Србобран

ДО ЗНАЊА.

СА ПОСВЕТЕ БЛРЈАКА.

шнопн пнгиипн цдогнпн г нтггпцп

ЦЕНТРАЛНИ ОДБОР СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У ЊУЈОРКУ

добио је писмо од Српског Академског Друштва „Херојска Србија” у Цириху, Швајцарска. Писмо гласи: Ццрих, 16. децембра 1916. Српској Народној Одбрани Њујорк, Њ. Ј. У најтеже дане, које преживљује данас српска академска омладина овога, као и свију осталих универзитета у Швајцарској, стигао је Ваш великодушнип рилог овоме Друштву од $2,000.00 (две хиљаде долара) гао израз неизмсрне љубави према подмлатку српске интелигенције. Овим прилогом, као и оним првим, урезали сте име Вашег хуманитарног Друштва дубоко у срце сважог сиромашног српског студента и студенткнње у Швајцарској, а Српском Народу помогли да осетно прорс^ене редове своје многонапапене интелигенције попуни сутра својим спремним синовима и верима, који се данас уче у овој слободној европској држави. Покрај најдубље своје благодарности, коју Вам овим путем Друштво „Херојска Србија” једнодушно изјављује, послааемо вам у своје време и детаљан рачун о утрошку ове Ва-

ше помоћи. Изволитс примити израз нашег дубоког поштовања и ерпски поздрав. ЗА СРПСКО АКАДЕМСКО ДРУШТВО „ХЕРОЈСКА СРБИЈА”

Секретар: Славко Косић, студ. права. (Печат) Председник: Вера М. Бобин, студ. мед.

Срп. Д. Д. „Милош Обилић” бр. 261 СССС. у Ист Ст. Паул, Ил„ ставља до знања свој браћи Србима и осталим Словенима у месту и околини да. је ово друштво решило да сваки онај Србин или Словен, који би се желио уписати у наше друштво у месецу јануару, уплавује уписнину самз два долара. 0во друштво читш за то да се сваком даде прилика да ступи у организацију и себе обезбеди док не буде прекасно. Станко Радета, председник. Јово Почуча, тајник.

ОПОМЕНА.

Срп. Д. Д. „Херцег Шћепан” бр. 30 СССС. у Ватсонвил, Кал. оиомињс свога члана Петра Ја шта, да се јави свом друштву најдаље до 14. јан. о. г. и да уплати своју дуговину. Ако се не одазове овој опомени поступине се строго по правилима. Адреса: Р. 0. Вох 427. М. 0. Крунић, тајник.

Званични Гласник.

ОПОМЕНА.

ДО ЗНАЊА.

Срп. Д. Д. „Св. Тројица” бр. 145 СССС. у Вест Дулут, Мин. на својој главној год. седници, одржаној 24 дец. 1916. год., донело је следећа рсшења: 1. Сваки члан овога друштва, који је у друштву 3. месеца, а који је болестан више од 7 дана има право на болесничку иотпору од $7.00 недељ "но. Болесни чланови за врсме свога боравка у болннци имаће по $10.00 недељно. 2. Сви нови чланови, којп се уппшу у друштво у месецима јануару, фсбруару и марту о. г„ уплатипе упнснину од само $2.00. После тога времена уплаппвапе се по $5.00. 3. Члан, који се разболе а дугује више од два месеца, губн право на болну потпору. 4. Друштво пе 1 одржа.вати сг.оје рсдовне седннце свакога 11. дана у месецу тачно у 8 сати у вече. Који брат још није члан ни јсдпога друштва, ето му згодне I

прилике да се за времена организује и ступи у наше најстарпје друштво у овој околини, у наш дични и јаки Савез Слогу. Брапо, не знамо што нам но си дан а што ноп. Са братским поздравом Лазар Вукосав, председник. Јанко Б. Мандић, тајник.

ТРАЖЊА.

Срп. Д. Д. „Балкан” бр. 5 СССС. у Пуебло, Коло., тражн свога члана Петра Миљановппа, којн је пошао из ове колонијс 11. јула пр. г„ а да се није никому јавио. Умољавадго чла нове Савеза као п остале читаоце „Србобрана” који бп о поменутом што знао нека нам то јавн, на чему у напред захваљујемо; или нека се он сам јавн. Ареса: Вох 1026. Никола Адамовић. тајпик.

Срп. Д. Д. „Александар Карађорђевић” бр. 264 СССС. у Британиа Бић, Б. К. опомиње своје чланове Васу М. Смиљанића и Стеву Љуштину да уплате своју дуговину друштву најдаље до 1. фебруара о. г„ ина че ћс се са њима поступнтн строго по правилима. Т. П. ћулчић, рачуновођа.

ТРАЖЊА.

