Србобран

Страна 4

БРАН

Бреј зЗз

САВЕЗ СЈЕД1ЊЕНЕХ СРБЛ СЛОГД

★ * * ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ * * ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★

* * А ★ ★ I ★ ★ ★ ★ ★ * * ★ ★ * А* * * ★ ★ ★ ★г ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★

(5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10И 8ЕООА) Главно седиште: ЊУЈОРК; Њ. Ј. 443 \^е»* из 8*ге** Ме * Уогк< М ' У ' ГМ(И* Предсмник: М. И. ПУПИН 443 \Д). 22 5*гее*, Ие» Уогк, N. У. Гменн Подндмседннн: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИК 443 V/- 22 5*гее*, Ке*г Уогк, N. У. Ч д * ■ о ■ * Унда.иог 0 |( о р • а* 1*16: ЈОСИФ РАЈНОВИћ Вох 544. ТигИе Сгеек, Ра. МИЛЕ КУКОЛЕЧА 460 ОаГеа Ауе., Саскатеаппа, N. У. ћУРО И. ГРЕГОВИћ Вох 1811. ВЈаћее, Ага. 411*0(1 Г < ( ■ * • г 0 д I о р ■ (• 1*1«, 1117, 1*18, И1В! ГЛИШО РАПАИћ 1100 ВгоаЈигау, Сагу, 1пд. СТЕВО бАБИћ 5 N. Оичиеапе ауе.. Сичиевпе, Ра. НОВАК М. БОГДАНОВИћ К.К. I Вегк1еу С1ић, ВЈпкћаш Сапуои, Џић 6201 Е. 8 5*., Капааа СИу, Мо. Вох 1739. Еоз Апде1еа, Са1. гби Е. РоиП ауе., Риећ1о, Со1о. Заменнцн: 413 Ниеу 5*., МсКеевроП, Ра. 348 — 2псЈ Ауе., Ке\у Уогк С1*у. Р. О. Вох 341, МЈагш, Аггг. 2106 — 137 51., 1шћапа Нагћог, 1п4. 819 5. \Уапбегуеп1ег Ауе., 5*. Еои15, Мо.

ИЛИЈА ВУЈНОВИћ ВИДОЈЕ ђОГО ИЛИЈА РАДАКОВИћ

СТОЈАН ПАВЛОВИћ ДУШАН ПОВОВИћ НИИОЛА ТРБОВИћ СИ1К0 ВУЈНОВИћ БОРђЕ ПУРЛИЈА

КЊИГЕ САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА ПРЕГЛЕДА ДРЖАВНА ВЛАСТ СВАКА ЧЕТИР МЕСЕГГ> Савез Сједињених Срба Слога исплакује:

4* ♦ * * * 5 * * ♦ * * ♦ ♦ * * ♦ * * ♦ * ♦ * * ♦ * ♦ * I * * Џ г * * $ * ! * ♦ * 4* * *■ ♦ ♦

Па вме осмргнлне 9 800 ији 4000 Двн. За губптак оба ока, ији обе руке, ијн обе воге, ији једпе руке и једве поге 81500 Ано капља оиеспособн чдала иа рад $1000 За пзгубљепу руку $.800 За нзгубЈ.епу ногу $ За сЈОМљену кичму (ртењачу) $ 800 За укочену руку вји укочееу погу $ 800 За изгубљен паЈац

7500 „ 5000 „ 4000 „ 4000 „ 4000 „ 4000 „ $50—«150

За поЈа одрезане стопе $ 200 За одрезапе прсте на нови ? 150 За нвгубљено око $ 400

, 1000 , 750 , 2000

За операциЈе: сдепог прева $100; канева у бешицп $100; у сЈучају опученостп $75; трагоме $25; отварање утробе $100; жепске операције $50; операције шуљева $25; рака $100; дебеЈог црева $35; 8а операцпје па павп, оку, уху, еосу, грЈу и зпобовина од $25 до $75; за отровање крви од $15 до $35.

Осим тога с.ваки члан добија од 50 до 400 долара на име операције, болне потпоре и осакатнине, које нису горе нарочито назначене, а према тежини * повреде и увиђавности управног одбора. ј 2 * У44.4>4-4>4-*4>4>4-4>****4>4-4-4>4>4-4>4>4-4>4-4-4>4-4-4-4-4-4-4-4>4>*

(Наставак са I стране.) тити, а имеиа писаца нити оних којима су управљена не

ће се дава-ти на јаву тако да се нико ни за оебе ни своје не трс ба бојати.

Прошла недеља на бојишту

Пролетња офанзива. Артур С. Дрепер, војни писац и један од на-јпознатијих дописника овдашњих великих новина, шаље из Лондона 17 фебруара о. г. овај допис овдашњем листу „Њујорк Трибјун”: Војни стручњаци држе да ће кроз врло кратко време почетн велнка пролетња офанзива на западу, која може донети одлучних резултата. Ја сам се баш ових дана вратио са енглеског фролта у Фра-нцуску и знам како је добро опремљен и како је потпуно поуздан сваки војник, од генерала до редова. Исто стање постоји и у целој француској војсци, која, након двс и по године стра-ховнтих напора и жртава, осећа да знакако ће побсдити непријатеља. На основу нзвештаја из неу тралних држава, на 4>снову иска-за нсмачких заробљеника и многих других саопнења, војници су дошли до закључ!ка да Хинде-нбург очекује и да се припремио за највећу борбу у овом рату која се очекује на западу. Немачке трупе које су се бо риле у Русији и Румунији стиг ле су последњих дана на запад ни фронт. Ту су усредсређене и нове дивизије састављене из последњих новака. Главни део џебане и ратног прибора такоџо је послат и стално се шаље на западни фронт. Немци се грозничавоспремају. Нарочиту су пажњу Немцнј

посветилн зракопловству, чине ћи грозничаве напоре да поврате превласт у тој грани војне службе коју су изгубили овсг лета. Стотине хиљадз. радшч:а копа-ју шанчеве и утвр\)\ \ иемачке линије, и све дру т ) чшш се да се припреми за пролетњу борбу. Где и жада ће доћи први ударац питања су која се стално претресају у Јсруговима стручњака и заповедника. Изгледа да су Савезници склони да пусте Немце да ударе првп — да их пусте да о њихова утврђсња поломе своје батаљо1 е и истроше џебану пре но што они уведу у судбоносан на пад резерве своје војске и својс 1 . ебане. Мало се верује да пе Немци приређивати озбиљне походе у Русији; нити се много верује да ћс се обновити немачка кам пања у Румунији. Опие је мишљење да се Маћсдонија претворила у споредно бојиште и да ће као такво остати све дотле док се не развију велике биткс. Талијански фронт не пружа п пољних услова за велике бор бе, нарочито за- ово доба године - НН Хинденбург има све у својим рукама — војску, флоту, гаодводне бродове, зр ч копловство, па и саму државу. Све ве то гурнути у покрет када почвс ову своју нову кампа-њу. С-авезницима Русија још упек изгледа непознатом снагом. Можда ћв Брусилов овог

пута надмашити своје успехе од прошле године, а можда не ће бити у стању да доџе до победе која би осакатила Немачку. То нико не зна данас. Што Хинденбург смера. Од Хинденбурга се очекује ово: Да покуша нанети Француској силан ударац, да- Енглеску замори нападима подводних бродова на њену трговачку флоту, да пошље немачку флоту из Кила и нагна енглеску флоту на одлучну битку, и да Цепелинима предузме нове нападе на енгдеске градове. Немци држе да је Француска много слабија од Енглеске и људством, и храном. и новцем. Према томе је могуће да је овај садањи немачки напад у Шампањи први корак у овој Хинденбурговој офанзиви. Али је још вероватније да он овим нападом жели да прикрије други напад на ком другом дслу фронта. Ако Хинденбург смера да на падне Енглезе, питање је где пе ударити. Целог прошлог месеца Немци су бомбардовали Ипр. А ту су Немци у октобру 1914 уништили 250.000 својих војника, кушајући да се пробију до мора код Калеа, Идућег пролена, 1915; Немцм су утаман жртвовали друге сил не хиљаде својих војника. Вероватно је да ће Немци овде још једном окушати своју сре&У. Даље на југ, око Арметјера, Немци су у последње време стално бомбардовали и приређивали многобројне испаде. У ствари, дуж целе линије од Ипра до Араоа воде се непрестане борбе. На два места земљиште је врло погодно за Нем це: код косе Холбек, југоисточно од Ипра, и код косе Вими, североисточно од Ара-са. Енглези туку Немце и Турне. На обема обалама реке Анкра у прошлу суботу Енглези су нанели силне ударце Немцима. Јужно од реке Енглези су пробили немачке линије за читаву миљу и по дужине, про шли у дубину за више од 1000 јарди и дошли до на сто јарди од Пти Миромона. Пти Миромон је кључ немачжих утвррења- западно од Бапома. Северно од Анкра Енглези су пробиди читавих 1000 јарда немачких шанчева и утврдили се ту упркос силних немачких против-напада-. Осим других силних губитака нанетих Немцима овде, Енглези су заробили 273 немачка војника, Овај успех енглески већи је од свих других постигнутих од новембра месеца нрошле године. Упоредо са овим вестима сти жу и вести о сјајној енглеској победи над Турцим;а на Тигрису. Од четвртка нападају ту Енглези на Турке и након силборбе Турци су поражени и пре бачени преко Тигра код Кутел-Амаре. Сада су ту Турци оп кољени са свих страна. Енглези су ту заробили 1995 Турака и запленили 2500 пушшка, пет машинских пушака и велику количину џебане, хране и осталог ратног прибора.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

УВОЗ ЕНГЛЕСКЕ. Колмко су Немци усвели са својим покушајем да подморским бродови.мЈ4 осггаве Енглеску без хране, појазује чињеница да је прве недеље месеца фебруа ра 1917 године увезено у Енглеску више пшенице и у опште жита но те ист« недеље у години 1916, 1915 или чак и у годиии 1914, дакле пре рата. Као што је познадо ,то је ведеља ,када је отпочео појачани рат подморским бродовима и вада је, стога што је тај рат дошао нзненада, било највише могуКности да се нашкоди енглеском увозу. Ево бројева који то доказују: Прве недеље фебруара аве године увезено псаенице: 2,766,200 товара. Прве недеље фебруара 1916 го дине увезено пшенице: 1,111,800 товара. Прве недеље фебруара 19 1 5 го дине увезено пшенице: 1,839,700 товара. Прве недеље фебруара 1914 го дине увезено пшенице : 1,444,000 товара. Прве недеље фебруара ове године увезено је дакле скоро два пута више шпенице но ма које од прошле три године. Благо Немачкој и њеним савезнициЈма код оваквог “успеха.”

ЕНГЛЕСКИ РАТНИ ЗАЈАМ. Енглески рацни зајам значи једну велику и несумњиву победу енгледае народне свесги. Он се цени на 5- 000 - 000 - 000 долара или двадесет и пет милијарди франака. Од тако великог зајма половина се поред свих издатака може сачувати за нову финан сиску годину која почиње х априла. Колико је било напора да се што боље одговори грађанској дужносјги ^в-иди се из тога, што је сама варош Глазго уписала 500.000.000 долара, или две и по милијарде франака. Највећи део зајма уплаћен је одмах готовим новцем. — И опет благо Немачкој и њеним савезницвиа. НОВА ЗОНА. Како је Немачка пустила на морску пучину велики број својих подморских бродова, Енглези су зиатно скратили линију своје опасне зоне према Немачвој, те ће им контрола у тако Ома њеној новој зрни бити много лакша. Колико ће се од ових подморских бродова што сад гусаре по разним морима и океанима вратити кроз ту зону у немачка приаганишта, знаће најбоље сами Немци. Али је извесно да оии то што знају неће никоме казаги, и то из саавим појамних разлога.

ДА ЛИ ДОПРИНАШАШ У НАР0ДНИ Ф0НД ЈУГ0СЛ0ВЕНСК0Г 0ДБ0РА?

Југословенски Народни Збор у Питсбургу. Па., дана 29 и 30 новембра 1916 образовао је „Југословенско Народно Вијеве у Сјед. Државама Америке”, којему су приступиле, преко изасланика својих Управа. слиједеће народне свеопће организације: „Народна Хрватска Заједница”, „Хрватска Заједница Илинои&а”, „Хрватска- Свеза на Пасифику”, „Хрватски Савез”, „Савез Сједињених Срба Слога”, „Српски Православки Савез Србобран”, „Српска Народна Одбрана”, ..Словенска Лига”, „Југословенски Соколски Са-вез”. Ирема резолуцијама Збора према Уставу Вије.ћа и према нарочитој Финанцијалној Основи примљеној на Збору, Вијеће кма. измеџу осталога, прибавити Југословенском Одбору у Лондону, кош је признат од исељеништва нашег у обим Америкама и бд мЈеродавних фактора у Европи, преставником на. шег народа из Аустро-Угарске, срества за рад око ослобођења н уједињења свега нашег народа. Одређено је да, осим изванредних донриноса, те доприноса који ће ое редовно скупљати преко повјереника у појединим жолонијама, сваки родољуб који то икако може доприноси најмање $1.—мјесечно а свако друштво најмдње $5..— мјесечно и да- се све своте шаљу на Југословенску Канцеларију у Кливланду, која ће издавати нотврде и доприносе објелодањивати. Сав сабрани новац прнпада Народном Фонду Југословенског Одбора, који опет има да подмирује све трошкове народно-полптичког рада у Америци. Сви нрисутни делегатп који су били на Збору (а било их је преко 600) свечапом присегом се завјерише проводити закључко Збора. Вријеме је сада да се покаже тко је вјера а тко невјера, тко је родољуб само на ријечи а тко је родољуб на Дјелу. Налазимо се у ванредно одлучном времену. Рад али и пожртвовање треба устостручити и не часити ни ча.ска. Или сада или никада. Да ли си већ постао стални мјесечни доприносник у Народни Фонд? Да ли је постало доприносником друштво у којему си члан? Ако ниси, испуни одмах приложену Изјаву, дотично настој да ју, према правоваљаном закључку твојега друштва, испуне предсједник н благајник, исјеци ју и пошаљи, заједно са првим доприносима, на адресу: Ј1ЈС08ћ0УЕМ8КА КАМСЕћАШЈА, 1402 Е. 40Њ 3*гее1, С1еуе1апа, О. Не оклијевај. Упиши и дај свој допринос и настој да и друге на донринашање наговориш. Нема. родољубља. без пожртвовања, нема успјеха бсз неуморног рада.

г

ЈОШ МАЛО СТРПЉЕЊА!

Рад око израде иовога адресара. ло коме ие чланови и претплатници добиаати лист „Србобран", лримиче се крају, и Још за 2—3 иедел>е биие цели адресар сложен и оштампан и онда смо уверени, да ие сааки бити задовољан са тачношиу, коЈом ле у будуие лримати лист. Надамо се, да не се узети у обзир огромни рад, коЈи се Је требао саршити па да се Један танав адресар уреди — за 12.000 примерака — и да ие се имати Још мало стрпљења од стране лоштованих читалаца. АдминистрациЈа Србобрана.

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ.

Као што је познато да радннк са својпм жуљевпма н крви проиввађа све земаљско добро, које Је и над земљом и под земљом, вскорошпавајуви природу за човечанство. Наравно, да је он често жртва те своје вредволе в рада. Тако је и мене, радели у овдашаем рудокопу, задесила иесрева у месецу октобру прошле године. Нссретним сдучајем добнх удар у руку, који је нмао за по СЈедицу да сам изгубио моја два прста на руци. Аји где је несреле, ту је и среле Као човек, који мисјим иа своју породицу п на пепредвиђени сиучај, ступио сам пре две годипе у овдашње Српско Друштво Савеза Слоге бр. 170 и сада у мојој песрепи брава ме нису заборављаЈа, него су се трудила у сваком погледу да моју несреву олакшају. Савез Слога исплатпо ми је по праииЈпма $100 за два откипута прста а друштво мп јс исплавиваЈО ва врсме боЈОвања по $5 педељпо потпоре. Овим пека је одапа благодарност помепутнм оргапиеацпјама, а остазој брави иека буде 010 још једап примср да: тешко своме бев свога! Заиали Нинола Краиновик, члан С. Д. Д. „Св. Јован” бр. 170 СССС. у Сисер, Ил.

тву и Савезу и то су следепи: Шћепан Андријашевић, Војисдав Богдановић, Вукота БуПаић, Петар Јаничић, Митар Ка рић, Симо Ковач, Петар Миловић, Томо Милић, Сава Радош, Ристо Радић, Аћим Самарџић, Илија Вукановић, Крсто Чановић, Мијајло Марковић, Лука Самарџић, Ристо Милић. Сви овде горе наведени позивају се, да свој дуг уллате најдаље до 25 фебруара о. г. Ако се до тог времена не јаве приморани смо поступити по друшгвеним правилима. Српски вам лоздрав! Ристо ђурић, рачуновоџа.

ТУЖНА ВЕСТ.

ТРАЖЊА.

Душан Ј. Тасии, српски избегЈица, цак, који сада живи у фр&нцуској, тражи сво га брата Љубомпра Ј. Таснва, који се је бавпо пре годшгу дана у Фарелу, Па. За адресу нека се обрата па уредииштво овог листа.

ДО ЗНАЊА.

Срп. Д. Д. „В&знесеље Господње'’ бр. 115 СССС. у Хамонд, Инд., овим ставља до знања својим ЧЈановима, којн се налазе изван седпшта друштва да је друштво решнЈо на својој седници од 11. о. м., да свн опн чЈаповн овог друштва, који се налазе у мсстима где постоје друштва Савеза Слоге, узму преступпе Јистове н ступе у дотнчна друштва, нначе у случају болести губе право на болесничку потпору. Иван Еремић, Жива Габоров, председнпк. рачуповођа.

ТРАЖЊА.

Срп. Д. Д. „Видов Дан” бр. 193 СССС. у Амбриџ, Па., тражи свога чЈ&на Џуру Цревара да се у року од 10 дапа пријави свомс друштву и уплати С10ју дуговипу од два распнса. Не учини ли то, поступиве се према њему по правнЈима. Исти брат отпшао је из овог места бев да се је ивом јавно, па вев тај чни ннје братсви п У рсду. Божо Рашета, Јанко ВлаЈнлк, председппк. рачуновођа. Р. 0. Бољ 58 Феир Оакс, Па.

03 со ев 1 со 5

Ја нижв потписани (модимо упишпте врдо читљиво) родо* из а сада настањен у (место) (држава) (улица и кувни број ијн Р. 0. Вох) обвезујвм со, да лу почам од. за све врвме траЈања евролског рата, па све до конца мировних нонференција допрнносити за Фонд Југословенског Одбора у Лондону месечну своту од $ каЈу ну испланивати Југословенској КанцелариЈи у Клиаланду, 14*2 Е. 40 Страт, најкасније свавог другог масоца. дана 191

ш :::"*П:ГШН:П:::ћ311Ш!!1!9!П*Н11<ПП31НП:ЗП:::!!!:::3!:!НЈЗ;!:ПП11и<зН:ПН:НН:Н:НПм1НПИ1ШПНхШиПк:ПН:!Ш:ШШН>::1!

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ.

Изгубисмо из наше средине брата ђоку Ковачевића у најлепшем добу свога живота у 28. години. Покојник је ради опоравка здравља а након дужег боловања пошао ради промене ваздуха у Лос Аиџелес, Кал(, где испусти своју племениту душу 19. децембра 1916. год. Осетан је то за нас губитак, јер је покојник био вредан друг и брат у сваком погледу и исправан члан друштва и Савеза. Љубав покојнивова према своме друштву и браћи била је велика и ми му кличемо из свега срца: нека Бог прими племениту душу у царство небеско и нека му је лака ова туџа земља! Сматрамо за дужност захвалити се братском друштву Срп. Јединство у Лос Анџелесу, Кал. које се је братски заузимало око покојника, како за време ње гова- боловања, тако и приликом погреба водило сву бригу и допратило покојника до вечне куће. — Хвала вам, браћо, то вам нећемо никад заборавити. Ожалошћеним родитељима, браћи и роџацима покојниковим нека је наше братско саучешће. Ожалошћено С. Д. Д. Срп. Јединство бр. 22 СССС., Сиатл, Ваш. Миливоје Тонексик, председник. Петар Микуновић, рачуновоџа.

ТРАЖЊА.

Овдашња два српска друштва „Схога” ■ „Нсн&ња" приредида су 11. о. н. заоаву са позорпшнин вонадон „Бој на Косову” ј норист Српске Ратиичке Сирочади. Осин племенито сврте аа коју је анбава приређена, сано извођење ове представе произвехо је дубок утисак на присутнике; свн сно 6нјв запети у она стара света српска иренепа, кад се је одигравао једаи веЈичапственн део паше славне иеторије. Наиги днЈетантн »аслужују сиако признање на добро извоценон конаду и но ка ин је и овнн путен хвала па ухоженон ТРУДТ! А нагапн друштвина „Схозн” и „Ненањи” нде свака част и благодарност, која су узела у своје руке припренање око оие добро испало забаве. У Бизби, Аризонљ, 13. фебр. 1917. Залхални Васв Ф. Кентера.

0 П 0 М Е Н А.

Срп. Д. Д. Јединство, бр. 11 СССС. са овим извешћује своје чданове да су ушли у четврти месец дуговине друш-

Сј. Братства Св. ђорџе, бр. 59 СССС. у Кансас Сити, Канс. тражи свога члана Душана С. Косића, село Кунић, огш. Плашки, котар Огулин. Пред 10 месеци налазио се је уСт. Џозеф, Мо., одакле је отишао за Детроит, Мпч„ те од хо доба не знамо ништа за њега. За то молимо сву браау Србе и Хрвате, који би што за њога знали, нека јаве на доњу атресу, или нска- се оак јави иааче ћвхо га мора-ти бриоаги из друнгтва. В. С. Лучип, тајник.

0 П 0 М Е Н А.

Срп. Херцеговачко Добр. Д. бр. 188 СССС. у ђарлс Сити, Ајова, опомиње своје чланове, који живе изван овог места, да се јављају и шаљу своје уплатс на друштво и друпггвену адресу: 914 Маск 5*., Сћаг1еи СгГу, 1очта. Јово Јововиџ, председник. Л. П. Колан, тајник и рачунов.