Србобран

Страва з

СРВОВРАН

БроЈ 375

5КВОВКАМ - Н 1|\«№1 Рићи*к«4 \>ј 5ЕК.В1АМ Е01ЈСАТ1СШАЕ АИО ВЕМЕУОћЕМТ Р1ЈМО ОР 5ЕКВ РЕВЕКАТ10М „5ЕОСА" «43 \Уе *4 22п<1 Зиее« Кел« Уогк, N. У. Виагпезв Мапаргег: М. I. Рчаш, +43 22пд 5ц Меиг Уогк, N. У. ЖМНАП: СМХ1.8ВА 6оо|.

1'1Авгс6 аа авсоп(4-с1ав9 таиег а( (ће Ро91 ©Жсе о! Кеш Уогк. N. V., мв<4ег 1ће ас! о> Магсћ з, 1879.

— Е, на берзи се продају такве ствари: на којнма се „зара ђује” без зноја и муке. Ну због тога опет, што се „пуца” на та кву „зараду” ти људи нримају на себе н ризик да изгубе силан новац ако цена тој „роби” почне нагло да пада. На тај на чин и рачуна се, да су власннци тих дионица изгубили око 66 милијуна долара само због тога што је цсна тим дионпцама за два дана спала од 120 на 122 долара. Још једну ствар да објаснимо: Ово падање и днзање цена дионицама зависн од тога, колико се тих дионица нуди на продају. Ако их се пуди много, цена пада, ако их нема довољно за иродају, цена им се диже. Када се ових дионица нуди мно го на продају? Или онда, када власнпцн дионица очекују да идупе године нене на њнма добити велике дивидендс, или када неко хопе да убије вредност том подузену, да га „дискредитира”. У овом другом случају шпекуланти за времена накупују много овнх дионица, па их јсдног дана рину на берзу'н нуде на продају уз врло ниске цене. — За то ми саветујсмо нашем свету, да се у Амерпцн чувају дионица; то је вражји посао. Ова садања. паника, пагло и изненадно падање цепа ових дионица ,нзазвата је вештачкп. Изгледа да су пријатељи Немачке, а можда и сама Немачка преко својих пријатеља, накуповали у своје време вели кн број ових дпоница да их једног дана бацс на берзу и нзазову падање цена, панику. На ту ствар мн хонемо да скренемо пажњу нашем свету. Овакнх паиика бипе још. Оне

пе прво допи вештачки изазване. Онда пе допи саме од себе. Једног дана прсстале велике ратне наруџбине и свет, који је до донас куповао велики број ових дионица, почепе да их ба. ца и свој новац улаже у друга, уноснија подузепа. Услед тога наступнпе то, да. пе се по овим подузенима почети отпуштати радници. То пе по свој прилицн наступитИ идупе године. Ну како ове ствари могу допи изне надно, то ми желимо скренути пажњу нашег света за времена на то. Против тога ми, у нашој скромној ограничености, знамо само један лек, Наш свет треба сада. још да помишља на сеобу у стари крај. II то да озбпљно помишља на то; пе само да о томе прича, веп и да се спрема иа то. Ми смо очекивали да пе други људи, позванн н послати за. то, почети о томс озбиљан разговор. У тој нади смо се преварили. Ти људи веп две године млате празпу сламу кљукају наш свет празним фра зама. Брипу се прво за себе, да. доџу до масних плата. Нити ми сле на то, како да се населе оне наше опустошсие земље, нитн на то, како да се мп ишчупамо из ових неприлика. Зато је ред на. свакога од нас, да ту бригу самн узмемо па себе. Сваки од нас треба да помишља на ту сеобу; сваки да штеди новаца што више; да мисли на то што пе раднтп у старом крају и чека док се појаве паметнп, поштсни н опробани људи, који пе показатп правог пута, којим има да удари иаш свет у Амсрицн па да се спасе и одужи свој дуг према отаџбини. Овај догаџај од прошле недеље нека буде прва опомена.

