Србобран

Страна 2

СРВОВРАН

Број 380

бКВОВКА^ — ЗЕКВ \УЕЕКћУ РићЦаћсд ћу ЗЕКЈИАК Е0ЦСАТ10КАЕ АИО ВЕКЕУОЕЕМТ РОЛО ОЕ 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10К „ЗЕОСА” 443 \Уа *1 22п<Ј Зггее« Уогк, N. V. Виашес« Мапа&ег: М. I. Рирт, 443 XV. 22пс! 5 ћ, Ке\у Уогк, N. У. ТЕ1.ЕРНОМЕ: СНЕЕ8ЕА 6оо8. ЕсћГог: М. Тпуипас, 443 XV. 22пс! 51 гее 1 , Кете Уогк, N. У.

со1еге4 кв »ссоп<]-с1дм шдиог а( 1 ће Ро»1 ОШсс о1 Ке» Уогк, N. У., шм1ег 4ће ас< о’ М&гоћ *, 1879-

проповједају историјску исти- дужност је свих честитих Сроа ну. А шта тек да кажемо ми Арвата и Словснаца. Само слоза нашу несвијесну и залута- жан оратски рад на обавешта лу масу која највене истине вању необавештене брапс моприма за лаж, највепе своје и же разбити заблуду, у којој нс свога народа тиране проглаша савесни људи с планом одржава за своје спаснтеље и од њнх ва-ју један део нашега народа. очекујс добра, а највепе мрач- Алн нп тој необавештеној брањаке и туђе планеникс прогла пп нс треба прилазити с мржшава за своје апостоле. Читао- њом н осудом, него с братском ци „Хрватскога Свијета”, на љубављу. Љубав је најбољп Вама је дужност да тој изгуб- лек против отрова на који ^ љеној нашој брапи у свако до- правом указује „Хрватски Свп ба и на сваком мјесту пропо- јет”. Нису криви они који су вједате истину и побијате њи- нсобавештени, веп онн којн хове отровне лажн. Спасавајте их свесно н намерно одржаваих док се још могу спасти! Јер ју у заблуди. То је оно што тресе нначе од отрова брзо и умн- ба увек имати на уму кад се ре.” проповеда света истина о наТо што „Хрватскн Свијет” родном јединству Срба, Хрвата препоручује својнм читаогцша н Словенаца.

Свака сила за време...

