Србобран

Број 3*9.

"С Р Б 0 Б Р А Н*'

Страна 5

ПР0ШЈ1А НЕДЕЉа ОА РАЗБОЈУ

Лондон, 11. новембра. У петак је Лоидон био много изнена$ен кад је из Петрограда стигао званнчни извештај, да се Руси бију око моста код Черне Воде. Брзојав је јављао да су руска коњица и пешадије заузеди станицу Дупараев, „три врсте на западу од Черне Воде”. Војни писци су бпли у чуду, јер се из овог дало закључити, да је Макензену пошло за руком да нреџс Дунав. Многи нису веровали тој вссти и држали су, да се то место налази на нстоку од Дунава. Када су се потражиле бољс земљописне карте, утврдило се да се налази једно мало село Дунареав, око две миље западно од Черне Воде, у средини ве ликих мочвари Балта, која де-

и на јужном крају мочвари Ба лта, на коју је немогуне допи са друге стране овог фронта. Када је Макензен дошао до жељезнице Констанца - Черна Вода, говорило се да су Румуни разорили мост пошто је велики део њихове војске прешао преко њега. Остатак руске и румунске војске почео се повлачити на север и вуви за собом немачког генерала у баруштине и мочвари дуцавске делте. Очигледно јс, да није бн ло могупе разорити цео мост прн тако наглом кретању војскс. Можда је разорено само неколико спона. Судепи по руском извештају, који јавља да је на бојном пољу остало две стотине мртвих немачких војншса и да је

ли Дунав у два рукава од Сили било заробљеника и заплењестрије до Браиле. Источни ру- них машннских пушака, изкав широк јс код Черне Воде гледа, да је Макензену пошло читаву мнљу. Онда долази мо- за руком да преко воде пребачвар Балта, која се шири овде ЦИ знатне бројеве војника, по

за читавпх десет мнља. Онда тск долази западни рукав Дунава, широк неколико стотина стопа. Мост код Черне Воде пре лази преко источног рукава, преко мочваре и онда преко за падног рукава и свршава код

што је оправио мост. Али, ако јс то истина, зашто су онда и Берлин и Букарсшт ћутали о овом тако знатном догаџају? Берлин је говорио да у „Добруџи није било никаквих знатних промена”, а Софија је ја-

Фетссти. Мост је дуг једанајест вљала само о „мањим сукоои и по миља и ослања сс на велике стубовс. То јс најдуљп мост на свсту. Вишо Фетести жељезница, која долази од Констанце и Чс рнс Воде, дслп се у две пруге, јсдна иде право на запад за Бу карешт, који јс удаљсн за 98 мнља, а друга иде на севсрозапад, за Фауреи, где се опет ракљс, па једна пруга ндс за Буцеу, а друга за Браплу и Галац, где ступа у везу са руском жељезничком мрежом. Граница згодна за одбрану. Помоћу ових жељезнпца мо гуне јс брзо пренсти руске и румунске трупе за Брајнлу, за свршетак моста код Фетести, или помоћу једне спорсдне мале букурешке жељезнпце, за Каларси, прско пута од Силистрије. Ова трп места налазе се

ма . Отуда је овај извештај из Петрограда збунио овдашње војнике. Онп се чуде, како је било могуне да се тако знатан број војске могао од једном појавити у сред Балте. Очпгледно је да нису дошли из Добруџе, јер ту се Румуии и Русп бпју гаједио, гонећи пред собом Нсмце на југ. У четвртак су били 12 миља на северу од жељезнице Черна Вода—Констанца. Иаравски ова војска могла је доћи од Рени преко Галца и Бранле, али би чудновато било, да се у тој војсци не налазе н Румуни да јој помогну брани ти њнхову земљу. П ринуџени на повлачење. Ма на који се начин тумачио овај извешгај из Петрогра д,а јасно је, да ово оделење рус

