Србобран

Број З бб.

•с Р Б 'в Б Р А Н’

С*НП I-

НШОНША ВИЧЕЛИ У ОВОМ РАТУ

Овај рат је на крају крајева наставак оних силних ратова, који се воде још од оног доба, кад је разорено старо римско царство. Од тог доба отимају сс велике државе, управо владари тих држава, да Европу са беру у једну државу и на тај рио стари Рим: светско царначин створе оно што јс ствоство. И ако је то царство пало, име његово и титула старих ри мских царсва постојали су све до 1806. године. Немачко царство свс до тог доба звало се „свето римско царство”, а немачки владари „римски цареви”. Против те тежње у главном се борила Француска од 843. године. Из те борбе постале су свс западнс европске државе п развило се начело: да сваки народ буде органнзовап у засебну државу и независну народну државу. Ну на то Немачка нијс никад пристајала. Од оног доба, од када је Пруска истерала Хабзбурговце са престола нсмачких царева, пру ска краљевска куна. Хохенцолсрни, стално је радила на томс да оствари светску имиерпју. Овај рат је, ио свој прилици, задњи покушај од стране немачке владалачкск уне. Прсма томе овај данашњи рат не значи ништа друго, до ли можда коначан покушај да сс утврди или доведс у питање националио начело. У последњих неколнко децснија сав напреднпј исвет сматрао је да је то начсло потпуно утврђено и стављено изваи сваке сумње. Услед то га већнна западних држава је почела еве мање обраћатпаж њу на своју војску, на јачање своје државне одбране. Иајбољп нример тог нехата пружа сама Белгија. 0 томе преносимо овде овај извод из једнога чланка у „Срн. Дневнику” од прошле недеље: „Белгија није тако мала земља, као што се обично држи. Она броји само у Евроии 7.500 000 становника. У Африци, у својој колонијн Конго, она има других 15.000.000 становника. Њено национално богатство рачуна сс на 9 милијарди долара, То није мала свота, ТТе мачка није ви пуних десет пу-

та богатија од Белгије; немачко национално богатство )>ачу на се на 80 милијарди долара. Очигледно је, дакле, да је Белгија могла лако спремити војску од најмњае 5 до 6 стотина хиљада, само од свога становништва. у Европи. Не треба данас мпого памети па да се види, игго би било да је Белгија имала ту војску у овом рату. Са 180.000 својнх војника опа јс била у стању да задржи немачку силу за читавих 17 дана. Са 500 до 600 хиљада војника она би била у стаЈву да задржава Немце неограничено време. За другнх 20 дана тукла се битка на Марни, на којој .је задат судбоносан ударац Немцима. Ми идсмо још даљс н гврдимо, да би се Немачка тешко усуцивала да у опће и изаЗЈЈва овај рат, да је Белгија има Ја онолику војску, колику јс могла и, најзад н морала пмати. „Овако уљушкана лажппм учењем. да јс Европом завладао нови дух, да је дошло врсме опћег распасивања, — то учењс ја зовем болекивом, сентименталнои), дсмокрацпјом Белгија је пренебегла своју нај вену дужност према себи самојоставила јс својс границе неза штићсне; за све се друго бринула само не о својој државној одбрани; није хтела да буде „милитаристичка држава”. И онда је дошло страховито разочарагБе. Једног дана гуриуле су немачке хорде и прегазиле све. За двадесет дана није било ништа од свих гаранција, још мање од_ ноционалних начела. Сједињене Државе Америке, н ако су саме јамчиле неутралност Белгпје, није макле ни пр! стом да спасу тај историјски докумеиат, који је за национал ио начело нсто што и „магна карта” за уставни начин владавино. СРБИ И СРПКИЊЕ! СЕТИТЕ СЕ СВАКОМ ПРИГОДОМ НА СРПСКУ РАТНИЧКУ СИРОЧАД!:::::::

