Србобран

СРВОБРАН

Стана 4.

СШЗ СЈЕЛИЊЕНЕХ СРНЛ СЛОГА

★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★

(ЗЕКВ РЕ0ЕКАТ10И б1,ОСА) Главно седиште: ЊУЈОРК; Њ. Ј. 443 \^е »4 аз 81ге*» И** Уогк - М ' У ' Гдакни Председиик: М. И. ПУПИН _ 443 22 б1гсс1, Уогк, N. У. Глв5ки Подпредседнин: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИН 443 V/. 22 5»ее1, N00 Уогк, N. VЧ 1 ■ н о ■ ■ Уираиног 0 д * о р » а» 1*16: ЈОСИФ РАЈНОВИћ Вох 544, Тип1е Сгеек, Ра. МИЛЕ КУКОЛЕЧА 460 Са1е5 Ауе., Саскажаппа, N. У. ђУРО И. ГРЕГОВИН Вох 1811, ВЈзћее, Агјх. Чданоии Гаааног Од<ора *а 1В16, 1917, 1В18, 1*19. ГЛИШО РАПАИћ

СТЕВО БАБИћ НОВАК М. БОГДАКОВИМ ИЛИЈА ВУЈНОВИК ВИДОЈЕ ђОГО ИЛИЈА РАДАНОВИћ СТОЈАН ПАВЛОВИћ ДУШАН ПВВВВИП НИКВЛА ТРВОВИћ СИМО ВУЈНОВИћ БОРђЕ ПУРЛИЈА

поо Вгоаджау, Сагу, 1п<1. 5 N. Оичиезпе ауе„ Оисиезпе, Ра. КК. I Вегк1еу С1ић, Вшкћага Сапуоп, Стаћ 6201 Е. 8 5ћ, Капзаа СКу, Мо. Вох 1739. С° 5 Апве1ев, Са1. 1611 Е. КоиЛ ауе., Риећ1о, Со1о. Заменпцк: 413 Ниеу 51., МсКееброН, Ра. 348 — 2пЛ А\е., Нен Уогк Спу. Р. О. Вох 34С М1апп, Аг1г. 2106 — 137 51., 1шПапа Нагћог, 1п4. 819 5. \Уапс1сгуеп1ег Ауе., 51. СоиЈз, Мо.

»Н)ИГЕ САВЕЗА СЈЕДНЊЕНИХ СРВА С.10ГА ИРЕГДВДА ДРЖАВНА ВДАСТ СВАКА ЧЕТИР МЕСЕДА. Савез Сједињених Срба Слога исплаћује: Ма пме осмртанне За гуЛитак 0Љ1 она, пди обе руно, втн обе пого. ПЈРН јохие руне в јодве ноге \ко наиља опоедособв члапа ва рад За иагубљвпу руку За нпгуНАепу погу 5 ^Ш) 3» паомЈаону квчму (ртењачу) 8 800 )а укочову руку плп укочену ногу 8 800 Та пагубљеп палац 1а пола одрезапе стопе Ја одрезапс прсте ва нозв .» ипгуЛљено око 8 400

« 0 р а ц и Ј о: слоног црова $100; камепа у Сешвцв $100; у случају тр ■*;»: тралоис $85; отварањо утробе $106; жевске оверације $50; иијк шЈљева $25; рака $100; дебелог црсва $35; за оверације иа .к\ уху, косу, грлу в зглобовпма од $25 до $75; за отроваае крви од $15 до $35.

$ 800 В1и 4000 Дин. обе

... .$1500

„ 7500 „

....$1090

„ 5060 „

„ 4060 „

....$ 800

„ 4000 „

....$ 800

„ 4000 „

....$ 800

„ 4000 „

$50—$150

....$ 200

„ 1090 „

....$ 150

„ 1 50 и

....$ 400

„ 2000 „

Осим тога сваки члан добиЈ - а од 50 до 400 долара на име онерацнје, болне потпоре и осакатнине, које нжсу горе нарочнто назначене, а према тежини повреде и увнђавности управног одбора.

