Србобран

Број 364

“СРБ«БРЖН”

Гтрмга I,

Др. бр. 242 Томо Наранцић. Др. бр. 246 Јово Сдијепчевић, Баја Жегарац, Остоја Вјештица, Ангело Бавеваров. Др. бр. 254 Васко Мнјановнл, Душап Пвковип, Мирко Мијановив, Милосава Мијановив. Др. бр. 258 Милан Ј. Богојевнп. Др. бр. 262 Тоза Вујичић Др. бр. 265 Марко Бастапћ. Др. бр. 266 Јован Гарип. Др. бр. 269 Дмитар Керић, Душан Бејадср, Стево Вукшић. Др. бр. 274 Вуја Косановнћ. Др. бр. 275 Јово Т. Поповић. Др. бр. 278 Милка Вишнип, Марија Мишковнв. Др. бр. 280 Милош Р. Рајчевић, Марпја М. Рајчевић. Др. бр. 281 Мнле Вујаклија, Франк Бсдек. Др. бр. 282 Давид Влатковпћ. Др. бр. 283 Богдан В. Максимовин, Пан та Јованов. Др. бр. 286 Петар Шашпћ. ЧЛАНОВИ У РАТУ ПРИЈАВЉЕНО 0. МЕС.

Др. бр. 76 Бајо Кривокапнћ, Милован Вујачић, Радован Кривокашш, Аћим Ковачевић. Др. бр. 116 Живко Шаулић. Главни тајник: Душан Трипчевић.

НЕКАСЕЈАВЕ.

Умољавају се г.г.: Ахмед Голубић из Стоца, Херцеговина, Спасоје В. Лучић, Коста Б. Лучић и Петар Ј. Лучић из Суторине, Хсрцеговина; Мирко и ђуро Шурбатовић н Милош Мпјатовић из Бршна, Жупа Ни кшнћска, Црна Гора, да се јаве уредништву овог лнста, траже их роцаци пз Француске.

СА СЛАВЕ У ВИЛМЕРДИНГУ.

на коме ће суделоватн наш чувени народнц гуслар г. Петар Геруновић, који је скоро дошао са бојног поља и који ће са струна да нам каже јсдну велику причу српског хсројства, надприродних патља и иадс у нашу скору величину. Препоручамо брани у Елизабету да не пропусте ту ретку прилику него да доцу у што ве ћем броју.

П 0 3 и в

Ј»

Др. бр. 11 Трипо Зотовнћ. Др. бр. 15 Јанко Капор, Гпсто Паровнг Лука Чампара, Др. бр. 75 Благојс Мнлојевић, Војнн сти. Самарџић, ђуро Мартиповив, Нвап Милатовпћ, Благоје Вучковић, Милија Ј. Милатовић, Сава Ковачина, Симо Миловпп Мато Булапп, Дамјан Милатовнп, Душан Комад, Васнљ Тејаннп, Бошко Стриковпћ, Гадо ван Стриковнћ, Аг.пм Бупан, Саво Вуксановнп, Марко Јоветнп. На позив наше брапе у Вилмердпнгу, Па., пригодом посвете љихова барјака дана 17. септембра о. г., радо се је томе познву одазвало н наше друштво број 8 С. С. С. С. из Пнтсбурга, Па, Дивна је слика била када смо продазилп кроз питсбуршке улнце упараџенн са с.рпскнм шајкачама на глави а велпчанственпм п ннкад непобсдним српскнм барјаком на челу. Дичнн изгледаху српски соколовн. Пратила нас је путем велнка група нашега свста, ко ји су нам клицали п поздравља лп нас; дапаче н Талијани, који су путем радили, клпцалн су „вива ла Сербиа!” А наши душманн Швабе п Маџари п одроцени франковцн пуцаху од једа, јер још Србин живц н поносан је и бппе делик н силан на страх врагу! Брана су нас у Вилмердингу :гепо дочекала н то јс била једна од ретких нашнх свечано-

на посвету новосаграџене српско-православие цркве, српског дома и школе у Лебанон, Па. Посвету ће обавити Његово ГГреосвештенство рускн архиепископ Евдокије из Њујорка, на дан 29. октобра п. н. о. г. ГЈозивамо сву браћу Србе, Гусе, Хрвате и остале Словене из места и околине, да нас у што венем броју посете и узму учешћа у тој нашој велнкој и реткој свечаности. Особпто молимо друштва п братства да нас у што већем броју корпоративно са својим учешћем по часте. Велимир Пејачки, председник. Стеван Ракас, тајник.

