Србобран

П”

Број 370.

Страна 2 ЗКВОВКА^ — 5ЕНВ ^ЕЕК1ЛГ ГићНаћеЈ ћу 5ЕНВ1АК Е0ТЈСАТ10КА]. АКО ВЕ^ЕУОБЕКТ ИЈлЈО ОР 5ЕНВ РЕПЕКАТТОИ „5ЕОСЈА” <43 1№м( ззпб 8ггее» N6» Уогк, N. X. Вимаев!* Мачакег: М. I. Нишо. 443 22а4 5и, Уогк, N. У. ТВЈикРНОКЕ; СНВ1.8ВА боо>. Кв(еге<1 и аесош1-с1и9 шаиег «1 »ће Ро»1 ОИ1се о( Ке» Уогк. N. У., ивдег 1ће ес! о! Меггсћ «, 1 *уе

Толико је наш Савез тога дана имао у готовом новцу, и то

подељено овако: Резервни Фонд $94,892.23 Дубиозни Фонд 2,490.92 Фонд за остареле чланове 6,630.23 За конвенцију $1,965.72 Културни и Добротворни Фонд 754.19

$ 106 , 733.29 Овде, у овој туђој земљи, ми, брано и сестре, имамо свога готовог новца $106,733.29. И тај новац стоји на расположење не да се подузима ово или оно користољубиво дело, веп да се чине — добра и племенита деда! Ма што да се деси, ми Срби у Америци, чланови Савеза Сједињених Срба Слога, добри смо да учииимо добра још за 106 хиљада долара! Па зар има ичег лепшег на овом свету од ове хрипшанске лепоте, која је дошла као плод, као круна свих досадањих напора чланова и чланица Савеза Сједињених Срба Слоге? Савез Слога нао Краљевиц Марко. Да се правилно схвати, што значе ове бројке, узмимо оловку да израчуиамо нешто што се непе нани у овнм рачунима на први поглед. За ових седам година испдатио је Савез Сједињених Срба Слога на осмртнине 451,694 долара. Ако узмемо да су те осмртнине стално износиле 800 долара, онда се може узети да је за ових седам година испланено око 560 осмртнина. То даље значи, да је сваке године, за ових седам годипа, умирало по 83 чдана. У ствари није их толико умирало, јер је у горе урачунаној своти за осмртшше било и свота испланених за умрле чланове бивших Савеза у Чикагу и Савеза Србобрана То значи, у крајњој линији, да је Савез Сједињсних Срба Слога у стању да из своје садање чисте готовине исплати читавих 130 осмртнина. Из само Резервног Фонда, који износи $94,892 долара, Савез Сједињених Срба Слога у стању је да исплати 118 осмртнина. То значи ово: да Савез Сједињених Срба Слога престане данас о]] је у стању да исплати осмртнина за још 118 чланова само из свог Резервног Фонда, а да не тражи ни цигло јелног цента од својих чланова. Т° значи, да би Савез Сједињених Срба Слога био у стању да живи још читаву годину дана, када би престао! Ето, браио и сестре, што је у стању да учини слога и памет! Што значи Резервни Фонд. Да проговоримо још коју о овом Резервном Фонду. Резервни Фонд је јсдно право чудо. Савез Сједнњених Срба Слога сада има у Резервном Фонду толико новаца, да је у стању да исплати 118 осмртнина Један и по пута толико 1колико је до сада исплапивано на осмртнине за читаву годину дана. Али пазите ово: Од 30. априла до 31. августа ове године порастао је Резервни Фонд за 4387 долара. То значи ово: свака четир мссеца Савез Сједињених Срба Слога скупи новаца да осигура пет и по осмртнина преко редовног броја смртних случајева. За годину то је шсснајест осмртнина — које су осигуране преко редовног броја осмртннна! Уз то још сам интерес од Резервног Фонда зајамчи годишње око пет осмртнина. Другим реч 1 гма, самим приходима Резервног Фонда Савез Сједињених Срба Слога у стању је да плати 21 осмртнину на годину — читаву четвртину редовнпх годишњих осмртнина. То значи; да се сада деси каква несрепа и да погине или умре једног дана 120 наших чланова, њихове осмртнине могле би се исплатити, а да се не разрезује ни цпгло једног цента више на чланове. 1 Што значи поштена управа? Из ових садањих рачуна занимљиви су још и ови податци: Од 1. јануара до 30. априла — за прва четир месеца исплатио је Савез Сједињепих Срба Слога на трошкове управе $792.36. Од 30. априла до 31. августа исплатио је свега $158.50. Све то за исто време. Значи, да је нова савезна управа уштедила савезној сиротињи читавих $634.46. Месечно то значи уштеду од $158. Годишње $1.896. — Преко читаве две осмртнине уштеди нова управа на самим трошковпма: „пудманттма и дијурнама”. На чиновништво је утрошено прва четир месеца. пре конвенције, $1.347.50, а друга четир месеца, после копвенције, свега $1.020.00. Значи, да се и на томе уштедило за четир

