Србобран

V

Страна 2

'ТГ бЗБГАИ

Број 3*9-

бКВОВКА^ — 8ЕНВ УЛЕЕК1ЛГ Ри1>1Шм4 Ву ?ЕК.В1АМ Е01ЈСАТ10КАЕ АИО ВЕКЕУОЕЕМТ РЧЛП ОР 5ЕНВ ЕЕ0ЕНАТ10М „5СОСА” «43 1А1еаг аапд 81гее» Уогк> М ' У '

Вив1пеаа Мапа^ег: М. I. Рирт, 443 22п< 1 51., Кеж Уогк, N. V. ТКХ.ВРНе)<К: СИКХ-бКА 6оо8.

Кп<*г«Ј «. «сопЈ с1... шжИег .« «ћ. Ро.« 0«к. о( К« Уогк. N. У.. Оо4ог «ћ. .С о( Магсћ Ј, х®7*-

3. Резервни Фонд 4.387.90 4. Интерес на бондове 564.75 5. Потпорни Фонд 49.652.29 6. Опште трошкове л.хзо.зо 7. % годишње уплате члан. Култ. и Добр. Фонду 21.00 8. 1/0 уписнине нових члан. Култ. и Добр. Фонду 1.360.98 9. Орган Савеза Култр. и Добр. Фонду 2.214.65 10. Трошкове конвенције 2.193.95 11. Дубиозни Фонд 1.360.97 12. Фонд за остареле чланове 7.00 13. За кирију од купе „Српски Дом” 1.080.00 Укупан примитак до 31. августа 1916. $181.331.50

2. И з д а т а к: 1. За књиге и знакове 708.98 2. Осакатнине 16.935.00 3. Операције 6.175.00 4. Отправнине 1.750.00 5. Путне трошкове отправљених чланова .... 99.65 6. Болне потпоре 6.550.00 7. Осмртнине 15.525.04 8. Трошкове Управног Одбора 158.50 9. Плате чиновништва 1.020.00 10. 10.000 диплома, хартије, гисканице 686.46 11. Ноштарина, телсграми, телефон и експрес.. . 201.00 12. Промена чекова 79.51 13. Културном Фонду станарина од 1. јануара до 31. августа 1916 320.00 14. Годишња пристојба Иншуренс Деп., Денвер 50.00 15. Бондови за управнике и чнновнике 48.76 16. Рачуноиспитачу Иншуренс Департмента.. . 7.39 17. Канцеларијски намештај 80.75 18. Путни трошак болеснога члана 22.50 19. Канц. прибор и извештај Иншур. Департм. 64.20 20. Штампање, уређнвање, адмиипстрација н експедиција органа Савеза 3.796.96 21. Болесним Србима 425.00 22. Стан н храна српским рат. избеглицама .... 187.65 23. Словенском Усељеничком Дому по рсшењу конвснције 1913. у Денверу, Коло 250.00 24. За оправку куне и плата џанитору 815.05 25. За оправку штампарије и иншуренс 133.01 26. Трошкови ванредне конвенције, одржане у Њујорку месеца маја 12.778.28 27. За српску сирочад Српској Народној Одбрапи, по реш. конвенције, одрж. у Њујорку, маја 7.000.00 28. Одобрено друштвима по решењу конвенције 349.60 29. Трошкови протестираних чекова 3.82 Укупан издатак од 1. маја до 31. авг. 76.222.11 Н а п о м е н а: Скрекемо пажњу члановима Савеза, да се меџу исплапеним свотама од 1 .маја до 31. августа налазе и ове своте исплапене: 1. За потпоре, осакатнине и операцијс по решењу конвенције $11.675.00 2. За трошкове конвенције, одгжане мес. маја .. 12.778.28 3. За. српску сирочад преко Срп. Нар. Одбране по решењу конвснције одржане мес. маја .... 7.000.00 Ове своте нису редовне месечне исплате, вен по решењу конвенције су исплакене. Укупан примитак до 31. августа 1916. $181.331.50 Укупан издатак од 1. маја до 31. авг. 76.222.11 Готовина на дан 31. августа 1916. $105.109.39

