Србобран

Сгра«« I

5КВОВКА1Ч, — 5 ЕКВ ШЕЕК 1 *У РиђП*ће <1 ђу 5ЕКВ1АК Е01ТСАТ10КАБ АКР ВЕИЕУОСЕКТ риИи ОР 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10И „5ЕОСА” <43 \ЛГев1 запЈ 5 (гее( Nе\т Уогк, N. У.

Ки5ше55 Мапа^ег: М. I. Рирш, 443 \У. 22п<1 5 с, Хе« Уогк, N. V. ТЕ1.ВРПОМЕ: СНЕ1.5ВА боо8.

Еп4еге<1 дв аесоги1-с1авв тл! 1 ет а! 1 ће Роз! 0№ее о( Nгиг Уогк, N. Магсћ |, 1879 -

V., ипс1сг <ће ас< о(

нани и Битоља, које су Немци подигли и којим су се хвалнли да су неосвојиви. Тачност топовске ватре никад се није оваКо чудновато посведочила, као овом приликом, судеви по извештајима енглсске штампе. При јуришу српскн војннци имали су иа својим леђима широке беле марамице, по којнм су их топници могли разликовати са великих даљина. Артиљерија је засипала гранатама положаје пред српском нешади јом и тим много допринели њеној победи. У петак, 20. октобра, српско мпнистарство војно издало је овај извештај: ,,У вече, 19. октобра, војска војводе Мишина у сектору Црне Реке нродпрала је успешно у правцу села Балденци, северо западно од Брода. Ми смо запленили четир пољска топа, један шанчевни мортар, седам машинских пушака п велику Еоличину ратног материјала. Заробили смо такође и два бугарска и једног нсмачког официра, 114 бугарских и 24 немачка војника. У бвом сектору открили смо два немачка пука, који су скоро дошли, један са руског фронта а други са ђевђслије.” У суботу јављалп су пЗ Париза, да су Срби вен заузели делове села Балденци. У ова два дана борбе Срби су заробили 250 Бугара п Немаца н за пленили 7 топова. На целом мапедонском фрон ту одржава се стално бомбардо вање, да би се спречили Бугали да иошљу појачања у Добруџу. Притпсак. који се стално вршн овдс, на руском фронту и на Сомп има за сврху да постепеио прореџује. линпје Цс нтралних Сила п онемогупи пх да саберу вепе силе п на једном месту предузму јачу навалу. Ово се осећа необичио живо у Галицијп, где су се Русн прнмакли на трн мнље Халпчу, н у Француској прн заузепу Сслу-Сељизела током прошле недеље. Овпм заузскем знатно је проширена француска линија н Французн господаре путем за Бапом. Догаџајн у Атинн привлачили су велику пажњу. Савезници нису могли кретати напред, док нотпуно не осигурају ле^а од изненаџења, која је вероватно било очекивати од држања грчког краља Константина. Ради тога је одузета цсла грчка флота, поседнуте жсљезнице, телеграфн и пошта. грчка. Уз то још савезницн су искрцали оделења своје војскс у Атину, да би спречпли нападе на савезничкс посланике, а можда и много озбнљннје ствари. Константин се у последц,е време нудио да пређе на савезнпчку страну, али тражи да му се за то војска наоружа и да му се даде новаца. Савезници знају шта то значи, па неп ристају на такву трговину.