месеца $327.50. На годину то износи читаву осмртнину и по. Уштедом само на овоме двоме сачува се близу четир ос-

мртнине на годину. А осим те уштеде ми данас имамо у савезу и бољу управу и савесније чиновништво. Дакле, добили смо два пута. То нам је донела ванредна конвенција. Савез Слога за Српство. Ну вадредна конвенција нам је донела још нешто светлији српски образ. То видимо из овог рачуна: У току ова четир месеца издате су на српске родољубиве

сврхе: Стан и храна српским ратним избеглицама 197.65 За српску ратничку сирочад 7.000.00 Укупно $7.187.65 Осим овога издато је, по одобрењу конвенције, на осакатнине, операције и потпоре добрим Србима, који би иначе остали без помоћи, $11,675.00. Укупно издато је у славу српског имена $18.832.65. Ну за нас је најдражи онај издатак од 7000 долара, који је учињен да се олакша беда и невоља српске јуначке сиротиње. Ту се Савез Сједињених Срба Слога слио у једну целину са оно мнашом јуначком браном, која данас подносе нечувене жртве да би наше српско огњиште било слободно од туђина. Ту је Савез Сједињених Срба Слога најочитије доказао да стоји на висини свога позива. Тим даром он је показао, да честита и ваљана српска организација, зна оправити своју свету дужност како царски ваља и требује. А сада је ред на друштвима п појединим члановима, да се потпуно одају својој светој дужности — да учине све што могу и треба да учине. Сада, када видимо да се Савез Сједињених Срба Слога побринуо за сваког свог члана, сваки цлан треба да се потпуно ода испуњењу своје српске дужности. Данас, ових дана, дужност свела се на то, да ми Срби у Америци видно се сетимо оне наше браие у Маћедонији, која се боре за нашс лепо и свстло српско име — да им спремпмо прикладан Божјшни Дарак, Ела те, браћо и ссстре, да то учипимо овога пута како нам се доликује. Сваки члан нашег Савеза у стању је да спреми бар по један дарак! Сада смо, браћо и сестре без брите. Савсз Слога, наша днка, осигурала иас је свакога. Неве заплакати сирота ниједном члану Савеза Слоге. Неће остати на путу ниједан члан Савеза Слоге. Ниједан члан Савеза Слоге није даиас сам. Пза свакога стоји 11.000 свесних, честитих и ваљаних Срба. Озго још ту је толика нмовнна, зарађена поштено п уштеђена честито! Нпчега се нс бојнмо, браво и сестре. Па кад је тако, онда учинимо све да се — ничег и не постидимо! Напред за Божићни Дарак!