П 0 3 и в.

кник дне 21. сеп. о. г., који је ванредно лепо успео и још више допринео да брат брата боље упозна и да се уверимо да смо у овој далекој земљи препуштени сами себи и јсдан другоме. Пнкник је ванредно лепо текао, било је весеља до мнле воље а сетисмо се оних наших старнх српских обичаја: било је српске песмс, српске шале и српског кела да се је земља тресла. Највишс смо се обрадовали кад смо добилц телеграфску че ститку од пашег гл. председника г. Михаила II. Пупина, која је била ове садржнне: „Ср дачно поздрављам братски састанак дичних друштава Цар Лазар и Св. ђорце са надом, да ће те се на овај значајни дан сетптн наше пострадале брапе н сестара у Србији. Живелн! Ваш М .II. Пупин.” Џанстонски Срби занста не ће заборавнтп својих ослободилаца из херојске Србије, него ће учинити што се и колпко се може за снрочад нзгннулих јунака, Пикник је текао у лепом реду н остапе нам дуго у лспој успомени. Петар Р. Кекић, рачуновоџа друштва „Цар Лазар”.

Милош Борјанић. члан др. бр. 8.

Срп. Д. Д. „Св. Сава” бр. 8 СССС. у Питсбургу, Па., познва своје чланове на ванредну ссдницу, која ће се одржавати 15. о. м. тачно у 9 сатп пре подне у друштвеној двораип. На нстој ће сс седницп решаватп о важним стварима, Пстоврсмено, она брана, која дугују своју ме ссчну уплату или било којп дру ги дуг, нека непзоставио доџу II подмнрс своју ДуГОВИНу, у протнвпом случају губе право на болну потпору. Миле Орешчанин, председ.

ПОЗИВ НА ПОСВЕТУ БАРЈАКА. НАРОДНО СЕЛО У ЕЛИЗАБЕТУ, Њ. Џ.

У петак у вече дне 13. о. м. одржаће се јсдно ретко ссло у Елизабету, Њ. Џ.. у српској чп таоници, 212 — 3-па улица,

СА ПИКНИКА.

Два српска друштва у Џанстаун, Па. п то „Цар Лазар” бр. 281 п „Св. Георгије” бр. 288 обадва огранци СССС. одржаше свој први заједнички пи-

„Св. Јурај” Н. X. 3., Гарфилд, Јута, „Милош Обилић” и „Цар Душан Силни”, Бингхам, Јута. Уверени с’мо да ће нас горња друштва посетити па у коме то било броју и ми им унапред за хваљујемо и желимо вратити мнло за драго. Поворка ће се кренути у 10 сатц пре подне од друштвене дворане и након свршена опхбда опет се на исто место повратити где ће се даљна забава наставитп. За кума барјака одабран је наш честити Србин и члан Данило В. Прпца, Кума барјака бићс Стана М. Гапаић. Барјактари: за српски је Мојснје Г. Шупут, за америчкц Миле Б. Вукмановин; маршал Даннло Д. Дражић. В. М. Олбина, рачунов.

ДО ЗНАЊА.

Срп. Д. Д. „Св. Василије Острошки” бр. 141 СССС. у Монарх, Вајо., умољава своје чла нове, који се налазе изван овог места да свака 3 месеца пошаљу своје тачне адресе, како би се знало, где се који брат налази. Милош ђурцевац, председник. М. Нинчевић, тајник.