СРП КА ТРАГЕД1ЈА Ш т 4. октобра потопљен је близу Сардинијс велики францускп брод „Галија”. Од 200®иојника. спасло се 1360. 640 војпика је потопљено. Та војска. била јс тужна српска војска, која се након силнпх мука у Арбанијн, пошто нијс имала друго где места, превезла у Африку, у фрапцуски град Бизсрту. Огромна већина тнх војипка била је тешко оболела. У топлој п пријатној Бизсртп нашла је склоништа да прсболн и да сс одмори. Мученици ипак чим су преболели, чим су осстили снаге, кренули су натраг, да се попова пустс у борбу за ослобоџење своје отаџбине, за коју су толику крв пролили. На мору пх је, сто, спашао јсдан свирепи удес: 640 њиховпх другова неве се никад вишс вратитн у своју отаџбину! Ниже прпопћавамо оппс јсне свечаности, коју је та војска српска приредила у Бнзерти, пред свој полазак. Тај опнс прс носнмо из српског листа „Напред”, који јс излазпо у Бизерзахвалност Српских Трупа, ре ти, нз броја од 28. августа о. годннс: „Са јучерашње параде. Јучерашњи дан у Бизерти није био свечан само по свечаиостп војничког дефиловања н раздавања одличја. Та свечаност само је видан израз друге, силније, духовне свечаности; братимљења двају народа, великог н малог, које се свакодневно обнавља од почетка овог рата, данас, — у рату за борбу. сутра — за велико дело културног рада у трајном миру. За пас нарочнто ове свечаностп пмају особити значај: признања, утехе и полета. Сваком приликом вслики народи, иашп савезници, одају признање нашој савезничкој преданостн. За сада нам је захвалпост њихова у истини братска предусретљнвост свуда п у свему. Ускоро пе доћп н дуго жељена велика иаграда: Слободна п Велика Србија. То, н свесност да пнсмо сами, да смо уз велике и ми великн, равноправпп чланови велпке културЛ заједнице народа, народа, утеха нам је за све претрпљено. и силан подстрек да сс п у будуке покажемо достојнп друшгва, у коме нам је завидно место извојевала мучна алн светла прошлост... * На паради су узеле учешпа све француске трупе, које се налазе у Бизерти, почевши од мариие до авнјације. За свс врс ме параде један хидроавијон кружио је над местом параде. Од српских трупа учествовали су питомци подофицирске школе са српском војном музиком. Трупе, постројене поред трга, на сталном месту ревија' трупа, чекале су адмирала Г. Гепрата, који је тачно у 7 ча-

сова у јутро дошао са командантом српских резервних тру па и подофицирских школа пуковником Г. Драгутином Милутиновипем. Долазак је српска војна музика објавила Марсељезом. Обилазеки трупе адмирал је питомце српскс подофицирске школе поздравио на српском језику са „Помози Бог, јунаци!” на што су ови младићи, будуки официри, одазвали се једногласним и бурним „Бог ти помогао!” По извршеном прегледу приступило се раздавању ордена, Прво јс адмирал са всћ познатом свечаношну раздао фра нцуске ордене извесном броју француских официра и војника, у чијем се реду налазила и једна госпоџа у црнини, са једним дететом у рукама и другим, џачипем, поред себе. Она је удова неког херојски палог браниоца Француске, благодар не земље, која захвалност за заслуге својих синова преноси н на њихово потомство. И најхладнокрвнијег је морала дирнути слика, кад седн адмирал са речнма признања и утехе ирилазп госпођи, џачићу предаје орден, сагиње се и љуби га, а госпоџи предаје повељу о одликовању. Прсд предавањс српских ордена, пуковник г. Милутиновни обратно се је, на француском, адмиралу г. Гепрату овим речима: „Адмирале! Његово Краљевско Височан ство Принц Регент Србнје учинио ми је највећу почаст налажућн ми, да Вам предам одличје Белог Орла с мачевима првог степена, којим Вас је одликовао. Његово Височанство хтело је тиме да прнзна сјајне услуге које сте учинили Српској Војсцн н благонаклону пажњу коју сте стално указивали нашим војницима. Ја лично врло сам срепан што ми је пало у део да нспуннм овај налог. Користим се овом приликом да Вам још једном пзразим дубоку, искрену организованих у Бизерти под Вашим високим руководством. Предавши орден г. пуковник се је загрлио н иољубно са г. Гепратом. За тим је г. пуковник предао орден Белог Орла другог степена пуковннку г. Матије, помоћ ннку адмирала гувернера, п ор дене Светог Саве другог степена г.г. лекарнма. Бартелеми, дпректору санптета и потпуков нику Треју, помоћнику директора санитета. Трупе су дефиловале као и увек — одлично.” .Јучерашња свечаност. Јучерашња свечаност у везп са раздавањем ордена одјекнула је и до логора, одакле нам је упућена ова патриотска песма: Бизерта се сјајем мора Данас купа. У њој с’ нашле двије војске Бајна трупа: Из Србије зсмље храбре, Днвног соја И Француске земље правде Жељне боја. Које су се удружиле Ради тога; Да уништс отимаче Права свога... У напред се уредиле Оне скупа; Изгледају као цвећа

**§ Р » • Б Р А Н *

ОЖ'. .

