Србобран
Број 382
МЕТЈ УОКК, N. V, ТНТЈКЗОАУ РЕВКиАКУ 15, 1917.
УКАК VII.
бТЈВбСКХРТЈ. ОМ КАТЕЗ Чш«ед 5 (а(ес о 1 Атепса опе уеаг бос. СапаОа, Еигоре е (. с. опе уеаг |х.;о бгђођгап риђНсћед еуегу ТНигсдау а( 443 \У. аа 8(гее(, Ме» Усгк, N. У.
ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Држаае ва годину бо ц Канаду, Европу итд. год. $1.50 Србобраа излази четвртком ва 44] IV. аа 1(г»«(. И«* Уогк, N. У.
|
СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА
Р В О В Р А N
5 ЕКВ НАТ 10 МАБ РАРЕК АИО ТНЕ ОКСАН ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕОЕКАТ 10 И „ЗБОСА”.
мсмвек 3 8а
ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 2. ФЕБРУАРА 1917.
ГОДИНА 7 .
Ледан српски триумф
ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА НРОФЕСОРА М. И. ПУПИНА.
Годинама су наши непријатсљн ширили из Псште и Беча најноповољније вести о Србији и Српству. Основнн тон а уједно и крајњи смср тих вести бно је: Срби нису способни за културу, њих треба уступити „културној” Аустроугарској онако исто као што се уступају разна дивља афричка племена-. И те су вссти палиле. Оне су протуране тако систсматски н тако вешто да смо ми прсма њима били немопни; наша опровргавања нису могла допрсти свуда где су доспевалс те вести, а и тамо где су доиирала, нису увек примана с поверењем. Ко бп оптуженоме н веровао на голу реч, нарочито кад су тужиоци Лустроугарска и Немачка? А оне су преко свпх својпх теле1 рафских агенцпја и свих својнх многобројннх лнстова, у хору и готово посведневно, довикивале Европи п целоме свету: „Распни га! Распни!” тако да је наш народ био запао у одиста критичан положај. У току ових ратова Српски је Народ пресекао мачем сплет од лажи које су ширсне о његовој моралној вредностн и његовој животној снази, уверпвшн н пријатеља и непријатсља. да је храбар и честит. 0 својој способности за културу он још мора увсравати и пријатеља и непријатсља. Та јс способност несумњиво ту, н сви ми то знамо, али она још није у довољној мсри позната и страном свету. А међутнм је врло важно да страни свет иозна Српски Народ и с те странс. Јер се прн решавању судбпне једнога народа поред осталога обично ппта: Шта је тај народ учннно на културном пољу? Је лп п колико допрпнео општем напретку? Је ли достојан да буде равиоправан члан мсђународнс културне заједнице? Ето нз тих је разлога двадесетнетогодишњнца професоро- г.<тња Мнхаила- И. Иушпта-ваједкичко- српско славље. Колумбија Универзитет највепи је амерпчкп универзитет, а уједно н један од највепих на свету. И на том универзитету есп двадесст п пет година професорује један Србин. Вев то јс велнка почаст п за тога Србина и за Српскн Парод. Колико пма народности. и мс^у онима које су у Америци далеко многобројније застЈ’пљсне од српске, које би се могле поднчитп слнчиом почашпу? Али то још ни из далека није све. II на великим унпверзнтстима има професора и нрофссора. Једнп впше имају способност да лако схватају туђе проналаскс и да их у згодном облнку саопшге својнм слушаоцнма, н онн се, разуме се, впсоко цене, јер за њихов успешан рад треба п знања и памети. Али сс много вишс цене они професори којн поред тога имају још н својпх проналазака. Професор Пуппн спада у ове друге. Нмати и један проналазак у областн пнжињерства данас кад јо оно толико у јеку да. на њему раде хнљадама људп — заслуга јс. Та заслуга нарочиго пада у очи кад се стечс у Њујорку. средпшту инжињерскога рада, где је утакмица много вепа но нначе. Али кад неко под та.квим околностима има нс један патеиат, не два, не трн — него више патената но годнна профес.рске службс — онда је то однста необична н велика заслуга. II та је заслуга н прнзиата. Нрофссор Пупин налазн се на челу фнзичкога завода Колумбнје Универзптета, у коме ради читав низ стручног уннвсрзнтстског особља, међу њима н три лрофссора. Дата му је дакле највспа почаст која сс у оиште може датн профссору једнога. великога универзитета. Па ни то није све. Сад, приликом двадесетпетогодншњнце, професору Пуппну признаје се са најмеродавније стране да он „представља оие који су својнм прилознма Науци п Инжињерству подпглн углед Колумбнјс Универзитета”. Другим речнма., тај велики н чувенн Колумбија Универзитст изјављује јавно и службено да. је Србин Миханло Н. Пупнн не само његов нрофесор, него његов понос и његова дика; да је један од оних који су својим успешннм радом подигли углед Колумбије Униворзптета на тако завидну внсипу. То је успех којп више значи но све три докторске и остало наунне тнтуле које је својнм радом стекао ирофесор Пупин. Срби и Српкиње! Упамтнте ово! II кад вам нско почне на један нарочнти начин хвалити српско јунаштво, дајупн вам на знање да су Србн само јунаци, рецнте им слободно: „Јесмо, јуиаци смо. У рату треба- бити јунак, и ми смо то и били н бипсмо. Алн ми пмамо и оно што треба за мнр: имамо способности и за миран културнн рад, за иајвишн облик културнога рада, за научне проналаске: Нмамо свога. Пупина.” Ма ко да је тај који вас је изазвао, мораие да умукне, јер нема сваки народ свога Пупина.
Нз тих разлога требало би да се радујемо успеху професора Пупина и да се њиме поносимо баш н да га знамо само но чувењу. Али ои је ме$у нама, он је с нама. С нама и у добру н у злу. Он није сматрао да је довољно што је својим научним радом прославно српско име, него је сишао међу нас, потпуно се помешао с нама да и тако непосредно порадн за своје Србе. Зар тиме није заслужио да га још впше волимо и ценимо? Зар ннје за. свако поштовањс што је од свога одиста скупоценога времена одвајао за Србс н Српство кад год је било по|рсбно, на било да јс ваљало ипи на далеке зборове или писатп новинарске чланке за стране листове? Свуда и на сваком месту, и пред прмјатељима и пред непрнјатељима, он је бпо наш, наш српскн научник и јавни радник. И кад смо мн кроз читав низ година. тако благотворно осепалн његов рад п његову близину, право је да и он на дан евоје ретке прославе осети сву нашу љубав н сву нашу захвалност; право је да му искрено и из дна душе довнкнемо: Живео Михаило И. Пупин и слава му! М. Т.
Из Српства и Југословенства
Прошла недеља на бојишту
Ретно одликовање. Најлепше одлпковање којс је професор Пупин могао дожпветн при ликом своје ирофесорске днадесетпстогодншњице дошло је: осумњичен је од стране пештанског суда за „злочин велеиздаје” и за њнм је послата потерница. Тај злочин вслеиздаје састоји сс у томе што је, како сс вели у званнчиом маџарском листу, са Др. Хинком Хпнковипем н Др. Фрањом Поточњаком, развно живу пропаганду за оцепљење Хрватске п Славоније од Аустроугарскс. Али је најлепшс од свега што пештански суд тачно зна да је М. II. Пупнн профссор у Њујорку, па ипак позива аустрнске властп да пронаџу кривца.. Не каже сс забадава да Бог прво одузме памет, па онда власт н пмање. Уместо да крију од целога света да- је један тако угледан Србин из Аустроугарске као што је професор Пушш против Аустроугарске, онн још сами шнре то. II тако је овде у Америци довољно да само упозоримо нату потерннцу пештанског суда, па да цео свет осетн где је правда у нашем спору са'Аустроугарском и колпко нма истинс у скорашњпм Тисиним речнма о усрепа вању аустроугарских поданика од стране Немаца н Маџара. Трагедија Српскога Народа у Црној Гори. Под овпм насловом добили смо од г. Стевана Богдановнпа, новннара, саопштсње које има да послужи као увод у историју потоњих до гаџаја у братској Црној Горн. Њсгов је смер да потаико објасни „како је Црна Гора заведена за Голеш Планину”. Своје саопштење почињс г. Бог дановип овим речима: „Дан 22. децембра 1915 остапе забележен у нсторији парламентарног живота Црне Горе. Тога је дана била последња седнпца црногорске Народне Скупштине .Тога је дана у цетињској Народној Скупштини др. С. Дрљевип, вођ опози-
цнје у црногорском Парламенту, са докумснтнма у руци, са иеоборивим доказима, пред народним нредставништвом и многобројном публиком, доказивао да је влада Њ. 8 . Краља. Николе, влада која је уживала апсолутно повсрење Круне, завела Цриу Гору за Годеш Планпну. „Црна Гора је заведена за Голсш ПланннуГ - рекао је и понављао др. С. Дрљевип. Због оскудице у простору глав ии део чланка морао је остати за идући број. Југословенски збор у Њујорку. На великом збору Југословена одржаном у Њујорку у не дељу 11 овог месеца донета је једногласно следева Р е з о л у ц н ј а: *''Југословени Њујоршке коло није, Хрватн, Срби и Словенци, бнвши поданици Аустро-Угарске монархпје, сакупљени на састанку дне ш. Вељаче 1917 у гра ду Њу Јорку, да се као графани и становници Сједињених Држава Америке изјаве о кораку Предсједника Сједпњених Држава, Вудров Вилсона, жојим је прекннуо сваки одношај са Не мачким царетвом, и изјавио се спремиим да заговара слободу и неодвисност иарочито маљих народа који до сада стењаху у туђем полптичком п господарственом ропству; обзиром на то да наш Југосло венски народ спада баш међу те мање народе, изрпчито спомеиу те у послаиицама Предсједника Вплсона, које су претходпо пре лом Сједињеннх Држава са Њемачком, те да се тај народ |већ вјековпма бори да му се паврати слобода и прапа, која га као народ иду: обзиром на то, да власг проти којој је речени корак Предсједника Вилсона подузет, јест савезница п предводница, дапаЧе господари над власти, под чијим ропствојм наш народ стење: обзиром на то, да је тај нстн •корак Предсједпика Вилсона бе здвојбено паперен и проти Аустро-Угарској монархијн, која је у сваком дјелу Њемачке њу подупирала и тим дјелима судјеловала, гге да ће по свој прили ци ради тога бити прекинутп одношај п међу Сједпљеним Др жавама и Аустро-Угарском: надаље, обзиром на то, да узпркос прекинућа одношаја са Теутонцима п оштре опомене да не им. од Предсједнпка Вилсона
и Америчке Владе, Теутонци прослијеђују гусарењем на мору и разбојсггвом на копну, те да ће ради тога по свој прилици доћн до рата између Сјед. Држа ра и теутонскпх власти, тако да би и Сједињене Државе оружјем у руци ступпле у коло Савезника, који се боре за Права, Правду и Истину: гго ми одушевљено једнодушно и без оклијевања поздрављамо и одобравамо корак Предсјед ника Вилсона, изјављујемо му наше удивљење и синовску љубав и приврженост, те свечано се завјеравамо да ћемо у овам., као и сваком другом кораку којп ће у том погледу Америчка Влада да подузме, бити безувјетпо и одушевљено вијерни и спремни да се одазовемо позиву да наше животе и све што посје дујемо положимо на олтар ове наше нове домовине.” У овом смислу послат је и телсграм Председнику Бнлсону. БУДИТЕ ОПРЕЗНИ!
Настали су врло озбиљни дани и у Сједињеним Државама. Односи са Немачном прекинути су. односи са Аустријом и осталим њеним савезницима могу бити пренинути свакога часа. Дужност је сванога Србина да у овано судбоносним Т|ренутцима остане на висини свога српснога имена. А то пе најбоље постипи ано буде избегавао свађу и нереде. ано се у опште буде нлонио свега што би у овој пријатељској и гостољубивој земљи могло бацити сенну на светао српски збраз. Србин није злопамтило: Србин није осветољубив, баш стога што је јунан. Нема дакле опасности да пе он насртати на онај део наше брапе Хрвата који су несавесни људи завели на странпутицу и коме пе положај бити отежан чим Сједињене Др жаве прекину односе и са Аустроугарском. Али постоји опасност од изазивача. Постоји опасност од људи који знају да је Србин плах, лакз се наљути и да у љутини наже или учини по штогод због чега се доцније каје. Танвих се људи тоеба нло нити. А ано се и мимо вољу на њих наиџе. треба се савлађивати и чувати образ свој и свога народа. У томе је снага. у то ме је победа у ованвим данима. Ано инад. сад важи она народна: Паметнији попушта. Будите опрезни!
МЕРИШиН ЗА СРБЕ
Према извештају од прошле недеље .Сербиан Релиф Фонд\ амернчка оргаш 1 зацнја ;која купи прилоге за Србе, сабрао је до сада своту од 333,708.55 долара, Просечно свакс недеље, од како овај рат траје, сабирала је ова организација по 1000 долара.
Лондон, 10 фебр. 1917. У очи велине офанзиве. Постојн велики број знакова да се налазимо у очи велике са везничке офанзнве на западу. Бомбардовање н извидннчки покрети знатно су појачани, особито на снглсеком фронту. Енглсски фронт сада се свршава код потока Ториљ, јужно од Бушавена на Соми, на две мнље од Псрона. Ешчшзи су узели од Француза тај део фронта. Французи су држали фронт чак до Комблса, Одавно веп постигнуту премои над Немцнма у топовима п џебани Енглези н Французи даиомице појачавају. Свуда по стоји тврдо уверење да пе се током овог лета допи до одлучне победе. Ово уверење пмају не само војни стручњаци у Лондоиу, веп п цела енглеска војска, од највиших офицнра до простог војника у шанчевнма, Све је внше знакова да су Немци изнурени. Њнхове линије су ретке, чешпе нх сада нанади затичу изненаџене, а положаји им сс свс лакше отимљу. Такав случај био је ове недеље н на Анкру и на Соми, где су Енглезн однели две значајне иобеде заузимајупн у исто време н Гранкур и брдо Саљи-Саљизеш. Овај други положај господари над неколико миља простора на северу и југу и пружа погодних услова за даље операције на исток. ли. ЈГТранслоа је на реду. Заузепе овог внса, Саљн-Саљизела, последица је операцнја зачетих пре две седмицс, ка да су Енглезн продужили своје линије дуж усеченог друма. којн пдс од Морвала за Л’Транслоа, Напад на тај впс дошао је изненадно, једног студеног јутра. Немачка војска, која је бранила ове ша.нчеве, била. се сабрала око петролеумских пепп по нскопима, да се огреје. На положајима остале су само ретке страже које су дрхтале од мраза, Услед овог успеха ен глеског дошао је у озбиљну опасност Л’Транслоа., и то са три стране: на западу од Гсдкура, на југу од овог пута н на југоистоку од брда Саљн-Саљн зел. Након тог изненадног напа-да време јс мало отоплило, али је земљиште још увек довољно замрзнуто да дозволи слободннје кретање топова н људи. Енглези су сада свега 2 миље удаљенп од Бапома, на друму од Флера, п покушавају да га заобнђу са запада нападима близу Писа н Миромона, пошто су у среду заузели Грапкур. Идупи долином Анкра, уз
обе обале реке, Енглези су прошле суботе нопи продрли напред за једну трепнну миље на фронту од три четвртине мнље, заробили 200 Немаца и запленили три машинске пушке. Ноп је била. светла као дан, месец, скоро пун, обасјавао је снег, који је покрнвао замрзну то земљиште. Бпло је 12 степена Фаренхајтових када су војници јурнули преко „Ничије Земље” пут немачких шанчева. Пре но што је пешаднја пре дузела јурнш испаљени су само једном тешкн топови, те су НеМцн били сасвим изненађени. У недељу Нсмцн прнреде четпр протнв напада, али је све то бнло утаман. Том приликом Енглезн су заробилн још 39 Не маца. Када се спусти ноп Енглези приреде напад на други шанац северно од Гедкура, на једној тачци најближој Бапому. Затржали су све што су заузели. У понедељак Енглсзи заузму 1000 јарди немачких шанчева близу Гранкура. Уторак је про шао на мнру, али у среду Енглези лако поседну Гранкур за једно са једним облпжњим одбранбенлм положајем. Немцн су побсглп чим су виделп да пе бптн опкољени. А дан пре тога хвалили су се у Бсрлину како је пропао енглескн покушај да се Немци нагнају на повлачење. Нема више „нлина”. У стварн Немцп нпкад не покушавају да у енглеске положаје у овом крају забијају „клинове”. Истина, је да је убојна линија у долшш Анкра угнута, али је то дошло услед тога што су Енглези на јсдном н другом крају тога „клина” заузели неколике положаје те се „клин” сам створио, а не као последица немачких насртаја. Сада јс и тај „клин”, којим се разметао Берлин, сасвнм избрпсан. Оног дана када су заузели зис Саљи-Саљпзел, Енглезн ио ђу напрсд у- крају код Гранкура, који сс налази за 10 мпља даље на западу, на северном крају великог угиба. који су они угнали у пемачки фронт на Сомн. У петак је јављено да су Енглези заузелн салаш Баљ кур, на друму Бокур-Мнромон. Енглези су заробили 80 Немаца, којо су затекли у нскопнма. Напуштање Гранкура од страие Немаца доказ је да су они променулн досадањи начпн борбе. Сада, бојепи се силних губптака, не бране више слабе ноложаје. Мсђутим пре годину дана. нису Немци гледали на жртве пеп су бранили положаје до последњег човека. Главни део немачке војске
(Наставак на 4 странп.)