Србобран

СРБОБРАН

- Број 376

Страна а ^ бКВОВКА^ — 5ЕКВ \УЕЕК1-У РићНаћед ћу 5ЕНВ1АМ Е01ЈСАТ1СЖА1. АИВ ВЕМЕУОЕЕМТ РЕГЛО ОР 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10Н „5ЕОСА” «43 \Ум( ааш! 8»ге«1 Меж Уогк, N. У. Ни*те »5 Мапа&ег: М. I. Рир1п, 443 V/. 22 пЈ 5Е, Кеж Уогк, N. V. ТМ.В1>НОМВ: (Л1К1.5КА 6«о8. ЕсНгог: М. Тпуипас, 443 \У. 22 пЛ 51гее1, Кесе Уогк, N. У. К*с«ге4 аа »ееоп4-с1&*» таиет а( 1 ће Рев! ОШсе о! ^е* Уогк. N. V., иш!ег 1ће ас! о! Магоћ », :»Г*.

Нано ради „Народни Лист”. ..Народнн Лист” је противан народном јединству Срба, Хрвата н Словенаца. То је њсгова ствар. Али он се служи средствима која се не могу одобрити и на која вемо овога пута нарочито скренути пажњу. У .,Српском Дневнику”, а за тим и у прошлом броју „Србобрана”, објављен је један чланак нз званичних „Српских Новина” којп носи наслов ,,Срби у Америци”, и у коме се поручује овамошњим Србима да се њихова понуда за исељавање у Србију прима са највеиом готовошпу. Јасно је из целога тога чланка. да је у њему само стога једиио о Србима реч што је та попуда дошла само од овамошњих Срба. ..Народни Лист” је мерутим прештампао тај чланак. у намери да показке својим чита-оцнма како српска влада зна само за Србе, а не и за Хрвате иСловенце, н стога је речи Срби, Србин, Србија н т. д. штампао парочито крупним словима, не би ли наша брапа Хрвати н Словенцн помислили да. се ради на томе да се они одреку свога имена и замене га имеиом Србин.

Али „Народном Листу” ни то ннје било доста. Како је српско усељеништво у Амернцн назвало себе „Малом Србијом”, прпродно је било да оно Србију којој се обрава назове „Великом Србијом”, јер је она прсма њему однста велнка. „Народни Лист” је међутим одмах похитао да својим чнтаоцима представи како је ту реч о заједничкој будупој државн Срба, Хрвата н Словенаца, н да се наруга Хрватима и Словенцима који су за то народно н државно јединство са Србима. Па је „Народнн Лист” учинио још нешто. Он је из „Српског Дневника” прештампао п цео додатак уз тај чланак. (тога додатка. у „Србобрану” нема) н учинио напомену да све то штампа „орГан српскога конзула”. хотсни тиме да да службени карактер и томе додатку. Ми овај поступак ..Народпог Листа” бележимо једино стога да се внди колнко оп сам верује у ствар к.оју заступа. Јер ко има право, нема потребе да се служи оваквнм средствима.