Дивна група. Команданти двеју војски Ту су саде; Оштре сабље победничке Они ваде. Команда је војницима Мирно стати. Ордеии ће с’ витезима Сада дати: Српски: храбрим Французима из Галије; А француски: херојима Из Србије. Нек се топла љубав чвршће Трајно слије; Измеџ’ храбре и витешкс Две нације.

НШ Ј0ЈКН1Ш БЈЕЛОВ

Наши читаоци знају, да се Хаџи Јоаким Бједов већ неколико месеци налази у старом крају. Обишао је Лондон, Париз, Рим. Највише се задржао на острву Крфу. Сада је негде око Солуна. Хаџи Јоаким Бједов отишао је је у стари крај са нарочитом мисијом. Нрво да меродавне наше кругове упозна са Српством у Америци. Друго да владу краљевине Србије упозна са нашим црквеним питањем. Та мисија довела га је у дотицај са најугледнијим људима у Србији. Са г. Н. Пашићем Хаџи Јоаким Бједов имао је неколико састанака. Састајао се са г. Љ. Јовановићем, са г. Љ. Давидовићем, са г. Ј. Јовановићем, са г. М. Веснићем, са г. М. Ристићем. Био је на састанку и са српским митрополитом и са војводом Мишићем. У Паризу имао је част да се састане п са Њ. В. ђорђем, другим сином Њ. В. Краља Петра. У Солуну, по свој прилици, биће удостојен да буде примљен и од стране Њ. В. престолонаследника Александра. Оба своја посла Хацн Јоакпм Бједов обавио је како царски ваља и требује. На Српст.во у Америци, његово родољубље и жртве његове, данас се гледа другим очима. Праии плодови тога тек ће се касније осетити, када дође до пуне сеобе нашег света у стари крај. Што се пак црквеног питања тиче, њега је српска влада узела у своје руке. Од српске владе том питању поклоњена је пуна пажња и што ко од нас по том питању данас ради, пека зна да радп за или против владе краљевине Србије. А влада краљевине Србије решена је да очува независност српске автокефалне цркве на исти начин, на који је очувала и независност српске државе. У будуће по тој ствари сваки ва.љан Србпн у Америци има да се окреће на ту страну, своје кораке и своје намере подешава према томе “источнику”. Хаџи Јоакиму Бједову нуђено је од меродавне стране, да се завладичи и као владика поврати у Америку. Он је то одбио, изјављујући, да је он пошао у Србију да остане у Србији; да би за њега највећа част била да оста ви своје кости тамо где је и косе своје оставио — у манастиру, у коме је пострижен. Од те одлуке није био у стању да га одврати ни сам “патрнјарх српске државе”, седи старац Н. Пашић, коме је иначе Хаџи Јоаким Бједов ставио на расположење све силе своје. Хаџи Јоаким Бједов желио је да буде уз српску војску; да доживи онај узвишени и величанствени час, када ће се српска застава развити над жалима јадранским, где је колевка његова и где жели да буде и гробница његова. Ових дана стиже нам радосна вест, да је Хаџи Јоаким Бједов одликован на један начин, хоји не чини част само њему, честитом свештенику црквеног олтара и врлом службенику српског родољубља, већ и целом Српству у Америци. Хаџи Јоакнм Бједов постављен је за војног свештеника Треће Српске Армије. До сада одлпкована су била свега д.ва српска свештеника тим чином, највећпм чином који свештеник може постићи у војсцп. Осим попоса, побуђеног овим

одликовањем једног од својих првих људи, Српство у Америци у овом часу обузима још једно осећање. Оно зна, да ће Хаџи Јоаким Бједов у ту своју нову дужност унети сву своју душу и све своје срце; душу прекађену и срце прекаљено у великом родољубивом раду у Америци. Српство у Америци осећа потпуно живо, да ће Хаџи Јоакћм Бједов оправдати ово велико одликовање, своје и наше.