ТУЖНА ВЕСТ-

Срп. Доб. Др. „Лика и Крбава” бр. 123 СССС. у Гарфилд Јута, на својој ванредпој седници, одржаној 1. октобра једногласно јс решило, да се посвета друштвеног барјака обави иа Св. Петку, 27. октобра о. г. Тога радн позивају се брапа члановн, који се налазе у ближњој околнцн да не изостану тога дана, него да се сви окупимо под дични српскц барјак. Такоџе се умољавају браћа, ко ја сс налазе у удаљепијим колонијама да се сете п пошаљу свој прплог најдаље до 27. о.м. Са овпм молимо и позивамо ј да нас том приликом посете сле дсћа друштва: „Св. Сава” бр. 70, Мндвел, Јута, „Стеван Калембер” бр. 140 Туел, Јута,

Дана 21. септ. о. г. у 3 сата после подне предао је богу своју племенпту душу наш никад псзаборављенн брат ц члап То ма Наранчић. Покојник нва себе оставља уцвнљену супругу Смиљу са 2-год. синчићсм, као и тешко ожалошћену сестру Марнју и зета Павла Босшта, којн се свн налазе овде у Депју, Ил. Покојннк јс сахрањен на 23. сспт. у овдашњем гробљу звапом „Гић Семетери”, а спрово ду учсствовало оснм родбнне и много прпјатеља и слсдепа дру штва: С. Д. Д. Св. ђорце бр. 242 СССС у Депју, Лл., којем је покојннк прппадао, Св. Арх. Михаило од. 71 С.П.С.С. из истога места; те неколико браће из Со. Чикага од друштва Лика н Крбава бр. 47 СССС. Суделовало је п словснско друштво

није престајао, никад се уморпо: „Боже, опростн ми гријехе и одржн ме здрава, докле сп ми жнвота поклонио!” II бог га јс заједно с пошом одарио здрављем. Али кад поша намнри но нашем рачуну тако недссет п пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послнје неколпко мјессци н ноге јој почеше отјсцатн. Не може внше нн хљеба да замијеси. „Хопе — вели — душа на нос да мн искочи!” Теретан јој свакн рад, тек да јој је да лежи. Не тужи се, истнна никоме, алн попу пао некакав терет на срце п црне му мисли долазе у главу да пе изгубитн друга. Забринуо се снлно н ноћу често устаје. Пде сам по дво ришту а све прнслушкује код капка. Алн поши како која не дјеља, све горе. Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затјсчу свс јаче, дохватило и горе снагу и често јс хвата несвестица. Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне. Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савпја. Сједи поп крај постеље и не одмнче сс. Шаиће само молитве, а попадија слабо се разбира. Јечи само и моли се богу да је примн. Ш та да се ради?

У један пут попадпја се дохватн за појас па врисну п сва поцрвене. Поп се окаменн. — Пошљи — вели она брже по Пконнју Маркову. Поп разбуди Мнпа, који у скок оде баба-Нконпјиној кући, н сам се опет врати попаднјп. Боловп наступају све иа махове и све чешпе, али кад попустс, она је прн себп. Стидљп во погледа на попа, а по лпцу јој сс впдн некаква страшљива спокојност. Онда боловп на новоу честаше. Доџе и Пконија, н поша рече попу да изаџе, а сама оста са Пконнјом. Већ почпње да свпће првп дан Духова. Сио поп на клупицу у авлиЈУ, турио сијсду главу у руке, па се не мнче. Онда му у један пут сину пешто кроз главу. Скочн с клупнце н као да сс насмјехну, а у пстн пар чу дре ку малога дјетета пз собе. Он клечо на траву и узе се молитн богу. Још нијо поштоно ни свануло, а већ све село зна, да се у попа нашло женско дијете. Веселп људи и жене, изоблачнли се и дошли цркви. Љубе попа у руку и честитају. А он се чисто подмладио. Благосиља сво рсдом, а Мину заповпједио да све црквене чарале, тканице и

