Србобран

ЖЈМВЕК 370.

ИЕУГ УОКК, N. У ч ТШТКВОАУ КОУЕМВЕК аз. 1916.

УЈ

Ш П

31ЈВ5СК1РТ10М КАТЕЗ ХЈш(е<] Зикеа оЈ Ашепса опе уеаг бос. СапасЈа, Еигоре е I с. опе уеаг $ 1.50

8г1<оћгап рићИаћед еуегу Тћигвдау а( 443 ЧГ- м 3(гее1, Ие» Уогк, N. V.

ПРЕТПЛАТА: Зз Сјед. Државе на годнну бо ц. Канаду, Европу итд. год. $1.50 Србображ нздазн четвртхом на 443 V. за В1ГМ1, Мг» Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕ НИХ СРБА СЛОГА

5 Р В О В Р А N

ЗЕКВ МАТ10КАЕ РАРЕК АМО ТНЕ ОКСАИ ОК ТНЕ ЗЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „ЗЕООА”

Број 370 .

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 10. НОВЕМБРА 1916.

ГОДИНА 6.

БИТОЉ ЈЕ ОПЕТ СРПСКИ

У недељу, у осам сатн изјутра, ушле су савезничке чете } наш Битољ. Истог дана пре четир годнне, у десет и по сати, ушле су српске чете у наш Битољ. Док је времсна и Срба — бике увек чуда! * Немачки војни стручњаци назвали су српску победу код Битоља од 1912. године најбољим подвигом бажанскога рата. Амерички војни стручњаци називају операцпју, која је имала за сврху освојење Битоља, најлепшом ратпом операцијом у целом овом рату. Док је времена и Срба — биве увек лепоте! * У броју од недеље „Њујорк Трибјун”, најбољи амерички лист, доноси први уводни чланак под насловом „Битољ ’. Тај чланак пише Ф. Сајмондс јсдан од иајбољих америчких познавалаца политичких односа и историјских дога^аја у Европи; иначе једно од најкитњастијих америчких пера. У том чланку читамо ово: „Прс четир године овог месеца победоносна српска војска ушла је у Битољ. Пред њом је бегала разбијена војска турска под Џавид-пашом. Месец дана пре тога иста српска војска разбила је Турке на Куманову и освстила вековима стари пораз на Косову. Након пет столена ушао је један српски цар у Скопље, престоницу великог Душана, а неколико недеља каснијс пали су Србима у рукс крајсви у којима је иекада ннкла бугарска сила... — У целој историји ратовања није било брже, сјајније н изненадније кампање од ове српске операцијс у турском рату. оаиамгиЕе ове две”ре4и: Српски цар. Ово је првн дут да сс тај израз изговара озбиљно, пранен поштом и удивљсњем, у страној штампи. Нрви пут, па у републиканској америчкој штампи! На најкитњастије америчко перо! Док је времсна и Срба — бипс увек српске царевине! И док је времена и Срба — Бнтољ не бити увек српски! * Бугари су до сада покушавали на три начина да до^у до Битоља: првн пут дипломатски, други подлачки, трени нут издајнички. Први пут Бугари су хтели да до$у до Битоља на основу једног дипломатског уговора, кога су изиграли. Други пут Бугари су покушалн да дођу до Битоља мучким нападом на Брегалннци. Трећи пут Бугари су покушали да доцу до Битоља па тај начин што издајничкн прецоше на страну Немаца онда, када су се ови спремали да зададу смртни ударац Словенству на Балканском Полуострву. Другим путем дошли су Срби до Бнтоља. Први пут на основу најбољег подвига у целом балканском рату, као што веле нсмачки војни стручњаци. Други пут на основу најодлучније битке — као што веле амерички војни стручњаци. И сада, трећп пут. Срби долазс до итоља на основу једног ратног подвнга, који се слави као најсјајнији подвиг у највенем рату што га историја зна и памтш. Цар је Перо пост’о од хајдука!... * Битољ је постао символом у новој историји српскога народа. Најлепши војнички подвнзи српског народа »езхн* су за Битољ. На тај начин историја сама, својим тајанственим језиком, казала је српском народу ову истину: Ко држи Битољ, држи царску круну на Бажанском Полуострву. Царска круна до данас и данас значи слободу на Балканском Полуострву. Ко држи Битољ, држи и вардарску капију. Ко држи вардарску капију држи и слободу бажанских народа у својој руци. Бугарска је тражила Битољ за себе не %бог тога што је хтела да даде слободу бугарском сељаку, већ ' због тога што је хтела да даде царску круну једпом немачком кнезу. Око тога се и водила крвава војна на Брегалници. Ако икад до^е до потпуне слободе народима на Балкапском Полуострву, та ће изнићи пз српских гробова, ископаиих на Брегалници. Српске жртве уложене у борби око Битоља, јесу жртве положене на олтар слободе бажанских народа. То значи Битољ. 5. дсцембра 1915. године напустио је Васић, јунак са Бабуне, тужни Битољ. Пре но што је стигла вест о напуштању Битоља, читали смо у амерпчким новинама један опис оне српске војске, који је преко Арбаније дошла у помоћ Васиву, у Битољ. Тај опис био је језовит; био је погребна песма једној