тт НЕДЕЉА НА РАЗБОЛ

Лондон, 18. нов. 1916. Два значајна догацаја однграла су се на разбоју прошле недеље, један на западу, другп на истоку. У оба случаја исход је био повољан за савезнике. Ова два догађаја јесу енглеска победа ; на Анкри и српско-француска на Црној Реци. Лакоћа са ко јом су ове победе добивене јасан је доказ да је рат прошао свој врхунац и да се Централне Спле налазе на заходу своје . снаге. На оба фронта примећена је оскудица у људима п топовнма. Ратнп ћосматрачн овде очекују, да ће се рат проду т жити пајмање још за једну годпну, али сви тврде да прус| ка солдатеска слаби, и ако споГ°- Пруска солдатеска на заходу. Ни са које стране не стижу I гести о немачким победама. изузев у малим сукобима на ердељској граннцп. Насупрот ?их победа долазе руско-румун ски успеси. Против папада вој ска пара Виљема свуда губи Тако је било за време сјајпог енглеског напада у понеде|љак пзмеђу Тиепвала и Ебит терна, западно од Бапома. У 4 сата. по подне Енглези су северно од Анкре заузели Болмон-Амел, а на ј'угу од реке одсеклп су Немце кој'и су ј‘ош остали у свој‘им пскоппма и подземним рупама код Ст. Пјер Дн вион. Ови положаји припадали су групп најјачих немачких утвр ђења на западу. Читаве две го-

дпне изграђивали су Немцн ова утврђења и држалп су, да су неосвојнва, Па нпак Енглези су освојилп та утврђења у неколико сатн и уз сразмерно ма лс губитке. Једпно објашњење овог немачког пораза налази се у томе. што су они у стању у исто врсме да бране само пеколико мпља своје линије. Про шле недеље Французи су удара лп на југу око Аблепкура и изгледа ,да су Немци послали појачања са севера да оЈ*ачају своје шапчеве око Абленкура. Услед тога ослабили су своје положаје на Анкри. Међутим њихове резерве тако су проређепе да им је ово премештање трупа са једног на други крај једпно ј’ош спедство за одбијање напада. Иначе им остаје са мо да се повуку п тпме скрате своЈ'е линије. Испомажу се жељезницама. Трупе послате са Анкре на фронт ПТолнс-Аблетсур. морале су ипп жељезницом из Миромопа за Бапом. на Колоњу. па опда дуж тог потока за Перон п разбојиште. Овај околишни пхт удаљен је за 13.миља од савезничке линије. Оба кра 1 з овог пута држе савезници. ; Ечглези код Бокура, а Францу !зи близу ГНолнса. Док не отму ову жељезницу, која иде упоредо са њиховпм фронтом, савезници ће споро напредовати. Шолнс па југу, а Перон у средини и Бапом на северу главне су тачке на овој жељезничкој прузи и главне

мете савезничке офанзиве. Французи постепено опкољава ју Шолнс. Перон не може бити освојен челним нападом преко реке Соме, због тога му Французи постепено зала,зе за северни бок, полазећи из Бушавена. Енглези се примичу Бапому жељезницом која иде уз Ан кру. Ова река иде кроз Алберт, где се улива, близу Корби, у реку Сому. Извире па три миље источно од Бапома, близу Варленкура, Од Алберта иде жељезница уз Анкру северно све до Миромопа, онда до споја у Ашие-л’-Гран. Ту се жељезница ракља и једна пруга иде за Арас. Енглези сада проширују своју линију источно од Бокура дуж северне обале Анкре пут Миромона. и у исто време почињу заобилазити Сер, миљу и по на северозапад. Ту се сада воде борбе. Јужно од Соме, пакон промепљиве ратне среће прошле недеље, Пресоар је остао у фра нцуским рукама. као и један део шуме Ст. Пјер-Васт. север но од реке. У том крају Французи су почетком недеље дорвшили освојеље Саљи-Сализел. али су касније изгубили један део тог села, Шанчеви у Кенали у бочној ватри. На маћедонском фронту су савезници прошле нсдсље такође имали успеха, нарочито на западном делу љихове линије. Под упутством Немаца су Бугари код Кенали, дуж жељезнице и друма. који води нз Би тоља. за Лерин, подигли најјаче шанчеве на целом источном фронту. Ти шанчсви били су окренутп на југоистрк, зтв аралп су пут за Битољско Поље, а са обе стране бпли су заштићени високпм плапинама, Они су очекивали напад од Лерина п хвалили су се, да су у стању лако одбити све нападе. Међу браниоцима тпх шанчева налази сс велики број немачких трупа, Можда би та љихова хвала била и оправдана, да је генерал Сарај предузео челне нападе на њихове положаје. У место тога српска војска, која је пре неколико педеља преш ла Кајмакчалански планински ланац и Црну Реку. погала Ј*е на север у речном савиЈ'утку, док није стигла управо на исток од Битоља. Француска коњица сарађивала Ј*е на обема обалама Црне Реке. прешла је поток Сакуљево и заузела село Балденци, коЈ'е се налази па северу од речног завоја. Та лијанске п руске трупе заузеле су у мођувремену Негочане, југозападно од Кенали. Чувеним шанчевима на тај чачин нашла се на источном боку једна непријатељска си"а. а са запада претила им Ј'е дпуга. Да избегну ватру с лера " бока. Немци и Бугапи побег’и су пут Битоља. Побегли су ’реко потока Вир и према посдедњим вестима, задржали су ее иза Бпстрице. је.дне речице која утиче у Црну Реку источчо од Битоља. Савезнппи су узели у петак Канину и Неготин. Преко пута од Неготпна, на западноЈ* обали Црне Реке, налазе се простране мочвари и оне саме сачињаваЈу сада једину сметљу за успешан напад на Битољ са истока. У место да покушаЈ'у прећи преко тих мочвари, изгледа да пе Срби пре поћи даље

