Србобран

Врој Јбз

“С Р Б 9 Б Р А Н”

С*нн V.

ЗВАНИЧНИ ГЛАСНИК

НОВИЧЛАНОВИ ПРИСУПИЛИ; у месецу септембру 1916. г. Др. бр. 3 Андирја Пјешта, ђуро Дабчевив, Митар Дабчевић, Ристо Дабчевић. Др. бр. 5 Никола Банић, ђуро Сурла, Митар Б. Перовић, Лако Узелац. Др. бр. 6 Васиљ Лалић. Др. бр. 7 Раде Напијало, Раде ВишНИћ. Др. бр. 8 Адам Цигановић, Јаков Пуцар, Никола Вукотић, Јово Мат ковић, Томо Кљаић, Ева Брајковић, ђуро Брајковић. Др. бр. 17 Радоје ђ. Лакетић. Др. бр. 22 Веса Стојаковпћ. Др. бр. 23 Благоје Н. Ковачевић. Др. бр 2.9 Марко Перуш. Др. бр. 47 Мане Левњаић, Тома Скенџић, Васо Његомир, Василија Милекић. Др. бр. 49 Стево Радмиловић, Никола Чавнћ. Др. бр. 58 Аница Хинић, Петар Иванчевић. Др. бр. 59 Јованка Вујиновић, Јозефина Подкоњак, Миле Чанковић. Др. бр. 69 Марија Љуштина. Др. бр. 71 Миле Зец. Др. бр. 74 ђураџ Узелац. Др. бр. 75 ђуро М. Деановнћ, Лука Богуновић, Станко М. Бунин. Др. бр. 78 Стево Утјешиновић, Игњати ја Вржић ,Милан Лукач, Благоја ђукић, Васо Богдановић. Др. бр. 79 Мане Вукмировнћ. Др. бр. 81 Савица Џелајлија, ђуро Симановић, Јован Дабић, Јово Је чменица.

ДР- бр. 82 Митар 0. Коматина. Др. бр. 83 Никола Ра^еновић, Јозеф Са двоњ, Милојко Стошић. Др. бр. 85 Давид Војводић. Др. бр. 87 Манојла Топалски, Милан Живковић, Боривој Живковић, Александар Радовановић. Др. бр. 93 Алекса Мирковић, Симо Кри вокапић ,Саво Ераковић, Мијат М. Меденица, Живана В. Миковић, Марко К. Радонић, Иво К. Дапчевић, Спасоје РадМИЛОВИћ. Др. бр. 99 Дамјан Радаковић, Илија Стојић. Др. бр. 102 Раде Зец. Др. бр. 106 Јефто Костић, Буде Репац, Стеван ђукић. Др. бр. 109 Петар Крстић, Јелена Бељин Др. бр. 113 Трифун Клобучар, Вуко Бобот, Никола С. Парежанин. Др. бр. 115 Жива Васић. Др. бр. 117 ира Радовановић. Др. бр. 129 Петар Вукашиновић. Др. бр. 134 Марица П. Бољаповип. Др. бр. 140 Мојсија Коруга. Др. бр. 142 Митар Шишић, Милутин ђу ровић. Др. бр. 144 Глишо Родић, Никола Родић Никола Радиновић, Васиљ Бур саћ, Добре Радаковић. Др. бр. 147 Новица Мплошевић. Др. бр. 148 Јандре Матијевић, Никола ђурић. Др. бр. 149 Лука Варда, Дане Мишчевић, Илија Храниловић, Остоја Лукач. Др. бр. 150 Момчило Петровнћ, Сава Ли чина, Борислав Јасика.

Др. бр. 153 Пера Степановић. Др. бр. 160 Сава Самарџић, Никола Вигњевић, Матија Дренчевић, Стана Огњеновић, Милан Огње НОВИћ. Др. бр. 169 Симо Дубић. Др. бр. 170 Новак М. Максимовић. Др. бр. 172 Милош Добрић. Др. бр. 178 Раде Раушевић. Др. бр. 181 Милка Шаула, Васо Лабус. Др. бр. 185 Миле Брануша. Др. бр. 187 Никола Јанић, Марко ЛатКОВИћ. Др. бр. 190 Лазар Ресашовић, Рада Огњеновић. Марко Лукић. Лазар Демоња. Др. бр. 193 Петар М. Манојловић. ђуро Арбутина. Др. бр. 200 Вујо Делић, Новак Кораћ, Тодор Кентрић, Марија Маљко вић, Илија Вукобратовић, Илија Петричић, МићО Дотлић. Др. бр. 201 Лука Медић, Миле Чавић. Др. бр. 203 Станко Лумовић, Душан Пејовић. Др. бр. 209 Јово Почуча. Др. бр. 212 Алекса Сковуровски. Др. бр. 215 Илија Муњас, Јека Утјешеновић, Михаило Трбовић. Др. бр. 216 Теодор Сјерић, Илија Карамарковнћ. Др. бр. 220 Илија Станковић, Петар Па риповић. Др. бр. 226 Стеван Керкез, Давид Кнеже вић, Спасенија Мандић, Јован Калинић, Симо Пејић, Стеван Петровић. Др. бр. 227 Анка Роперт, Милутин Вара ЗИћ. Др. бр. 231 Давид Орељ, Матија Кокић, Јулија Заплетал.

Др. бр. 234 Милан Зорић, Славуј Коларић, Сава Плавшић, Васа Јанков, Зуза Пејин, Јоца Белић, Милева Стојшић, Милан Кбнстандиновив, Марко Васић, Бо жа ћирић, Цвета Стојшић, Живко Васић. Др. бр. 237 Милан Јањатовић. Др. бр. 242 Урош Чавић, Јован Добрић, Стево Подрић. Др. бр. 252 Јово Арбутина, ђуро Макси мовић, Пава Јовановић. Др. бр. 254 Милица И. Косановић. Др. бр. 261 ђуро Савановић. Др. бр. 262 Мита Поповић. Др. бр. 265 Јандро Манц. Др. бр. 266 Тешо Дракулић, Пилип БоЖИћ. Др. бр. 268 ђорџо Салата. Др. бр. 269 Пантелија Мачкош, Тодор Мачкош, Марија Бешевип, Милош Дмитровић. Др. бр. 272 Јанко Вучковић, Стево Раду ловић, Милан Крковић, Илија Бирач, Миле Дрљача, Миле Ко ндић, Станко Џенопољац, Милош Тодоровић, Милан Миљевић, Стојан Бирач, Мојсија Бирач, Стсво Груборовић, Адам Вучковић, Симо Бнрач, Стојан Шобота. Др. бр. 274 Обрад Зарић, Паја Поткоњак, Душан Бибин. Др. бр. 276 Раде Бабић. Др. бр. 279 Петар Сатоннца, Никола БеГОВИћ. Др. бр. 280 Раде Брекић. Др. бр. 281 Милутин ДудуковИћ, Симо Банда, Ст. Ј.Ловрип, В. Дракулнп, Михаило Мапешип, Игња тије Велимировић, Мојсија Бу нчић, ђуро Девип, Петар Петро ВИћ. Др. бр. 284 Стојан Слијепчевип, Адам Маџарац, Стојша Кукип, ђуро

ПРОМЕНА АДРЕСЕ

Молим управу еавезног органа Србобрана, да ми дзмени адресу.

Моја СТАРА адреса била је: ' Име и презиме < > < > Број баксе, или број куће и улица. < > Град и држава

Моја НОВА адреса гласи: Име и презиме Број баксе, или број куће и улица ^ Град и држава Друштво број

Ко год мења адресу, нека тачно испуни горњу листу и цео овај оглас изреже и пошл>е на управу Србобрана на адресу: СРБОВРАН 443 аз Бггеег УОКК, N. V.

Ракас, Миле Ј. Зорип, Јосип Ла лип, Петар Бирач, Стојан Мештанин. Кузман Ракас, Јован Шаша. Др. бр. 285 Даница Мипина, Иса Писаревић. Др. бр. 286 Миле Наранџић, Јован ћопип, Радован Бракус. Др. бр. 288 Алекса Поповип, Васо Вулетнћ, Стеван Козлица, Михаило Павловип, Миле Бошњак, Раде Радовић, Марко Бупан, Проко Радншевић, Милош Крњета. (Остале промене чланова бике објављене у наредном броју.)

ПОТРАЖБА. Срп. Д. Д. „Св. Илија” бр. 286 СССС. у Толедо, Охајо, тра жи свога члапа Пантелију Работппа да се јави своме друштву најдаље до 20. октобра о. г., у противном случају поступиће се строго према џравилима. Адреса: 1202 Фронт Ст. Толедо, 0. Џуро Андрић. тајник.

ОПОМЕНА.

Срп. Д. Д. „Св. Илија” бр. 252 СССС. у Конвеј, Па., опомиње своје чланове Петра Шалиндрију 1, Петра Шалиндрију 2, и Петра Радаковића да се јаве и уплате своју дуговину друштву и то најдаље до 17. октобра о.'Г. У противном случају биће брисани из друштва и Савеза. Мирко Новачевић. рачуновођа. ОПОМЕНА.

Опомињу се сви чланови Сј. братстава „Св. ђорђа” бр. 59 СССС. у Кансас Сити, а особито они, који се налазе ван седншта друштва, да уплате сво ју дуговину друштву најдаље до 10. окт. о. г., у противном случају поступиће се строго по друштвсним правилпма, § 45. М. Трбовић, председник. В. С. Лучић, тајник

ЈЕДНА ЗАХВАЛА.

Гл. Тајнику С. С. С. Слога Њујорк, Са овим Вам јављам, да сам отрагу неколико дана примио упувени ми чек од $35.00. И ако сам прекопотребан и материјално оскудан, није вредност новца која ме весели, него осећај, да нисам заборављен, да су ме се делегати ССС. Слога на ванредној конвенцпји сетили и овако ми лепу сумицу одобрили. Немам довољно речи, којим би могао чланству Савеза Слоге изразити своју захвалност, али мислим, да би се донекле барем одужио, кад би саветовао сваком брату Србину, да за времена ступи у дични наш Савез Слогу, јер и сама смрт није гора него кад је човек остављен у дугој болести без игде икога и ичије помоћи. Дакле, уз моју топлу захвал ност кличем: да живи Савез Сјдињних Срба Слога! Вама одани Васо Станишић.

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ.

Овиме јављамо, да је наш брат и члан Станко Мутавџић подлегао смрти од добивене озледе на послу дана 6. септемб ра о. г. у 33. години свога живота. Покојник је био ваљан и честити члан овог друштва и остаће у најлепшој успомени код свију наших чланова. Захваљујемо братству „Св. Сава” бр. 226 СССС. које је у заједници са нашим друштвом испратило покојника до хладнога гроба. Покојннк оставља иза себе ожалошћену супругу Кату са двоје нејаке деце, којима овим изражавамо дубоко наше саучешће. А теби, добри наш покојниче, нека је вечна памјат и лака груда ове туџе земље! Ожалошћено Срп. Д. Д. „Рождество Христово” број 231 С. С. С. С. С.Амиџић, председник. Васо Солар, тајник.

шмиче. Залуд му је — није сан губер, па кад хоћеш да га навучеш на главу. И наместишс Аноци да спава. Јес’, ал’ није то тако лако заспати као што је она мпслила! Што никад није било, то она сад осети самоћу! Па још без крова над главом, не бесномо коњу без узде, на лаџи коју љу ља ветар, а крмапоша нема. На њу кидише бесно а њено рођено срце, а нема ко да га одбије. Свет се прсврнуо и она стоји стрмоглавце. Ал’ пасјалук не попушта: — Што дремаш, рџо, кад ја заповедам? Зар хоћеш да те бог убије? Месец изгрејао на високо. Све је умрло ал’ у брзо да оживи, % на Анокино се срце све више свија и гнезди нешто мртво. Овако не може остати — ал’ шта да се ради? — Да се врати вцу — шта д аму каже? „ђеда заповедио да ме сви слушају!” — Аја, куд ћу оцу? А ноћ све више осваја, и најзад и она ће проћи, блеснуће дан и сунце огрејати а она, несрепница, куд има по гледати? — Да бесни још више — куд ке више? Да се мири

—како? зар да се понизи? Аја! Мисли се испрекрштају као жице на шареници, изаперу се — исплачу; умор савлада стра сти и љубав, и мржњу и глад и жеџу! Кад се на капке од очнју навалпшо читава брда, а они се ппак не могу да склопе — та да јој би тако тешко, песносно и дуго, да би, да јој је по што по то, једнпм махом да преврне свет, да тури главу под воденички камен, па да заспи, ма и мртвим сном! Али сну не заповода џеда, ни ти се он бојн његове клетве! Анока со диже. Погледа тамну слику Пстрије више себе. Напрасно јој се нешто преврте у грудима. Са свим изненадно, а боскрајно силно, нека хришнанска жица зазуја у ње ним грудима: — Петрија! Иди спавај! Петрнја ништа не рече. Баци подунирачу и пође. — Петрија! Пегрија претрну и стаде ко укон&на. — Петрнја, сестро, опрости ни! Женско срце одвугну, задрк та и расплину се! — Анока, душо, да ти је богом просто! — Петрија, сестро. ..

Она је дохвати за руку, посади је поред себе, загрли је, и обе се заплакаше. Како слатко јецају — као снсанчад! Све ћути, ништа се под нагим богом не чује; само се њих две загрлиле, јецају и љубе се. Анока њу где стигне, Петрија њу у врат и у чело. И месец као да је надигао оне његове обрве. — Петрија, срце моје, ја ћу да умрем! Ти ћеш ме, сестро, окупати! Метнп ми доста босиока .Загризи и једпу јабуку па тури у сандук! Нико ме више не воли до тебе! — ути, лудо моја, како те не воли? Сви те воле! — Јок, јок, знам ја! — Како знаш, радости моја, кад ти с нама ниси до сад говорила? Ја бих преу мрла, нвго што бих дала, да ти неко рекне осорне речи! Опет обе јецају и загрлиле се. — А ђеда? — ђеда је, душо, стар и добар. Иди ти само њому, сама тако, па да видиш! — Добро, идем!. .. С богом срце моје, ако умрем... Петрија јој метну руку на уста. Анока скиде руку и сави је

себи око врата: — Ако умрем, немој ме по злу помињати! А сад иди, молим те! — А ти куда ћеш? — Пусти ме! Тако ми јо сла тко! Пустп ме ,тако ти бог помогао, тако ти детета, пусти ме! Незнаш како ми је! Петрија се склони за вајат, да мотри куда ћс Анока. Алп ноћ још царује, те не може видети како Анока оде код врата од ђс.дине собе, и седе на праг. Ни ђедо није сву ноћ тренуо. Први петли запеваше, првп весници новога дана и живота. Аноки се никад досад ннје њихова песма учинила тако лепа. ђеда се диже, отурн губер, прекрсти се, подави ноге пода се, па оста у мраку, седепи на кревету и прстурајупи свакојаке мисли. Други петли запеваше. ђеда устаде и поџе на бунар. На прагу, а тек кроз расвитак, спази људску слику. — Ко си ти, ту? — Ја сам, ђедо, Анока! Хоћу да умром! Опрости ми, ако можеш! ђеда претрну и заљуља се: — Дијете, грехота је и од бо га! Видиш овај перчин? Ни у овце није бољи! Анока ухвати неш од гуња,

којгш се ђеда боше огрнуо, и пољубп га: — Ја сам ти грдно згрешила — ја сам ти кућу замесила. 0прости ми, ако знаш за име божје! Ништа лакше него старца расплакати. Њему грунуше су зе. Оберучке је дохвати за главу и пољуби: — Ходи овамо! Она уђе за њим у собу. — Седи ту! Она седе на клупицу, џеда на кревет. — Деде мало коми тај грах! Она коми грах. ђеда задовољно гледа како она коми тај грах! ђеда задовољно гледа како она коми. Обојс ћуте, ништа не говоре, само срце чини своје и дан осваја. — Хајд’ сад овамо! Она пође за њим у коњушницу, и положи, како јој он по казиваше свима коњима. Нити се она што боји баш ни Благојевог брње, пгго хоће и ногом и зубима. — Хајд’ сад овамо! Опет је одведе до свињца. 0па разби девет бундева и баци свињама. Чељад се испробуџивала, по устајала, па бојажљиво и са

разрогаченим очпма пристају за њима двома, али се добро чу вају да их они не опазе. Арсен се тако упрепастио и збунио, да се попео на орах, сакрпо ме џу лишће, па гледа чудо невиђено. ђеда се подмлади. Чисто попуцкује кад иде: — Хајд’ на бунар! Доџоше на бунар. — Вади! Анока извади воду. — Сипај! Анока захиће вргом, и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави. — Обриши ме! ђеда угледа њих неколпко у двору. — Хајд’ овамо, ви! Што се не умивате? Виш’ Анока чека да полнва! С бојажљивошћу прилазе љу ди и жене бунару, и као каква господа сваки, пошто се умије, каже Аноци „хвала”! Арсену се разведри пред очима. Приђе и сам бунару, ра скорачи се, наже се напред а руке подметну: — Деде' Она поче поливати. Арсен на деветом небу — Ама како то полива:. ? Све по запонцима! — Неће, непе! — Опа му

левом задиже рукаве, а дескоч нагиње врг. — Е, жива била! — Е, жива била! Петрија трчи од једне јетрве другој и сва умазана од суза шапће нешто, млатка рукама и лупа се по прспма, ђеда све навијајући се уџе у своју собу ,отвори ковчег и извади један џердан од неких старих орлаша. тури џердан и један убрушчић у недра и доџе по пово бунару. Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у уши ма нешто налик на: „Глас господењ на водах.” И само да негде затрештри прангија, све би сеу зело крстити. ђеда са безазленим достојанством погледа по свима. Сиромах, сиромах старац! — А њој нико да полије? Сви потрчаше кови. — Сад пошто ја кажем. Сад волим и сам поливати. Деде, с* не, умивај се! Не зна се, да л’ њему више дркћу руке ил’ Аноци срце. Обриса се својим убрусом. Ооеси јој ђердан о врат: — Све она сирота! Ал’ ја и опет кажем, пазите што сам вам синоћ казао: „Ко је у чем увреди, бог га убио!” — Крај. —