Укупна имовина Савеза 31. авг. 1916. $173.096.14 Укупан дуг 31. августа 1916. 66.362.85 Чисга имовина дана 31. августа 1916. $106.733.29 Чиста нмовина Савеза подељена на поједине рачуне овако стоји: 1. Резервни Фонд са вншком расписа 94.892.23 2. Дубиозни Фонд 2.490.92 3. Фонд за остареле члановс 6.630.23 4. Трошак конвснције 1.965.72 5. Културни и Добротв. Фонд 754.19 Укупно $106.733.29 5. Нова друштва приступила: 1. Друштво „Отаџбина”, број 280, Рут, Пев. 2. Друштво ,Цар Лазар”, број 281, Џанстаун, Па. 3. Друштво „Св. Дух” б.рој 282, Бјуканан, Мич. 4. Друштво „Српски Ирестолонаследник Александар”, број 283, Чикаго, Ил. 5. Друштво „Брапа Југовипи”, бр. 284, Со. Бетлсхем, Па. 6. Друштво „Модерна Србија”, бр. 285, Шарпсвил, Па. 7. Друштво „Св. Илија”, бр. 286, Толидо, 0. 8. Друштво „Српско Бокешко Братимство”, бр. 287, Бјут, Монт. 9. Друштво „Св. ђорџе”, бр. 288, Вудвил, Па. 6. Д р у ш т в а б р и с а н а: 1. Друштво „Св. Василнје Острошки”, Чисхолм, Мин., ради неуплате. 2. Друштво „Св. Сава”, Чисхолм, Мнн., ради пеуплате. 3. Друштво „Св. ђорџе”, Ајронтоп, Мин., ради неуплате. 4. Друштво „Капетан Сеферовип, Гери, Иид., ради пропеверс. 7. Број ч л а п о в а и висина осигурања: 31. маја 1916. број чланова 10.811 осигурање $8,648.800 30. јуна 1916. број чланова 11.300 осигурање $9,040.000 31. јупа 1916. број члапова 10.957 осигурање $8,765.600 31. авг. 1916. број чланова 11.252 осигурање $9,001,600 Н а п о м е н а: Скрокемо пажњу чланова на внсину своте неисплапених осмртшша паслодницима умрлих члаиова, ко јн се налазе у Европи. Услед рата опасио је слати новац у Евро ну, у Аустрију, јер би Аустрија задржала пошиљке новца за свој рачун, а наследници наших умрлих чланова не бн примпли ништа. Услед овога Главни Одбор Савеза наредио је Управпом Одбору, да се за новац непсплапених осмртнина наследницнма у Европи учнни депозит код банке на прнплод, док не будс могуне новац слати у Европу. Управни Одбор је извршио иалог Главног Одбора и уложио је месеца октобра иовац неисплапених осмртнина у банке на приплод у корист наследника, којнма повац припада. Управнн Одбор купио је н бондове за Резервни Фонд и то Панама Канал Боидове са три на сто камата у корнст Резервпог Фонда. Главпи Тајнпк: Главнп Предеедник: Душан Трипчевип. М. И. Пупин. Главнп Рачуповођа: Главпи Потпредседппк Вид Вуић. Павле X. Павловић. Члапови Управпог Одбора: Јосиф Рајновић. Миле Куколеча.

Избор председника

3. Имовина Савеза: 1. Готовнна у банци дана 31. августа 1916 $105.109.39 2. Бондови Резервног Фонда 51.130.45 3 Вредност знакова и књига 199.43 Имовина за наплату: 1. Дуг друштава- Савсзу на дан 31. августа 1916. 16.444.62 2. Камати на Панама Канал бондове 157.50 3. Камати на Дистрикт оф Колумбија бондове.. 54.75 Укупна имовина Савзза 31. авг. 1916. $173.096.14

4. Дуг Савеза: 1. Осмртнине расписане — наследници осмртнина у Европи 57.676.20 2. Осмртнине расписане — наследници осмртнина у Америци 8.686.65

I Г'

Унупан дуг на дан 31. августа 1916. 66.362.85

У прстпрошли уторак обављен је избор председника Сј. Држава Америке. Главна борба водила се измеџу две главне полнтичке страпке, републиканске н дсмократске. Кандидат прве бно је г. Ч. И. Хјус, бившп гуверпор државе Њујорк, а друге г. В. Вилсон, сада њи предссдннк Сј. Држава Аме рике. Избор је пао на садањег председннка. Када пишемо овај чланак, у недељу 12. новембра, по извештајима г. В. Вил сон има 276 нзборннх гласова, а. г. Ч. И. Хјус 255. За нзбор јс потребпо 266 изборних гласова. По тим истим извештајима за првог је гласало 8,508. 085. а за другог 8,090.951 гла сач. Ових избора г. В. Внлсон добио је 1,215.688 гласова више него прошлих избора. који су обављепи 1912. године. Г. В. Вилсон остапе председ ником све до 4. марта 1921. године. На разне се начинс гледа па исход овпх нзбора. Од тешке нривредне кризе од 1902. године уобичајено је у Амерпци, да се за време нзбора говори, како не бити кризе ако победе демократи. Тако и данас многи говорс. То није истина. Највепа криза новијег доба, која је задесила ову земљу, била је

