Србобран

1 ШМВЕК 381.

МЕТ^ УОКК, N. V, ТШЈКЗОАУ РЕВКиАКУ 8, 1917.

УЕАК VII

81 ГВ 8 СК 1 РТ 10 М КАТЕб 1 Јш(е (1 8(а(ес оЈ Атепса опе уеаг бос, Сапада, Еигоре е (. с. опе усаг 11.50 Згћоћгап риђНаћед еуегу Тћигадау а( 443 V/. 2 з 8(гее(, N6» Уогк, N. У.

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе ва годину 6о ц. Канаду, Европу итд. год. $1.50

Србобраа нЈлаЈИ чстартком иа 443 V. аа |(гм(, Мг» Уогк. N. V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5РВОВРАИ

ЗЕКВ МАТ10МА1. РАРЕК АКБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕОЕКАТ10Н „ЗБОСА”.

Број 381

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 26. ЈАНУАРА 1917.

ГОДИНА 7.

САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА” У ЊУЈОРКУ.

Ниже изложени извештај прегледане несумњиво не само сви чланови „Слоге", него и сви добри Срби, јер је Савез ..Слога” српсна организација, и то највена у Америци. Ипак није на одмет истани нене податне, који ло својој важности иарочито одскачу од осталих. Тако је, на примор, број чланова на дан 31 децембра 1916 године износио 12,054. што значи прираштај у тону прошле године од прено 2.000 чланова. Готовина Савеза на дан 31 децембра 1916

године износила је $184.844.99 Унупна имовина 195,845.00 Чиста имовина 119,801.16

Највећи део чисте имовине налази се у резервном фонду, који износи 107.732.91 долара. Овај велики резервни фонд доказује можда боље но ишта другз да је имовна страна Савеза одлична, нарочито кад се узму у обзир велини издатци учињени у току године. Тако је. на приме|р, само на осмртнине, осанатнине, операције, отправнине и болне потпоре издата огромна сума од 100.000 долара. а укупни издатци износили су 145,021.58 долара. Међу њима треба истани суму од 7,000 долара, издату Српској Народној Одбрани за српску сирочад. која одиста представља царски поклон. Савез је дакле не само добар газда, него је и дарежљиве руке. Вреди поменути и то да ..Слога” има свој фонд за остареле чланове, који износи 6.861.48 долара, а тако исто и нарочити „Културни и Добротворни Фонд” у коме се налази 2.008.80 долара. Овако чврстом и у сваком погледу напредном организацијом може се с правом поносити сваки члан „Слоге”. Али ће се и сваки други добајО Србин обрадовати напретку Савеза, јер је он живо оличење наше народне снаге и речити дсказ да „слога кућу гради”. м. т.

гоаишњи ишшш САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА” 0 ПРИМИТКУ И ИЗДАТКУ, 0 ИМОВИНИ И ДУГУ — за 1916. годину. —

1. П р и м и т а к: а) 1. Вредност Државних Боидова 1. јануара 1916. год $51,130.45 2. Готовина у Снборд Нашонал Банк 1. јануара 1916. год 74,285.26 5. Готовина на руци на 1. јан. 1916 100.00

125,515.71 6 ) Г»а месечне расписс 182,526.14 в) За годишњу прнстојбу чланова 9,495.00 I) За уписннне нових чланова .. . 7,565.65 д) За књиге н знаковс 1,197.85 ђ) За интерес на бондове 1,654.50 е) За кирију од купе „Српскн Дом” 1,760.00 ж) За претплате на Србобран 25.80 з) Од брисаних друштаова 5.50 и) Пренос остатка засебеног рачуна из 1915. г. Срп. Култ. и Добр. Фонду 120.42

204,350.86

Укупан примитак $329,866.57

2. И з д ат а к: а) За осмртнине $36,490.64 б) Заосакатшше 29,610.00 в) За операције 13,905.00 г) За отправнине 5,350.00 д) За путнс трошкове отправљсних чдадова 264.75 ј>) За болне потпоре 14,020.00 е) За књиге и знакове 976.48