Србија у миру

Др. Николај Велимирохић. Вечерас ћу вам описати Србију и Србе у мирно доба, да бих вам показао какав је жпвот водио ваш најмањи савезник пре но што је ова велика бура наишла на н.егову земл.у. Почећу са српским селом. Зашто? Зато што је село прави темељ свега нашег материјалног, духовног и моралног богатства. Када су Турци, пре пет столећа, покорили Србију српско становннштво бжло је принуђено да поступно иапусти градове и повуче се у села, па онда да напусти и села по доловжма, по обалама речним, где је тле било најплодније, и избегне у шуме, планине и мање приступачне крајеве. На тај начин село је постало оно тле из којега је поникла наша демокрацжја. У томе лежи разлика између наше демокрације ж демокрацжје западне Европе, где се демократски покрет зачео и развио по градовима. Одагната заједннчкнм непријатељем у шуме н планине, лишенн слободе и богатстаа, виши и нжжн сталеж, учени и прости, нзвргнути су бжлж нстом понижен.у и неправдн, обављали исти посао, орали и сејали, борили се протжв жстог зла, турског јарма, н певали о истом надаљу. Под тим условима рођен је паш демократски дух, који је касније днвно послужио, у време борбе за ослобођеље и ослобођеља, као подлога нашим демократским

установама; друштвеним, полнтнчкжм и црквенжм. Рекох да је село наше правж темељ нашег матержјалног богатства. Ми, право речежо, немамо скоро никакве индустрије, али сваки сељак наш поседује своју земљу. А земља је наша плодна, па наша отацбжна никад пије запамтила гладп. Уживање је било гледати како наши сељаци с пролећа ору своју властиту земљу; у лето бацају поглед на своју златну жетву; с јесени посматрају амбаре пуне и препуне; зими уживају и одмарају се у својим рођеним домовима. Ако упитате ма ког српског сељака: “Чија је ово кућа? или ово поље? или ова жетва?” он би вам непремено одговорио: “Божија, па моја!” — По мишљељу нашег сељака први је власник Бог, а Други он. Па и за време последље трн ратне године у Србији је било у изобиљу свжх животних намирница, нарочито пшенице и стоке, воћа и сена, поврћа и држа. '< ШЗ Али сада — све богатство Србије било је и прошло; оно постоји само у успоменж окрађених, опљачканих, опустошеиих, глађу изнуренжх и ућутканих робова. У иемачким новипама било је објављено једно особно пжсмо неког немачког војника у Србији. “Овде нам је врло двбро. Имамо хране и сдега у изобиљу. Много више, но што смо имали на западном фронтуГ’ Ја се уз-

дам да ви добро разумете што овај војник мисли и од куда је дошло ово изобжље у храни “и свему” немачкжм провалницима у Србији. Скоро у исто време писао је заповедник немачке вој ске у Србији неком у једној неутралној држави ове речи: ‘‘Не само да вам дозвољавам да дођете у Србију и помогнете Србжма, већ вас молим да дођете одмах. Становништвом Србжје влада жајвећа беда и свет умире на гомиле од гладж.” Што то би? “Просвећеин” по даници цара Вжљеж* не убжјају грађанскж свет непосредно као што су чинжли глупи Турцж, већ посредно да би сачувалж лажну част “цивилизацжји”. Онн су прогнали становнжштво — старце и болесне људе, жене и децу — јер су сви други Србж у војсци и налазе се у повлачењу; они су протерали становништво, узели храну, стоку, бакар, топлу робу, ћилиме, покриваче, све. А када су то учинили онда су милостиво дозволили народу да се

врати натраг својим домовима и својим обичајима”, како је то објавио цар Виљем. Али како да се врати и камо? Хиљаде су помрле на повраћају, хиљаде су услеле да се врате својим хладним и празним домовима да у њима умру; и за те се каже да су срећнији; а хиљаде су избегле са спрском војском у Арбанију и на острва у Средоземном Мору, где су умирали и још умиру од глади; али пошто их је смрт затекла у слободи а не у ропству, то се сматрају најсрећнијим. Сада, ми смо просјаци. Ово је прва година у нашој историји да смо принуђеии људе молити за хлеб ; до данас смо само Бога молнлж за наш крух насушни, ж Бог нам га је давао жзобилно. Алж мж смо постали просјацима тек онда када се немачка просвећеност открила да је просјакиња, сирота на моралу, оскудна на истини и шувела у срцу.

