Србобран

СРВОВРАН

Брјо 38:

бКВОВКА^ — 5 ЕКВ Х^ЕЕКГАГ РићВаћед ћу 5Е1и»1АК Е01ЈСАТ10КАЕ АИО ВЕКЕУОЕЕМТ РОЛО ОЕ 5 ЕК.В РЕ 0 ЕКАТ 10 К „ 5 ЕОСА” <43 ЛАЛ«а! ааид 8(гее( Ие« Уогк, N. V.

Виешен Мапакег: М. I. Рирш, 443 XV. лзп<1 51 ., \ огк, N. V. ТК1.БРНОNВ: СНВ1.8КЛ »оо«. Е< 114 ог: М. Тпуипас, 443 22пЈ 5 (гее 1 , Кете Уогк, N. V. имге<1 и •есопЗ-сМ** пинаг •< (ће Ро»( 016« о! N 0 * Уогк, N. У., шчдет (ћ* м( Магсћ ). 1>г«.

као независна држава ни економски ни политички.” Он је додао да су Срби Црногорци у Сједињсним Државама такође за то уједињење. „После оставке конзулове Црна Гора нема конзуларног или дипломатског представника нигде у Сједињсним Државама.” Толико њујоршки лист. Ми од своје стране додајемо да оставка г. Сеферовића, акт несумњивог родољубља. и полн тичке зрелостн, пружа нов доказ о јачини покрета за уједнн.сње нашега народа и значи јсдан'корак ближс извесној иобеди. Опомена раднину. У јсдном уиодном чданку у „Хрватском 'впјету” Дон Нико Гршковик. 'зносеки прсгледно разне оти;ачине које је Аустроугарска (•звршила над својим подани,г,ма у току овога рата, вели мсђу осталог: ј сада долази најљенше, би морало да отвори очи и ј слијспцима, којн још до 'ллас п])Огледали нису. Не јављају Енглези ни Фран цузи, а још мање Руси и Срби, него сами пријатељи Њемачке и Аустрије-Мађарије, да јс наиме врпједна влада Чалп Чаплена издала наредбу, којом се ,за сада, свакоме аустријском поданику узпмље једна че твртина. иметка покретног и не покретног, а за сјегурност даје му сс државна задужница, у којој се каже, да пс му то држава платнти кад будс могла, што ће рећи: не крспај осле тра ва ти расте! Знајте, дакле, вн мукотрпни радници, којн сте се давили и гњавили по америчким рудницима п творннцама, који сте од својих устију откидали, да купите комадић грунта илн кућице, да вам је сада Чали Чаплеи цар аустрнјски и апостолскп краљ мађарскн и од тога узео само чствртнну а доћн ће на ред и оне три чствртине, које су још остале, а које ће вам узети прнје него ли се куви вратитс. Будите сретнн да имадете та ко високог дужника, којн би вам вратили нова.ц тако, да бн вам нарсзао на*садашње порезе још толнко прнреза, да од тога платите дуг што вам га он Чалн Чаплен нли како вам кажу, држава дугује! Ако вам је и ово право, е онда је штета да вас тако штедн и да вам није одрезао наједанпут свих пет прста. него само једнога! Вама ће јоште н послије от аустријска н изјавашка жла д свјетовати, наговарати вас и гјјозити вам се, да помог 1!'>те „краљу и домовини” да дајете за ратне зајмове и црвене крижеве и полумјесеце, али они ће своје кесе затворити, он и ће од тога свој дио и добити, они ће од тога вашега новца^ да вас заварају сами нешто као за.јам и припомоћ објавити. они пе се гоститн али на крају ви радници ћетс битп који ћетс цех платити!