ОРПСКА! НДР. ОЛБРАНА

Српска Народна Одбрана у Амерпцп је добпЈа ппсмо од Академског Друштва Херојска Србнја пз Цирша, које објављу- ' јемо у цедостн, да бп Местни Одборн Срп- | ске Пародне Одбране, као п поједиин ро- | дољубп и прпдагачп пиделп какву су дра- ј тоцену номоп учшшлн снромашннм срп- ј ским студентпма на Швајцарскпм Унпвсрвнтетнма. Помоп пздата спромаганпм српским сту дентпма јеете из своте од $1000.00, посла та 20. фебруара ове годнне. Ппсмо гласи: Цирпх, 18. ссит. 1916 СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ОДБРАНИ Њујорк. Драга брако, Према решењу Управпог Одбора нашег друштва част нам је упутптп у прилогу сппсак студената п студепткш&а, којнма је укае.ата помоп од Вашег прплога. Уз прилог Вашег цен.опог Друштва, ука зата нам је номоп п од Краљ. Српоког По сланства у Парпзу од фрапака 400.00. Данашља иаша другатвена нмовпна састојп ее од само фрапака С00.00. Дапас гтојпмо нред апмекпм семестром бсз пкакве помопп у пзгледу. и са том незпатном свотом. За продужење наших студија, мпоги од нас налазо се нред поелодњпм евојнм есместром, па пам је потребпа маторпјалпа помоп. којом бпемо омогућн.ти педесетпнп етудената плапање врло вслпкнх уппсшша п школарнпа за идули семестар. Полагајућп пуну наду у увнђавноот п беспрнмерпо родољуоље нашс мпле прекооксанске браћс, мп вам се обраћамо у уверењу, да Ваше цењсно Друштво нећс пропустптп, да у гранпцама могућностп, и овог пута ис укаже своју помоћ српској академској омладшш у Швајцарској, која у истпнп проживљујс тешке дане. Уз нагау захвалиост уважпте п иаше најодлпчппје поштоваље уз пајпскреније ерпске и братске поздраве. У пмс Српског Акаденског Друштва „Херојска Србпја”, у Цпрпху: (Печат.) Предссдипк: Божидар Нривокапин, студепт нрава. Делозог.а: Славко М. Косин, студсит права. С п и с а к студспата и студеоткпља, којпма је указата помоп од Српс.ке Народпе Одбрапе Цпрпх: франака 1. Вера Бобићепа, студ. мед. 150 2. Мплица. Вујићева, студ. мед. 300 3. Иадежда Бсшковићева, ст. мед. 200 4. Боспљка Михаиловпћева, ст. мед. 150 5. Жпвојич Марковић, студ. мед. 150 С. Божидар Крпвокаппћ, студ. пр. 150 7. Илија Дпмитрпјевић, матураит 300 8. Крсто Грабовачкп, ст. мед. 150 9. Мплаи Поповпћ, етуд. мед. 200 Женева: 10. Михаило Стојановић, ст. прапа 150 11. Бранко Днмпћ, студ. права 150 12. Дарпнка Петровнћсва, ет. мед. 150 13. Мнлпца МићНћева, ст. мед. 150 14. Мнлпца Мпрковпћева, ст. мед. 150 15. Лепосава ђорћевпћева, ст. мсд. 150 16. Љубпца Мптровићсва, ст. мед. 150 17. Добрпла Петроппћева, ст. мед. 150 18. Емплнја Лукићова, ст. мед. 150 | 19. Љубомир Вуловић, ет. мсд. 150 Базел: 20. Марко Бап, ст. мед. 150 21. Стспан ПКровпћ, ст. мед. 150 22. Мнханло Мартиновић, ст мсд. 150 23. Божо Мнлошевић. ет. мсд. 150 24. Владпмнр Хајдуковпп, ст. мсд. 150 25. Божпдар Јоветић, ст. мсд. 150 26. Иван Јерговнн, ст. мед. 150 27. Мпрко Рашовпћ, ст. мед. 150 28. Јован Гузипа, ет техн., Цпрпх 70 29. Мартнн фрамић, ст. ветер., Берп 100

4620

Исплаћено свога (Псчат.)