ПРбШЛА НЕЛЕЈУ 6 И РАЗБОЈУ

Лондон, 23. дец. 916. Као што је то и код трговаца обичај и посматрачн ратних до гаџаја. обичавају сада, при кон цу године, да саберу догаџаје и виде што се учинило током 1916. На разговоре о миру и на ноте, које су током ове недеље збунпле јавно мњење, ови људи се мало осврну. Они посматрају бојио поље, где за речи имамало посла и где само топови говоре. Савезничке линпје нису нигде ослабиле, Централне Силе нмале су успеха само у Румунији, па и ту су всп заустављеии. Иначе сви нзгледи говоре, да пе се рат продужити бар кроз целу 1917. годину. Из говора краља ђорџа, да. пе се рат снажно продужити док се не зајамчи безбедпост Европе и нз одлучног одбнјања берлннске мнровне понуде од стране руске Думе, види се јасно да су Савезиици решени да се борс све дотле док не виде остварене своје тежњс, па ма како рат дуго трајао. На западном фронту белгијском, енглеском н француском осепа сс жнвост од Севернога Мора до Швицарске. Немцнма се не дајс нп једног часа одмора, За врсмс задњих епглеских препада хватали су енглески војницн немачке заробљенике потпуно исцрпљене; неки од њих били су тако уморни да су спавалн у својим нскопима поред снлне грмљавнне топова Од Анкра на север предузете су борбе све до белгијских линија, где су воџени велики артиљеријски двобоји код Саса. У околинп Ипреса, близу Гомкура и Нев Шапела, било је препада и артиљернјског препуцавања и Енглези су сабрали велпки број заробљеника. НЕМАЧКЕ ЛИНИЈЕ СЛАБЕ. Нивелов удар на Мезу, прп коме је заробљено близу 12 хи љада. Немаца и избацивање Не маца из Шамбретовог салаша прошлог понедељника најјачи су докази надмашности француске стратсгије над немачком тактиком. II ако су Немци били у векем броју — имали су пет дивизија, а Французи четир — Французи су отели од њих сваки значајнијн положај на висовима око Меза. Ова чињсница сама показује да су немачке линије почеле да слабе н открива истину да се прореџени немачки редови попуњавају људима мање способно сти за борбу. Још један доказ за ту тврдњу је и велики број пемачких бегунаца., који се но

пу провлаче на француску страну. На нстоку Руси од Риге до Карпата стално узнемиравају немачке линије на исти начин иа који се то чини и на западу. Током ове недеље било је очајничких сукоба на линији изме џу Ковела и Луцка; положаји су неколико пута мењали господарб, али су Руси на крају борбе надјачали Немце у свим тим сукобима, У Галицији су Руси проломили. јужно од Ста нислава, одбране од бодљикаве жице н опет прете Лавову. За сада нема изгледа да пе би ти затишја све ове зиме на руском фронту. НА ДУНАВУ. Само се па румунском фрон ту држе Немци на своме. Овде су опи токо.мТТедеље ирошлн п за Бузеу, а Румуни су се повуклп иза реке Серета. Кад су Румунп стиглн на ту липију, дошли су Руси и заменпли пх. Онп су појачали линнју п смерају да одрже Молдавију и сачувају градове Галац п Браилу од Нсмаца, На. другој страни Дунава Руси држе липију од Псчењега до Бабадаг Језера, постепено покушавајупи да се повуку иза речне делте. Дсл та (рачвање Дунава) простире се на педесег миља ширине, сва јс посута баруштинама и мочварима, те јс непроходна, Ту Пемцп не могу продрети. На манедонском фронту магла, кнша н блато на западном крају онемогувили су српскофранцуским трупама да иду даље. Ну ипак ту јс бпло топов ског препуцавања и сукоба, у којпма је узимада учешна талијаиска коњнца. У срединп фронта н на пстоку, код Дојранског Језера п на Струми, Енглсзи су приреџивалн успеш не нападе, помичупи на тај на чнн својс линије п хватајукп знатан број заробљеника. На Луле Бургас, на мост преко Ма рице, бацане су бомбе. Преко тога моста иде жељезница Софија-Цариград. Ну не зпа се још да ли је тиме нанешепа знатнија штета, На талијанском фронту било је знатнијег бомбардовања у Трентину и на Красу, где Талијанн полаке миле пут Трста. У чствртак су поморски еропла ни напали на лристаниште у Пуљу и бацали су бомбе на аустрнјске ратне бродове и ратне творнице. Сви су се еропланн повратили без икакве штете. Прошлог четвртка Енглези су на турском фронту заузели Ел Ариш, у Египту, 90 миља

[ источно од Суецког Канала. 0вај покрет, који се током задње две године очекивао сваки час, открива намеру Енглеза, да своје линије помакну иа. Сииајс 1 «ом Полуострву, а можда и да упадну у Палестину и Сирију с југа. Доведен у везу са повом енглеском кампањом у Месопотамији, овај енглески покрет на. Синајском Полуостр вуп редставља. вслику опасност турском господству у Ма-

лој Азији. На тај начин на целом савезничком фронту не осека се нигде, да су Савезници вољни да попусте. Војнички уједињени као никад до сада, они гурају напред ка заједничкој мети, којој се надају стики у 1917. години. Али ако и тада не постигну што желе, Савезници су готови да продуже бор бу и даље докле коначио не дођу до победе.