Срп. Д. Д. „Св. Јован Крсти тељ” бр. 274 СССС. у Флинт, Мич„ тражи своју чланицу На ту Бањац, која је отишла из овога места има већ дуље врс мена и до данас о њој ништа не знамо нити нам се је она ја вљала. Упозорујемо поменуту чланицу да се јави свом друштву најдаље до 28. јануара, иначе ћемо бити присиљени по ступити строго по друштвеннм нравилима. Адреса: Ста. 5, Вох 900 Пеар Пантић, рачуновођа.

Срп. Д. Д. „Лика и Крбава” бр. 123 СССС. у Гарфилду, Јута, обавило је посвету свога барјака. на дан 29. окт. пр. г„ уз присуство следећих друшта ва: С. Д. Д. Св. Сава — Лика и Крбава, Мидвел, Јута; Др. Св. Јурај, Н. X. 3. у Гарфилду, Јута. Поменутим друштвима братска хвала и желимо врати ги љубав за љубав. Барјак дароваше следећц: По $131 кум барјака Данило В. Прица, по $96 Мојсија Р. Р. Шупут, кум српског барјака; по $91 Миле Вукмановић, барјактар амер. барјака; по $76 Стана Рапаин, кума барјака; по $66 Данило Дражић, маршал; по $15 Никола М-. Дракулнћ, по $10 Васил М. Ол бина, Петар Ј. Прица, Миле Ра паић, Петар М. Дракулић, Миле Цвијстићанин, Милан В. Рапанћ. Тривун Вучковић, Ма нојло Стипић, Илија Влаисављевић, ђор^е Рапаић, Раде Л. Олбина, Јово В. Прица, по $8 Данило Цвнјетићанин, Петар Клашња, по $7 Јоца Дракулић по $6 Васо Прица, по $5 Стеван Тресиглавнћ, Сава Рапаић Божо Марељ, Данило Мирић, Јово Лалић, Јово Његован. Ннкола Шупут, Стака Дражић, Со ка Прица, Сока Дракулић, Јован Стаиић, Дмитар ђукић, Ми лс Мирић, ђуро Пејпновић. Сава Шупут, Боја Дракулић, Дане Шупут, Никола Марељ, Илија Дракулић, Јован Шупут, Душан Дракулић, по $4 Мплап Дуганџија; по $30 друштво „Св. Јурај“ II. X. 3„ члановп нстог друштва дароваше: по $5 Јуре Уларсвић, Мате Вранић, Јуре Врашт, Стипица Пећина, Грга Дошен*>1атеша До шен, Миле Дошен, по $3 Јосо Судар. Мартин Пећина, чланови друштва Св. Сава, Мидвел, по $5 Данило Кнежевнћ. Стан ко ђерић, Стево Иванчевић, Јо вица Прица, Милан Наранчић, Раде Инић, Максим Свилар, Мнлан Иванчсвић, Мића Лалић, Божо Скенџић, Данило Прица, Са осталнм прнходнма је свега примљено $1,256.00 Издатак 630.00

Чист прнход $626.00 Од ове суме друштво је одо-

ПРОМЕНА АДРЕСЕ Молим управу савезног органа Србобрана, да ми лзмени адресу. Моја СТАРА адреса била је: Име и презиме Број баксе, пли број куће и улица Град и држава Моја НОВА адреса гласи: Име и презиме ? Број баксе, или број куће и улица 2 г I 1рад и ј Друштво број | I

Ко год мења адресу, нека тачно испуни горау листу и цео овај оглас изреже и вошље на управу Србобрана на адресу:

СРБОБРАН 443 аа 8*гее* МЕАУ УОКК, N. У.

I |

брило за Божићни Дарак српским јунацнма $100 и послало преко Српске Народне Одбране. Свима дароватељнма искрена хвала! В. М. Олбина, рачунов. ИЗВЕШТАЈ СРПСКИХ ЗАБАВАУБЈУТУ, М0НТ. На забавн одржаној 25. сеп тсмбра пр. г„ био је Приход $342.15 Расход 57.90