Централном Одбору Српске Народне Од брано стигло је ппсмо од Савеза Сједгш,. Срба Слога, следово садржние:

Њујорн, 9. октобра 1916. Централном Одбору Срп. Народне Одбране Њујорк, Њ. Ј. Пошто има извесшгх лпца, која раде протпв Српске Народне Одбраие а твме највпше допосе штете српској снрочади, част пам је пзвестпти вас, да је на месечној седннцп Управног Одбора Савеза Сј. Срба Слога, одржаној 30. септембра о. г. у Савезпој ппсарнн репгепо, да се замоли Цептралип Одбор Српске Народие Одбране да јавно позове свако лице, које је дало ма п иајмањп прилоГ Српској Народној Одбрапи п које сумња у исправност рада Српске Народпе Одбрапе, да доре у Њујорк да прегледа све књиге и рачупе Централног Одбора, п ко иађе да јо п један ценат проиеверса, Савез Слога но му из Културнпг н Добротворног Фонда платити путнп трошак до Њујорка н назад. Умољавамо вас да ово решење пзволите узети па знаље п да по њсму поступптс п шал.смо вам српскн поздрав. С поштовањем Савез Сједињених Срба Слога Гл. Тајнпк: Душан Трипчевин. Члановп Цонтраног Одбора Срп. Нар. Одбране ца својој содници од 10. октобра о. г. донелп еу једногласиу одлуку, да со потпупо слажу са предлогом Управе Савеза Слоге. С тога Централшг Одбор овим позпва еваког ко би посумљао у исправггоет рада Српеко Народне Одбране, да доре у Њујорк гдо ћо му се ставитп на расположсње свп рачунп п све књпге, па ако нацо ма какву пепсправност, онда нс му со као што је у горњом ппсму навсдеио, платптп цоо нутшг трошак. Благодаримо и овом нридпком Савезу Сједињешгх Срба Слога па раду п искреном старању за Српску Слрочад. Њујорк, 12. октобра 1916. Централни Одбор Срп. Нар. Одбране. СПИСАК ПРИЛАГАЧА: Фарел, Па. На забавп Друштва Сестринско Милосрце у Фарелу, Па.. пало је чпста прпхода $390.00, које јс ту своту за српску сирочад послало Срп. Нар. Одбрапп. Приложили су следеки: по $20.00 Сава п Пора Гашиаровпћ. по $12.00 остатак од Видовданско прославе; по $10.00 Мплан ђурпћ, по $8.00 Јова н Анка Коларпћ, но $5.00 Мнрко Милогаев, Паја Миловановић Прока п Апка Субић, ђтева Андрин, Јован Опачић, П. Кранц, ио $3.00' Ј. Мпцдраг, по $2.00 Петар п Ката Бороцкп. Томо Геиераловпн, С. Барволац, Љ. Тоепн, Гавра Шнјаковпћ. Богдан Влашкалпн, Пера С. Петровпн. Вељко Ж. Тадпк, Марко Рапо, Стева Свпрчевпн, Мпта Јеловац, Мпле Дјаковпк, Стева П. Јанпћ, по $1.50 Стева Марковин, по $1.00 Јелена Марковић, М. Чолаковпн, В. Крпчковнк, М. Шолић. Мплош Окановнћ, Пера Мплошев, Пе ра Радак. Илнја Јанин, Лука Мердановпн, Јован Узелац, ђуро Поповин, Глпша Уро шев, Миленко Н. Кумановац. Миле Молешаровпн, Мплан Шапшћ. Н. II. Глпгорпје Борјов, Мплнвој Тијосављевић, Гавра Стаиојевин, Мишко Јездпмировић, Илија | Ераковнћ, Стева П. Јањин, Срена Новаковпн, Аиа Новаковпн. По 50ц. Славко , Гедош, Илпја ђуђок, Марко Тривуновпћ, , Петар Борјан, ђуро Опачпн, Стева Вујић, по 25ц. Ј. Перишпћ, Паја Мрдаљевин, Мато Думбовпн. Друштво Сестрииско Милосрђе сматра за своју дужност да н овнм путем пзјавп тснлу благодарност еледсћпм: г-ђи А. Милппковпћ на њеној уметнпчкој пгрп у комаду „Женске Сузс". Госп. Бор. Петровпну па његовом вслпком труду и заузпмању да је успсо да за кратко врсме пзврсно спремп чланове Певачког Друштва те еу онако дпвно отпспали све посме. Благодарпмо евпма дплетантпма на њиховом труду, иарочито г-ђп М. франковии, која је у улозн Зорко бнла врло спмпатнчна. Г-цн Живки Миланковић у улози Софије као н госп. Л. Мсрдановипу у улозп Јовапа, којн беху врло орпгшгалнп. Г.г. Д. Бачипу, Стевп Опачпћу, С. Мпловпћу и Кпхалипу. Г-ђа Д. Мпланковпђ у улозп Марнје, удовпце као п г. Јовпп у улозп Лазе беху врло доорп. Исто тако декламаторкма се свесрдно захваљујсмо. Хкала иашем вредном п врлом Сровну г. Јовп Опачпку, менежеру забавс, као п г.г. Стеви Свврчевппу н Стеви Јаљпћу, којн еу много труда положплн н својски