своје невоље, она мора да помаже финанснјски још и све својс савезнике, који су у том погледу свн далеко слабнји од ње. Дода ли се томе да у Немачкој стално постоји оскудица у хранн, која се нарочито осепа. у позадини, онда је ја< < < \а је стање у њој постало несносно и да је скојш мир једини ^пас. II кад тако стоји Немачка, најјача међу својим савезницима у сваком погледу, може се мислити како је у АустроУгарској, Турској и Бугарској. Да је у Аустрији стањс постало неиздржљиво види се најбољс из тога што се у последње време нзмењало неколико председника мпнистарства, а да нп у Угарској ннје ништа боље, види се по томе што је на дневном реду смењивање Тисе, једиога од главних криваца за овај рат. За Аустро-Угарску н стање у њој има још један знак, који добро знамо нарочито ми Срби. Напме. вредност аустриског повца нижа је од вредностн српског новца, тако да кад поданик грсгажене Србије пошље новац својима у „силној” АустроУ 1 арској, оии добију впше круна но што јс он послао динара! — Какво мора бити стање у Турској сад, кад је оно несносно чак н у Нсмачкој, лако је погодитп кад се узме на ум да Турска никад није цветала. ни у време мира. А у Бугарској? Лекари неутралнпх земаља, који су радили у српској војсцп н којн су после њеног повлачења остали још неко време меру Бугарнмс/. причају да је у Софпјн цео свет био у црнини н ицшо оборене главе још у фебруару месецу. Тада. су Бугари тек били ушли у рат II ратовали само са Србима ,који су се ујсдно морали бранити н од њих н од Нсмаца и Аустријанаца. Може се онда мислити како Бугарска мора пзгледати сад кад ратује н на маиедонском и на северно.ч фронту, н кад су Немци извукчи из ње све што нм је требало. Цео тон у савезничком одговору показује јасно да певоља Немачке и њених савезш ка пије ни за кога тајна. Немачка према томе нма два пута: или да изире отворено са својом слабошку бар пред председника Сједињених Држава п овласти га ра у њено име саопшти савезиицнма да је готова на врло широка иопуштања; илн да једннм очајним папором п на суву п на водн (помопу подморскнх лара) покуша створити једно нееносно стање н за. своје непријатеље п за неутралне државе п на тај начин изнуди мир. Којим ће од та два пута ударптн. показапс најскорнја будућност. Али да ни иајочајннји њени напори не могу никога више ни уплашнтн ни збунити, показује цела прошлост овога рата. Значп дакле да међународнн одметници не могу ни у ком случају избени заслужену казну. м. т.

ПР0ШЛ1НЕДЕЉА П РДЗБОЈТ

САВЕЗНИЧКИ ОДГОВОР Најзад је Немачка добила одговор на свој предлог о мнру. Тај је одговој) врло оштар и вјјло одлучан, али ће се њему ипак обрадоватн п Иемачка н свн њени савезпнцн, јер он поред осталога садржи ове речн: „Савезници веп трндесст месецн воде рат који су хтели нзбећи по сваку цену. Онп су своју мпрољубпвост доказали својим поступцима. Та њихова мирољубивост исто је онако јака данас као што је била 1914 године.” Да, то су речн које ће Нема чка. ако не н њени лнстовн, по најпре и понајвише вндети у одговору, мада је он у ствпјш одбпјање. Јер кад се Немачка у својој ноти огласи за победиоца, дајући тиме на знање да хоће мир који ће јој донетн накнаде и користи, а савезннци у свом одговору изјаве да сва зла која је Немачка са својпм савсзннцпма причннила п зараћеној аранп п неутралнпм државама повлаче за собом „казну, накнаду н гарантнје” — онда је јасно да савезнпцп не само не мисле давати нпкакве накнаде. него нх мисле тражити. Такав бп одговој) у нстпнп зиачио прекнд свакога разгог.о])а о миру, да Немачка одиста сматра себе п своју страну за победпоце, н да је мнр попудпла одиста стога што је „свесна својс дужности пред Богом п нредљуднма”. Али то није случај. Немачка је тражила мир зато што јој он треба, што јој трсба много внше него савезницима; п зато њу по свој прилици неће збунитп чак ни ове Ј)ечи у савезннчком одговору: „Потпуно свесне да- јс садашњн тренутак озбиљан, алп тако исто свеснс и онога што тај треиутак изискује, савезне владе одбијају да узму у расматрањс предлог који је празан и неискрен.” Да, Немачкој мир треба што пре. Има више знакова који локазују да је она не само у тешком положају, него да је почела осећатн нзнуреноет. Она је већ позвала под заставу н годину 1918, докле младиће којпма је тек 18 година, док то није учинила ннједна д}>жава на страни савезника. Даље, мада је Пољаке у својој земљи прогонпла на најсвнрепнјн начнн. она је створнла Пољску. Зашто? Очевндно зато што су јој били иреко потребнн регрути, које је само тако могла подићи међу Пољацнма нз руске Пољске, н што је само тако могла употребити н руске заробљенике пољске народности. Најзад, Немачка је у последње време све своје становништво, н старо и младо, н мушко п женско, ставила на расположење војним властима за војне потребе. Можда стога што има велнку органнзаторску способност? Не. Јер она је ту исту органнзаторску способност нмала и у почетку рата. Значи да. је н та мера. предузета због оскудице у људима. Већ та једна тешкоћа врло је крупна, јер се без војшгка очевидно не може ратовати. Алн она ннје једина. Немачка је потпуно остала без своје трговнне, која је до рата бпла најнапреднија трговина на свету, н тако је лишена свога главног финансијског извора у време кад рат посведневно изискује огромне издатке; оту т да на ст})ани неповерење према њој све внше расте, н вредност њеног новца све внше опада. Поред те