војсци, која више ни сама себи није веровала. Гладна и жедна, гола и боса једвице је ушла у Битољ ... У нама је тада срце дрхтало, а душа плакала... Није било једнога ме^у нама који је веровао, да ће та војска икад више дови у Битољ... Али та иста војска данас је дошда у Битољ. Дошла и истерала Бугаре и Немце из њиховог најјаче утвр^еног положаја на целом источном фронту. Дошла и извела најсјајнију ратну операцију у цедом овом рату. Пз гробља су се подигли мртви. Чуда чине људи, који су пре годину дана на наше очи падали по улицама. А с тим људима, браво и сестре, ми ћемо сутра делити бог атство које су они стекли. Може ли нам образ поднети, да се данас оглушимо о те хероје? Може ли бити, а да не дамо видног знака, да су ти хероји брана наша ро$ена? Може ли остати, да се ми тих хероја овог пута не сетимо и не дарујемо их — Божићним Дарком? Не може, браво и сестре! Ти се људи дигоше из гробова и дохватише мач у руке да одбране наше огњишта. 11а зато, браво и сестре, напред сада са — Божићним Дарком! Огрејмо прса, која очуваше српско огњиште. Дарујмо мишице, које извојеваше српску царску круну. Овеселимо срца, која одржаше српску веру у овнм данима искушоња и очајања. Иапред да дарујемо ослободиоце Битоља! М. ЈЕВТИП. ФРАНЦУСКИ ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈ. Данашљи француски званични извештај о биткама на маћедонском фронту гласи „Битке, које су се непрекидно водиле још од 10 о м дуж нашег маћедонског фронта од Црне Реке до Преспанског Језера свршиле су сада са једннм величанственом и славном победом савезничких трупа. „На дан 19. о. м. привдене су крају битке, које су се водиле противу немачких и бугарских трупа, које су браниле Битољ. „У вече, 18. о. м. српске трупе, које нису ни часа престале са својом победоносном офанзивом, заузеле су село Груниште, источно од Црне Реке. Исто то вече, француско-српске трупе заузеле су Јарашок, који се место налазн код кривине исте реке. Настављајући затим непрекндно своја успешиа продирања наши савезници, после једне сјајне и свечане битке, заузеле су за време ноћи изме^у 18. ■ 19. о. м. вис 1378, а у зору 19. о. м знатно непрпајтељско место Маково „На дан 19. о. м. српске трупе заузеле су внше линија бугарских шанчева, које се налазе у блнзиии Добромира. , зуазећем овог места, бугарске трупе ст биле прину^епе најзад да напусте Битољ. „Истог дана, у 8 и по сати изјутра, француска коњица, која је непрекцдЈЈо гонила п потискивала задље непрпјатељске редове, ушла је у Битољ, а одмах за њом дошла је француско-руска пешадија. „За време овог дана наше трупе које су оперирале северно од Бнтоља, заузеле су вис 821 и село Кирклима, 2 миље северно од Битоља и допрле затим до окрајака Карамана, 4 миље северо-источно, и Оризара, две миље северпо од Битоља. Противу оба ова места предузели смо одмах јаке нападаје, гдо непрекидпо гопимо и потискујемо непријатеља патраг. „У овим биткама узели смо 622 варобљеника и заиленили велике количине разног ратног материјала.”

ВОЈВОДА ПУТНИК У НАЈВЕћЕМ ОДУШЕВЉЕЊУ

Нвца, Француска, ао. но*. Старв српскж *ој*ода Родомвр Путник, којн је бно раннје српскн министар *ојнн н шеф генералштаба и којн се сада налазн овде на опора*ку, изразио је с*оју нај*ећу радост н задовољст*о када је дознао да је пао Бнтољ, које су место заузеле савезничке трупе. “Сада, л рекао је 1вој*ода Путник дописнжку ‘‘Уједињеае Пресе, “мораће ускоро да падне ж Прилеп, које је место нстина по прнродн »еома јак положај и кога су јако утврдили сада Бугари и -Немци, ал* за које се ја ипак

надам, да ће ускоро бити у нашжм рукама. Али је внше него снгурно, да ће Немци бжт* принуђенж да лошаљу велики број својмх трупа на маћедонск* фронт, ако мисле да задрже савезннке. јер Бугари неће бити у стању да ово сами учине. А ове ће трупе Немци по свој прилици повући са Дунава, пгго ће у великој мери олакшатп положај Румуније на том фронту.” У пркос своје болести н дубоке старости, војвода Путннк ипак сталпо прати развој свију догађаја и битака на савезничкпм фронтовима, а нарочито на маћедонском фронту. Он је честитао брзојавно српском престолонаследнику Александру овај успех српске војске.