Ти рајо, јадна и заслијепљена, прнређуј параде, спроводе н задушнице, за оне који су те амо протјерали и којн те овдје заслијепљују и деру, који с тво јим душманима твоје жуљеве дијеле и твојој се нсвољи и глу !гости смнју, а који те сутра кад будеш гладан и гол ни погледати неће! Знаду ови варалице н припу зи, да је тебп драга твоја дједовина п родна кувица; зато ти лажу, да ће ти то отсти Руси и Срби, а невидиш јадан, да су ти то они већ давно отели: у име Алаха и Чалиа Чаплена! Хоће ли те барем опо опамегити заведени п нзваранн радииче н аш? Саопштење Југословенске Канцеларије. — Југословени: Хрвати, Срби и Словенци! Сједињене Државе прекинуле су дипломатске односе са. Њсмачком, пак ће и са Аустро-Угарском. Догођаји се развијају стреловитом брзнном п ратно стањс изме^у Америке н Ценгралних властн може да наступи сваког часа. У опом велп,;ом часу јс потребно да се достојно нонесе п наш народ и да евагдје сложно наступи. Позивамо све наше впђеније прнјатеље, повјеренцке и поузданике, да одмах нстумачс на[ 10 ду нови положај, а. сва. наша друштва и колоније да одашиљањом тедеграма предсједппку Вплсону нскажу благодар ност на одлуци да свим сресгвпма одбрани част ове земље и внсоке прпнципе хуманитега, нравде п слободе. Умољавају се нашн пријатељи, повјеренпцп и поузданици да с мјеста обавс тачаи попис свију оних људи наше крви п језнка, били амерички гра$ани или не, који су до сада ријечју н чнном показали да су пријатељи слободе и јсдииства својега народа и одани законима н прпнципнма ове земље, а. да у исти ма-х попишу н све оне који су до сада ријечима, чиннма, понашањем бранили или било како подупирали пре ставнике, политику н служнике централннх власти, нарочи то Њсмачке н Аустро-Угарске, против слободе својега народа и политике ове земље, оних вла стп протпв којих мора сада да се дигну н Сједнњене Државе. Овакав попис је потребан због тога да ое могу подузети кораци за заштиту Амернци п своме народу вјерних и лојалних људи. Обавјештавају се сви свијесни Југословени, да ће Изврш’и Одбор Југословенског Наоодног Внјепа и наша Канцешрија предузети све потрсбне ијсЈ>е да у сваком поглсду спасс част имена и образа нашега народа^ да у свему буде на расположењу праведној борби \мерике и да заштити у свему све оне наше људе који су се до сада и који ће се у будуне показати достојни такове заштите. Га Југословенску Канцеларију: Милан Марјановић.

Немачко безумље У уводном чланку „Савезнички Одговор”, који је објављен у „Србобрану” од 4 јануара ове године, налазе се ове речи: „Цео тон у савезничком одговору показује јасно да невоља Немачке и њених савезника није ни за кога тајна. Немачка према томе има два пута: или да мзиђе отворено са својом слабошћу бар пред председника Сједињених Држава и овласти га да у њено име саопшти савезницима да је готова на врло шпрока попуштања; или да. једним очајним напором и на суву и на води (помоћу подморских лађа) покуша створити једно несносно сгање, и за своје непријатеље и за неу: ралне државе, н на тај начин изнуди мир. Којим ће од та два пута ударити, показане најскорија будућност. Али да ни најочајнијп њени напори не могу никога више ни уплашити ии збунити, показује цела прошлост овога рата. Значи дакле да међународнн одметницн не могу ни у ком случају избени заслужену казну.” Немачка је од ова два пута ударила другим. Она је известила Сједнњенс Државе и остале неутралне земље да од грвог фебруара ове године отпочиње безобзирну борбу помоћу подморских лађа, не правсћи, у једној врло широкој зони, никакву разлику између непријатељских н неутралних бродова. Од зсмље, која од вајкада слепо верује у свемоћ насиља то није никакво чудо. Али се човек ипак мора питати: од куда. толико безумље? Ма да нико у свету не верује да су Немци гнпкс памети — ипак би се могло очекивати да ће бар одговорни мсђу њнма бити толико увиђавни да устукну пред једним очевидним злочином. II то двоструким злочином. Јер немачка нота не обелодањује само одлуку да се потапају мнрни путнички сродови. што је несумњиво против свахог пЈ)ава. него и гладовањс својих ноданика, што је такође злочин своје врсте. У нотп се изреком признаје успех енглеске блокаде овим речима: „Енглеска Влада упорно продужује рат нзнуравања глађу, који ни мало не слаби војну снагу њених протпвнпка, али принуђује жене и децу, болеснике и старце да за своју земљу подносе патње и лишавања које доводе у опасност животну снагу народа.” У свакој другој земљи могла би се очекиватн побуна протпв владе која је обесно изазвала рат п њпме довсла земљу до гладн. Алн у Немачкој о побуни не може бити ни јјсчи. Баш п да није било маневрисања са тражењем мира, којнм је Немачка бацила прах у очп својим поданицнма, Пемцп су толико навикнути да слушају и честнтују власт да о некој народној казни за злочиначко држање немачке владе не може ■'нти ни говора. Али ће зато казна доћи споља. Захваљујући културном нацретку, на мерународне злочинце гледа се данас оним истим очима којима. п на злочннце у прнватном жтдцогу. Сва је ствар у томе што међународна заједнпца није тако организована да међународног злочинца може савладати онако брзо као што дј >жавна- заједница савлађује обичног злочпнца. У једној урененој државн не може се. иа пример, замнслитп да се један одметник одјјжи и два и по месеца. а некамо ли две и по године. Али се зато међународна заједница све боље организује. Њој је већ у пола приступила и Америка — јер је још у суботу, трећег овог месеца, на немачку ноту одговорила прекидањем сваког односа с Немачком — а може јој сваког часа пристукити и потпуно, јер по свему изгледа. да је рат нвизбежан. Да држање Америке нене остати без одјека и у некојим другим неутралним државама, вншс јс него вероватно. II тако је дошло дејство сасвим супротно очекиваноме. Уместо да сс уплаши од немачкога насиља, међународна заједница се све впше организује против њега. Обруч се све више стеже, крај је све ближн. Нсмачка ћс само имати то задовољство да при своме паду у понор, на чијој се нвици налази, повуче са собом још један велики број непотребних жртава. I*. Т.

У ДОБРИ ЧАС! Срби у Амернци дали су у прошлу недељу нов доказ о својој политичкој зрелости: прешавши преко својих личних размирица онп су један другоме пружили руку за сложан зајсднички рад у Српској На.родној Одбрави. Ова вест обрадоваће сваког доброг Србина. Прилике у којима се данас налази Српство тако су озбиљне и судбоносне да народ може из њих изићи као победилац само удруженим иапором. И то ннје бнло тешко увидети. Алп је много теже било прећи преко разних лични х зађевица, које су ухватиле дубока корена и подривале снагу народну. Захваљујући здравој српској свести завађених поједннаца савладана је и та теш коћа., и данас српски народ у Америци стоји сложан и уједињен онако исто као што је био п у Србији. Без обзира на даље по следице тога споразума — а оне ће нссумњнво бнти благотворпе — само јединство значи већ врло велики успех, јер је оно доказ да. су Срби равни оним зрелим и напредним народима, који у данима народног искушења прелазе прско свих личнихи страначких размирица. У томе је главна разлика између зрелих народа и, на пример, Арнаута или племена из Централне Африке, које ни највећа народна несрећа није у стању да сједини. Желети је да се спор'азум за сложан рад, постигнут између појединих организација, прошири што пре и на све остале Србе у Америци без обзира на то да ли су организовани или нису, јер су сви они чланови Српске Народне Одбране већ тиме што су Срби. М. Т.

ЗАПИСНИК

САСТАНКА ОДРЖАНОГ 4 ФЕБРУАРА 1917 ГОДИНЕ У СРПСКОМ ДОМУ У ЊУЈОРКУ У 1 САТ ПОСЛЕ ПОДНЕ.

^ Присутни: Михаило И. Пупин, Милош Тривунац и Милан Прибићевић — по позиву изасланика. Андреја Сремац, нзасланик Централног Одбора Српске Народне Одбране; Томо Срзентић, изасланик Црногорског Литеранрог Друштва из Сан Фралциска, Кал; Симеун Мамула, изасланик Срп. Православног Савеза Србобрана; Павле X. Павловић, изасланик Савеза Сјсдињених Срба Слога.; Јосиф Рајновић, изасланик Савеза Сједињених Срба Слога; Божо Ранковић, нзасланик Центр. Одбора Српске Народне Одбране; Никола Кнежевић, изасланик Срп. Правосл. Савеза Србобрана. На предлог г. Милана Нрибићевића председава. професор Михаило II. Пупин. Усваја се једногласно: 1. Да се у Амернци створи једна шиЈкжа Српска Народна Одбрана, према томе каква је велика Српска Народна Одбраиа у Србнји. Ова пс Српска. Народна Одбрана бити саставни део Српске Народне Одбране у Србији. 2. Да ова Српска Народна Одбрана изабере себи одмах привремени Главни Одбор, који ће за сада представљати присутнп изасланици. Овај привремени Главни Одбор Српске Народне Одбране током извођења организације претворипе се у стални н проширити тако ,да у њему буду заступљене све странке и групе српског народног живота у Америци како то гахтевају идејс великс Српске Народне Одбране. 3. Овај привремени Главни Одбор Српске Народнс Одбраес ПЈШступићс одмах стварању Централних Одбора Српске Народне Одбране по главннм местима и Местних Одбора Српске Народне Одбране по колонијама. 4. Привремени Главнн Одбор Српске Народне Одбране конструише се као што следи: Председник: Михаило И. Пупин; иотпредседник: Симеун Мамула; благајпик: Томо Срзентип; главни тајник: Милош Тривунац; помоћни тајник: Душан Богдановнћ. Осталн чланови су: Андреја СЈ>емац, Павле X. Павлоиић, Јоспф Рајновпћ. Божо Раиковић, Ннкола Кнежевнћ. У вези са тачком другом овога записника, овај Главни Одбор ће ее током рада проширити н чаеннчка места пЈ>ема потреби попунити. 5. Да се Централни Од6ој> Српске. Народне Одбране у Њујорку писмено нзвссти да овај Главни Одбор Српске Народне Одбране признаје са најве.ћпм задовољством патрпотскн, н еданп. п успешан досадањн рад Централног Одбора Српске Народне Одбране и да пзражава своју жељу да тај Одбор и у Оудућс оста.не веран светој српској задаћи, коју сада прнхваћа цео народ да врши удружено. 6. Тајништву се ставља у дужност. да у што кранем времену, у споразуму са г. Миланом Прибићевићем, изради нацрт за организацију рада иупојединостнма, који ће се поднети члановима Главнога Одбора на увиђај "и усвојити као сталан устав организације. ВерноСт овог записника. потв]>ђују присутнн својеручиим потписом: М. И. Пупин Милош Тривунац Милан Прибичевић Томо Срзентић Андреја Сремац Симеун Мамула Павле X. Павловић Јосиф Рајновић Божо Ранковић Нинола Кнежевић.

Прошла недеља на бојишту

Њујорк. 4 фебр. 1917. Сједињене Државе и Немачна. У суботу после подне прекннути су дипломатски односн из међу Сједињених ДЈ>жава и Не мачке. Председнцк Вилсон је нзашао у 2 сата пред заједничку седницу доње и горње кућс конгреса и ту прочитао свој говор, којим је најавио да су данас и то првн пут од како посто је Сједпњене Државе, прекину те пријатељске везе са држа вом немачкога народа. Пре тога. још Председннк је наЈ>едпо мпннстарству спољних послова да опозове америчког посланика пз Берлина и да. немачком посланику у Вашингтону уручи пасоше. Овај догађај потиспуо је у позадину све друге ствари, које су дотле занимале јавно мње ње. Уредник ћс, по свој прилици, на другом месту у овом бро ју опширније говорити о политичком значају тог догађаја. Ми ћемо покушати да, служећи се признатим војним стручња*цима, проучимо војнички зна-

чаЈ оног поступка, који је нагнао Сједињсне ДЈшавее да прс кину дипломатске везе са Немачком. Тај поступак изазвала је нота немачког канцела{>а од 31 јануара, којом се најављује да ље Немачка предузети безобзиЈшу подводну војну на свима морима .У ноти је најав љено, да ће немачки подводни бродови, у извесној „ратној зонн”, потопити, без објаве и без давања. могућности путницима да се спасу, све бродове, трговачке и теретне — припадали они зараћеним или неутралним државама. Од Америке до Ла Манш Канала, н од Америке до Грчке, по тој ноти, остављсн је један пут. широк 20 мнља којим могу ићи бродови неутралних држава, али свега једном у недсљи. Прошле године, у мају месецу, на врло енерги чан нротест владе Сј. Држава, немачка влада обећала је да неће чинити оно што сад смера да учинњ Отуда је дошао овај прекид динломатских односа. Положај Немачке погоршан. Један од најпризнатијих америчких војних стручњака,

који пишу за новине, на оваЈ начин тумачи тај вратоломни корак немачке владе: Након две н по године рата Немачка се налази у много тежем положају но што је икад била. Јурећи да што пре дође до чисто политичких успеха, Немачка је лриредила неколико силних похода, офанзива, који су троструко ослабили њен положај: смањили јој број војске, смањили јој залиху нај потребнијих сировина за ратни материјал, и продужили њену убојну линију. Да Немачка данас стоји мно го горе са бројем војника, сведоче две ствари. Прво то што је, услед силних аустријских губи така у великој летошњој руској офацзиви, немачка војска била принуђена да узме један део аустријеког фЈ>онта. Друго то, што су у задњој немачкој офанзиви, у Румунији узеле всликог учешћа бугарске и турске трупе. Немачка осећа силну оскудицу У памуку, бакЈ>у и гуми, које не може да увози са стране. У исто време Немачка осећа велику оскудицу у вуни. Без ове четир сировине Немачка није у стању- дуго издржатн рат. ТЈ>еће, услед ступања Румуније у рат, немачкам досадо њем фронту додат је још н фронт од Бу.ковине до ушпа Ду нава у Црно Море. Немачкн је фронт продужен још и талијап ском офанзивом на Сочи п француско-енглееком офанзнвом на Соми. У оба случаја, и на Сомн и Сочи, савезничка линија угнула се као клин V земљиште које држе Немци п њихови савсзници. Услед тога Немци су присиљени да на тим фронтовима ДЈ>же впше војске у колико, и на Сочи н на Сомн. стоји силна савезничка војска која може ева'ки час ударитп свом силом. Овај исти положај ■створен је и на маћедонском бојишту, где стоји силна савезеничка војска вазда готова за напад. Нема повлачења. Овај војни стручњак је миш љења да Немачка. више не ми сли на велике офанзиве. Да крепе у Русију, треба јој много времена, јер тек дубоко у Русији може се надаги одлучној битци. Ну. да предузме ту офанзиву, мора повући војску са запада, а. то значи савез ничку офанзнву у Француској на Соми и у Маћедонијн. Да- удари на Француску, тамо је очекује силна војска, много већа но њена. С друге стране, вели овај стручњак, Немачкој је немогуће да скрати своје лпније п на тај начин појача своју отпорну сна-гу. Ако налусти Балкан, губи Буга|>ску и Турску. Повла чење из Руснје не би скратило немачку линију, већ иродужило. Из Фрапцуске не може да се повуче а да не изгуби силан матернјал ратни, силно оружје и војску. Немачка линнја у Француској, током ове две п по године, претворена је у низ сталних утврђења. У тим утврђењима намештен је силан велики топ, огромне количиие џе бане. Међутим, крај данашње необично развијене авијатике, ваздухопловства, то повлачење не може бити иагло и изненадно, нити Немци мџгу повући вслику количину великих топова, а да се то не примети.