на севсрном крају, на срединп кс војске не припада војсци ге

нерала Сакарова. Данашњи со фијски извештаји јављају, да је бугарска артиљерија нагна ла ову војску да се повуче натраг на Дунареав. Друга руска и румунска војска натерала је Немце скоро до саме жељезнице Констанца—Черна Вода. На тај начин ово подузеће генерала Макензена свршава на један неславан начин. Навучен у ћор-сокак, неспо собан да преџе преко дунавских мочвари, Макензен је принуџен да се врапа истим путем којим је и дошао. За њим се надала војска, која стално добија појачања са ссвера. Сада код Черне Воде грози му опасност са западне стране реке, а десно крило његово, код Констанце, бију Руси са бродовља у Црном Мору. Његов фронт !је ту дуг 35 миља. Оба крила су му под ватром, па средиште наваљујс војска и он се налази у великој опасности. Пораз овде је уклонио сваку наду, да Макензен заједнички напада са Фалкенхајном. Најновији извештаји јављају, да је аустро-немачка војска, која је упала у Румунију кроз Томош-кланац, јужно од Брашова (Кронштата) и узела Предеал, сада скоро потпуно опко љсна измеџу Сибиња (Херман штата) и Брашова где је нај'знаачјнији део фронта одбранс Румуније. Кроз кланац Црвена Кула, јужно од Сибиња, и кроз То' мош-уланац, воде жељезнице за срце Румуније, а у Камполунгу, којп се налази измеџу та два кланца, свршава се трсћа жељезница која иде за престоннцу. Отуда се у овом крају воде овако очајне борбе. Аустро-Немци су добилн све кланце, који иду из Ердсља. Али се још морају пробијати кроз планине на румунској страни, које се протежу од 15 до 20 мнља иза границе. Мали број људи са машиискпм пушкама може ту да задржава читаве војскс. Отуда Аустро-Немци подносе овде снлне губитке. У Ердељу нене бити одлуке. Током ове недеље ратна је

срепа на овој страни била про -1 менљива, али, изгледа, кона-1 чно су Румуни успели да се одрже на бољим положајима. Прво су они отерали АустроНемце заузсли некс важне положаје северозападно од Ацуге близу кланца Предеала, Томоша. Онда су Руси на крајњсм североисточном делу овог фронта пошли на југ од Дорна Ватра и заузели читав низ значај них висова. У уторак, како јав ља Берлин, Аустро-Немци су били потнснути на север близу кланца Тулгес, али су се успешно борили даље на југу близу Боџе, код кланаца Црвена Кула и Вулкан. Српске трупе низом јуриша северно од Црне Реке успеле су прошлог петка да уџу у село Полог, три миље удаљено од Скочивира. Том приликом заробиле су 600 бугарских војника, како јављају брзојави из Солуна. Српски напади иа бугарске положајс потпуно су успели и Срби су заузели врло јаке бугарске положаје на Чуцп и посели пола села Полога. Осим тога што су заробили до 600 Бугара, Срби су нанели си лне губиткс Бугарима. Меџу заробљеницима налази се 10 офнцира и један бугарски потпуковник. Запленили су неколико хаубица и пољских топова и много другог ратног матерпјала. (Меџутим стигли су брзојави нз Солуна о великим успесима Срба. Заробилн су 1500 Бугара п Немаца, запленнлп сву силу ратног матерпјала и 25 тешких и пољских топова. Српска. се војска налазн већ у равници пред Битољем. — Пр. ур. Срб.)

ДО ЗНАЊА.

Американци су своју бригу давно пребринули. Они су своју слободу извојевали и њих би се мало имао тицати рат у Европи. Па ипак има на хиљаде Американаца, и богати и сиротих, који шаљу помок деци палих српских хероја. Њих на то не нагони никаква дужност, век једино срце племенито, које се ражалило над сузама напуштених малишана. А некима од наших не можеш искамчити 2 долара за оне сирочике, па да их молиш 2 месеца дана! И баш ови, код којих се срце у стену претворило, бике први, који ке појурити у ослобођену Велику Србију, да се награбе бесплатне земље, муктиша и лакиша! Како гадних људи има. Не буди и ти такав, век одреши кесу и помози крв крви

Члановима Срп. Доб. Д. Св. Сава, бр. 8 СССС. у Питсбургу, Па., ставља се овиме до знања, да се посвета ново купљеног барјака непе обавити до идућег пролећа док не наступе лепши данн Оволико оној браћи, која су о овој ствари распи тивала. По рсшењу седнице од 5. но вембра 1916. Управа.

ПОЗИВ.

С. Д. Д. „Св. Стеван” бр. 81 СССС. у Лакавана, Њ. Ј., позива све своје чланове да неизоставно доџу на идућу редовну седнпцу, која ће се обдржавати 3. дец. о. г. у Српском Дому. На истој седници треба чланови да уплате сву своју дуговину до краја ове године. Да уплате $10.00 за овдашњу српску цркву који то до сада учинили нису, а по друштвеном решењу. Па истој седници бипе бира ње нове управе заидуву 1917. годину. Који члан не доџе на ову еедницу постуште се најстрожије према друштвсним лравн лима. Јово Мунић, председник.