Маџарски председник Министарства Тиса није пао с власти, као што се очекпвало и као што је чак бпло и јављено. Њему је судбина мање на.клоњена но Фрањп Јосифу. Јер док је стари крвннк отишао на онај свст пре расиада своје земље, са уверењем да је тај распод неизбежан, али без икаквих јавпих изјава о њему, Тиса је осуџен не само да жпвн и да останс оно што је био кад је овај рат отпочео, него и да као иредседннк Министарства говори о распаду Аустро-Угарске. Он који је са своје осионосрп пред ултиматум Србије бно несноснији но ма која друга полнтичка личност, мора сад да држн овакве говоре у Пештанском парламенту: „Условн за мир изиети у одговору наших непрпјатеља Оједињеним Државама значе у најмању руку распад наше монархијс п Отоманскога Царетва. Званпчно се дакле изјавл»ује да јс сврха ра.та- да будсмо унпштени, те смо стога принуџени да се одупремо колпко год можемо н докле год можемо.” Човек чнсто не би веровао да је то онај негдашњн силни Тиса, којн је говорно само о освајању п „војничким шетњама” : роз Србнју. Тешко је у опште регш шта. је трагнчпије за старога Тису: да ли што мора да- говори о распаду Аустро-Угарскс или што мора да призна да наши Савезнпцн, меџу којнма се на лазе најкултурпијп народн иа свету, нс праве никакву разлику измеџу Аустро-Угарске п Турске. Толика плапсна причања преко разне штампе о „културној” мисији Аустро-Угарске на Балкану уроднла су најзад тим плодом да. се Аустро-Угарска и Турска сматрају за једно и нсто п да нм се, према томе, спрема и иста судбипа. Да, распад Аустро-Угарске, то је оно што траже Савезници. Јер она је та која је највише мутила пре овога рата; јер она је та која је, поред толнкога робља што стеље у њој, хтела још н ново робље. Дао бн Бог само да Тиса тај распад п доживи. Дао би Бог, нарочито, да тај распад дожнвн као председник мацарскога мшшстарства, јер се љегова мнннстарска. столица све вишс прегвара у срамни стуб. Он који је некада грмео са ње сад век мора да богоради; н мора и нешто горе: мора јовно да говори стварн у које не верује нико, а пајмање он сзм. Поводом захтева изнетог у говору председника Вплсона да се безбедност живота, вероисповести, личног и социјалног развитка мора загарантоватн свима народностпма он. на нример, ввли опет у парламенту: „Ја миђлим да тај захтев није нигде остварен у толикој мери као у обема половинама Аустро-Угарске.” Ето такве очнгледне неистинс мора јавно да. говори стари Тнса, толико је пзгубио веру у силу своје земље н њених савсзника. Мора јавно да ради стварн које би једва биле достојне чак и једнога бугарскога. министра. Јер цео свет зна да су нарочито Маџари били неумитнн према свима народностима. у својој половпни монархије, служеви се у помаџаривању најбезобзирннјим средствима. Сам гроф Черннн, данашњи Тпсин колега. у аустрнјској половнни монархнје, објавио је пре неколико година књижицу „Политичка Расматрања”, у којој велп да се маџарска владавина испољава у тиранском угњетавању немаџарских народности. II то што зна Чернин, зна и цео свет. Али у Тисиннм жнлама не тече у залуд монголска крв његовнх савезника Бугара, који такоџе кад им нешто не пде у прг лог просто порекну, па. ма цео свет видео да је оно што кажу сушта супротност истини. Није Тиса у залуд у крвном сродству ни са својим савезницима Турцима, за које је наш велики песник рекао:.,,Нико крупно к’о Турчин не лаже.” Ннје; најзад. за бадава ни вајкадашњп љубимац цара Виљема, који пре

неки дан јавно рече да је нечувено оно што Савезници раде с Константиновом Грчком — он који је без икаква повода опустошио Белгију. Да. Тиса је, другим речима, доказао да политичка и војничка заједница Турака, Немаца, Бугара и Маџара није и без извесне духовие везе. Вен у томе што мора под старост да се срамоти на очиглед целога света довољна је казна за некада осионог Тису. Али је Бог добар, па пе му подарити века још за који месец те да и доживи оно што је за сад само изрекао — распад АустроУгарске. Тек тада пе увидети и он и његови Маџари да нико, ве изузнмајуви ни саме Немце, није имао толико разлога да седи с миром као што су имали Маџари, јер ни Немци нису сразмерно имаага толнко туџега робља под собом. Непуних девет милиона Маџара жарили су и палили у својој половигш монархије, у тако званој Угарској, како су год хтели, ма да су у њој били у неоспорној мањнни према осталим народностима. И ипак им то није било доста; ипак су стално говорили о освојењима и „војничким шетњама” кроз Србију. Али каогод што су из Србије излазили разбијене глџве докле год нису позвали у помов Немце и Бугаре, и тако остали осрамо пенн пред цслим светом, исто ће тако изићи осрамоћенн и из целога овога рата. Из Тисиног муцар.а о некаквом усрећавању маџарских суседа јасно се види да он и сам то предосећа. У сваком случају његово ^анашње држање вег» довољно доказује да није празна реч онаспозната народна пословица: Свака сила за време, а невоља редом нде. М. Т.