пам помоглп. Благодарпмо тоснодп, која су даропали краспе кнте цнећа н то: Јовп Опачпћу, Стсви Помрчнћу и Стеви Опалићу. Хвала г.г. Лазп Миланковићу и Стевп Јовановнћу, који су својски радилн прн продајн ппћа. Г-ђа Аика Коларпк продавајуђп цвсће сакунпла је $25.00. Г-ђа Златица Мнлогаев продала је цвсва за $10. 75. Г-ђа Аика Коларић в г. Стева Опачпп сакупише добровољног прнлога $136.50. За грожђо сакуппгае г. Стева Помрчнк п г-ђа Златнца Милошев $45.45, а за праее нсти еакупише $15.55. На благајни прикупила г-ђа Ева Новаковип $91.00 Благодарнмо дародавцнма за грожђе и то г.г. Тодору Бешевиг.у, С. Добриђу и Г. Русићу. Г. Стеви Помрчиђу много благодаримо што је много радио са чланпцама и то Златнцом Милошевом и Анком Коларнп. Пека је нскрена хвала свима поеетноцима забаве као и свакоме, којп пам ма чим бпо па руци н својим радом допринеше да забава тако сјајио испадне. Укупап приход је $567.35, расхода је било $177.35, чист приход нзноси $390.00. За Друштво Сестринско Милосрђе у Фарелу, Па. Ангелииа Јеловац, председиица. Британиа Бии, Б. К. Кан. Члаиовп друштва „Ал. Карађорђевћ" бр. 264 Савсза Слоге, у Бритапиа Бип, Б. К., одржали су своју седпицу 19. септ. о. г. ,иа којој јс нредседнпк друштва, брат Илија М. Латковик ирикуиио $150.50 за Српску Ратиичку Спрочад. Приложише ови: По $10.00 Илија М. Латкоиић, по $7. 00 .Тово Дс.тип, по $5.00 Божо Л. Рашета, Мплан К. Богдановић, Брацо Остоии, Милан Контнћ, Илнја Пањевић, Илнја Д. Смпљаппп, Јово Саватовпп, по $.00 Милош Божић. Миле Јелача, Мнле Цвијаповпћ, Нпкола Павлица, по $2.00 Божо Павлица, Ннкола К. Богдавовпп, Никола ДроОац ,Мпле Жакула, Саво Пањевпп, Тр. Предовић, Божо Чучак, Мићо Инђић, Петар ђанковић, Тома Дунор, Васо Плећаш, Лазо Обрадовић, Дане Јурић, Стево Марковић, Дане