* Џ Џ Џ Џ џ џ Џ џ ♦ ♦ џ џ џ џ џ џ џ џ Џ Џ џ Џ џ џ Џ џ Џ џ Џ Џ Џ џ џ Џ џ Џ џ Џ Џ џ Џ џ Џ џ џ џ џ џ Џ џ Џ Џ џ џ џ џ џ џ џ џ џ Џ Џ џ џ џ џ џ џ џ џ Џ џ џ џ џ џ Џ Џ џ џ Џ Џ џ џ џ џ џ Џ џ џ џ џ џ џ џ Џ џ џ џ џ Џ џ

Говор г. Владислава Петковићд

(На Ј1а. Маншу има иеколит;о се.ча, Птн Дал, Гранд Дал, Сен Пијер, Састој..., гдс Наризлије преко лета долазе да се крај океана, у својнм дивннм и романтнчнпм вилама, склонс од париоке врупине. Сва та села. подигнута су на обали морској нлн у непосредној близини. Као да је најлепше од свнју шнх село (вилаж) Пти Дал. Иницпјативом префекта и супрефекта Французи су у Пти Далу закунилп два хотела. за Српску Колонију. На педесет метара од тих хотела удаљена је нлажа и море. Месеца августа о. г. прнрсђен је у Колонпјн концсрат у корпст француског и српског црвеног крста. На љему је чак узео учешпа г. Ериест Доде, познатн кљижевник п публициста. На љему је узело учсшпа н неколико париских уметннца на харфм п виолини. Приказиван је, но сепаљу г -50 Иарапос, ..ђнда” са песмом и у српским костимпма. Француска публиа је бпла пријатно нзненађе• п ..ђидом” н комад је лспо • имљеп. Г. Бора М. Марти"ац. студент права на иарнсој Сорбони, превео јс п про' ггтпо овај говор):

!' :спо 5 е н господо, Ја. вас молим да и овде будегс оно што увек јесте: благи према слабоме, пажљиви према неискусноме. Ја вас молим да мс саслушате.Ако погрешим пемојте ме исправљати: време ће-'ТО учинити. Јер ја сам нејаки син онога парода, којп је загрљен славом и нссрспом. Ја сам нејаки син свога народа, а нејакн тек временом поста.ју јаки. Ја ва-с молим да ми допусти-

те да вам се и као Србин и као члан ове колоиије захвалим на свему што сте за иас чинили, што за нас чпните н што пете за пас чинити. Ако будем толико певсшт да ми и то нс поџе за руком, молим опростнте. Ја примам сву кривпцу на себе п само мене изложите вашпм прс корима. Ја вас молим да се не изненадите што овако збуљен нзлазим пред вас и нс замерите ми, ако будем вишс тужан него озбиљан. Ако се деси да негде н поднгнем главу, молим, разумпте ме: то нене бити моја радост, него мој понос што сам код вас и што сам са вама. Јер време моје радости зашло је са слободом српског народа. Ми смо без отаџбпне. Ако јс по вољп, нзволите да разгледамо један скори лист из педовршенс нсторије српскога па.рода, која још имепа нема. Молим, ево га. Петп октобар прошле годнне ннје у Србијн бпо дан као н други дани. Чим је сунце село, днгла сс грмљавина, п ако је вече било тихо, а небо бнло ведро. То су на Дунаву 2000 Макензенових топова поздрављали залазак сунца. Крвавп пир је отпочет. Педесет и два сата грували су непрестано топови. По околинм варошима прозорн су се трес.чи две и по ноћи и деца су плакала. Када се немачком војсковоцн учннило да јс прва тачка њсговог крвавог програма исцрпена и да је терен очиптен, трепе нопи, око поноћи, почео је да врши пребациваље трупа. Небо је у тој грмљавини остало мнрно, плаво Дунаво остало је мирно, српскн војник остао је миран: он је у ровови-