рубље пзнесе у порту и разда спромашномс народу. Вслнка је служба била тај дан, дивно је поп пјева-о. А послпјс службе вессљс на свс стране. Пуна и крчма, па све наздра вљају попу и њсговом дому. Иа џе се и некакав шаљивчина, којн наздрави „црквеној попадпјп”, али Крста Замлата пстеже шамаром п састави га са земљом, а увријеђснп народ вп кпу: удри, посвстила ти се! Све иде добро и свп сс добру на дају. Попадпја се опоравља и већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млпјеко нз ћа се. Поп хода као и прпје по селу, али је расијан и све се тру ди да сакрнје радост. А кад је на само, често му се развуку уста, гледа на ону страпу, гдјс мисли, да му је жена и дијете, па понавља: „Слава теби, Господе!” Али једпо вече кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконпја се сва зно јила купећи крв крпама испод кревета. Попу се одсјекоше ного. Спопаде петрахиљ, иамаче га на врат па стаде чнтати „молитву од крвоточенија”. Све залуд! Она отвори још једпом очи. Показа својом жутом руком на днјете покрај себе, дохвати онда попову руку и по

љуби је; прошапта: „Благослови ме.. . н опростн!” Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се јсдном, и онда као да се осмјсхну и као да отворн мало руку, кад јој IIконија турп у њу воштанпцу. Кад ашов нзвисн гомилу земље внше попадије, махну поп руком на пас н ми одосмо његовој кућн, а он оста сам на гробу. Сједили смо може бнтн једно по сата. Мипо изнпо ракије у бардаку, па служи винском чашом. Пију људи а жене отхукују и уздншу, а у чашн нестајс ракије. Шта је прп радио сам иа гробу, то нико не зна. Тск послије једно по сахата вратн се он, и истом ступи на авлинска врата, а дијете у соби запншта. Не поздравн се он ни с ким, већ поводски се уџе у собу гдје је днјете бнло. Рече женама да изацу, а сам оста неко вријсме код дјетета. Чудно дијсте, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа. Гледао га је он дуго. Онда обриса очи и изаџе у народ. Сви поустајаше. — Нмао бих нешто да прого ворнм са старијим људима рече поп. Жене једна по јсдна њега у руку, па као гуске једна за дру гом на капију. И млаџи свијет

оде. Иконија сама оста у собн с дјететом. — Брапо! — рече поп — ви свп знате како ме бог благосло впо н како сам му платио за моје знане и незнане грнјехе. Свн ћуте. Инко се не усуџује нн да сједнс. II поп стоји, а бнјела му брада час по запгра. — Ја — вели — брапо, остах тако сам самохран са овијем црвом. Тако је божја воља, нека му јес лава! Али днјете ваља и гледати. Шта ћу ја стар и нејак с њнме? Опет сви ћуто и уставилн дах. — Тицама пебеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хриптанско срце. Опет ћутање, нико не зна ка ко да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свијема: — Је ли оно тешко селу? — Не дај боже! — повикаше сељаци. — Не говорн тако, ако бога знаш! Аксентије Смиљанић истаче се напријед: — Ако је твоја воља, поп, и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабнњари да га џрихрани, док не узмогне само

I 1 1

I

ПРОМЕНА АДРЕСЕ

Молпм управу савезног органа Србобрана, да ми лзме- ■ > ни адресу.

Моја СТАРА адреса била је: Име и презиме... Број баксе, или број куће и улица. Град и држава

Моја НОВА адреса гласи: Име и презиме | Број баксе, или број куће и улица % Град и држава Друштво број

I

: уг X Г0 Д м ен>а адресу, нека тачно испуни горн>у лпсту и цео у овај оглас изреже и пошље на управу Србобрана на адресу: ф •> X

СРБОБРАН 44Ј \У. а> 81гее* МЕУ/ УОКК, N. У.