И Д И Л А

По последњим вестима, у Ау строугарској је опште уверење да говор председника Вилсона тражи у ствари распад монархије онако исто као што га тра же и нашн Савезници, јер се слобода народа. н стварање националних држава не могу ни зампслитн без распада тог чудовишта од државе. Али није то оно што је најзанимљивије. Најзаннмљивије је тврџеље, које заједно са. тим вестима долази из Аустроугарске, да ни један народ у тој срећној земљи - немојте се смејати! - не

жели своју слободу: Талијани неће да ч\ ју за Италију, Пољаци неће да чују за Пољску, Срби и Хрвати нећс да чују за Србију, Чеси неће да знају за сло бодиу Чешку, и тако редом. Ако је* и из Аустроугарскс. много је. Да је случајно бсла недеља, цела би се ствар могла још узетп шаљиво. Овако не ос таје ништа друго но да се забележи да је Аустроугарска, позната у целом свету као легло пзмишљотина и сплетака, овога пута превазишла саму себе. НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Краљ Петар у Солуну. Прошле недеље јавиле су овдашње новнне, да је краљ Петар стиг^о у Солун. У исто време јавља се, да је стари краљ врло доброг здравља, да се потпуно опоравио од последица тешких напора које је поднео за. време повлачења српске вој ске из Србнје. Пз Солуна краљ Петар кренуће за Србију да видн како јуначка српска војска, ожнвела вером његовом. гони душмана са. светих српских огљпшта. Немачки услови за мир. Уредник епглеског листа^Неишн” у прошлу суботу објавио је један чланак. у коме тврди да је Немачка послала Председнику Вндсону своје услове за мир: По његовом тврџсњу немачки услови за мир гласе овако: 1) Немачка уступа Француској град Мец н један део Лорена н напушта поседнуте крајеве Француске, али не пристаје да плати ра-тну оштету. 2) Немачка напушта Белгију и плапа ратну оштету. 3) Успостава независнс Пољске. 4) Немачка уступа главни део својих колонија у размену за друге крајеве у Централној Аф рици. 5) Да се поврати Србија, 6) Да се отворе Дарданелп слободном саобраиају. 7) Да се Италији уступи Трентнно. Колико у овој вести има истине, немогуће јс утврдити. Нема мира без Србије. У једном овдашњем великом листу, „Ивнинг Пост”, објављен је у прошлу суботу један

врло занимљив допис из Лондона, нз пера чувеног америчког публицисте Нормана Хапгуда . Норман Хапгуд уредник је великог недељног часописа „Колиерс Викли” п лични при јатељ Председника Внлсона, Измеџу осталог Норман Хап гуд тврди да се у Енглеској поклања необично велика пажња односима на Балкану. Ма што иначе да буде, Савезннци никад неће дозволити да се Немачка н Аустрија утврде на Бал.кану, нити да Немачка загосподарп Турском и жељезппцом за Багдад. „Отуда”, вели Хапгуд, „овде се смагра као животно питање да се Србија не само поврати већ н повећа и нојача.” Даље Хапгуд тврди да се држи у Енглеској, да ће се Нталија задовољити Трентином и Трстом као слободном луком, а да ће се одрећн тежње за поседом псточне јадранске обале н отока. Ова тврдња је од необичног значаја за нас Јужне Словене, јер указује јасно на једну ствар: да не постоје још никакви утврђснп уговори међу Савезницима, по којима би 1 Италијн безусловно припала ис точна обала Јадрана н наша обала. Како данас стоје ствари, такав уговор се не да ни замислити, јер што дуже траје ова.ј рат све се вишс намсће не •опходна потреба да се води строгог рачуна о националним односима. У том погледу је од необичног значаја што се Пред седник Вилсон умешао у те ствари. Кнез Нинола Голицин. Кнез Голицин је нови председ

ВЕРСКА ТОЛЕРА НЦИЈА У СРБИЈИ.