„ТУ ПРАУД!” Пре неки дан одржата је једна скупштина штрајкаша на поуличним жељезницама у Њу Јорку. У дворапи је био повећи број радника. Говорио је Вилијам Б. Фицгералд, радничкн ор ганизатор. Пред вратима су стојала два шпијуна компапијска, која су бележила имена радника на збору, да би им се отказао рад, ако би га носле штрајка тражили. Онда се одиграва овај призор. Вилијам Фпцгералд показује прстом на ону двојицу л говори: „Погледајте на ону двојку та мо... То је двојка шпијуна бруклинске жељсзничке компаније, која.гледа да угуши душу, умори срце бруклииских радника. Всћ пет недеља та двојица, и њихови заменици, дрежде иа овим вратима. Они уписују имена и адрссс штрајкаша из Бруклина који долазс овамо. За тај посао примају по 18 долара недељно. Помнслнте — за 18 долара недељно бпти издајник! Онда се окреће оној двојицн и пита их: „Зашто чините тај прљави_ посао за 18 долара иа иедељу?” „Ово је мој посао и ја се поносим да га имам!” одговорн је дан од оних којп су и сувише поносни да се боре за поштепу ствар! ПА ДА ЖИВИМ0 КАО ЉУДИ(Прнча из 1914.) Једном београдском улицом упутнла се једпа гомила сељака из београдског округа. Билп су у канцеларији за пријаву војника, па се одатле унутили на своје положаје. Пду полако п ме.ђу собом нешто претресају. Јамачно о томе, да ли ће др. Пачу бити у стању да се побрине за новац, ако га случајно понестане. А нсма збора, да су ссоскн мудраци претресали и о томе, што ли је на све ово рекао Сазонов, а што опет мисли Поанкаре. . Били су они већ у три рата, па врло добро знају, што значе ове ствари. Знају они, да онн могу добро туни, ама се за рат тражи н нешто више од добре песнице и оштрог бајонета... Однекле набаса један граџанин, па ће их ословити: — А куда идете то, брано? — На Вишњицу, буразеру, на положаје. Да свршимо и ово, кад је већ дошло на ред, па да живимо као људи! — одговорише му сељаци мирно и продужише пут, који их је водио на Голготу.

СРБИ И СРПКИЊЕ, КОД СВАКЕ ПРИЛИКЕ НЕ ЗАБОРАВИТЕ НА СРПСКУ СИРОЧАД. Званични

ТУЖНА ВЕСТ.

Овдашња наша колонија изгубила је дне 6. окт. о. г. једнога од својих ретких чланова, изгубила је Мила Булаипа у снази живота, у 33. години. Иокојник јс био скроман, али искрен родољуб и кад се је год требало иоказати српски и пагриотски, био јс увек мецу првима. Овде сс је занимао са земљорадњом у чему је показао велику вредноћу и устрајност. За собом оставља уцвнљену супругу, брата и много пријатеља, којима ће остати вечно у најлепшој успомени. До вечнс куће спровело је покојника овд. др. „Јадран” бр. 14 СССС., кога је био чланом и многа родбипа и пријатељи. Нека ти је покој и лака груда ове туџе земље мили наш покојниче! Фресно, Кал., 9. окт. 1916. С. Д. Д. „Јадран” бр. 14 СССС.

ОПОМЕНА. Срп. Д. Д. „Св. Арх. Мпхаило” бр. 200 СССС. у Љу Дулут, Мнп. опомпње своје чланове Јову Поткоњака и ђуру Поткоњака. да се јаве своме друштву најдаље до 30. окт. о. г. и уплатс своју дуговину. Ако опоменути не удовоље овој опомени, поступиће се с њима по друшгвеним и Савезним правилима. Друштвена адреса: 1528 Сошт. Ауе., Ви 1 иЊ, Мтп. Никола Огњеновик, тајник.