59 С. П. Једноте са својим барјаком, попуњено са друштвом бр. 3 Сл. Слога, такоџе из места тс амер. др..„Муст” у које је по којник недавно ступио. Како је покојник у овом месту био поштован и обљубљен, то му је прнрецен тако величанствен погреб, да се за- оваки овде не памтн. Друштво за друштвом, барјак за барјаком а око леса ожалошпена родбина а на челу поворке свирала је глазба жалосне корачнпце. II тако достој но испратисмо нашег омиљелог брата до њсгове вечне купе. 0сим тога овог пута доказасмо страном свету, колика је наша племенитост и како се растајемо са нашим најмилијнма. Најоданија хвала нека је свима учесницима а уцвиљенима нека је наше искрено саучешпе. Теби, покојиичс, нска је лака груда ове слободне земље! С. Д. Д. ,.Св. Џорџе” бр. 242 СССС. у Депју, Ил. Карл Шустић, председник. П. Боснић, тајник,

ОПОМЕНА.

Срп. Д. Д. „Далмација” бр. 269 СССС. у Фарелу, Па„ опомиње своје чланове Владу Ракетина, Нлију Поповића и Филипа ђаровића, да се јаве свом друштву најдаље до 25. окт. о. г. и уплате своју дуговнну. Ако поменути не удовоље овој опомени, поступиће се лрема њима строго поп равилпма, Такоџе се опомињу и остали чланови да редовно долазе на седнпце п тачио упланују своје пристојбе. Који члан неу плати 1 месец, губи право на болну потпору, а надаље ко не уплатн за 3 месеца, бине брисан из друштва и Савеза. Друштвена адреса: Вох 866 Фарел, Па. Никола Мирковић, рачуновоџа, Питаке те сутра, када се лодигие велика српска држава на делима и жртвама Јунака и мучеиика нове СрбиЈе: а где Је твоЈа цигла у овоЈ згради? Спреми се да покажеш на прилог своЈ и речеш: одваЈае сам од уста својих и прилозима притицао у помоп вама, брапо!

јести. У тај пар отворпше се врата од куће и Пконија сва умазана од суза, изнесе днјете на рукама. — Ја — вели — не дам дјетета од себо, ако ћете ме сву исјећи. Мене је покојна заклела да га чувам н пазим. — Да узмемо Иконију викнуше сељаци. —• Добро! — рече поп. Али дјетету треба сиса. Станоје Глувнв стидљиво изаце напријед: — Да простиш ти, попо, п ви, браво, вп сви знате, да се моја домавнца прнја два мјесеца побабила. Дајте мени дијете и Иконнју, док је оно још за сисе! Пазиву га као својс! — Ако је твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рече кмет. — Нека је с божјим благословом! Иконија се врати у собу. — Јољ нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни. Наш је грнјсх, ако умре поред нас живнјех некрштенад уша. Ја желнм да крстимо дијете, прије него га дам из куве. — Да га крстимо! — рскоше сељаци. — Ко вс бпти кум?

Мсцу сељацнма наста жагор али у брзо изаце Нинко Вилотив: — Ако сам ти прав, оче, да се окумимо! Тако народ, хвала му, мене изабра. Поп се три пут пољуби с њпме, Онда понијеше дијете у цркву, н она се напуни народа. Тако се дпјете крсти н надјенушо му нме Марија. Кад га опет вратнше у куву, Мпво изнесе поново ракнје. Прву чашу даде куму Нннку. Он узе чашу, скнде капу н устаде, а сељаци и нехотнце сви поустајаше и поскидаше капе. Нннко отпоче: — Куме мој н оче, сретна да ти је Марија н наше кумство! Да бог да сваку радост и добро од ње дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да седнчиш и поноснш с њоме, ка ко се народ днчн н поносп с тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и много. — Амин, да бог да! — одзвашо се тихо сељаци. Сви сео бредишо ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом п Нинко Вилотив први уђе у собу гдје је дијете бнло и тури му под главу дукат. (Наставиве се.)