Србобран

Страпа 2

*Т

Н*

Бр. 367.

бКВОВКА^ — 5ЕКВ \УЕЕКЕУ Риђи»ћед ђу 5ЕКВ1АК Е0иСАТ10КАЕ АКИ ВЕНЕУОЕЕКТ Р1ЈМО ОР 5ЕКВ ЕЕ0ЕКАТ10К „5ШСА” «43 \Уев1 азпд 51 гее 1 Ме« Уогк, N. У. N. У.

ВиЕ1пе55 Мапа(?ег: М. I. Рирт, 443 азид 51 ., Ке«г Уогк, ТЕћЕРНОИК: СНЕћЗЕЛ 6оо».

В'<иеге<1 ав весот1-с1ава пшМвг *1 1ћ« Ров1 ОШсс о! Ке* Уогк, N. Т., апЈет 1ће ас( о! Мжгсћ з, 1в79-

Немци илонули духом.

муни су бацили у ваздух мост л , код Чернс Воде и спречили уОсим овог наглог напредова-! _ . тг ? ња и велики број заробљеника, пад Ј 1111ЈЈ 1,3 џе ’ док сведочи, да су немачке војске I Је . векп 1ео Ј) ' м ' иске " РУ ске плонуле духом. До сада је пре- 1 ВОЈСКе ' с п ‘ 0 да У макне - 1 акен

бројано впше од 5000 заробљеника. по званичном извештају из Париза. док францускн губитци представљају ман.е од по ловице тог броја: један велпки број тих губитака отпада на лако рањене војнике. Што цео овај рат не иде овом брзином, као што је био случај код Вердана, долази отуда што су даиас одбранбени поло жаји тако јаки до спречавају употребу великог броја војника. Огроман број војнпка на једној и другој странн убојнс линије спречавају да један мали број иападача, ма како он успешно извео свој посао, однесе одлучну победу над непријатељем. Уовоме, у овако огромннм бројевнма бораца, огледа се гла разлика између данашњег рата и свих ранијих историјских сукоба. Бројеви су тако ве лнки да једна битка, ма како она велика и замашна била, нн је у стању да одлучује. Друкчс је било 1870. годинс, на пример, када се у бнтци на Седану једног нстог дана и на једном истом месту борила чптава половина целокупне фрапцуске војске. Пораз ове војске џинов-

зен се пустио у опасну нгру да остатак те војскс гони у мочвари крај дупавског ушна. У овом крају Румуни имају Јаке ослонце у великим градовима Браилн. Галацу и Рени, на северонетоку, на другојстра 1 ш Дунава, одакле се лако могу преко Дунава пребацивати појачања и ратнн материјал. Из Рени, који се налази на савијутку Дунава. прешли су Руси у Добруџу, да помогну Румуне кад јс Румунија ступила у рат. Прешли су преко Дунава на ионтонским мостовнма. ко-

рОесма о Маћедонији

I. УЈЕСЕН 1912. У јесен 1912. српски краљ Петар осветио је своју цркву од белог мрамора, сазидану у Тополи, род. месту његовог деде, Карађорђа, првоборца за о-

средиште наше средњевековне царевнне; у Прилнпу је живио и господарио Марко, наш народни херој; под зидовима Једрена. опнрупн се турској најезди, погинуо је краљ Вукашин, Марков отац; Скадарска област била је потоња слободна

слобоџење Балкана. На истом државина српских кнежева Ба‘ брегу. на коме се Караџорђе од лшина пре но што је општн лучио да започне једно од нај- мрак покрно цео Балкан. . . На вених дела, икад зачетих на • свакој странн српски војници немирном балканском земљи- ^ сретаху се са својом историјом. шту. на брду Опленцу, Караџор Оживе њихова прошла слава; џев унук, краљ Петар, подигао стари њнховн јунаци потпи-

је днвну цркву и онда објавио рат Турској. То је био један од многих ратова. које смо ми водили с Турском. један од многих вама знаних и незнаних током пет стотина година. Ми смо имали својих старих рачуна с Турцима. Ми смо их презирали као што робови презиру своје господаре, онн су презирали нас, као што господари презиру робове своје. Па ипак ми смо поштовали њнхове вр[лине, н они су признавалп на-

ску је појачао мои Немаца и од клтппгстцтку сумњу уТљвднте; тсгзначи да се прима-

,ма наше. Нашу земљу они су ји су после тога сигурно још и ■ мачем освојили, н ми смо знапојачани ради превоза тешке ли д а ћемо ј е ми 0 д њих само артилернје, чија је оскудица и на маЧ у повратитп. Наша хри омогунила победе Макензено- шћанска драма са Турцима на ве. Три добре жељезнпце дола- Балкану почела је крвљу, н ми зе до поменутнх градова из смо ве р 0ва ли добро да се она Букурешта. Черновнце и Кише К р ВЉ у ОКО нчати .чора. У нашем њева и тим жељезницама са К р Вавом сукобу са Турцима. да јамачно јурн силна војска н ми Хрипшани, изгубили смо џебана за Добруџу. Т р Н К р аља — једап је од њих У брдима на ердељској гра- био византијски цар Констаннпцп воде се очајничке борбс у тин - а ДРУ га двојица били су кланцима. Кроз јсдан од тих српскн краљеви, Вукашин и кланаца, кроз Прсдеал, јужно ^ аза Р — и то у току од седамод Брашове, успео је генерал најест годнна. И Румунија, као Фалкенхајн да се пробијз н за * 11 Србија и Грчка, пружала је 20 миља уђе на румунско зем- велнк отпор Турцима. У битци на Ровпнама. битци Румуна и

риваху машту њихову; многп нх је тада гледао у привпђењу и сну. сви се иадметаху с њнма у делима јуначким и напорима. Овде је пао свети цар Лазар! говорио је наш војник на Косовом Пољу. Овде је пао војвода Мнлош пошто је убио турског султана Мурата! Овде је живио Марко од Прилипа! Са овог гра да штнтно је он останке српског народа и стару славу његову после кобне битке на Косову! Овде, на овим стенама се могу видити стопе Шарчеве, Марковог иајмилнјег коња. А ту су цркве. које су подизали краљ Урош. краљ Стеван, Милутин, цар Душаи и цар Лазар! Овде на Марицн пао је Букашин са шездесет хиљада најсјајнијих српских ратника, бра нећи слободу Балкана. А овде у Скадру подижу се високн зидови, које је зидао исти краљ Вукашин. Ево пута којим су ишлс византијске кнегиње, жене наших краљева и војвода. А овде је град, где је цар Душан, у друштву са Кантакузе-

прегршт светог праха са гробо ва нашнх царева и јунака из давнина. Два месеца по објави рата краљ Петар врати се Тополи п заблагодари се топлом молитвом у својој црквн белој Богу II Светом ђорџу. Овај народни краљ, кога је изабрала Сриска Скупштина, благодарио је Богу, што су он н његов народ до вршнли дсло ослобоџења од јар ма турског; дело зачето Карађорџем. његовим дедом, који је такоџс народним избором постао воџом његовим. ,,Србнја под оружјем’’ Нинолај Велимировић.

исход тог рата. У данашњем сукобу најочајније бнтке могу да довсду у пнтање судбпну само једног или два кора. Отуда губитак у једној бнтци сразмерно мало штете паносн непрпјатељу. Ко начна победа доћиће само последством сталног замарања и изнуравања — што значи да су савезници. којп располажу већим бројем људи, вепом кесом и изворима целог света. си гурни за победу. Енглези на Соми. Докле су Французн били запосленн код Вердана, Енглезн су, и поред тога што су били ометани у почетку недеље стал ним кишама и маглом, ипак успели да помакну своје линије на косн од ЈГАрса до Тнепвала. Уз то су се примакли и мало ближе ка ЈГТранслоа. Говори се, да су Немцн припре мали јаку нротив-офанзиву из Бапома, где се пре кратког врсмена задржавао и цар Виљем да окуражи евоје људе, говорећи им, да је бог с њима. Ту су Немци добили велика појачања. Ако онн покушају да преџу у офанзиву, наићнће на топао дочек. Енглезн држе последње брегове пред Бапомом, а пред тим бреговнма шире се сразмерно уравњсна поља, врло подеспа. за оклопљење колеснице, које су постале страхом н трепетом. Можда ће овај немачки очекивани напад имати за последицу да Бапом падне у савезничке руке пре но шт 0 се очекивало. Румунија на невољи. На југоисточном фронту Ру

као за 80 миља Букурешту. На осталим деловнма фронта заустављене су аустро - немачке војске. Савезннци су нослалп. преко Бугарске, 150 ероплана Румунима, да им служе за нзвпџање, које игра необнчно велику улогу у овом крају. Војинцп у Лондону. поред то га што је штампа веп почела да очајава. не внде никаквог разлога за страховање ради Румуније. На јужном балканском фрон ту Србима су пришли у помоћ Французи и Талијани. Срби стално продиру пут Битоља. Французи сс помпчу уз Вардар а Енглези на истоку нападају цариградску жељезницу. Талијанн се свакодневно све више примичу Трсту.

ДРЖ' ГА. ШВАБО. ДРЖ'!

ном и Грцима сузбијао тур.ске Турака, узео је учешћа н поги- _ провалнике. На овом језеру, на нуо наш епски српски јунак

Марко Краљевић. последњи ма ћедонски краљ, звани Марко од Прплнпа. Он је бно трећи српски краљ којн је погинуо та да. То је било у времс када су « Арбанаси показалн своје врлине боље но пкад раније. Под Скендер-бегом, кнезом из Кроје, они су се јуначки оппралн Муслиманима. Али и онн падоше у ропство на истн начин као н Србија, Грчка. Румуиија н Хрватска. Бугарска је једина држава на Балкану, која је под легла без икаквог отпора. . . Даклс, године господње 1912 две српске краљевнне, Србнја и Црна Гора, са другим двема хришћанскнм краљевинама, Грчком н Бугарском, објавише рат Турцима. Румуни су са својим спмпатијама били на

Охридском, била је дивна цр ква српских архијепископа. А ово је планина где су боравиле виле и са којих су слетале доле да помогну нашим јунацима н заштитс српску погажену правду. У овом граду је жупан Немања дочекивао крсташе са за пада, који су ишли на исток, н гостио их. У овом граду наш највећн цар прогласио је славну књигу закона, Законик, која се мери са најбољом књигом те врсте. Овде су гробови наших патријарха, који су воднли и штитили народ током векова потчињености и робовања. А овде су куле подигнуте скелетима српских воџа, који су касапљени због њихових слободоумњачких идеала; а он де је опет место где је обешено

— (Прича из 914.) Код Остружнице на Савп чи таве месеце седели су наши старцп, чскајући да наиџс Шва бо на заседу Старнне Новака. II најзад се досадило старцнма лежати и седети по рововима, те се решнше да потраже мало разоноде. Једне ноћи направе од крпа једпу велику лутку, посаде је у један чун, па чун одгурну низ воду тако да. прнстане уз другу обалу. Кад би око нско доба ноћи. припуцаше пушке с оне стране Саве. После неког времена чу се отуд оштра наредба: Швабе су позивале на предају. —Држ’ га, Швабо, држМ одјекну грохотан смех стараца.

, неколико војвода и владика. сграни хришћанскнх савезни- т . г . „ * Кост до кости, крв до крви, грех до греха, јунаштво до јунаш-

ка. Арбанаси, одрођени и расу ти, врло различнити од савреме ника Скендер-бегових, стојећи под аустрјиским упливом, били за Турке и против хришћан ских ратнпка. Треба ли да вас потсетим на исходе? Ја држим да вам је још свеж у успомена тај неочекивани догаџај, када су представ ници зараћених држава- дошли у хотел Хајд Парк у Лондону. да преговарају мир након два мссеца од како је био објављен рат балкански. Турскаје изгубила, Хришћани су добили. Српски војници прешли су границу и у борби проследили су у три разна правца, пут Ско пља и Прилипа, пут Једрена и пут Скадра. Странац нећс никад бити у стању да схвати што је српски војник тада мислио и осећао. Скопље је било

тва! Косово Скадар, Куманово, Скопље, Прилип, Битољ, Једрене — сва та имена била су добро знана српском војнику. У детинству и дечаштву свом они су у песми спомињали та иста имена: певали су о њнма и зна ли су историјске догаџаје и јунаке, који су с њима довоџени у везу. И сада нису тамо ишли као гости и странци, већ су се враћали својој куки након дугог одсућа. И сваком од њих чини се све то као сан; земља која је за поколе&а и поколења живила само у п$сми стоји сада пред српскнм ратницима оживотворена. ( Браћа наша српска из Аустро-Угарске долазили су у Маћедонију, љубијра свето тле, и сваки од њих шосио је собом

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЗБОР ПОЧИЊЕ ДАНА 29. НОВЕМБРА Јавља нам Југословен. Канцеларија: Дан одржавања Дру гог Југословенског Збора у Питсбургу, Па., мора бити још за неколнко дана одгоџен, н то због тога што делегати из Јужне Америке нису моглн наћи такве паробродске везе да доспију на време овамо. Примилн смо наиме од председништва Југословенске Нар. Одбране у Валпарајзо. Чиле. следећн каблграм: ..Није нам било могупе путо вати прије 25. овога. Не можемо стићи до 15 новембра. Ради велеважних предлога н дого вора апсолутно потребна јс наша присутност на Збору. Молимо одложите за послије 20 новембра.” Обзиром на важност договора са браћом из Јужне Амернке. која су већ кренула на пут а не могу стиаи на време услед нередовитих веза. приси љени смо поновно одложитп Збор. пак пошто је потребно да се Збор одржава у среду н четвртак, да буде приличније љу днма из даљега. одлаже се Збор тако да ће почетп у среду 29. новембра о. г. у заказано време и у заказаннм просторијама. Умољавају се свн онн, који намеравају допи, да уваже прнлнке које владају у овом из ванрсдном времену, пак да уде се своје путовање према овом новом датуму. Јављамо уједно, да је у Питс бургу основан локални велики одбор, са разнпм пододборима, који пе се старати за дочекивање учесника Збора, за укона чивање, тако, да ће сваки учесник моћи бнти добро опскрбљен, те за приредбу великога концерта у среду на вече н то у једној од највећих казалишта у Питсбургу, у ,,Муз Темпел”, те за велнки банкет V I четвртак у вече. На концерту не суделоватн бројна певачка • друштва из Питсбурга н око! лице. Умољавају се напокон ј сва друштва која изашиљу деј легате и сви појединцн, да се | на време јаве нашој Канцеларнји. да им се могу послати на рочите Исказнице, тако да буде на сам дан збора олакшана кон трола. Делегати од којих долази по внше из једнога места н околице, нека се договоре и заједно путују, јер ће бити лакше њихово уконаичвање и дочекивање. ! СРБИ И СРПКИЊЕ, КОД СВАКЕ ПРИЛИКЕ НЕ ЗАБОРАВИТЕ НА СРПСКУ СИРОЧАД. Званични Гласник

ДО ЗНАЊА. Члановнма н чланицама С. Д. Д. ,,Лика п Крбава” Св. Спа снтеља” бр. 47 СССС. у Со. Чнкагу, Ил. — Драга браћо и сестре! Овим вам се ставља до знања. да ћемо у будућс редовне седницс обдржаватн друге недељс по првом свакога месеца. Уједно се опомињу чланови н чланнце да своје месечне уплате на време упланују; иначе губе право на болну потпору. Оволнко до знања и равнања ради. П. И. Узелац. председ. ђукан ђерин. рач

ДО ЗНАЊА. Српско Д. Д. ,,Св. Јован Крститељ” бр. 216 С. С. С. С. у Гери, Инд., ставља до знања својим члановима, да ће наше Друштво као и прије обдржава ти редовне друштвене седннце сваке друге недеље у месецу на 1700 Адамс Стрит. Уједно опомињемо оне чланове. који дугују друштву 2 до 3 месеца да то изволе на идућој друштвеној седннцц уплатити. Који своју дуговину не уплатн, биће брисан према правилима друштва и Савеза. Миле Радосовић. тајник.

ТРАЖЊА. Српско Д. Д. „Св. Јован Крститељ” бр. 216 С. С. С. С. у Герп. Инд. тражн свога члана Стевана Рашевнћа, који је отишао пред годину дана у Србију н чули смо да се пред пар месецн повратио назад у ову земљу. Од његовог брата сазнали смо. да се иалази у државн Њу Јорк. Молимо свакога брата, ако што знаде о њсму, да нам јави на ниже означену адресу, или нека се он сам јави. Миле Радосовић, тајннк. 1121 Вашингтон Ст. Гери, Инд.

ОПОМЕНА. Срп. Д. Д. „Освета Косова” бр. 254 СССС. у Зиглеру, Ил„ опомнње своје чланове који жн ве у Знглеру, Ил„ да у будуће пажљивнје посећују друштвенс седннце, а сваки онај члан, ;који не буде прнсутан од почетка до краја, биће новчано глобљен према братственим правилима. Истовремено опомињу се и они чланови овога братства, ко ји дугују једну или више седница, да на идућој редовној седницн, која ће се одржавати 19. нов. о. г., подмире своју ду говину; иначе ће се поступити према правилима. Нарочнто се умољава брат Мнле Дрежић да се јави н своју дуговину уплати. М. Мијановић, председ. Ј. Радовановић. тајник.

ДО ЗНАЊА, Члановима Срп. Д. Д. „Хајдук Станко” бр. 234 СССС. у Пеорна. Ил„ доставља се до зн а ња, да је на друштвеној седници одржаној 10. окт. о. г. једно гласно усвојено и решено: да сваки члан овога друштва, којн се налази на страни — а где постоји друштво СССС. има узети преступни лист и ступити у друштво у мосту где живи. Оволико знања и равнања радн. М. Теофилов, тајник.

ТРАЖЊА.

Срп. Д. Д. „Св. ђорџе” број 120 СССС. у Сисеро, Ил„ тражи свога члана Николу Ашкра бића, који је још 21. о. м. напу стио ово место п пошао у Мичиган државу ради опоравка здравља, а од тога времена о њему ништа нс знамо. Тога ради умољавамо брану Србе, Хрвате и остале Словене, којп би што о поменутом брату зна ли. да нас известе ,на чему ћемо бити благодарни. или нека нам се он сам јави. Адреса: 1416 8. 51 8«., Соип — СЈсего, 111 . 0. Ашкрабић, тајник.

ОПОМЕНА.

Срп. Д. Д. „Милош Обилнћ” бр. 261 СССС. у Пст. Ст. Луис. Пл„ опомиње све своје чланове који су нзваи седишта друштва да се прнјаве своме друштву најдаље до 19 нов. о. г.. ииаче ће битн брнсанн из друштва н Савеза. Стево Гачић, рачнов.

ИЗВЕШТАЈ Српске Народне Одбране у Бјуту. Монт.

Сакупљено: до 4. јула 1916. $4.123.60 до 16. јула 36.00 до 13. августа 92.50 до 10. септ. 71.50 до 1 .окт. 201.50 до 15. окт. 39.00 Погрешно објављено у задњем извешћу за 11.20

Укупно $4,573.30 II з д а т а к : до 4. јула 1916. $2,589.20 За пострадале Босанце и Херцеговце 544.00 За забаву 24. септ. 30.00

Укупни издатак $3,163.20

Остатак у благајни 20 септембра 1916. $1.412.10 Добровољнн прилози у месецу септембру: На крштењу сина У. Т. Вујновнћа приложише: По $2.00 Лука Војновић, ћетко Тркља, Благоје Парежанин, Томо Шешлнја и Јанко Вујновић, по $1.00 Митар Витковнћ, Душан Т. Вујновнћ. Јела Т. Вујновнћ, Недељко Т. Вујновић, Стана Тркља. Раде Тркља. Павле Војновпп, Тодор Вујновнћ, Симо Вукајловнп, Гојко С. Салатнп. и Лука Парежанин. На крштењу детета Јока Инипа сакупљено $15.50. Приложише следепи: По $5.00 Јоко Пнип. ио $2.50 Митар Тркуља, по $2.00 ћетко Тркуља, 0брсн Иннп, по $1.00 Марко Ми линић, Обрад Бабип, Раде Бабић, Спасо Анџелнћ. Бјут, Монт., 20 окт. 1916. Л. Парежанин, предс. Н. Н. Скочаић, тајннк. НЕКА СЕ ЈАВЕ

уредништву овога лнста: Коста Шуковнп .родом нз села Церннца, Херцеговина, који се налази у Америци око 9. год. Тражи га брат Андрија. сада у Мсрссљу, Француска. Никола Вучковип, родом из Бобара, Пакрац, Славонија, тражи га Јоца Трифуновип, учитељ, који сада живи у Француској .