Огризовпћ, Божо Куптић, 11лнја Кунтпћ, И< о Нлећаш, Петар Павлнца, Шпиро Баиић, Дане ђукпћ, Тома Тг урчпћ, Божо Латковић. Милан Јсловац, Мвлаи Седлар, Даис Диклип, Нлија Југовпћ, Марко Радакевпћ, Ипкола Буљ, Мплош Вујпновнћ, Стеио Баппћ, Никола Поповнг,, но $1.50 Стоваи Плећаш. по $1.00 Пстар ђукнћ, ђукан Кпсжевип, Пплвп Пејпћ, Дазе Мршив, Дапе Радаковпв, Цсо Орловик, Јакко Птеваш, Марко Дошаи, Петар Поткоњак, Мпланко Лавриив, ђорђс Кончарић. Јово Поткоњак, Милан Станик, Гавра Половппа, Лука Плекаш, Стојаи Стојисављевпћ, Стево Почуча, Јово Јо жпћ, ђуро Дрезга, Мпле Плећаш, Сава Обрадовић. Полумбус, Охајо. Моетни Одбор Српске Народне Одбране у Колумбусу, 0., прпкунпо је као редок ш прилог од евојпх чланова $39.50 за Српеку Ратинчку Сирочад. Приложлше опп: по $3.25 добивено ::а продату робу пок. Николе Гргика, по $1.00 Милаи Ј. Вланеављевнк, Миле Бапћ. Мане Вуковпк; Раде Затезало, Вујо Студеи, Дане М. Бубало, Радс Кеча, Нпкола А. Комадпна, Илија Џопппа, Васо Тодоровпк, Петар ,1аЈ-ић, П.гија Боровпца, Раде Гргић, Милош Пешут. Сапа Цвијаповпћ, Снпро ђорђевпв, Радо Фплиповиђ, ђуро М. Џодан, 11лпја Комадппа, Јово Јовпк, Јаако Шаша, Илпја Прпца, Јово Поповпп, Мане Дракулпћ, Јанко Косик, Илпја Грубпћ, Ннко Комадппа. Мане Цвјстићанин, Мпле Спилар, Дане Дошен, Васиљ Веселица, ђуро Михпк, Иикола Рапаић, Стево Илић, До| Оре Радаковпк, по 50ц. Ката М. Вукој вок, по 25ц. Марлца М. Вуковик, Јово Кесик, Деца Јове Поповппа. Детроит, Мич. Неколпко пријатеља пз Детропта, Мпч. прпкупилп < у међу собом $5.50, коју су оуму поелалп аа Српскп Црвепн Крст. Прмложнше еледсћи: по $1.00 Тривуп Кораћ, Милан Петров, Душан Марковик, ђура Бпровл>гв, по 50ц. Јово ђорђевик, ђука Антик, Вопн Радоњпп. За Централни Одбор Срп. Народно Одбране Тајннк Јов. С. Енеровић.