она од 1907. године, а она је била за време републиканске владавине. С друге стране при вреда америчка није запамтила бољег времсна од овог садањег, за време владавине демократске странке. С те стране иаш свет нека буде миран. Приврсдне кризс долазе из сасма других узрока. Немају никаквог посла са владавином овс или оне странке. Ну то ипак нс значи да ће ова.ј садањи полст у индустрији трајати за све врс.ме владавине г. В. Вилсона. Он то није у стању да зајамчи. На против нама изгледа да ће најдаље до две годинс почети америчка привреда да слаби. Њен данашњи по лет дошао је услед силних наруџбина за савезнике. Меџутим савезннцп су сада успели да уреде својс индустрнје и почињу ограничавати наруџбнне у Амсрици. Француска је, на пример, добавпла из Кине | силан број радника и онн сад раде по француским творницама. То без сумње чини п РуI снја. Савезници су могли само ! до пзвеснс гранпце да наручу|ју ствари из Америке. За све с.воје наруџбинс савезници мо 'рају да планају златом Амерпцн. Меџутнм утрошња џеба; не је толмка, да би савезници

извезли све своје злато у Америку, ако би стално наручивали џебану овде. Истина је, да после рата многи европски радници нене се вратити на посао, многи су изгинули, а многи исакаћени. Али то још не значи, да ће Европа извозити силну робу из Америке. Она то неће моћи због тога, што ће свет у Европи бити толико сиромашан, да неће бити у стању да купујс. Остало пе Европа израџивати сама помоћу ра дника доведених из Кине. То све зиачи да ће после рата наступити силиа криза у Амсрици баш због тога, што се сада оволико ради: произвешпе сс толико робе, да неће бити у стању да се прода. А све приврсдне кризе долазе услед тога

Хабзбурговци, а да је нису оскрнавили. Главио зло те владавине било је у томе, што су сву земљу у Мексику приграбили у своје руке поједини господари и католичка црква. Милијуни староседелачког н касније измешаног становниш тва остали су бсз земље. Када су дошли каснији политичари, они су те ствари оставили како су их затекли, а гледали само да се дочепају власти. Такав је био, на пример, председник Диаз. Он сс дочепао власти и владао је као неограниче ни господар, као султан. За њс говс владавинс дочепају се снл не земље, нарочито оне са изворима летролеума, амерички богаташи. Њима је Диаз ту земљу давао, да би они лру-

што се више произведе нсго жали новаца њсговој влади.

што се може продати — што Је

данашња привреда у приватним рукама, па се нема опћсг надзора над њом; што се не произвели за подмирење познате потребе већ за пијацу и што има много сиромашнога света, који није у стању да купи што му је потребно. На те ствари ми скрећемо пажњу на шсг света за врсмена. Наш свет сада треба да граби сваку прилику да заради што и да чува сваку пару. А чим се рат свршн, одмах да сс сели натраг у Србију. Управо требало би и морало би, да наш свет још сада предузнма све мере за ту сеобу. Г. В. Вилсон показао се током своје досадање владавине као човек врло озбиљан, мудар и способан. Осим старог Линколна ппједан председпнк није имао прсд собом тако крупних и замршених питања за решавање као г. В. Вилсон^Једно од тих питања је и несрећно мекснканско питање. Као што је нашем свету познато, у Мексику букти револуција већ чн тав низ година. Та револуција је последица старе шпанске владавине. А шпанска владавина била је владавина Хабзбурговаца. А за Хабзбурговце вреди она стара политичка пословица: Нема ни једне стопе земље, којом су господарили

Дао им је силне повластице за

изградњу жељезница. Свет мексикански трпио је све то док је могао. Онда се побунио и збацио Диаза. Од тог доба водн се стална борба. Амерички богаташи и католичка црква покушавају на све могуне начине да увуку Сј .Државе у рат с Мексиком, јер се надају, да ће у том случају задржати земљу у својим рукама. Мексикански побуњеиици одузпмају' земљу од цркве и дају је народу. Отуд мексикански народ и пристаје уз мсксикаиске побуњение. Ну г. В. Вилсои све досада стално је одбијао да Сј. Државе увучс у рат за љубав америчих богаташа и католичке цркве. То јс једно питање, при коме се г. В. Вилсои показао као необично велики човек, Он се при том питању показао као државник новог кова; као државиик којп треба да изаџе из једне праве републиканске државе. Каснија историја ту ћс му заслугу прнзнати у много веној мери, но што се то данас чини. Исто тако г. В. Вилсон показао се као државник новог кова у питањима, изазнваиим током овог рата, И ако, поред силних повода за то, он није објавио рат Немачкој, ипак његово држање, његови протести протнв поступака Немачке, стоје данас као си

лна осуда над Немачком; као тешка љага, коју Немачка не ће никад бити у стању спрати са свога чела. Због тога су нсмачки прнјатељи у Америци за време ове избоне борбе и били јДигли толику вику на њега. Али он никад не попусти, те је његов нзбор највећи морални шамар који је Немачка претрпила у овом рату. Како сада изгледају ствари, г. Вилсон одигране велику улогу при закључењу мира. А он је не једном нагласио своје уверење, да сви народи треба да буду слободни и независни. За нас он је према томе јамчевина, да ће наш народ из ове борбе ипак изани слободан. У то име и ми искрено поздрављамо поновни избор г. В. Вилсона. позив.

С. Д. Д. Св. Сава бр. 8 СССС у Питсбургу, Па„ позива све своје чланове да неизоставно доџу иа годишњу седницу, која ће се обдржавати 3. дец. о. г. у друштвеној дворани. На овој ће се седници подне ти извештај о целокупном раду II стању друштва. за 1916. год., и обавпће се избор нове управс за 1917. годину. Пошто ће ова седннца бити врло значајиа за друштво, тога ради упозоравају се чланови да неизоставно доџу, у противном случају постуште се најстрожије према решењу задње седнице. Управа.

ТРАЖЊА.

С. Д. Д. Св. Јован Крститељ бр. 274 СССС. у Флинту, Мпч. тражи своје чланове и то: Лазу Радаковина п Алексу Вашпаровгта, који су одавде отпш ли нма дуже времена и до данас се нису јавили своме братству Ако се поменути не јаве најдаље до 26. нов. о. г„ постуште се према њима по дру штвеним правнлнма § 33. Петар Пантић, рачунов.

ШКОЛСКА ИКОНА

Ј1АЗА ЛАЗАРЕВИВ.

— (Свршетак.) — Живог или мртвог! — де- коњске плоче.

ре се он, — жнвог или мртвог, моја глава цареву плаћа. II у час као некпм чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и отетн му Мару. Гра ја се дигла, и силно као оркан крсће се маса Зебићсвим шором. Неколико коњаника пролетјеше као стријеле. И ја се стрпах у једна кола. Изаџосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес крсташе се једним нравцем. Доџосмо всћ у прво село. Преметнусмо школу, јер се иаш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњено сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати. — Отишли су преко јаруге! — викну гомнла, и све наже као јато чворака натраг. Овуда! Овуда ћемо га пресре сти! Звркте кола и пуцају осовине, а одлијену наплаци и

Ал’ да се удари путсм на ја-

—Воду! — дрекну он. Рекао бих хпљаду котлова ј се сасуше у пламен. Али ои ! још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнпце се хватају за небо. Шљеме бјеше све у пламену. роговп II греде, већ је

ругу, морали смо се вратити до , и таван дохватило; а у школн

блпзу самог села. Кад с-е опет прнмакосмо, чусмо поново пушке у нашем селу, п видјесмо како се црвени небо. — У село! у село! — чу се са свих страна. II свст груиу опет Зебићевим шором. Кроз село лете људн и вичу: „Ватра”, „ватра”! „Изгорје школа! Изгорје црква!” Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а кроз цнјелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона. Кад стигосмо пред школу, а она гори у велико. Црква хвала богу, још здрава, читава са мо што вјетар наноси на њу пламен и сваки час чекамо кад ће планути. Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочп на пољо као момак од двадесет година. У очима му нешто страшно, да те свега језа подпџе. Било нас је, који смо мислили, да је помјерио памену.

се свијетли као у по дана. У један пут загрми попов глас: — Икона! Икона! Ми погледасмо кроз прозор, а евети Сава гледа онпм истим мрачним и озбиљним погледом на нас све. Поп полетјс на један прозор. Двојица га дохватише за мишнцс, али се он отрже и ускочн унутра. У тај пар цио један крај шље мена паде покрај прозора и до хватн куну и са те стране, те му запријечи повратак. Дим се сави, народ вришти и сипа воду, а сјекнра тутњн. Ми више ие видјесмо попа. Тада Станоје Исаковић лупн сјекиром у врата. Она одлетјеше и ми угледасмо попа у пламену. Држи икону и дигао је внље главе. Нама жива срца попуцаше. Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји. Црвен га пламен обасјао, бијела бра-