ж) За трошкове ванредне конвенције 12,778.28

3) За штампање Сав. правила.... 930.00 и) За штампање чланских карата . . 290.00 ј) Српској Народној Одбрани за Српску Ратничку Сирочад 7,000.00 к) За стан и храну рат. избеглицама 216.95 л) Словенском Усељ. Дому у Њујорку по решењу Денверске конвенције од 1913. г 250.00 љ) Пострадалим и болесним Србима 973.44 м) Петру Лубуриву за помагање Црногорске Мисије 250.00 н) Савезном изасланику на Југословенски Збор у Питсбургу, Па. 16.82 њ) За штампање, уреривање, администрацију и експедицпју Сав. органа 6,407.02 о) Адвокату у парнпци Боже- Мартитиновнћа противу Савеза .... 280.23 и) Адвокату у парници Петра Стијачива противу Савеза 219.92 р) Трошкови Управног н Гланог Одбора Савеза 1,495.11 с) Плате чиновништву 3,447.50 т) Поштарина, телеграмп, телефоп и експрес 671.22 ћ) Промена чекова 194.56 у) Кул^урном фонду, станарина . . 480.00 ф) Рачуноиспитачима за 1915. год. 257.70 х) Рачуноиспитачнма за 1916. год. 366.47 н) Стручњаку за састављање извештаја у парницн Д. Силашког и другова му противу Савеза.. . 210.00 ј, 4) Годишња пристојба Иншуренс Департменту у Денвер, Коло... 50.00 џ) Боидови зауправнике и чиновнике Савеза 58.36 ш) Путни трошак болесних чланова 47.50 аа) Остатак код бнвшег Главног Тајника Уроша Дучића без рачуна 38.28 бб) Савезном лекару за 1915. г 100.00 вв) За Савезне тисканице, књиге и артију г.... 736.36 гг) За канцеларпјски прибор 166.45 дд) За намештај канцеларије .... 299.65 џџ) Адвокату у парницп наследника Николе Јањииа противу др. бр. 160 33.65 жж) Плата џенитору 780.00 гз) Оснгурање штампарије 78.00 ии) Поправци штампарије ~ 58.07 јј) Гес, електрика и оправка куће. . 1,157.30 кк) За изравнање рачуна друштвима 399.35 лл) За изравнање рачуна брисаних друштава: 1. Др. Св. Василије Острошки, Чисхолм, Мин 1,922.30 2. Др. Св. Сава, Чисхолм, Мин.. . 961.35 3. Др. Св. ђорџе, Ајернтон, Мпн.. . 301.70 4. Др. Капетан Сеферовић, Гери, Инд 479.30 љљ) Трошкови протестираних чекова 1.87

Укупан издатак 145,021.58

Готовина на дан 31. децембра, 1916, г $184.844.99

3. И м о в и н а С а в е з а: а) Држав. Бондовн Резервног Фонда $82,086.70 б) Готовина у Сиборд Наш. Банк 32,936.79 в) Готовина у Колумбиа Труст Комп. 40,659.62 0 Готовина у Фармерс Лон и Труст Компанији , 29,161.88

$184,844.99 Имовина за наплату: Д) Дуг друштава Савезу на дан 31. децембра 1916. године 10,573.15 ђ) Камате на Панама Канал бондове 153.75

е) Камате на Дистрикт оф Колумбиа бондове 273.75

11,000.65

Укупна имовина на дан 31. децембра 1916. г. $195,845.64 4. Д у г С а в е з а: а,) Осмртнине расписане — наследници у Европи $67,357.83 б) Осмртшше расписане — наследници у Америци 8,686.65

Укупан дуг Савеза на 31. дец. 1916 76,044.48

Чиста имовина на дан 31. децембра 1916 $119,801.16

5. Ч и с т а и м о в и н а С а в е з а. подељена на поједине фондове стоји овако: а) Резервни Фонд са вишком расписа $107,732.91 б) Фонд за остареле чланове 6,861.48 в) Трошак конвенције 3,197.97 д) Културни и Добротворни Фонд... 2,008.80

Чиста имовпна на дан 31. децембра. 1916 $119,801.16

6. Нопа друштва приступила у 1916 .години: а) Друштво ,,Св. Јован Крститељ”, Флинт, Мич. б) Друштво „Рождество Христово”, Бленфорд, Инд. в) Друштво „Српска Словенска Слога”, Едмонтон, Алберта. г) Друштво „Св. Цорџее”, Лпвиигстон, Вис. д) Друштво ,Коло Југословенскнх Сестара”, Гери. Инд. џ) Друштво „Св. ђорџе”, Колинвуд, О. е) „Отаџбина”, Гут, Нев. ж) Друштво „Цар Лазар”, Џанстаун, Па.. з) „Св. Дух”, Бјуканан, Мич. и) Друштво „Срп. Престолонаслед. Александар”, Чикаго, Ил. ј) Друштво „Браћа Југовићн”, Со. Бетлехем, Па. к) Друштво „Модерна Србија”, Шарпсвил, Па. л) Друштво „Св. ИлијаГ, Толидо, 0. љ) Друштво „Српско Бокешко Братимство”, Бјут, Монт. м) Друштво „Св. ђорџе”, Вудвил, Па, г.) Друштво „Југославнја”, Н. Тонаванда, Њ. Ј. њ) Друштво „Александар Караџорџевић”, Греет Фалс, Монт. o) „Св. Отац Никола”, В. Мидлесикс, Па, п) „Друштво „Старина Пашић”, Лорен, 0. p) Друштво .Нагоркиња Вила”, Бјул, Мин. с) Друштво „Св. ђураџ”, Гасин, Вис. 7. Сједињена д р у ш т в а: а) Друштво „Св. Госпоџа”, Букнер, Ил. са друштвом „Освета Косова”, Зиглер, Ил. 8. Друштва престала: а) Друштвт ,.Св. Јован”, Мансфилд, О. 9. Друштва брисана: а) Друштео „Св. Василије Острошки”, Чисхолм. Мин. б) Друштво „Св. Сава”, Чисхолм, Мин. в) Друштво „Св. ђорџо”, Ајрентон, Мин. г) Друштво „Капетан Сеферовнћ”, Гери , Инд. д) Друштво „Сјсдињени Срби”, Њујорк, Њ. Ј. 10. У к у п а н б р о ј д р у ш т а в а: На дан31.децембра1916. г. било је у добромстању172друштва. 11. Број чланова: а) На 31. децембра 1915. г. бно је број члаиова .... 9.824 б) На 31. децембра 1916. г. био је број чланова:

1. Чланови, припадајући друштвима и Савезу 11.894 2. Чланови, који су искључени из друштава, а који припадају Савезу прсма решењу ванредие .конвенције, који су у рату 160

Свега у добром стању на дан 31. дец. 1916. г. 12,054 члан. Главпи Тајник: Главнв Председвик: Душан Трипчевик. М. И. Пупин. Гдавнн Рач{ново$а: Гдавнн Подпредседник: Вид Вуић. П. X. Павловић.

Чдаповн Управног Одбора: Јосиф Рајновић Миле Куколеча ђуро И. Греговић.

«3 С ПСТВД»ЈУГ0СЈ1О-

Српски заробљеници у Аустроугарској. Гуски новинар II. М. Новоселов, који је посетио заробљеничке логоре у Аустрији, опнсао је у „Всчерњем Времену” стање српских зароб љеника овако: „Положај српских заробљеиика, а тако исто и српских гра џана изведеинх из Србије, ужасан је. Меџу Србима који су у маџарском логору у Најсидеру влада дизентерија, тифус п пегавац; уз то нма врло много случајева запаљења бубрега и губеркудозе услед нзнурености. Гедак је дан, да у логору не умре 50—60 људи. У ба^ раке су бачени људи без обзира на пол п доба. Тамо је ужасна нечистоћа, а стражари их бпју и терају на посао, па чак и сасвнм мале н болесне. Особпто тирански поступа. са њпма аустрнјски пу.ковннк Вајнграбер. Кад су Аустрнјанцн освојилп Србију, објавилп су унпштсње сваке вредности српском новцу у војним логорима. Тако српски заробљенпци п граџани. н аво имају новаца. ге могу за. њпх ништа купитп.” Оставка Црногорског нонзула. Велики њујоршки лист „Њујорк Таимз” од тренег овог месеца- доносп ову вест: „Стога што је Краљ Никола. одбио да се одрскне престола у корист српског Престолонаслед ника Александра, који је истак нут као владар будуне заједничке државе у којој би Србија и Црна Гора бнле сједињене, дошло је пре неки дан до оставке Црногорског председника мшшстарства и његовог кабинета. То је овде јуче по тврдио капетан А. В. Сефеџовић, конзул Црне Горе у Њујорку. „0 еставци председника министарства Андре Гадовића јавили су кратки телеграмп, алп се мало знало у’ овој земљи шта је узрок његовом поступку. По саопштењу капетана Се феровнћа, Краљ Никола био је противан уједињењу н одбио захтев Гадовнћев да одступп у корпст Александра, дџугог сича Сџпскога Кџаља Петра. „Капетан Сеферовпћ јавља да је своју оставку на конзулски положај послао телеграфски Краљу Николи у Париз, јер се и он слаже са покретом за 'модињење При« Горе са Србијом, духовно сад, а политички после рата.” ..Уједињење Црне Горе и Ср бије”, вели конзул у једном еаопштењу којим објашњава своју оставку, „значило би еко чомски развитак обеју земаља, а нарочито Црне Горе, којој је оно неопходно потџебно и која иначе не би могла постојати