на север дуж реке а пут Рибараца. Од овог покрета имапе двоструке користи. Прво, зани ће за бок Немци ма и Бугарима на Бистрици и довешпе у опасност Прилеп, ко ји је од вепег стратешког значаја него и сам Битољ. Из Прилепа, једним несрећним путем. долази сва комора за овај бугарски фронт. На се веру од Битоља нема жељезни це и ако Срби успеју да пресеку овај пут за Прилеп, Бугарн ће моратп или да се брзо повуку или да се предају. Да њихови немачки савезници схватају опасност види се из љиховог брзог повлачења на југу, о коме говоре вести од суботе. Онн се очајнички боре да спрече да ље продираље Срба на њиховом источном боку. Српски званични извештај од петка јавља ово: „Јуче наше трупе предузеле су велике и јаке нападе на нашем фронту н постигле су велике и знатне успехе у пркос велике кише и снега. Потпуно смо норазили све силне и очајничке непријатељске противнападе, паневши им силне губитке. „Најзад су бугарске трупе бнле принуђене да се повуку Овде смо накнадно заробили још 300 непријатељских војника. „На пашем левом крилу француско-руске трупе. које још непрекидно нападају п све се впше ближе Бнтољу. зауг»еле су Велушинку, Породин и Жабљаке. „Укупан број заробљеника. које су зраобиле српске трупе у биткама од 10. новембра на овом фропту. дакле за непуну недељу дана; износи преко 3900. За време ових бптака су Срби запленпли 24 ненријатељ ска топа, од којих су 8 великог и тешког кова. Од 14. септембра Србп су запленили укупно 72 непријатељска топа.” (Као што ће читаоци впдпти из уводног чланка, Срби су узели Битољ још у недељу 19. повембра. 0 томе ћемо говорити у идућем нрегледу опширни је.) Једино на румунској граници у Ердељу Немци су пмали успеха ове недеље. Овде пзгледа, да. Аустро-Немци утврђују и појачавају своје положаЈ'с око Камполунга, одбијајуви у псто време румунске нападе. На. руском фронт> * I * * 4 * * 7 није било ове недеље нпкаквпх значајних промеиа, ПЈто се у Добруџи ради, пико не зна.

гач К БТГАРИ БЕСЕДА “СРБИЈА У МИРУ”. Др. Николај Велимнровић. с б .. - о. Срби]а је грешила и каЈала своје грехе, па опет падала у гре хове. Судите и будите судије. господо, а ја ћу вам исповедати све грехове Србије. Србија је грешила и страдала. Њени греси били су пакао њен, њена стра дан>а — њено чистилиште. Ја нећу да молим вас да опростите Србији, већ вас молим да праведпо упоредите њене грехе са страдањем њеиим. Срби су се грешили о свих десет заповести; то је истина. Али су они ипак држали да су тих десет заповести мерило које прописује нешто бол.е него оно што народ чини. И ако је народ дивно говорио: “зрно истине боље је од товара лажи”, ипак је лаж, као и сваки паразит, нашла себи гнездо као и свугде друго. И ако народ каже: “Боље је бити слеп уз правду, него с очима код неправде”, ипак Је неправда нашла своје семе, раст ж плод