(Наставак с прве страие.) Па и данас у европском рату верска нетолеранција показује се на све стране. У окупираним областима у Србији Аустрнја и Бугарска одводе целеокупно српско свештенство у ропство. Много свештеника је убијено, маса цркава оскрнављепа. „Храмови су пусти” могао би сада рећи велики Тертулијан за Србију, као што је у Ш веку говорио за напуштене незнабожачке храмове, славепи прогрес хришпанства. Многе цркве у Србији претворене су у штале за хусарске коње. Још у првој инвазији српске цркве у Шопићу (округ београдски), Врањској (округ подрински) и т. д. биле су употреб љене као коњушнице од аустријских католичких и протестант ских војника. Оно што ради католичка Аустрија и иравославна Бугарска са српском црквом у Србији, то ради протестантска Пруска ■а католпчком Белгијом. По признању самога Ватикана и кардннала Мерсијеа, примаса Белгије, цела католичка црква у Белгији претрпела је гоњења каква њихова историја не иамти и која се, по речима кардинала Мерсијеа, могу упоредити само са. гоњењима хрншћана у прва три века хришћанскога живота. Само су обесни римско-византијски императори радили оно, што је учинила пруска војска у Белгији у наступу политичког и верског лудила. Немачки протестанти и католнци са маџарским калвннистима. обесветили су веиину руских цркава у окупираним областима Русије. Славра Почајевска Лавра, која је у скорашњој офанзиви поново ослобоџена од аустро-немачког ропства наџена је ло званичном рсферату Светога Синода у Петрограду сва опљачкана и оскрнављена. Све су иконе бесни војиицн нсекли и уништили. Маса црквених утвари од велике вредности украдено је, мање стварп црквене наџене су по рововима, Олтар, где се приноси бескрвна жртва Богу, служио је бесној немачкој војсци као место где се остављало ниће. Краљевина Србија може слободно и у својој прошлости у савременим догаџајима да погледа целом свету у очи. У Србијн не само да нпје никад била ни једна вероисповест гоњена, него није никад било ни једне верске секте у Србији, која није била законом заштићена. Дубоког корена, н у законодавству као и у народној души, ухватила је изрека: ,,Брат је мно, које вере био.” У Србији је државна вера православна, Све остале вере имају потпуну слободу исповедања. Католика је у Србији до пре Ј 912 год. било свега 8.000. Онн су. нмалн своје цркве у Београду п Нншу. Појединн католици били су на највншпм положајима у Србији (ђаја п Франасовнћ били су министри.) Заузећем нових области 1912 п 1913 год. Србија је добила нови број католика. Да би им осигурала потпуну слободу вероисповести Српска Влада закључила је Конкордат са Св. Столнцом у Риму. Папа. Бенедикт XV изјавпо је лично своје задовољство г. Папишу, приликом његовог састанка са њиме у Риму, поводом срећног закључења Конкордата. Турци су уживали и уживају највеће верске слободе у Србији. Ниједна џамија није срушена нп оскрнављена у српекотурском рату. Наш је војннк улазио гологлав у џамнју и тамо се богу молио као у својој цркви. Под српским заставама борили су се многи Срби н Хрвати и Муслиманн за ослобоџење Босне и Хрватске. Многи болесни студенти Муслимани нашли су после рата уточншта у српским православнпм манастирима. (Примера ради наводпм Мустафу Голубића и ђулагу Богнна, студенте права.) Протестантн су имали у Београду своју цркву где су све до .европскога рата слободио вршили своја богослужења п то на нсмачком језику. Јевреји уживају потпуну слободу исповедања, какву немају ни у јеврејској Аустрији. У опште, од стварања самосталне Српске Цркве Св. Саве па све до најновнјега доба не само да нема нп једнога примера. верског гоњења у Србијн, него напротив има читав низ прнмера крајње верске толеранцнје. У будућој увећаној држави нашој бпће две глаг.не хрпшћанске веронсповести: Православна п Католичка. Обадве ће уживати савршену слободу рада. То је већ регулисако н једним слободоумним демократскнм Уставом. То је уреџено н Конкордатом закљученим измеџу Рима п Београда, којнм су задовољнн п најконзерватнвнији елементи Ватнкана. А то је још много раније, пре Астава и Конкордата, регулисао слооодоумни и велнки српски народ у величанственој нзреци својој: „Брат је мио, којс вере био.”

Унссто Валдезера трсба да стоји Малтезера.

ник руског министарског савета. На. тај положај дошао је после генерала Треиова, након задње политичке промене у Ру сији. Русија за слободу Пољсне. У својој чувеној беседи у сенату 22. јануара рекао је Прсдседник Вилсон и ово: „Ја прстпостављам као признату ствар... да су се сви државници сложнли у томе да се успостпви уједињена, независна п самоуправна. Пољска...” У понедељак у овдашњем келпком листу „Ворлд” објављен је разговор дописника тога листа са ккезом Николом Го лицином о ош.ј беседи Председ ника Вилсопа, II измеџу осталога изјавио јс кнез Голицин и ого: „Прсдседник Вилсон је на тај начг н у складу са Савезинцима... и његов говор о Пољској потпуно одговара мисли ко ју је наш узвпшенн господар изразно у I вом задњсм* прогласу.” Значи да је Русија, за љубав опће правде и мира у Европи, вољна да жртвује читаве крајс-ве своје н да своју тешку борбу крунише ослобоџењем Пољске, Сваког присталицу на родносног начела мора задивљавати ова беспримерна велнкодушпост велике Русије. На тај начин за. непуних сто година Русија узе најживљег учешва у ослобоџењу шест држава: Црне Горе, Србије, Грчке, Румуиије, Бугарске п Пољске. Кроза целу нсторнју света нема ннједне државе, која је у стању такве подвиге да испише из своје крвне повести! Немци и Срби — ненад и сад. I У прошлу суботу прославпо |је ; немачки цар Виљем свој рођен-дан. Он се родио 27. јануара 1859 године -— дакле на Св. Саву. Ова случајност има. нечег за ннмљивог на себи. 1189. годнне пролазио је кроз Србпју немачки цар Фридрих Барбароса са крсташком војском. на путу за. Свету Земљу. Пре тога, о Боживу 1188. године, Немања је том цару послао нарочпто изаслапство да уговара савез измеџу Немачке н Србије. Кад је Барбароса дошао у Србију, у ћуприји га дочека нарочита Немањина пратња, У Нпшу Барбаросу дочска сам Немања са браном својом н синовима својнм. Ту се савез прнтврдн п прнјатељство појача натај начнн што се утврди н женидба Немањиног сииа Тољена, са једном роџаком Барбаросином. Тако је било нсгда. Данас та иста Немањина Србија. дочекала. је да је опустоши и опљачка онај немачки цар, који је роџен на дан највећег Немањиног сина, Св. Саве, И Србија Иемањина дочекује, да се у истом граду Нишу, где се некад прптврђивало српско-не мачко нријатељство, немачки цар састаје са српским крвником Фердинандом. Нонференција у Петрограду. У Петроград су, како јављај убрзојави, стигли представни ци Француске, Енглеске и Ита лнје да одрже трећу савезннчк,у ратну конференцију. Енглеску заступају Лорд Милнер и Рсвелсток, Француску министар Думерг и генерал Кастелно, Италиу сенатор Шћалоја и генерал Ладерки. Овој се конференцији приписује врло ве-

ИЗВЕШТАЈ Друштва Удружени Срби у Њујорку. Приход у 1916 години: Остатак од прошле г. $ 5.06 Уплаћена чланарина 453.45 Приход са. забава и села 1625.28 Разни приходи 38.85

Укупан приход $2122.64

лики значај, јор после ње долази опиа савезничка. офанзнва. Расход у 1916 годнни: Нредато Српској Народној Одбрани за разне сврхе 1505.00 Трошкови око забава 403.52 Друштвени трошкови за писаћн прибор и пошт. 26.52

Целокупан расход $1935.04

Остаје у благајнн на дан 31 дец. 1916 г. $187.60

Друштв. Управа.