ПОЗИВ НА ПОСВЕТУ БАРЈАКА. Срп. Д. Д. „Св. Јован Крститељ” бр. 274 СССС. у Флинту, Мнч., на својој ванредној седници решило је, да се посвета друштвених барјака обавп на дан 29. о. м. Посвета ће се обавнти у дворанн 2708 Сен ђап улици а чинодејствовати ће парох г. Душан Трбуховић. Тога ради позпвамо сву браћу чланове СССС., који се палазс у оближњој околини, да иас тога дана изволе посетнти у што већем броју, да се сви за једно нађсмо под светпм српским барјаком. Особнто молимо и позивамо да нас корпоратпвно посете следећа друштва: „Вндов Дан” бр. 109, „Св. Сте ван” бр. 237. „Св. ђорђе” бр. 272 п „Слобода” бр. 270. сва С. С. С. Слоге из Дстронта. Мичиган. Поворка се креће нз дво ране у 10 сати пре подие п након опхода кроз главније улице, врана се назад у псту дворану; послс чега настаје оппа част и вссеље. Као маршал бпће тога дана брат Марко Ердељановнћ. Уверени, да ћ»е нам се брапа братски одазвати, кличемо: Добро нам дошли! .. Марно Ефдељановик. тајнпк,

ОБЈАВА. —оСрп. Доб. Др. „Рождество Христово” бр. 275 СССС. у Блансфорду, Инд., објављује својим члановима следећа рсшења донета на седници, одржаној 15. окт. о. г.: 1. Да ће се у будупе редовне седнице обдржаватн у прву недељу, која пада по дссетом сваког месеца.

Број 366.

Гласник

2. Сваки ће се члан брисати из дпуштва и Савеза. који живи у близини седишта друштва, а не унлати своје расписе за 2 месеца. 3. Брисапе се сви они чланови, који не уплате своју дуговину до идупс седнице, која ће се обдржавати 12. нов. о. г. 4. Да се не сме говорити на седницама о стварнма, које сс расправљају по улицама а немају никакве везе са друшгвом ни Савезом. Оволико знања и равнања ради свој браћи горе поменутог друштва. Све што сс тиче друштва тре ба слати на ову адресу: Ристо Рибић, нредс. Данило С. Богуновић, тајник.

НЕКА СЕ ЈАВИ.

Г. Стојан Петровић, сада ђак у Француској, тражи своју бра ћу Богомира н Лазара Лукића, синове Михаилове из села Грабовца, среза Ресавског, округа Моравског, Србија. Именована господа нека се обрате уредништву Србобрана, које ће им послати тачну Стојанову адресу.

ТРАЖЊА. Г-ђа Анчица Вујновнћ, сав. чланнца моли нас да уврстнмо ову тражњу: Тражнм своју ћерку Наку. супругу Миладина Кукића, која је у месецу мају о. г. била у болнпцн у Вудвилу, Па„ те од тога времена о њој нпшта не знам. Мнс.тпм. да се налазе негде око Индиана Харбор, Инд. Молим читаоце Србобрана, односно члапове СССС. да ме о њој известе, ако што знају, нли нека ми се она сама јави на ову адресу: Мгз. Агцса Уијпстс, 413 Ниеу 5 *. МсКеезроп, Ра. О П03ИВ.

Срп. Д. Д. „Видов Дан” бр. 109 СССС. у Детроиту. Мич„ овим позива све своје чланове из Детроита и околпне да дођу на редовну седницу, која ће се обдржавати у недељу дана 12. нов. у 2 сата после подне у Српском Дому. 466 Фредрик Ст. На пстој седници решаване се о важним стварима за будућ ност овога друштва и корист чланова. С тога, браћо н сестре. будите тога дара свн на окупу, јер што се буде тада решнло, важипе п за оне, којп не буду присутни. па било то њима по вољн или не. Друшгво је од конвенцпје лепо напредовало н у броју чланова н новчано, те желимо да уведемо строжијн ред, како би се према сваком члану подједнако могло поступпти. С тога г»е бнти решавано о многим предлознма, који би нмали ступнти у крепбст 1. јануара 1917. Који члан не дође на седницу у 2 сата, поступипе се по § 37. др. правнла (изузев оних којн раДе.) Са седнице одржане 8. окт. 1916. Тоша Мутибарић, тајиик. Јвси ли испунио споЈу дужност према отаџОини своЈоЈ? Јеси ли лринео своЈу жртву иа олтар своЈ? — Јеси ли дао своЈ прилог за свету борбу, од коЈо вааиси и отарбина и вера твоЈа? Ано ивса — <-ада Је аосдедња врнлика да учиивш!