У страшној Добруџи. Ове нсдеље било је само у Ру мунији сталне и непрекинуте борбе. Прп своме повлачењу из северне Влашке Руси, који држе скоро цео румунски фронт, повукли су се нза ]>еке Римника, једне мале речнце која течс упоредо са реком Бузеу н на 25 миља далеко. У мерувремену немачки напад преме етно се са западне обале Дунава на источну. То је бнло потребно да се заштитн бок на западној обали Дунава. Све дотле докле су Русн у До бруџи држали једну лпнију која је бпла на неколико мнља удаљена на северу од Хиршове, немачка војска на западној страни Дунава није се усуђивала да нде даље. Њен деснн бок, који се ослањао на Дупав, бно је под ватром Руса у Добруџн. Још више је опасностн било у могућностн да Руси ту поџу још даље на југ. У том случају немачка војска на лепој странп Дунава морала. бн се повратити натраг из страха да Руси не пређу где Дунав пза њених леђа. Сви су разлозн 1указивали Немцима на погребу да очисте Добруџу од Руса пре но што војска на левој странп Дунава пође напред. Како изгледа Нем ци су превелн из Молдавпје знатне силе за борбу у Добруџи. због чега је борба у Молдавијп ослабила, да се сачека резултат борбе у Добруџн. 0вај резултат је сада скоро потпуно постигнут. Русп нису баш саевпм пстерани пз тог краја. Они још држе један појас земље у северном углу н оча-јно се боре да очувају прелазе преко реке. Изгледа да су у Добруџи тучене најљуве битке у целој ру-

мунској кампањи. Руси се још бију, са леђима скоро сасвим уз реку, ал 1 Г»еу пзгледи да се у брзо морају повупп на северну страну реке. Иза њнх су јамачио подигнутн поптонски мо стови да. их пренесу преко реке са оно артиљерије што онп још имају на јужној странн. Иначе не бп се онп оволико задржавалп на јужној страни, јер бн им претила опасностилн да буду потиснутн у реку или г м се предаду. У Молдавији. На западном крају дуж Рим ника Руси су били у стању да се одрже на својим положајпма. Ну како се борба у Добруџп примиче крају, то се сва како немачке силе преносе са истока па запад н узимљу учошпа у борбама у Молдавији. Утнцај ове јаче силе осетио се нарочито последњнх дана овс недеље, када су Немци прешли Римник н заузели град Рпмнпк Сарат. Пз тога је очевпдно да су се Руси овде борили са намером да успоре продирање Немаца. Да ли је у тим борбама узимала учепша главна вој ска или само јаке заштптннце, то се не зпа. Римнпк пружа врло мало услоба за повољну одбранбену борбу. То јемала, плиткл река. коју је лако прећн. Обале су ннске. те тако не може бити ни речн о прнродним препонама. Сврха овог успоравања бнла је двојака, Да су војске на западној обалн Дунава прве биле да попусте, бок руске војске у Добруџи бно би пзложен артиљеријској ватрн са западне стране Дунава. Оида је дошло пнтање о граду Браили. Овај град је највећс средиште за жнто н петролеј у Румунији. Сви држе да су ту била силна

стоваришта ове робе. Како су Немцн ишли напрсд, изгледало је да ће им овај град одмах пастн шака, Успоравајупн про днрање Немаца, Руси су дали прилике Румунима да- испразне та стоварншта н жито и петролеј поносу собом. За то су им стајале изванредне жељезнице на расположењу. Отуда се држп да ће Немцп, када уђу у Браилу, ући у празан град. Иначе тај град има врло мало стратешког значаја.Помопи ие Немцнма да установе боље везе између војске на источној и западној обали Дунава. И то је сав стЈШтешки значај тог гра.да, Пад његов неће ниуколпко утицати на одбрану Галца и ако ће напад на тај град ослањатн се на Браилу. Линија Серет. Уорзо након руског повлачења у Добруџи почела. је да попушта руска линија на Римнику. Ну то не значи још ништа. Главна руска одбранбена лнннја је река Серет. А та. река налази се још много миља иза садање ]>уске линије и повлачењу не стоји нпшта на путу. Руси се повлаче полако: управо онн сс још увек држс у борби н ако су бнлп прнпуђенн да напусте сам Рпмник. Заннмљпва је једна ствар у вези са оовом новом линијом на коју се Руси повлаче. Пада. у очи да су Немцп увек почели говоритн о миру чим су осетили да. су дошли на врхунац своје снаге н приближивали се концу каке посебне кампаље. Првп пут то је било за време првог руског повлачења, Чим су Немци првн пут били заустављснп на Двпнп, одмах се почело говорнти о миру. Свет није знао да је руско повлачење већ окоичано. У листовима на страни говорило се само о томе. како Немцн нду на Петро град. Маскву и Кијев. Нарочпто су тако плапирали амерички листовп. Ну док су опп писали тако руско повлачеље било је завршено. Овн разговорн о мпру потицалн су из Берлина, п ако се то тајнло. Када неутрални свет ннје прихватпо пропагапду за мир и када Савезннци нису хтелн ни да за резују те разговоре, онда је догала нова кампаља, овог пута напад на Србију. У неколико иедеља Србија је била прегажена н остала је само војска у Солуну. Опет с-е почело гласати о миру, овог пута гласније и постојаније. Ну на. те гласове није нико обрапао пажњс осим неутралне штампе, те су они убрзо умрли. Сада вндпмо ту псту ствар, ну овог пута под белегом званнчне Немачке. Не мачка је пзашла са понудом за мир. Као и у рапијим случајевима ови предлозп долазе у време када Немачка окончава једну своју нову победу. У ранија два случаја гласовп о мнт>у значе да Немци сматрају да су заустављени, да впше не могу даље? Пли можда ово зна чн да је Немачка. пошто је побрала све што је побрати могла на Балкапу и пошто впди да не може нншта внше добити у Француској н Руспји, вољна, чак жуди, да рече: доста је? У макојем од тнх случајева, треба гледатп на значење борбе у Румунији. Добруџа је ско1 >о ева у рукама Немаца. и веповатно је да у бпзо на ј\ту од Дунава пепс бити нп Руса ни

Румуна. Изгледа сигурно да Немци непе покушати да пређу Дуиав између места. Тулцеје и Црног Мора. Овај крај ове земље испресецан је рукавима Дунава. Земља између ових ру кава покривена је баруштпнама. Нема жељезница, нема у опће никаквнх путева, Према томе је немогуне тим крајем проносити артиљернју, а без артиљерије пешадија нпје у стаљу да прсђс преко реке. Према томе око педесет миља фронта на Дунаву палазн се у таком стању да га није потребно бранити. Од Тулце даље уз Дунав. до Галца, ствар стоји мало боље и ако се н ту уз реку настављају мочари. Али па северној странн рске нсто је зло. По свему изгледа да је немогупе препн Дунав на овој странп. Тек када се Дунав остави. ствари изгледају мадо боље за Немце. Најопасније је за Русе место где Серст улази у Дунав. Серет се улива у Дунав он дс где Дунав почпње тећи на нсток. На једној странн ушпа Серета налазн се Браила, на. северној Галац. Немци су веп дошли тако блнзу Браиле да се ова налази на домашају њпховнх топова, II Галац ће у скоро бити стављени под ватру немачких топова. У целој линији то је најслабијс место. Ну с друге стране треба имати на уму да Русима иза леђа стоји одлпчна жељезннца, која нде 'упоредо са руским фронтом. Та жељезница стоји у вези са жељезницом која водп од Черновпце. Међутим Немци немају таких жељезница за својпм леђима. Уз то још иза Серета почпње се дизати земљиште. То опет даје Русима одличне прилике за организоваље одбрапс. Према свему томе пзгледа да ће се Руси задржати на Серету н да ће ту бнти врхунац докле пе Немци бнтн у стању да продиру. Са тим свршнће се све што су Не.чци били у стању да постпгну у овом рату. Онн су били у стању да прегазе свс мале државе, али велпкпм државама.нису били у стаљу нпшта. Мођутим рат траје две и по године, док су Немци рачунали да ће се свршити у два мссеца, Отуда долазп то да је немачка влада сад почела озбнљпо да разговара о миру. Од рата. опа пема внше што да очекује до потпун пораз. Током прошле недеље Немци су почели да нападају на висове лево од реке Меза. Те бо’рбе су још у развоју, те није могуће о њнма ништа писатп. По свој прилици то је покушај од стране Немачке. На маћедонском фронту водиле су сс концем недеље борбе око мање знатних положаја на Преспанском Језеру, западно од Бнтоља. Ту су талијанске трупе истисле Аустријанце из једног омањег положаја. Иначе свуда Совсзници. пзгледа. спремају се за борбе на пролеће, од којнх се очекују одлучни резултати. М. Јевтић.

Напред за БОЖИћНИ ДАРАК! 9 0 0 0 И на крвавом прагу домовине своЈв стојаке овог Божипв српски воЈник, упирати поглед у звездано небо и питати: Вражја сила од свуд окдопнда; да је ше брата у свијету, да пожадв ка’ да би покога’...

ЈЕДНА БОЖИћНА РАДОСТ

Позната јс жучна. борба коју извесни талијански листовн во де против слободе и уједнњеља нашега народа. Међу њима се нарочито истиче „ђорнале д’ Италија”, чији је негдашљи бечкп допнсник, Фр. Кабури, у впше махова погазио свс обзнре не само према Србима, Хрватима и Словенцима, него и према појединнм енглеским пријатељнма нашег народног једннства, а нарочито прсма главном уреднику Лондонског „Тајмса” Стиду п публнцистн Сетону-Уотсону. Дабогме да је цела. та борба била непријатна свпма Србима који су се још пре овога рата били навикли да Италпју сматрају за пријатсља п увек желели најбоље односе с њом. Сви ти Срби, а заједно с њима п њпхова брапа Хрвати н Словенци, могу се сад радоватп, јер је проговорио' не један неодговорни талијански новннар, који је још уз то био дуго годпна бечкп дописнпк свога лпста, него један одговорнп талнјанскн државннк, и то један од најистакнутијих: Томазо Т нт о н п. доскорашњи талнјански амбасадор у Паризу. У својој књизи: „Суд историје о одгзворности за овај рат*) која је скоро нзншлауПа рнзу, он иа внше места пстиче да будући мир мора бптн засно ван „на прннципу народности н међународној правди”. Тако на стр. 25 он изјављује да желп не само мир, него „мир у коме нема клица за евентуалне будуће ратове, мир чврето саграђен на прннцнпу народностн н међународној правди". На стр. 35 вели да је одан и веран великим идеалима који оиравдавају овај рат п дају му ону моралну основу којом се савезницп поносе, на име: одбрани и васпостављаљу малнх држава које су страдале н нзгубиле целу или готово целу своју земљу; одбрани и триумфу принципа народности: васпостављању права п међународнс правде,” П тако даље. Са- наше стране може се само одговорптн: у добри час! Ми Срби са нашом брапом Хрватима п Сдовенцнма ништа друго п не тражнмо до победу принцнпа народности при ства раљу будупе географске карте. м. т.

*) Тоштазо Тјиопј: Ие Ји§:етеп1: Зе ГН 15 ( 01 ге 8иг 1 а Ке5роп5аћ:П(е Зе 1 а Сиегге. — Рап5. 1916.

П А Ж Њ А. Скревемо пажњу на говор српскога књпжевннка г. В. Потковића. штампан на четвртој странн. Да бн се тај говор могао у свима појединостима разумети, поменувемо да су се Французи показали братски и више него братски, не само у пнтању реорганизације српскс војске на Крфу, него н у цнтању о смештању н потпомагању пзбеглнца у Француској.

ТРАЖЊА Срп. Д. Д. „Гусле” бр. 203 СССС у Де Калб, Ил., тражн свога члапа Трнпа Настива да сс јави друштву најдаље до 28 јануара о. г. Ако се исти неби јавно до одрсђеног дана., постунићс се према њеему прсма. правилнма, Видоје Сокнив. председник. Спасоје Васковић. тајник.