Званични Гласник

ИЗДАТАК НОВЦА ЗА МЕСЕЦ НОВЕМБАР 1916.

Осактанине: Др. бр. 35 Недсљко Баковин $ 1 , 000.00 121 Мојо Чучак 800.00 58 Јаико ћурчив 400.00 68 Душан Грубић 400.00 90 Богдан Лазић 400.00 253 Јаков Борјановић 400.00 1 Спасоје Атсљсвић 200.00 5 Стсво Пашић 200.00 7 Јанко Падежанин 200.00 7 Станко Вуић 200.00 22 ћиро Делибашић 200.00 121 ђорџе Михић 200.00 216 Душан Тркуља 200.00 235 Павао Дсрикрава 200.00 235 Дмитар ђукић 200.00 Отправнине: 76 Марија Вујачић 225.00 81 Мипо Рсбић 200.00 187 Мара Радуловић 200.00 Операције и болне потпоре: 3 Миле Адџић 100.00 22 Спасоје Ненежић 100.00 181 Матија Шеловић 100.00 185 Рад. М. Делић 203 Ник. Богдановић ј 278 Јованка ћук 288 Васо Царевић 64 Влајко Вуковпћ 138 ћуро Дрча 144 Мане Вуковип

Поштарина, телефон, експрес • 71.33 Канцел. набавке 90.35 Штампање 12.000 Савез. Правила 930.00 Стручњаку овл. од држ. власти за преглед Савезних књига и рачуна од 1. јан. до 1. септ. 1916 366.47 Повранен чек др. 193 168.35 Из Култ. и Добр. Фонда: Штампањс, уреџивање и администрација Србобрана за мес. новембар 1916. 510.66 Плата џенитору од 5. нов. до 3. дец. 60.00 Гес, електрика и гријање куће 44.01 Фарбање, оправке куће 105.49 Адвокату у парницн Божа Мартиновића противу Савеза 280.23 Адвокату у парннцп Г1. Стнјачића противу Савеза 219.92

Укупно

13.296.77

Прока и Марко Дракулић, ко ји су се налазили у Питсбургу неколико година, нека се пријаве доле подппсаном, који п100.00 з а др Жавне бондове Рез. Фон䧻}цт, да нм^саопштн^новосЈ _од 100.00 30.000 3 % Панама Канал

100.00 100.00 75.00 75.00 75.00

198 Никола. Крајновић 75.00

213 ђуро Алекснћ 203 Илија Локета 29 Мићун Бошковић 172 Мпле Косановић 216 Мишо Мркшнћ 216 Паие Живковић 212 Радоња Бакпћ 235 Ннкола Димић 8 Петар Кнежевић 11 Мићо Ликгт 15 Марко Ковачевић 15 Драго Којовић 35 Недељко Баковин 101 М. Атанацковић 213 Ристо Арнаут

75.00 50.00 35.00 35.00 35.00 35.00 35.00 35.00 25.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 5 Спасе Петраковић 60.00 29 Лазар Братип 60.00 213 Јоко ђоновић 60.00 230 Стојан Мандић 60.00 246 Марко Панић 60.00 7 Јанко Падсжанин 30.00 29 Јован Аташевић 30.00 78 Михаило Стопоња 30.00 154 Јосо Морета 30.00 169 Бнкан Кнежевин 30.00 203 Алекса. Ботпћ 30.00 237 Јанко Боговић 30.00 254 Васо Боснгш 30.00 254 Јорџе Милошсвић 30.00 Осмртнине: 14 Мило Булаић 800.00 259 Васо ђурић, део 163.90 74 Илија Чопнћ, део 309.25 64 Петар Босанчгш део 500.00 Остали издатци: Плате чиновништву за мссец новембар 295.00 Трошкови чл. Ур. Одб. 74.00 За промену чекова за месец новембар 12.81

те, нека је лака ова црна груда туџе земље и вечна ти памјат! Ожалошћено: Срп. Доб. Др. „Св. Василије Острошки”, бр. 82 СССС у Рон Слрингс, Вајо.