‘ј*

| ПРОМЕНА АДРЕСЕ

Молим управу савезног органа Србобрана, да ми лзмени адресу. г Моја СТАРА адреса бнла је: ј Име и џрезиме А Број баксе, илн б]н<ј ку 1>е и > тца \. I Град и држава ♦ 1_ I т X Моја НОВА адреса гласи: X Нме и презиме X X Број баксе, или број куће и улпца т Град и X % ДРУ и1ТВО ....број } Ко год мења адр>есу, нека тачно нспунн горн.у лпсту н цео •} овај оглас изреже и пошље на управу Србобрана на адресу: К србобран X, 443 VII. 22 84ГСС4 м Е уу УОКК, N У. { X

ЗА НАШУ БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ. ШКОЛСКА ИКОНА

ЛДЗА ЛАЗАРЕВПћ.

(Наставак.)

Послнје ручка много се што шта вдадика с попом разговарао. Звао га да га узме у конзисторпју. али поп всли, да ие може никако оставнтн села, а „због мене јсдног, вели, нс ври једи да премјештам конзисторије у село!” Владика се добродушпо и ла ко насмија. II с Маром је много што шга говорио. — Који је оно светац? — ре че он њој, па показа прстом на једну икону на зиду. — Цар Лазар! — рече Мара. — Гле! А од куд ти то знаш ? — Прочитала сам оно доље. — Зар ти умијеш читати? — Умијем. Владика донесс једну књнгу па је даде Марн да чита. Она отвори у сриједи. Намргоди ње не очице, па поче гласно и монотоно како сва дјеца читају:

..Мачс војску старац ЈугБогдане, у Вогдана силиа војска била... ’ — Стани! — рече владика. — Ко је то Југ-Богдан? — Није он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову. — А шта јс то Косово? — Косово је поље гдје су Срби изгубилп царство, и гдје је погинуо српскн цар Лазар. Ту њене очице по ново нотра жише слику Лазареву. — Лијепо сине, врло лнјепо! — рече владика. Узми ту књнгу па читај код куве! — На поклон? — рече Мара изненађено. — На поклон! Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана. Поп нагнуо главу, а од мнлпнс све му сузе капљу у тањир. Послије је владика питао још шта је учила, и кад она од-

говори да свршава четврти разред, запита он попа: — II а шта мислиш сада с њоме? — Мислим, оче владико, да јс дам у ку.мову купу, да се дијете учи раду. — Штета бп — вели владнка — била отргнутн дијете од школс. Ово јс — вели — глава, каких мало има. Ннјс се она родила да бере кудјељу. Него ти њу дај даље у школу! — Ие чу тп, очс владико, да јс свршила? — Знам! свршила је у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. Попап штрецну као да га не ко ножем ударн. — Зар да се одвојим од своје га дјетета? — А брада му задрхта. — Е, всли владика, ти си сво ме дјетету иајвише добру рад. Па ја велим нс треба да стајеш њоној срепи на пут. — Не дао бог, — рече поп грцајупи, — па шта да радим? Научи ме! — Пошљи је у Биоград на науке.

— А колико то траје? — Чстири годиие! Пон пребдиједе као к'рпа и разрогачи очи; — што сс то по богу толико учн? — Науке, рсче владика. —А шта ке то њој? — Како што ке, оче? Друкчнјп је данас свијет. нсго што је бно за твојс младости, а још ће друкчији бити кад опа ступи па снагу. Кад свршп школе, може, ако пе. бити н учитељ. А послијс, у варошн друга срсиа чека дијете. Поп запута п даде се у мнсли. И владика пути. Тако то траја неко вријеме, оида речс поп: — Треба ли ту штогод трошити? — Једно пет шест дуката мјесечно. Попу чисто одлакну: — Нема од тога ништа, оче владико! Гдје су толики иовци? — Па ти — вели — имаш имања, како су прнчали, на хиљаду дуката. Поп се нзсбечи: —Каквих хиљаду дуката,

каква нмања? Немам ја пишта. Њој је, истина, народ нешто одредпо, алн не вриједи еве ии сто дуката. Иемату ништа од школе! Владика се мало некашља. — Ласно је вели — за повце. тек ако ти пристајеш. Све пемо то лијепо намјестити. IIмам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а— вели — не знам бољс прилике од ове. — Оче владико, старија јс твоја и паметнија од моје. Само још да виднм шта пе село репи. А у селу ко смије репи што против владичине воље и ријечи? Нијесу сс дуго препирали. Сељаци се шпупурише, само их срце боли, али што мора бити, мора! II послије мјесец дана веп сс опрема дијете за пут. Силне се припреме чине. Дан пред полазак мутљају се жепс из цијелога села по по повој купи. Ту јс камара сирчева, колача од пекмеза и теста, леииња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених

На збору, који је г. Петар Слијепчевип одржао у Џаксон, Кал., пали су ови прилози у корист босанско-херцеговачке сиротиње: По .$10 Саво Петровип, 0. Серафнм Вукојевип, по $3 Саво ђ. Дабовип, Јово Косип, Ллија Марип, Мило Радовип. Крсто Кураица, Мирко А. Поробип. Лазар Радоња, ђуро Барзот, Марко Милојевип, Мило Вучуревнћ. Јово ћоровпћ. Јоко ћоровић, Видак Вуковић, ђуро ј Кусаловић, Шпиро и Максим Кулаш. Ристо Лучић, ђуро Л. Самарџић, Нпкола п Јаков Мплојевић, по $3 Лазар Путица. Симо Вукајловић. Вуко Кривокаппп. Петар Курнлнп. по $2. 50 Никола Вуковић, по $1 Милан Ербез. Лазар ћурић. Свега $131.50. Осим тога вредни Срби у Џаксону одвојили су половнну новца, који се налазио у благајни месне Срп. Нар. Одбране па све то заједно са горњим прилозима, у износу од 255.50 долара послали прско Централиог Одбора Срп. Нар. Одбраие пилића, пастрме п толико „занре” да би Војпн четовођа рахат цијслу чету њоме нахранио. — Мића донео из вароши ное ковчег н у њега трпа Нконија снлне чарапе, кошуље п убрусе. Жеие посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу. а она уплашено иде из крила у крило. Пе плаче, већ замишљеним очима гледа у шта му драго. Чупка ресе на кошуљи п не говори ништа. Ништа не једе н пе пије. Чнсто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подпшла обрашчипе, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу. — Да Бог да да ово све на до бро нзађс! — рече баба Стевана. Кад се всћ смрче, жене и људи се разиђошс кућама, а оставише попа сама. Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу. Иконијс се не може од њс да растане, и кад је мислила да јс Мара с попом заепала, изнссе свој губер и простре га пред врата | попове собе, па леже.

У Њујорку, у корист босанскохерцеговачке сиротиње. Некаје частовој вредној нашој колонији. која се оиако обл лато одазива српској дужпости н овај пут. ма да се дантс и оиа сама налази у тешкп.ч радничким околностима.

НОМИТСНА ПЕСМА ИЗ МАћЕДОНИЈЕ. Дека се чуло, разбрало, Српска та труба затруби. Во ново село ДреиоЕО. Иапред мн они пред чета Јован Бабунскн војвода, По него оди прсд чста Васиљ, велешки војвода. Извикне Јовап Бабунски: „Спрем’те се. млади четници, Дреново да го сардисаме, Тува ј(' Стефан Димитров. Со сва та чета бугарска.” Извикне Васиљ велешки: „Предај сс. море Стефапе.” Одвикна Стефан Димитров: „Не се предавам Јоване, Њз се предавам. морн. Јоване. Извикна Јован Бобукски: „Ја сам вардарски војвода. Фрљајте бомби четници.” Фрљаше бомбн четницн. Мп згина Стефан Днмитров. Са сва та чета бугарска.

Кад сан, који не може рас- тјерати никаква .брига дјетињег доба, савлдда немнрну душу Марнну: кад црне трспаппце падоше на запуренс обрашчнпе а груди се почеше равиомјерно дизати, псправн се поп у постељп. Собу је осветљавало кандило. које је горјело пред иконом. Да је у тај пар Иконнја провирила. ломислила би да гледа светитељске слнке. Наднијело сс увело старчево лице на пуп живота лик дјстета, а с бијеле браде цури кап по кап п чмсто се запушп на њеним обрашчићима. II таман се поп наже да је пољуби, а дијете сз у сну окрете на другу страну н настави спавање. Дубоко поп уздахну и завали се у постељу. Давно је палц роса, веп се н исток румени, а поп још не заспа. II кад чу гдје ирод његову куву сташе кола, устадс и изађе на поље . Пред купом кум Нинко попушта штрањге коњима. који се пуше у свјежсм јесењем јутру. Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијеио под