... теби је са свим неправо у мојој кући и код мог народа!

начин. 22. Сдвдећа документа нису рвшена из назначених разлога: а) Др. бр. 58 за брата Јанка ћурчића Саввз не можв ништа одобрити, из разлога, што по правилима нема за овакве случајеве потпоре. б) Др. бр. 83 ва брата Иану Прицу Савез не може ништа одобрити, јер по овој сведоџбн нема права по правилима на потпору од Савеза. в) Др. бр. 187, сестра Мара Радуловић спада на терет друштва за потпору, а по овој сведоџби нема права по правилима на потпору од Савеза. г) Др. бр. 227 да пошаље другу сведоџбу за брата Јоку Бајапша, која ће садржати јасно декарску изјаву, да је операција изведена. Д) ДР- бр. 254 за брата Миладина Чуровива Савез не може одобрити отправнину, јер по правилима реуматизам је из лечнва болест и не даје се за нсту отправнина вев само болна потпора, коју је већ помену ти брат примио. ђ) Др. бр. 254, брату ђорђу Милошевићу Савез не може одобрити болне потпоре, јер пре ма лекарској сведоџбп још не припада на потпору Савеза. е) Др. бр. 257, брату ђури Шимулији Савез не може одобрити потпоре, јер по овој сведоџби још спада на терет друштва за потпору. ж) Др. бр. 90, за брата Богдана Лазића Савез не може да одобрн ништва више, јер му је по правилима већ одобрена сво та од 400 долара по тачки к). На другу потпору нема права, јер сведоџба гласи да је озледа делимична на хрптењачи. а не целокупна. з) Др. бр. 116 за брата, Миличка Бацаповива Савез не мо же одобрити потпоре, јер по овој сведоџби тек идувега мессца пада на терет Савеза. и) Др. бр. 126, сестри Драгнњн Будимир Савез не може одобрити отправнину, јер по правилима за реуматизам се отправнина не даје, вев само болна потпора, коју је вев поменута сестра примила. Ко је још видео да женска глава што одговара? И Анока вути, а-ли стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадаЈу у месо. ђеда опет истим гласом и мирчим лицем наставља: — Ја нећу то, док сам ја жив! Пе дам ја да је моја кува ма за које моје дете робија. Чујем да тп ове жене (он брадом показа пут кухпње). .. да ти ое ове жене натресају и пакосте! Ал’ ја сам овде господар! Анока виде нешто злобно на ђедином збрчканом лицу. И поред мржње, она први пут осети некакву бојазан. — Тобе све нешто задиркују. Све би хтеле да ти све за њих ринташ и радиш. Као да си ти дошла пз неке голе куве. Он се начини тако неспретно љубазан и нежан, да се Аноци поче коса дизати на глаN. Аа’ ја тв не дам! Ја сам стар и нежован, и тешко ми је самом дијанисати у толиком на роду. И евв ног»у више, ја сад... Јице му се избечж, а усне му почеше дрхтати. Он поче сграшпо н промукло впкати: — Свима вам, слушај и ти, Радојка! и ти Благоје, и сви остали! — свима вама и ва-

Седница се затвара у 6.30 у вече. По наредби Управног ОдбораГлавнп Тајник: Душан Трипчевић.

$га(ешеп4 о( гћж Олкгпжгсћдр, Мапе*т«т, С|гси 1 аиоп, *1с., ге^шге <1 ћу 1ће Ас* о( Сопцгевл о( Аи*и*( 24. хрхз, о( бгћоћгап, рићП*ће <1 лмеек 1 у а( Ке*г Уогк, N. У., Јог Ос1оћсг х, 1916, б(а(е о( Нечг Уогк Соии(у о( \ Т е\у Уогк. Ве{оге те, а Ко(жгу РићНс т ап <1 1 ог (ће б1а(е ап <1 соип(у а(оге5ај<1, рег*опа 11 у арреаге <1 Ои»ап Тпрсеујсћ, ^ћо, ћаутв; ћееп <1и1у »*огп ассогдтг (о Јаи”, <!еро*е* апс! вау* (ћа( ћа 1* (ће Мапает* Е<П(:ог о( 1ће бгћоћгап, апс 1 (ћа( 1ће »оИошт* 13, (о (ће ћеа( о( ћх* кполИеЦве ап <1 ђеНе(, а (гие 9 (а 1 етеп( о( (ће осмпегвћхр, тапавсшет е(с., о( 1ће а(огеаах<1 рићПсаНоп (ог (ће < 1 а(е вћолсп хп (ће аћо\-е сарНоп, геаијге <1 ћу (ће Ас( о( Аи#иа( 24, 1912, етћосНе <1 јп всс(Јоп 443, Ров(а 1 Са\мв ап^ Кеви1а(Јопа, рпп(ес1 оп (ће гсуегве о( (ћхз (огт, (о \^1(: I. Тћа( 1ће патев ап <1 асМгеазеа о( (ће рићПбћег, е<Н(ог, тапа#тв; е<Н(ог, ап<1 ћизјпезз тапа^сгз аге: РићНбћег бегћЈап Е 4 и сапопа! апс 1 Вепеуо 1 еп( Рипс! о( (ће бегћ Ре< 1 ега( 10 п 51 ова, 443 \^. 22 б(., Ке\м Уогк, N. V., ЕсН(ог М. I. Рирт, 443 22 51 ., Кемр Уогк, N. V., Мапавгтв: ЕсН(ог Оизап Тпрсеујсћ, 443 \\ г - 22 5 (., Ке\м Уогк, N. У., Ви5Јпе5* Мапа&ег М. I. Рир1п 443 \У. зз б(., .\'е«( Уогк, N. У. з. Тћа( (ће ошпег* аге: (Схуе патез апс! асМгеззез о! ЈпсНујсЈиа! омгпегз, ог ,\( а согрога(1оп, ег»1(3 пате ап<1 (ће патез апс! асШгеззез о I *(оскћо 1 с!егв ожгЈпј? ог ћо 1 сНпв; I рег сеп( ог тоге о( 1ће (о(а 1 атоип( о( в(оск.) бегћ^ап Ес1иса(1опа1 апс! Вепеуо 1 еп( Гипс! о( бегћ ГеЦега(10п 51 орга, а 1га(егпа1 ћепеуо1еп( вос1е(у, Х1259 тетћег*, 443 22 б(., \ Т еиг Уогк, N. У. Ргев 1 с 1 еп( M. I. Рирт, 443 V/. 22 5 (., Келм Уогк, N. У., УЧсе Ргевјс 1 еп( Р. Н, РауЈоуКсћ, Келг Уогк, N. У. — Метћегз Ехеси(јуе Воаг <1 ЈозН Каупог1сћ, Вох 544 » Тиг( 1 е Сгеек, Ра., МПе Кико 1 еса, 401 51 топ а\*е., Еаска%'аппа, N. У. ап <1 Сео. Сгедстсћ, В 1 зћее, Апх. 3. Тћа( (ће кпо\уп ћош 1 ћо 1 с 1 егз, шог(^а^еез, апс! о(ћег зесиг1(у ћоМега о\рпјпјј ог ћоГсНпд 1 рег сеп( ог тоге оГ (о(а1 атоип( о( ћопсЈв, тог(Ј?аЈ?ез, ог о(ћег аесипНев аг«: (I! (ћеге аге попе, во в(а(е) попе. 4. Тћа( (ће (\\*о рага^гарћз пех( аћоуе, (ће пашез о( (ће о\\*пегз, ^(оскћоМегв, апс! весип(у ћо 1 г!егз, Н апу, соп(а1п по( оп1у (ће Нз( о( з(оскћо 1 сЗегз апс! весип(у ћоМегз аз (ћеу арреаг ироп (ће ћоок о{ (ће сошрапу ћи( а1зо, т газез \\'ћегс (ће »(оскћоШег ог весигј(у ћо 1 с!ег арреагв ироп (ће ћоокз о{ (ће сотрапу *ч (гиз(ее ог јп апу о(ћег ПЈисЈагу ге 1 аНоп, (ће пате о( (ће регвоп ог согрогаНоп (ог \мћот зисћ (гиз(ее 15 ас(Јпг. »з вГ^еп, а!во (ћа( (ће зајс! (\\-о рагадгарћз соп(ат з(а(етеп(з етћгас1ПЈЈ аШап1’з 1 и 11 кпо\м 1 е< 1 |?е апс! ћеНеЗ аз (о (ће сЈгситв(апсез апс! соп<Н(10пв ипс!ег хЈлгћхсћ з(оскћо 1 с!егз апс! зесиг1(у ћоМегз \*ћо с1о по( арреаг ироп (ће ђоокв о( (ће сотрапу аз (гиз(еез, ћоМ з(оск ап <1 зесипНе* јп а сарас1(у о(ћег (ћап (ћа( о( а ћопа НЈе оокпег, апс! (ћЈз аГПап( ћаз по геазоп (о ћеНеуе (ћа( апу о(ћег регзоп, аззос1а(10п, ог согрога(1оп ћа* апу 1п(егез( <Пгес( ог 1П<Нгес( јп (ће ваШ *(оск, ћопс!з, ог о(ћег зесигШе* (ћап а* бо з(а(е<1 ћу ћНп. Визап Тг1рсеУ1сћ б\^огп (о ап<1 зићзспћес! ћеГоге те (ћ1б 21(ћ < 1 ау оГ 5 ер(етћег 1916. Јате* Р. ЕасПе. (Му сотгтзб10п ехртез Магсћ 30, 191!.