мп стаја« и мирно чекао. Само је Макензен био изненаџен. Ја сам тада био на Дунаву, код Пожаревца као ратни дописник. Знао сам нашег војника и пзраније: какав је био уочи борбе, а. какав за време борбе. Пре борбе, и у овој прилици остао је миран и прибран, као и увек. Он се не уплаши Немца, и ако је врло добро знао докле је закорачио својом ногом. Напротив, чак се код љега. могла опазити нзвесна радозналост што му се дала прилика да се и с њиме сусретне. „Кад је већ судбина, ајд’ да се погледамо и с Немцем — па ком опанци, ком обојци”, тако су говорилн српски војници. II збнља. су се ногледали. Један пример. Када. је ноћу, на Дубравнци (место на самом Дунаву) прешло четири немачка батаљона, дочекао га је наш вардарски батаљон. За 16 сати борб( он јс извршпо седам јурпша, натерујући непријатеља у Дунав. Осми јуриш вардарсхп батаљон није могао учинити. Не зато, што се сутон почео спуштати, него зато што га више ннјс ни било; али није више било нн Немаца на Дубравици. Прско ноћ су љпне трупе обновпле прелаз ту и на другим местима. Таква борба трајала је на Дунаву седам дана. Осмог дана своје офанзиве Макензен је тражио помоћ, ако Бугарска од мах нс нападне Србију. II издајиик је хтео да остане вечно веран издајству, п Бугарска нас нападе, кло п раније, мучки, ноћу између 14 и 15 октобра. Тако се догоди да Макензена, омиљеног ђенерала цара Виљема, обпђс оио нзненађеље које је пало на главу ценсралу Поћореку, најомнљенијем џенералисиму цара Фрање Јосифа. Макензсну је српскн војник прнпремао велико изненацеље. II у место да он, српски војник, добије нов венац славе на своју ведру главу, добио је поразе, и то такве поразе, којс до даиас није впдео ни човек ни бог. Да застанемо овде. Колан јс пукао н кола. су пошла низа страну. Четири дана трупе на Дунаву ннсу сазнале за новог непријатеља. Псиолинска борба вођена је, па нпак малоброј пн одредн одољевали су непри јатељу. Иетог дана сазнао је цео фронт за. новог непријатеља: Бугарин, тај стари крвннк опет нам је забо нож у леј?а; алп је сазнао цео фронт н за помоћ, која нам долазн. Дани су пролаенлн, помоћн није било. Пада се гасила. Пропаст сс над вила над Србијом. Борбе према. Немцима нзбегаване су. Настало јс повлачење. Комад по комад отаџбине губио се н тоиуо као у поплавп. А свакога дана неЕоље су расле. Пакао је ночео да силази на нашу земљу, и српски народ нз дана у дан све дубље јс залазио у пакао. А када. је дошао до Драча, више ни за пака-о није било места. Чаше патљи исппјене су, и то све, и то до дна. Ево неколпко примера, бледих слика пз мога албума. На Мердарима смо. Ноћ је. Ладпо. Сумаглпца. Ватре пикако да се разгоре, и љима се умире. Капетан седи на пољу. Глава му пала на крило. Војници ту и тамо. Однекуд испа-

БЕЗ ДОМОВИНЕ О Мисао нас једна раном зором буди, Мисао нас једна целог дана прати, Мисао нам једна ноћу тишти груди: Да ли отац пати? I Брига једпа зором к’о џелат нас буди, Брига једпа вас дан у стопу нас прати, Брига једна сву ноћ надимље нам груди: Је ли жива мати? Жудља једна зором у освит нас буди, Жудња једна вас дан у срцу скривена, Жудња једна ноћу сажиже нам груди: Шта ли ради жена? Страх нас један зором к’о опело буди, Страх један нас гони с помраченим видом, Страх један нам ноћу мржљом пуни груди: Сестре су под стидом? Бол нас јсдан зором као труба буди, Болом једним свака налита је чаша, Болом једним иаше крпшом плачу груди: Где су деца наша? .. .Само један пут ће одговора дати: Нреко реке крви и мосгом лешина, Авај, дому стижеш, где пресвисла мати Свог нс чска сина. 28-Ш-1916. Крф. дј. Бојпп. (Српске Новпне)