ПОЗИВ НА ЗАБАВУ У ЊУЈОРКУ.

Хрватско Доб. Др. „Хрватска”, одс. 326 Н. X. 3. приређује своју годишњу забаву- Силвестрово Вечс — дана 31. децембра о. г. у дворани Ческо Народне Будовс, 327, Ист 73. у.шца, на коју се сва брана Срби, Хрвати и остали Словени најучтивије позивају. На истој забави изиграване се један зл. саг. Почетак у 8 сати у вече. Улазница 25 центн од особе. За што вену посету умољава Одбор.

ТРАЖЊА.

ђуро Меџед, сада заробљеник у Италији тражи своју бра ћу Иовака и Павла Меџеда и шурјака Душана Коса. Свн су родом из села Војскова-, Бос. Дубица. Радован Броица, такоџе заробљеник у Италији, тражн сво га брата Илнју. Родом су из се ла Бнјескова, Бос. Дубица. Нека се тражени обрате на уредништво Србобрана, које ћс им послати адрссе потражноца. ТРАЖЊА.

њнховог сестрива Душана Чу-

бондова

31,128.75

ива.

$44.425.52 Савез Сједињених Срба Слога Гл. Тајнпк: Душан Трипчевић.

1611

Илија Радаковив. Е. КоиИ ауе.. Риећ1о, Со!о.

1 РШЕПЕ ВЕОТК

ОПОМЕНА.

Срп. Д. Д. „Ослобоџење Сло вена”, бр. 259 у Мидланд, Па. опомиње оне своје чланове, ко ји нису билп на задњој седницп, да сс пожуре и подмире сво је дугове, иначе вемо бити при сиљени поступитн строго по иравилима. Тодор Трбовић, рачуновоџа,

ТРАЖЊА. Срп. Доб. Др. „Св. Сава” бр. 108 СССС у Ракдел, Нл.. тражн свога члана Саву Љубовпва-, који се није јављао своме друштву већ 4 месеца, Умољавамо чнтаоце Србобрана да нас нзвесте о његовом боравишту илп нека нам се он сам јави на адресу: 100 Сер(:га1 ауе., КоскЛа1е, 111. Илија ђалић, рачуновоџа.

ТУЖНА ВЕСТ.

12. о. м. добисмо тужну вест да смо изгубили нашег члана и брата Мира Шошкина. Покој 11 ик је радио у-угљенокопу у месту Рилансу, удаљеном одавде седам и по миља, И ту га задеси ненадана, страшна смрт ударивши га отиснутн камен тако силио, да му је готово здробио главу и остаде сирома на месту мртав. Након што је мртво тело пре гледао овдашњи коронер, предадосмо га матери земљи 13. о. м. у два сата после подне. По гребу је присуствовало наше друштво са глазбом на челу н многи Србн нечланови као п други Словени. Покојниково је тело сахрањено у овдашњем друштвеном гробљу. Теби, врли покојниче и бра-

ТРАЖЊА. Срп. Доб. Др. Папредак Слоге бр. 221, у Голдфилд. Нев.. тражи свога члана Глигора Шалају, којн се отрагу 10 месеци на ллзно у Галвестону, ексас, п од тога врсмена друштво не зна ништа о њему. Умољавамо читаоце Србобрана, којн би о њему што знао, да нам изволп јавити, илн нека нам се он сам јавп на доле означену адресу: Р. О. Вох 590, СоИНеИ, Меу. Ристо М. Кнежевић, тајник.

Сае пу ти опрестити! И ак* си накада украо, па си ое панајао и аишо не нрадеш! И аке си некег прееарио, па више ие аараш! И ак* си ж*ну напустио, па т* саваот нагкала «а Ј*Ј се повратиш и за *вр*штење Ј* м*лив! Да, св* ву ти овреетити. — Али. ак* со данас оглушиа • вапаЈ тв*Ј* рвњен* браи«, и не швљ*ш им редавн* п* к*Ји долар да куве заваЈа и раи* врамЈу, да купе пакл* дувана и цигар*т*м у болннди Јад раабиЈдЈу — • т* ти никад опрестити нму! Межеш дамииЈ* и цркво зидати, али грех оваЈ иииада нелеш са душ* скинути! Ко не ради у радни дан нека тражи посла у недељу — и заради два делара за Божикни Дарак!