Сеоба. Пусто лм ћеш бити, Невесиње равно, Расадниче Српства, колијевко лава! Пусто, јер се, ето, сели племе славно, А наша будућност, где је она? Спава... Вјеровасмо у њу као у свети ћИВОТ Василија светог, што клонуле снажи... Вјеровасмо у њу ко у вјечни живот Вјерујући у вас, о, ордов* наши... А сад вјера наша умнре ■ гасне Мутно око гледа у небо беа ј зрака... I Пред иконом плачу јаворгусле јасне, Јер остаде земља без својих јунака. Браћо. зар вас душа нн мало не боли?! Зар вам није жао ових поља равних, Гдје се једно море наше крви проли, II гдје леже кости отаца нам славннх?! Зар вам није жао. на огњишту оном Гдје вас огањ гријо, што ће туђин бити?! Што ће наше горе погребнијем звоном Одјекнути тужно, а ми сузе лити?!... Ил’ не знате да је издајство јунаку Оставити земљу, гдје га мајка роди?! Оставити брата, вез снаге, у мраку, С певољама дугим да еам борбу вод*?. . . 0, не дајте, Срби, да 1уно*а љага Окаља вам образ, чкет к* сунце неба! Не идите, браћ«, од роднога прага, Јер мученеј земљи мучентга треба!... Треба мутке снаге и витешких рука, Треба Обплића и слободних лава... Треба ваше смрти и вашијех мука, Јер. тамо, далеко, наша зора спава... Алекс* Шакткп.

Напред за БОЖИћНИ ДАРАК! о о о о Ко не ради у радии дан нека тражи посла у недељу — и заради два долара за Божинни Даран!

У славу С. С. С. Слоге!

Што се слогом постиже? у прошлом броју нашег органа објављена су два занимљива рачуиа. Један од тих рачуна представља примитак, издатак и имовно стање Савеза Сједињених Срба Слога од 1. јануара до 30. априла 1916., други то исто за време од 30. априла до 31. августа 1916. године. • Тај рачун није саставила данашња управа савезна, већ нарочити рачуноиспитачи, који су овлаштени од државе да обављају тај посао. Тај број „Србобрана” треба да чува сваки члан савезни, јер му је он највернија слика његовог обљубљеног Савеза Сједињених Срба Слога. Није Савез Сједињених Срба Слога ни г. М.И. Пупин, није Савез Сједињених Срба Слога ни оно 11.000 чланова његових; всћ је он управо оно, што говоре ове хладне, ове неме бројке. Ту слику сваки члан треба да урами и мете је крај иконе свога свеца. Када до$у дани црни и мрачни, нека сваки од нас малих погледа у ту слику, куцне се по прсима и рече: Па ипак, ми смо, сложни и у љубави, у стању да учинимо читава чуда! Каква су то чуда, изнећемо одмах овде. * Око 4 милијуна динара помони. Знате ли, браћо и сестре, кодико су чланови Савеза Сједи њсних Срба Слога исплатили до сада осмртнине, осакатнине, иотпора, операција и помоћи за брачне другове? Слушајте: На осмртнине исплатио је Савез Сједпњених Срба Слога за седам година свога опстанка равно 457,694 долара и 65ц. У нашем новцу, у српском, то чини 2,288.473 динара и 25 пара. На осакатнине исплатио је Савез Сједињешк: Срба Слога за седам година свога опстанка равно 113,260 долара. У нашем новцу, у српском, то чини 566,300 дивара^ Па отправнине, болне потпоре, операције и помоћ за брачне другове исплатио је Савез Сједињених Срба Слога за овнх седам година равно 204,645 долара. У нашем новцу, у српском, то чнни 1,023.225 динара. Укупно „добре руке” издао је Савез Сједеињних Срба Слога за ових седам година у нашем српском новцу 3,877.998 динара и 25 пара; без мало читава четир милијуна динара! Када читате ове бројеве, погледајте на ваше жуљевите дланове, брапо и сестре — свака пара прешла је преко њих! Ни једна једита не до$е на превару, на подвалу — свака до^е честито ■ оде племенито! Па куда ћете лепше славе за нас? Десет хиљада добрих и ваљаних, честитих и свесних сриских радника у Америци за цигло седам година издаде близу четнр милијуна динара на „добру руку”. Одвоји од уста својих и даде да више никад не види д* ј ов*м рачун*ма и у чланцима људн, којц велико траже у м *>•*•! В*, брано и сестре, чланов* Савеза Сједињених Срба Сло га, не треба ни од ког **ше да зазирете, нж пред кнм да обарате очи доло; пико није §о*и од вас — до оне херојске српске војске, од које боље чете људи не би од како се пнше историја! Имовина Савеза Слоге. Данас наш Савез Сједињених Срба Слога располаже овом

имовином: У готовини у банци $105,109.39 У бондовима за Резервни Фонд 51,130.43 У вредиости знакова и књига 199.43 Код друштава 16,444.62 У камати на једне бондове 157.50 У камати на друге бондове 54,75

Укунно $173,096.46

Толико вреди наш Савез данас; управо толико је вредио 31. августа ове годипе. На ту вредност било је дуга у износу од $66,362.85. 31. августа ове године чиста имовина нашег дичног Савеза Сједињених Срба Слога износила је равно $106.733.29