Број 376

де један војник пред командира: „Господине капетане, ја више не могу да се борим.” „Зашто?” — упита га оогцир, подижући полако главу.— „Да је да знам да ћу погинути, па и да се борим. Али ако ме ране, шта ћу онда? А ви ненете да наредите даме убију.” Сви путе. Капетан подигао сасвим главу и гледа не у војника, него негде тамо, у дубоку ноп, која је веп притисла Србију. Ево нас на Косову. Још иде комора. Куда? Још иду уморнс и малаксале чете. Куда? Неколико дечака од 15—18 годипа врапају се натраг, својим кућама, које је непрнјатељ всп заузео. Зашто? Врапају се глад ни. Ишли су некуд напред, па се сад врапају натраг. Скрепу с пута, поџоше лнвадом, а своје песнице мстули у уста и глоџу их. То све нзглсда вев обично. Наједном река Лаб као да се покрену. Вода пљусну. Дечака нестаде. „Ах”, узвикнуше неки. .,Ах!” прихватишс други, ,,па по залогај леба могосмо им дати.” А волови погнули главе у јарму. II точкови шкрипе. .. Ево на-с и на Жљебу, на вратима Црнс Горе, те земље у којој камен расте.. . Иде се још уз планину у снегу, путаљом којом једва да се две козо могу мимопћи. Пду два дечка. Млаџи, коме највнше да је 14 година, води за иоводник коња. Старији, коме највише да је 16 годпна, ирпдржава једну жену на коњу, која је још н привезана за. коњски самар. Ти дечацн су љеин синови. Она, љина мати, не. може впше да иде пешке. Опа јаше на коњу не зато што је уморна. Не, пе, не. Она није уморна. Напротив, љој ништа више не смета. Она јс мртва. Умрла је на путу. А њени спновн је водс до првог села, до прве колсбе, до нрвог парченцета земље, да је ту саране. У једном као засеку од камеиа, онет на уском п тешком путу, не лежи, него седи мртав српски војник. Лпцс му је измучено толико да изгледа као да је већ једном био у гробу. Уста су му отворена. У десној руци грчевито стегао некн мали предмет црнс боје. Да ннје иарче земље. Прпџох ближе. Гле! чоколада. Неко, коме је остало још мало милосрца и одпскуд још мало чоколаде, смиловао му се на последњсм часу. Доцкан. Пзмсђу љегових уста и љеговс руке седела је вечност. У Скадру смо. Нду четири војника у бради п црни. Њнхова лица не казују љнхове годнне. Судећн по нсправном ходу као да нису имали вишс од 40. Пду четирн војннка, у брадн п црни, п сваки од њих пригрлио но један бео лебац; прнгрлно га тако нежно као мајка дете, као дете јагње. Ја зауставих једнога од њих. „Војниче, продајеш ли лебац?” Он ме прво погледа меко и благо, па ми онда одговорн: „Бог с тобом, господине! Месец дана га нисам видео, па зар да га продајем! Кад га примих, господнне, седам пута сам га пољубио. II опет ћу.” Побожпо принесе лебац усгнма н пољубн га. Он мс попова погледа псто онако благо и меко, и мени се учиии да ме је неко тада благословио. Окете ли још један пример?

Ви га имате. Ено га на зиду. То преко Албапије иде на воловским колима наш владалац, наш седи краљ Петар. Доста је. Да> оставимо Албанију и Црну Гору. Да оставимо и Србију, коју је мрак покрио и сенке жалосних врба. Да забележимо само још једну реч. Крајем прошле и почетком ове године лаџа за лаџом почела пристизати уз француске обалс. Оне су собом доносиле изнемогле остатке слободног српског народа. Али је изнемоглости нагло почело нестајати. Она се топила пред срцем Фран цуске, које је тако топло куцало за нас; пред душом Француске, која нас је грејала добротом и пажњом. Великом добротом и свеколнком лажњом. Тако је Француској, земљи слободе, судбина доделила једну нову улогу: да- прими у себе онај народ, који је пао за слободу. Који је пао за слободу, али који ће је, у друштву Францускс, у друштву Русије и Енглеске понова дићи. Ми чак верујемо да се ближи дан, када ћемо не само видети нашу отаџбину него и Велику СрбнЈУ- Ето како се осећамо дапас у Француској ми Срби. Мп, који бејасмо тако клонули, а вн нас окреписте. Ми, који бејасмо у очајаљу, а ви нам очајаље уклонисте. Ми, који бејасмо изгубили веру и у Бога и људе, код вас је повратпсмо. Ви- нам шпром отвористе своја врата, и у предусретљивостп својој не поставнсте границе само ако је било питаље да се олакша наш положај. Ја непу да вас замарам прнмерима. Напоменућу један од најнезнатнијих. То су српске кодоније по Француској, као и ова у Птп Далу. Ја пу да вас поштедим н нспу говорнти ни о овој колонији, као ни о томе, колико је овдс свима нама добро. Алп морам да истакнем једну ствар која изгледа незначајна, али која тако јасно оцртава вашу велику пажњу. То је овај концсрат. Ви стс нама допустплл овај концерат, допустили сте нама оно, што сте у Француској забранили свима Фраицузима. Као круна-свему јесте не са>го покровптељство господина ирефекта, него њсгов долазак са госп. супрсфектом. А као почаст свему јесте господин Ернест Доде, достојан брат свога велнког брата којн својим говором узе и видног учешћа на овоме концерту. Дабогме, после се све реџа. Нико ни за ким не пзостаде. Појава госпоџице иа харфи. Појава госпоџице Н. на пнјану. Музика и лепоте. Па појава. отменостн Париза и НорманДија. Свима хвала. Госпоџе и Господо! Када буде дошао наш велики дан да се вратимо у нашу отаџбину, ми ћемо оставитн Француску, уточиште одмора н нада. Ја вас молим, задржите нас у лепој успомени и не спомпњите нас по злу. Јер ми смо вас волели и оида кад смо се о вас грешили. Ми смо вас волели п мп ћемо вас волети. Увек. Увек. Када се сутра будемо вратили на своја огњишта, ако буду живе наше мајке, дочекане нас и упптати: „Децо, како вам је било у Француској?” Ми

ћемо нашим мајкама одговорити: „У Француској нам је било добро.” Ако буду жпве наше жепе и наше сестре, дочекане нас и оне, и упитаћс нас: како нам је било у Француској? Мн ћемо нашим женама и сестрама одговоритн: „У Француској нам је бнло добро.” Ако буду жнва наша деца, и она ће нас дочекати, али љихова уста неће знати да нас тако питају. Не. Деца ће нас пнтати: гдс је Француска? У место одговора. ми ћемо подићи руку и мстути је на своја срца и рећи ћемо нашој децп: ту је Француска. II наша дсца ће нас разумети. Госпоџе и Господо, Жпвела Француска! (Српске Новпне.)

Само Је Један начин *а се понаж«мо достоЈви (Јраие иаше — да им у часокима »ижове вврШ и њихових вата лритечвшо У поиол делкиа ■ жртвама. Све Је друге празно и лтвело. НМред са ирилозима аа Сриску Народну ОдЈрану! Питаие те с-утра, када се подигие велика наша држава на делима и жртвама јунака и мучотдгиа нове СрбвЈа: а где Је твоЈа цигла у евоЈ згради? СТреми се д« покажеш на ггјтилог св<Ц и рочеш: одаагЈао сам од уста своЈиа и лрилозим* нритицао т иомои »ама, <риио)

ЈЕДНА ЕНГЛЕСКА ШАЛА ИЗ РАТА.

Позната је ствар да су Немци келнери н хотелијери по целом свету. II ми Срби кажсмо: Нит’ је Шваба за гајдаша, нити Србпн за бирташа. Та околност дала јс повода Енглезима за ову ратну шалу. Неколико Немаца, које је енглеска патрола приметила из далека н дошла да зароби, тако се вешто сакрију да је све тражење било у залуд. Тада воџа патроле доџе па срећну мисао и подвпкне: — Келнер! —. Свп Немци, навнкнутн да дотрче на ту реч, излете пз својнх заклона и буду ухваћепи. Енглези се увек слатко смеју на. ову шалу, јер је нарочито Лондон био пун келнера немачке народности, који су попајчешће шпијунисали за рачун Немачке.

0 ЧУВАЊУ ЗДРАВЉА.

Санитстеко (или здравствено) Оделење за град Њујорк издало је четири поуке за чуваље здравља које гласе: 1. Два нута дневно пређпте но мнљу па чнстом ваздуху. То ће вам продужити живот за десет година. Ако не верујете, пробајте, па ћете се уверити. 2 . Буднте ревносни пријатељи чистог ваздуха, па ма вас због тога и не волели. Боље је бити здрав и чпо пријатељ чпстог ваздуха но слабуњави инвалид, који се не миче нз топле собе. 3. Не бојте се нонног ваздуха. Ко га слободно употребљава, томе он спасава. жпвот. 4. При кашљању н кијању покрите уста н нос. Ако тако не раднте, раширићете болест. Разуме се, да прве три поуке важе само за здраве, а само четврта за све без разлике. У вези са прве три поуке стојн н један преглед смртних случајсва од запаљења плућа и разпих врста назеба из кога се впних врста назеба, из кога се вп ди да је тих случајева. највише онда, кад се чнст ваздух избегава. Један велики амерички лпст нарочито истпчс да умереност у јелу и пиг.у такоџе чува од запаљења п.чућа н сличних болести. На први поглед то изгледа чудновато. Али тај лист ипак има право, јер кад се желудац претовари јелом, пореметп се цело тело, те је много осетљивије према хладног.и, а всћ да о пиг.у и не говоримо. Пнће изазове вештачку топлоту у телу, због које човек не осећа колика је хладноћа око њега, не чува се допољно од ње и врло лако назебе. Ову поуку нарочито треба имати на уму сад о празннцима. Напред за БОЖИћНИ ДАРАК! Два долара, врапо и састре, ииј« аелик дар ономо, који живот свој даЈо за нас; аЈ, не саме за иас, веи ■ за иаше претко и за петемство нашв. Није то велик дар, али Је то .ауваа. А д>ував мере кема. Она је дувока иао мере, широка ао горе. висока каа оунчаии зар, топла као вожиЈи дар. А љувави Јв жедвн онаЈ наш мученнк, ште «вп лет година дањуЈе са еуком, иоиуЈо са кукем, краЈ пушке почива, крељу се умиаа.