ТРАЖЊА.

С. Д. Д. „Напрсдак Слоге” бр. 221 СССС. у Голдфилду, Нсв., тражи своје чланове Симу Бумбу, и Мата Доброславића, који се за дуже време нису јављали друштву н за које друштво не зна где се налазе. Умољавамо чнтаоце „Србобрана”, који би што знао о поменутој двојнци, да нас изволе о томс известити, или нска нам се они сами јаве на адресу: Р. 0. Вох 590, Голдфилд, Нев. Ристо М. Кнежевић, тајник.

ТРАЖЊА

ПРОМЕНА АДРЕСЕ Молвм управу савезиог органа Србобрана, да ми лзмени адресу. Моја СТАРА адреса била је: Име и презиме Ј| Број баксе, или број куке и улица Град и држава

Моја НОЕА адреса гласи: Име и презиме Број баксе, или број куће и улица Град и држава Друштво број

5:

Ко год мен>а адресу, нека тачно нспуни горн>у листу и цео •ј* овај оглас изреже п пошље на управу Србобрана на адресу: % СРБОБРАН * ј * 443 УГ. 32 81 гее 1 МЕ\У УОЕК, N У. о ,

Давида Ступара, да се јави сво ме друштву II пошаље своју ду говину најдаље до 20. новембра н. г. у противном случају посгупиће се по правилима, и иека оида сам себи последице припише. ђорџо Д. Торбица. председник.

Срп. Д. Д. „Св. Сава” бр. 226 СССС., тражи свога члана

На првој страни у чланку под нас= ловом “ Дарујмо наше ју наке” поткрала ‘ се једна штампарска погрешка. На неколико места стоји реч “Аустријан= ци ,Ј а треба да стој и: “А уст р алијанци. ”

АМЕРИКАНЦИ УОВОМ РАТУ

ЕГрема рачунању Карнегијевог друштва за мир Американци су до почетка септембра ове године послали помоћи у Европу у износу од 29 милијуна долара. На савезнике долази $13,000.000, поред $3,000.000 што је Амерички Црвени Крст приложио. Од те своте долазило Ј‘е на поједине државе као што следи: БелгиЈ - а $10,269.000 Француска Енглеска СрбиЈ - а Русија Запимљиво је да је Немачка добила свега $3,750.000 и ако у Амерпци има самих Немаца око 9 милнЈ‘ува. У прилогу за Србију нпЈ‘е урачуната свота, коју су сабрали Срби у Америци међу собом.

2 , 000.000 594.000 313.000 12.000

СРБИ И СРПКИЊЕ, КОД СВАКЕ ПРИЛИКЕ НЕ ЗАБОРАВИТЕ НА СРПСКУ СИРОЧАД. да прекрилила сва прса, дигао икоиу впше главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов ја сан глас, ијссму и ријечи: „ первје бо пришел јеси, светитс љу Саво”. Нинко цикну као гуја, кад угледа попа: — Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда ско чи на једну врбу до самог шље мена ,па као бјссомучан и не знајућн што ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана. Г])сда с праском паде по сред собе измеџу двије скамије, варнице посукташе, а ироломљен таван наже се у пламсну и хопе да дохвати патос. — Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко. Додаше му. Он дохватн котао објеручкс. Оприје се ногама о врбову грану, па га зањиха н бацн на проваљено мјесто. Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место. Днм се уклупча. У собн се ништа ви ше нс виџашс од дима. Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разби рају се ријечи. Мало послије разиџе се дим,

н мп га угледасмо како поскочн преко греде, која се пушила на патосу, па поџе, вратнма. — Воду на, врата! Обарајте греде! — чпјс се дрека са свих страна. Читав облак од воде сасу се на зпд гдје су врата. Поп таман да скочи још преко врата. а Бурмазевнп, који је стапјао са стане н не видспи попа, маче сјекиром по довратку. Поп преко нрага, а пла мена греда впше врата тресну и лупи га по нотиљку. Он паде пнчицс п прсима на земљу, а икону диже вншс главе. У тај пар цнјела школа с ужасним праском груну о земљу, и све се начини као велико огњпште. Однијесмо попа њсговој кући. Нз уста и носа лоптила му је крв, а ноге висшпе као мртве. Још је дисао. Намазасмо му уљсм изгорјело мјесто на леџима, поквасисмо кошуљу с оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет. Он се није разбирао. Кмет викну у скупљеном народу: — Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику! Онда се спусти грозна киша. Пред зору сс још слабо пушило згариште, а владика и доктор стигошс у село. Кад они уџоше у собу, ан на-