ДО ЗНАЊА

Срп. Д. Д. ,Србооран” бр. 160. С. С. С. С. оојављује својим члановима у месту н околини, да више није могуве седнице одржавати у Српскоме Клуоу пошто су просторнје пре тесне, те је решено на задњој седнпцн од 17. септ. о. г., да се седнице одржавају у Там Знме Хали на Оак улицн сваке друге недеље у месецу у 9 сати пре подне. Такође се опомињу они чланови, који дугују вшпе расписа да свој дуг уплате иначе ће се поступити строго по савезним и друштвепим правплима. Станко Стојановић, рачуновођа.

шим жснама заповедам да у свему слушате ову овде — руком која цепти као прут показа на Аноку — и неву нншта да мп радп у кутш, да не упрља господске руке. Нп впна да на точи! И убио га бог, који је и зашта не пос.туша, пли је и нај мање у чему увреди. Оц скочп. Сиромах старац! Величанствен. па ппак смешан и жалостан. Дркће као пптије, кад изађе на поље. Свп се прекрстпше. Устадоше. утећки прођоше поред Аноке, а све паокришке, бојећн се, да је се којп не дотакне. Страшан иу жасан бес раздираше Апоку. Као помамна улете жен&м* у кухињу: — Јесте ли чуле, ви? Жене, па да не чују! — Ја хоћу сад да ми се ирвстре иод липом. Хону ђеджнв шиљте. Радојкин узглавак, Благојев губер; и хоку ти, Петрија, што ти је брат на ровжји. да узмеш подупирачу, па да растераш кокошке с лиие и да сву нон стојиш више мене. А ко не послуша — „убно га оог!” еј, бре, јссте ли чуле? Боже мој! Баш је човек неки пут гори од живинчета. Арсен побегао чак на гумно. Турио главу међу крстине, и&

НА БУНАРУ

ЛАЗА ЛАЗАРЕВПћ.

Нн једне јетрве није оставнла, да јој не издене име. Радојку зове џернма, а ђеду јефтика. — Свакп дан све вене чудо и покор, а кад је ко штогод помене, она одмах прети да не сев ратити оцу. Женама већ догрди, а кад Анока једном, кад је требала да буде редара, оде на вашар, оне се скуппше у тајну седницу. — Ја не знам друге, шта смо мн богу згрешиле, да ово патимо! — Ни ја, бога ми. — Богме је ово напаст и невоља! — Један нам бог може само номоћи! — Ово овако не може остати аја! — Да кажемо баби, а она ћв ђеди! — Па кажи ти, Селена! — А што ја? — Па јел’ ти казала, да ти јв муж дивљи поп? — Е, а зар теби ипје казала да си јој украла белензуку? — Па казала је и Мирјани, да сс је довела из глади! — И Веленци да је родила

копиле! II тешко да би се женс и опет одважиле да кажу, да Радојка све то већ изодавно и не слуша н не гледа, и да ппје сам Арсен сутра дан, кад је она свој нов новцат јелек исекла па дрвљснику, отишао ђеди на тужбу. Арсен је тих човек. Од детињства иаучио само слушати Ни дрва он пеу ме продати, док му код купе не кажу: колнко да иште и пошто да да. ђеда, кад Арсен уђе код њега сеђаше сам у соби. Како ни шта друго не може радпти он коми грах. ђеда се нешто намрштио. Пе дпже главе, недаде му руке, са мо сухопарно промрмља: — Жи’ био! — ђедо, молим тн се ја. .. није вајдв... образ под ноге! ђеда га памрштено погледа. — Ја — настави Арсен јније вајде... немој што да се љутиш! I ђеда сасвим издиже главу, срдито отури од себе саћурицу с грахом, и на безуба уста љутпто истресе: