Србобран
МХЈМВЕК Ј75
МЖФ ТОМС, м. Т. ТНТ7К10АТ ОЕСЕМВЕК »8. хдхв.
ТЕАН VI.
=
8 иВбСК 1 РТТОМ КАТЕб ЦппеЈ б(а(е* о! Атепса опе уеаг бос. Сапава, Еигорс е (. с. опе уеаг $1.50 бгђођгап риђНаћед еуеху ТћигшТау а( 443 МЛ аа б(гее(, Мечг Уогк, N. У.
ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе ва годину 6о ц. Канаду, Европу нтд. год. $1.50
Србображ жзлази четвртгом жа 443 УГ. аа |(гм(, Мавг Уогк, N. У.
СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА
5РВОВРА^8ет
.гОНАЕ РАРЕК АИБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕБЕКАТТОМ „8ЕООА”.
Број 375
ЊУЈОРК, Њ. Ј„ ЧЕТВРТАК, 15. ДЕЦЕМБРА 1916.
ГОДИНА 6.
/Члановима Савеза Сједињених I Срба „Слога“ ДРАГА БРАћО И СЕСТРЕ! По решењу седнице Главног Одбора Савеза Сједињених рба „Слога” од 14. маја ове године, ја сам предузео све по. јебне коране да се на^е што бољи уредник за наш Савезни оран ,,Србобран ! ' и срекан сам, што сам данас у стању да вам _ вим, да нам је господин Нинола П. Пашић, Председнин Мини.■арства Краљевине Србије у споразуму са господином Љубом , .авидовикем, (У|Инистром Просвете и Црнвених Послова, упу.40 господина Дра, (шилоша Тривунца, професора београдсног ј ниверзитета. Познат и леп глас, који господин професор Тривунац у. ива у Српству и нод научног света, најбоља је јамчевина, а ће он заиста бити онакав уредник каквог смо ми од вајкада тажили. Долазак господина професора Тривунца у нашу средину л намером и жељом да са нака свима својски поради за на,)едак Српства у Америци, најлепша је појава у америчном рпству која се деспла за последњих десет година, а нарочито да се узме у обзир да иза леђа господина професора Тривун1 стоје господа Гиинистар Председник, Министар Просвете и жвених Послова и сви најчеститији људи у Српству. Ово је I нас све једна велика срека и ја вам из свег срца честитам, у ваше и у моје име кличем господину професору Милошу 1 .ривунцу: Добро дошао! Са српскигл поздравом ос Дј Ј л ^аш брат
. к, Ј
М. И. ПУПИН, с. р. ГДАВНИ ПРЕДСКДПИК САВЕЗА СЈЕДИЉЕНИХ СРБА „СДОГА”.
Напред са Божићним Дарком!
Као и пред остале савезннчке војске и прсд српску војску стављсии су данас нсмачкн предлози за мпр. Нсмачка II /стрија нуде сриској војсци ово: „Ако ти пристајсш, да оставпш оружје н иапустнш борбу I ослобођсње свих Срба, свњх Хрвата н свих Словенаца, ми о вољне да напустнмо Србнју н закључнмо мнр.” Што од!’овара српска војска на то? Оно што јс одговорила п пре годину дана: „Боље је умрсти енотн, него живети у срамоти!” Српски војник рсшсн јс, да сс и даље бори. * Ми излазимо даиас пред вас, брапо и сестре, и тражимо сведва долара, да за њих пошаљемо сваком српском војнику ан леп Божипнн Дарак. Свсга два долара. Та два дола!»а ти зарадиш за једац дан. Ако дадеш та два долара. дао сн свега јеап даи рада чишта внше. Српски војник ставно јс на коцку цсло своје имање; оста) је у ропству оца, матер, жсну н дстс; сутра нде да погинс. Зашто? Српскн војник, Србијаиац, нспе инкад внше нмати оио : о јс нмао пре овог страшног рата. Пре овог рата он јс нмао њиву своју, куну своју, обитељ С јуБно је најбогатији сељак у Европи. Бно је најсрепнији човек на свету. Сутра, ако остане жив, пепс ништа више имати од онога I. о је нмао од земаљског блага. Ти хопсш. Тн псш иматн њиву крај љегове н колико његова. Ти псш нмати пашљак крај њсговог н колмко његов. Тн псш имати купу крај његове н колико љегова. Али оп се нс снебнва да за оно, што пеш тн сутра добнти > данас немаш, положн чак живот свој. Ти се снебиваш, да дадеш свега један дан рада — свега долара! Што путиш? Што чекаш?
Камо твој — Божинни Дарак? *
У прошли петак било је свега 11.250 долара код Српске На^одне Одбране за Божипни Дарак. Од те своте дао је г. М. И. Пунин 2000 долара. Ми смо измеџу себе сабрали свега 9.250 долара. А всп је мессц дана, како се ово моли и кука! Што је то, брапо н сестре? Обрапамо се на вас, који се још устручавате, који још нидали свој Божипни Дарак; на свакога појединца: Што је то, брате? Што је то, сестро? Зашто не учнниш свој дуг? Јеси ди ти Србин? Јеси ли ти Хришпанин? Која си вера? Да ли се стидиш самог себе, мучениче мој? Или, можда, мислиш: Нека Србијанац гпне, а ја пу допи готово! Грешииче!
Од свпх нашмх друштава свега четир до сада су се одазвала својој дужности. Што чине друга друштва наша? Што чекају? Не пада енег да покријс брег — вели наша народна по' словица. 1 Сада наша друштва нмају да покажу, зашто су поднс( шснс оволике муке и иевоље док се она основаше, док се она очуваше и на прави пут нзведоше. Што се та друштва зову српска, када ие помажу српску ствар? Ке можемо, брапо, мп овде србоватн на језику. док они тамо гиј/јј ! ; Не можсмо ми лагати нсторпју. Ми само можемо себе цреварити; никога другог. Оставнте иа етрану којекакве лриче: те ово пе се учииити дилломатским путем, те оно пс се учинити дипломатскпм путем н иачином. Лажу! Лажу сви до једнога. Данас се све свело на крв и жртву. Кад би било на „мудрост”, зар би се Енглези и Французи иревртали по блату на Сомн и на Вердану и лили своју крв? Немојте никоме веровати. Верујтс само оној вашој рођеној крви, што се данас поI тоцима лије у Мапедонијн. Нсмојте ипи за слепцима, којп нас веп толико време кљу; кају празшш прнчама. Иомозите брату свом роџсном, који крв своју лије за себе и за вас — за своју децу и за вашу! Ела те, брапо! Ела те, сестре! Напрсд са Божипним Да.рком! *
Пде и наш Божпп, наш православнн. Подигиите срца ваша горе! Све су изгубили; сутра иду у смрт... Честити српски мученици... Зар да их оставпмо без ичега, што би их на нас потсе-
тпло? Не: Свакп српскн војник мора добнтн свој Божипни Дарак! Сваки Србин у Амсрнцн мора послати свој Божипнп Дарак! Напред са Божипним Дарком!
м. ЈЕВТИИ.
Немачка моли за мир
У претпрошли уторак Давид Лојд Џорџ, председник енглеског министарства, одговорио је у представничкој купп на немачки предлог за мир. Изјавио је ово: Савезници жсле мир, али Не мцн прс тога морају пристати н& ово: да поврате све земље, које су освојилн у овом рату; да плате сву штету, коју су нанели нападнутнм народима; н да пруже стварне јамчевине да
више непе изненада и без икаквог разлога напастп на своје суседе. Овај последњи захтев, кад се добро проучи, значи ово: мира не може бити све дотле док се европска земљописна карта не измени тако, да мир у будупе буде потпуно зајамчен. То даље значи ослобоџење великога дела Словена., излазак Русије на Дарданеле, ослобоџење Јужних Словена, и поврапај Фра
ццуокој Алсас-Лорена и Италији Трентина. Савезници су пре тражиди, да се уништи пруска солдатеска и да се подели Аустрија. О томе сада не говоре; то су ства ри, које би се постигле када би савезници потпуно скршили Немачку и мир прописивали у Бечу ц Берлину. Ово сада разговор је о миру, који нуди Немачка сама. Нри томе се, опет, мора водити рачуна о томе, да би се неутрални свет бунио, ка да би се постављали сада они условн, који би могли допи само онда, када бн победничке војске ушле у саму земљу побе џенога. Још ц данас није на чисто, од куда је дошла ова немачка понуда за мир. Има још и данас много света, који држи, да Нсмци са овом понудом не мисле поштено; да им је ово подвала, да се пред неутралним светом и пред народима у Дентралннм Државама представе као људи, којн не желе узалудно проливање крви. Други опет говоре, да је Немачка догната до зида; да није у стању да се В11ше бори и да тражп мнр пошто пото. Проносе се гласови, да се у Нсмачкој народ буни. Било је вести о силним побунама гладног света. Са запа дног савезннчког фронта јављају, да број немачких бегуна ца бнва све то вепи. Уза све то стално се одржава глас, да је Аустро-Угарска нагнала Нема чку да се мири под ма којим условом. У Аустро-Угарској ствари стоје врло рџаво. За 2 месеца изменила су се четир мннистарства. По погибији гро фа Штнргка. дошао је Кербер, па је и он пао. Онда је дошао Шпнцмилер, па је ових дана и он пао. Ну најзначајнпје је пак то, да је пао аустроугарски министар спољних послова барон Буријан. То је Маџар и човек, који је држао с Берлином, са Нсмцима. Он је на влади још од пада. Берхтолда.. Његов пад значи само једно: да се Аустрија одваја од Немачке, отима утицају Берлина. У вези са тим догаџајпма јавља се, да је садањи аустријски цар Карло вољан да. закључи мир за себе, ако Немачка непе да се покори. Немачка и Аустрнја изгуби ле су оно што су тражиле у овом рату. Оне су тражпле да скрше прво Францсуку и Русију. Немачка је у самом почетку рата упутила. сву своју силу на Француску. Она је тако била сигурна у своју победу, да је упала и у Белгију, и ако је знала да пе због тога допи у сукоб са Еиглеском. Она је пак рачунала, да пе у брзо скршитп Француску и када се дочепа француске обале на Ен глеском Каналу, да пе Енглеска моратп мучати. Тај план Не мачке разбијен је у сјајној би-
тци на Марни. Ту су Французи потукли Немце и за увек им разбили наду, да ие икад скршити Фраицуску. Са истом на мером Аустро-Угарска опреми ла је сву своју силу на Русију и Србију. Рачунала је да пе прво прегазити Србију, а онда, када из Француске стигиу побе доносие немачке војске, разбити руску војску. Но том рачунале су Немачка и Аустро-Угарска да се загосподаре у Сре дњој Европи, вежу са Бугарском и Турском и, тако ојачане, сачекају дан, када ие се разра чунати са Енглеском. Аустроугарска војска била је разбије иа од стране руске и српске војске. Аустро-Угарска данас ностоји само онако као што постоје Србија и Дриа Гора под немачком влашпу. Тај првоби тни немачки план је пропао; Немачка је изгубила овај рат. Зато Немачка сада покушава, да се што јевтиније извуче из ове њене недапе и нуди мир. Горе смо навели што је Давид Лојд Џорџ одговорио на ту понуду. Тако, и жучиије још одговорили су други Савезници: Француска, Русија, па и Италија. Ових дана очекује се, да пе ти одговори, преко Сј. Држа.ва, бити упупени Немачкој ц њеним савезницима. Овпм од говором стављена је Немачка пред овај положај: Или да опуги и на тај начин призна да је обмањивала свет својом понудом, или да иза^о са својим предлозима, својим условима за мнр. Кад је ствар узела такав облик, онда се у њу умешао г. Внлсон ,председник Сј. Држава и уиутио свнм зарапеним државама ноту, позивајупи их да изаџу са својим предлозима за мнр. Управо, председник Ви лсон ие тражи да се рат одмах оконча, нити се пак нуди да по
У среду и четвртак претпрошле недеље одиграо се један значајан догаџај на њујоршкој берзи. Тај догаџај је напрасно и нагло падање цена дионицама онпх америчких подузена, која су израцивала џебану за савезничке државе. Та подузепа у току та два дана изгубила су на својим дионицама пре ко сто милијуна долара. Сам „Челични Трост”, Јунајтед Ст. Стил Корпореишан, изгубио је за та два дана 66 милијуна долара. У четвртак, само једног цана, изгубио је тај трост 35 милијуна долара. Његове дионице спале су од 120 и једну четвртину долара па 112 и три четвртине долара по комаду; чист губптак седам и по долара. Да ову ствар наши читаоци мало боље разумеју, ,објаснипемо им како те ствари иду. Је-
средује за мир. Он тражи, да свака заравена држава изнесе својс мишљење о томе, под којим би се условима рат окончати могао. У тој својој ноти председник Вилсон послужио се неким изразима, који су рџа во протумачени, те су у прво време постали предметом напа да савезничке штампе. Он је рекао, како и једна и друга заравена страна истиче, да се бори за исту сврху — да заштити мале народе од великих држава. То је гледиште тачно. Савезници још и данас рачунају, наравски погрешно, да уз Немце није бугарски народ веп само бугарски краљ и влада. У ствари, ако ховемо да будемо сасвим поштени, Немци су се више бринули за Бугарску него Савезиици за Белгију, Србију, Црну Гору и Румунију. Ну то је за сад споредна ствар. Главно је то, да је пред седник Вилсон изашао са том својом нотом и да је питање о миру узело сасма нов обрт. Вилсон пстиче, да је његово стано виште, станевиште целог неутралпог света, да свака мала држава остане и политички и трговачки слободна као и ма која велика држава и да су Сј‘. Државе готове да учине све од своје стране, да ту и таку слободу зајамче. С те стране овај поступак председника Вилсона заслужује сваку похвалу. Из прва савезнпчка штамна дигла је вику на председника Вилсона. Сада веп попушта и по свој прилици Савезници пе одговорити на ову ноту. Али ј‘е главно, да пе на ту ноту морати одговорити Немци и изапи с правом бојом на среду. Не учине ли то овог пута, они пе бити потпуно изиграни пред целим светом, те не остаје ништа друго до да коначно буду силом приморани на мир.
дна дионица тога подузепа у почетку коштала је 100 долара. Та дионпца изнега је на пијацу, на берзу. Сва-ка од тих дионпца сваке године вуче „ди виденду то јест, сваке године добија сваки власник те дионице извесну своту новаца која постаје кад се чиста добит тога подузева подели на- дионичаре. Уместо да дају новац на штедњу у банке, људи купу ЈУ те дионице, јер се надају вепој „дивиденди” него што је интерес који би добили на новац д а је у банкама. Због тога што су „дивиденде” на ове дпонице биле велике, скочи ла јо цена тим дионпцама на 120 долара. Ако је ко у почетку платио за те дионице 100 долара, сада их може продати за 120 долара; „зарадити” може на вима чисто 20 долара Д& се не зној’и и но мучи.
Прва опомена