Чисти приход $284.25 Добровољно су приложили: Ио $20 Хсрц. Радн. Друштво по $5 Радован Милорадовић, Владимнр Станковпћ, Вучинић и Аиџелић, по $3 Владимр Павловић, Раде Роган, по $2 06рен Поповић, Обрен Поповац, Филип Попаднћ, Обрад Бабић, Лазо Денда, Милан Крстић, Ни кола ђорџевић, Драгомир Чели ковић, Лука Ковачевић, Милош Дедијер, Симо Пстровић, Јевто Вујовпћ. Максим Чобански, Б, Дуратовић, Илија Миладиновић. По $1.50 Спасоје Вишњевац, Алекса Супић, Бидак Савић, Лазар Миладиновић, по $1 Јован Дурковнћ, Лазар Головић, Иван Дангубнћ, Тодор Иванковић, Видак Милутиновић, Томо Радовановић, Спасоје Говедарица, Алекса Капор, Ројко Салатић, Јевто Капор, Михаило Палнкупа, Луко Војновпћ, Тодор Папић, Ремо Шешлпја, Гашо Милићевић, Гаврило Дангубић, Тошо Суџум, Аћим Руњавац. Марко Чуквас, Милка Тесла, Лазар Мучибабнћ. Трипо Клобучар, Обрад Су пић. Митар Новаковнћ. Илија Миловић, Андрија Албнјаннп, Апим Лугоња. Јово Тепавчевпћ, Милан Радовнп. Је.вто Алексип, Јово Стијеповип, Јово Томип, Савб Буквип, Милисав Милорадовип, ђоко Бојовнп, Јевто Поповип. ђоко Мсдан, Божо Муришип, Бетко Тркља, Милс Денда, Милош Денда, Тодор Кубурип, Јока Анџелип, Апдрија Поповип. Анџа Бабип, Ристо Анџелић. Васо Папип, Томо Шешлија, Нгњат Папнћ, Душан Комад, Боле Говедарица, Михаило Капор, Никола Шешлија. ђорђо Дучип, Петар Џелетовнћ. Јован Џеле/говић, Илија Бошњак. Шпиро Паппп, Драго Вукоје, Марко Мишевић,

Зеко Маловип, Новица Милићевип, ђорџо Станковип, Марко Нинћ, Илија Машановип, Нитала Шутало, Лука Марчин ко, Илија Мучибабић, Никола Топаловнћ, Пеко Шагуновнп, Лазо Ја.кшнћ. Јово Шагуновип, Јован Ликип, Коста Савип, Томо Марип, Спасо Анџслић, Ду ка Миљановић, ђорџо Ногулић Лазо Јаловица-, Ристо Милковип, Симо Крнвокаппћ, Јанко Вујновип, Јанко Познановнп, Јанко ћеранпћ, Васо Голубнн, Видак Павловип. Филип Тркља, Благоје Парежашш, ђуро Вучнннћ, |Обрсн Радановип; по 50 центи: Момчнло Говедарица, Павле Миливевип, Иво Станишив, Ристо Мозлум, Андрија Петковнћ, Апим Трапарип, Марко Шагуновип, Божо Головип, Милован Јауковип. Драго Јауковип, Трифко Бајовпћ. ђорџо Тркља, Вуко Вукосавип, Гавро Шћспановић, Симо Инип, Станко Инип, Мара Бабић, Јока Говедарица, Всљко Шагуновић, Петар Јововип, по 25 центи Раде 0. Бабип. (Свршетак у наредном броју).

Т РАЖЊА

Срн. Д. Д. „Гусле” бр. 203 СССС у Де Калб, Ил„ тражи

свога члана Трнпа Настипа да сс јави друштву најдаље до 28 јануара о. г. Ако се исти неби јавио до одреџеног дана, постунипо се према њеему према правилима.. Видоје Соннић, председник. Спасоје Васковик, тајник.

Т РАЖЊА о Срп. Д. Др. Бајо Пивљанин бр. 227 СССС у Минеаполис, Мин„ тражи свога члана. Косту Мандина, родом из Херцеговпне, који се је отрагу три месеЦа. нала-зио у Дулуту, Мин„ те пам од тог времена нпје познаг његов боравак. Умољавамо Србе и остале Словене, који би што знали о њему, да нас о томе известе; или нека нам се он сам јавн. Адреса: 2731 Е. 25 Ст. Минеаполис, Мин. Тодор К. Сунновић, председник. Јован Цицмил, тајник.

ПОДЛИСТАК

Царевина. Српскн народнн календар за просту годину 1917. Уредио Милан Јевтић. Пздање Срнске Књижаре Боже Ранковића. Почев од „Молитве” Др. Николаја Велимнровипа, којом ка лендар почиње,па све до прнпо ветке Боре Петровипа „Обвезник или Добровољац \ која га злвршује, он својом садржином представља успех какав је врло редак у нашој календар ској књнжевности. „Молитва” оца Николаја, узета из његове енглеске књиге „Србнја у мраку н светло1 ти”, јесте једна од најлепшнх страна те његове лепе књиге, једна српска суза која трепери и прелнва се пред светлпм престолом божнјим. Јевтипеви чланци „Божић 1916”, „Царе Перо, честито колено!” и „Петар Караџорџевић” долазе као

неосетан и природан наставак те молитве. То је уједно и најве па хвала која се у опште може одати једном чланку, јер је мол^тсва оца Николаја несумњнво ремек-дело своје врсте и има врло велпку вредност и мерена апсолутним мерилом. Сва три помснута чланка доказују нарочнто да Јевтић, који је због своје борбеностн више познат као одречан, има у себи врло много конструктнвнога. н позитивнога, н да је штета што ту своју особнну не негује у већој мери. Нарочнтога помена заслужује н историека скица Јевтнћева, којој је он дао згодно и скромно име „Прича о Европи”. Без много датума и имена, (Који би у осталом били само терет, Јевтић је унео у ову своју причу све што може објаснитн данашње судбонос-

не догаџаје, којима он тражи порскло још у исторнји старога Рима. Н онда кад се може бити другачијег мишљења, као на прнмер о улозн Русије на Балкану, мора. се признати да је овај преглед написан занимљиво, да је раџен по добрим изворима и да ће га са коришћу читатн и онн који су већ упознати са исторнјом, чак они можда са веном но они који је знају слабо или никако. Једина приповетка у календару, већ помснути „Обвезник нли Добровољац?’ од Боре Петровића-Лнчаннна, пма све до бре особине свога ппсца. Ко год је читао „Нити се то даје заборавити...” у Српском Усељеничком Календару за 1913 годину, обрадоваће се што у овој приповетци налази потврду приповедачког дара онако раскошно испољеног пре четирн године. „Обвезник или Добровољац?” у извесном смислу чак значи и нацредак: он је као целина несумњиво углађенији и показујевишеосећања

за сразмеру но ранија пргшоветка која је, у осталом, расправљала и сувише сложен прсдмет за једнога младога пис ца. Али зато прнповетка „Нити се то даде заборавити...” остаје нпак недостигнута у погледу јачине цојединих ефеката и дубнне појединих запажања. Цео је календар проткан пес мама „Гуслара са Златне Капије”, које су неједнаке вредностн, мада никад нису без вредности. Све су оне у осталом пригодног карактера, али у томе пре свега н лежи њихов интерес, Остали део календара састо ји се пз превода. То дабогме нс значи покуду, јер су свн преводи врло згодно пробранн. Први је међу њима беседа Др-а Ннколаја Велимировића „Србија у Миру”, узета из већ поменуте књиге „Србија у мраку и на светлости”. Затим долази чланак професора Пупнна ј „Балканска Рсволуција и њен , учин на Аустрију”, који је ра-

ннјз објављен у угледном Њујоршком листу ,Њујорк Таимс’ I! одатле нреведен за календар. У њему се, врло прегледно и са много обавештености, дајс об.јашњење цолитичких догаџаја нз 1912 године, засповано на историским II политичким подацима и намењено у првом ре ду америчком свету. Али је чланак написан са толнко појединости п тако згодно изведеном узрочном везом измеџу појединих догаџаја да ће га с корншћу читати и Срби, нс нзуизмајући ни најобразованијс мсђу њнма. Други чланак професора Пупина „Србија и Аустрија”, такоџе преведен са енглеског, а објављен 13 јула 1914. године у листу „Индепендент”, може се правилно оценити само тако ако се има на уму датум кад је написан н објављен, јер су се ствари изнете у њему толико понављале од 1914 године на овамо да би му се иначе могла учипнти неправда. Али кад се узме на ум | да је овај чланак ностао одмах

поеле Сарајевског атентата, он да је просто немогуће прсценнти његову вредност, и стога је он од интереса и данас као једна врста историског документа. Јевтићев чланак „Србија и Аустрија”, који је прво објављен у „Сан Франсиско Егзаминер” 23 августа 1914 године, иа одатле преведен за календар, има данас такоџе исто риски интерес као траг победоносне борбе која^е морала водитн са нескрупулозним непри јатељем на новннарском пољу. Ту је, најзад, и одељак „Српске Чнче”, преведен из познате Џонсоновс књигс „Са Србијом у Изгнанство”, који сасвим згодно прнста.јс уз осталу садржину, чинени са њом једну хармоннчну целину. А тајна те хармоничне целине у овоме је: српско национално обележје календара, и то дато у најнепосрсднијој вези са данашњим дога^ајима и данашњом борбом. Највећа вредност календара баш у томе и лежи што у њему, поред све

привидне разноликости и облика и еадржине, и пнсаца и њиховог редовног занимања, веје један дах. Од тога не чине изузеак ни лепе слике, од којих с-е нн за. једну не може рећи да је могла изостати. Ето зашто се свако мора обра довати кад на полеџнни наслов ног листа прочита ове речи: „10.000 ових календара откупио је господнн Михаило II. Пупин и поклонио их Српској Војсци.” М. Т. о Нова Отаџбина. Велики народни илустровани календар за просту годину 1917. Власннк и издавач Шпиро Хуталаровић. - Овај календар, са лепим сликама и разноврсном са држином, који нам је доста касно дошао до руку, штампан је на врло лепој и финој артији. Међу сликама приметили смо са задовољством и слику српске добротворке госпо^е Џенкинс. — Цена 50 центи.