шу радост разабра се поп. Поглсда око себе: — Гдје је икона? Ми му показасмо. — Метните ми овдјс! — он показа руком па прси, и ми му положисмо икону. Владика приџе на прстима а очи му пуне суза: — Како си, оче? Поп се трзке и обрте очи на ону страну гдпје владика стајаше. — Шта те боли? — рече владика. Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце: — Овдје! Доктор приџе, обрташе га ја дника и овамо и онамо Узе га бости чнодом по ногама и све до појаса, а.све пита: — Боли ли те? Осјепаш ли штогод? Поп слабо одговара: —• Пе! — Боли ли те ма што год? — речс доктор — Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановста, а владици па пољу ре че: — Не може шшта битн. Пукла му је кичма!

Он оде а владика се врати у собу. — Оче, — рече владпка желиш ли штогод? — Да се нсповијсдим 1 рече поп. Владика се забезекну: — А какав тебе гријех мори? Поп слабо махну руком, као да му прнџемо. Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупилп у наоколо. Глабим гласом поче поп: — Оче владико, сјепаш ли се кад си ме пнтао шта сам учио? — Сјећам! — Сјећаш ли се, да ми ти рс че да је то доста за добра пастира? — Сјећам! — Чуј мс, очс владико, и ви браћо! Ја изгубих душу што нијесам учио школе. Са тога нз губих дијете, а одведе ми га некрштен човјек. — Како то,оче? — рече вла дика. — Тако, оче владико! Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао. Доџе учеван човјек, с којим ја нијесам смио говоритн. Впдим да му не ваљају послови што радн али гдје ја прост човјек смиЈ’ем

ударити на науку! Нсмој, оче владнко, држати впше простих попова, као ја што сам. .. што сам бпо... — Ућута и исхрак иу се, а једва чујно настави: — Ни вп, брапо, узимати по па, који ннје учеван. Школу одмах сг;.. дајгс п дједу учите. Настај • други свмјет!.. . — А њој. . . опростите!. .. Није она крива... ја сам. У тај пар чу се иа пољу врпсак II врата се нагло отворпше. Па прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кншом н невременом, сва мокра, а расилетеие јој косе пале низ п^лећа. Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари. Она корачп јсдан пут, па паде на кољена. Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи. — Још ближс! — шану поп. Поп јој метну руку на главу II нешто шапуташе. Послије јој под уста. Она је дохвати објеручке и обли сузама. Осмијех заигра на поповом лицу. Он је дохвати руком за браду и издижс јој лице према себи, па гледа: — Служи овоме! — рече он, а очнма показа на светога Саву, који му је лежао на прсима.

Опет жељно гледа њено болно лицс. Смијеши се и чисто ие може да је се сит нагледа: — Сад ми је сасвијем добро! Сад мо вишс ништа не боли! То бјеше последња њсгова ријеч! Прошло је од то доба до сад шест година. Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући. При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз моје село. На носледњој станици добнјем новог коморџнју, неког Илију Теовиловика, мога сељака. Кажем му се. Много смо што-шта говорили> Веп се примицасмо селу. Оида ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упптам: — Шта је, бога ти... хтједох реки: с Маром. .. али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом ђерипем? — Е, сељаче и господине, њега. је ону нок, кад је школа изгорјела, нестало. Нијесмо дуго знали, док не доџе Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Београд и ступио у војску. Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комесар донесе новине, па нам

прочита: „Погинулп при освајању шанца на Горици 29. декембра 1877 тај и тај, тај и тај па онда рече: и Павао ђерик, поручник!” — Одакле је? — викнусмо ми сви. — Он прочита наше село. — Бог да му душу прости! — А... онај.. . ваш учитељ? Чусте ли шта за њега? — Е, кад се онај 6ожј"и анџео одрече њега п врати покајан попу, учитељ, веле, оде у Београд п оженн се с некаквом шго прави шешире. Остоја бого словац прича да се сада растав ља са том женом, јер га тужи да ју бије и злоставља. — Нећо он, сељаче, никад среке имати! Уџосмо век у село. Успомене навалише и прптискоше ми груди. — Лакше, Илија, лакше, још лакше! Затегнн узде! Ходом проџосмо поред нове, велике, зидане школе. Баш зво њашс на вечерњу. Кроз прозор угледах џачиће; устали на ноге па читају молитву. Пред њима стоји једна женска. Упрла поглед у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао. У мају 1879.