' ■ у истом народу. И ако се српска савест грозила над Каиновим грехом, ипак је тај грех, грех братоубиства скрнавио тле Србпје, освећено толиким патња ма и несебичним жртвама њеног народа. Ну у Србији нећете наћи препредених порока који се почињају у присенку великих култура, али ћете наћи довољно великих и малих грехова, које српска савест осуђује на исти начин као и ваша. А поред тих грехова, ја исповедам пред вама један велики грех српског народа. Тај грех је његова претерана љубав према независности. То је врлина као пгго је врлина и свака друга искрена љубав, али она постаје грехом када пређе меру. Та врлина сјаје као сунце у доба борбе против опћег непријатеља, али у доба мира, када преовлађује потреба за удруженим трудом око друштвеиог добра, та врлина постаје грехом. Овај дух независног живота, независног и од непријатеља и пријатеља, знатно је пореметио наш друштвени живот и напредак током □рошлог столећа. Е, у томе, у том највећем греху нашем и највећој врлини нашој у исто доба, налази се главна разлика између пас Срба и наших суседа. Народ Велике Британије свикао је да гледа на Балкан као на земљу, у којој преовлађује један и исти грех. То схватање је велика погрешка. На Балкану у главном постоје два духа: српски и бугарски, то јест дух слободњачки и дух ропски. Српски дух се до конца упорно и жилаво борио против Турака да осло боди Балкан пре пет столећа. Бугарски дух покорио се без икаквог отпора. “Бугарски краљ није очекивао да буде покорен, већ је понизно молио за милост ”; тако пише један енглески историчар. (Станли ЛеинПул, “Турска”, стр. 40.) Бунтовггичкп српски дух дигао се први из балканског мрака, пре сто година против тираније и деспотског неваљалства турскнх господара. и ослободио српску земљу. Бугарски дух чекао је !ок су дошли странци и ослободили бугарску земљу. Ови стран ци су бплп: Руси, Срби, Румуип,и Г ледстоц. Бу.гарски дух је„ био од 1878., под владавином немачких краљева, исто ропски покоран као што је био за пет стотина година под владавином тур ских везпра п пацга. Само је чисто незнање говорило кроз оне људе који су пре неколико месеци рекли : “Ово краљ Фердинанд ратује протпв Србије и Савезника, а не бугарски народ. Бугари се неће никад борити против Руса, својпх ослободиоца.” Истина је и остаће истина: бугарски народ је способан само за једну мисао, то јест мисао свога господара, па био то Фердинанд или ко други, и он има само једну вољу, вољу свога господара. Они ће се борити против Руса исто онако жучно као што су се борили јуче против Турака и као што се данас боре протпв Француза и Енглеза, ако само то тражи и жели љихов господар. Овај ропски дух, којп је несрећа за тај народ у овим најтрагпчиијпм и иајодлучнијим догађајима светске историје, у време мпра био је срећа за бугарскп народ и оспособљавао га је за мираи организован рад, за који се тражи послушност и потчињеност. Овај ропски дух је највећа врлина и највећи грех бугарског народа. Ну ја говорим о нашим греспма, и ја признајем да је наш грех био и сувише развијен осећај личне слободе. То је пра«и дух Срба. Из тог духа поникли су сви наши успеси и све недаће наше. Ставите се на то становиште, молим, и онда судите о свим нашим гресима новог доба: уморима краљева, унутрашњим немирима и свим другнм неправплностима поли.тичког и друштвеног живота наше земље. Онда ћете разумети пас боље; а кад нас боље разумете, ја сам уверен, да ћете нам лакше и опростити.

Питаве те сутра, када се подигне вели" а српска држава на делима и жртвама Јуиака и мученика нове СрбмЈе: а где Јв твоЈа цигла у овоЈ згради? Слремм се да покажеш на прилог своЈ и речеш: одваЈао сам од уста своЈих и прилозима иритицао V помоп вама, брано! *+*++++++++++