Србобран

ШЈМВЕК 383

УЕАК VII.

ИЕУГ УОКК, N. У, ТШЈКбОАУ РЕВКУАКУ аз, 1917.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

р В О В Р А N

5ЕКВ НАТ10ИА1. РАРЕК АНО ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „ЗЕОСА”.

Број 383

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 9. ФЕБРУАРА 1917.

ГОДИНА 7.

У з а м а н.

Уједињење целокупнога нашега народа, свих Срба, Хрвата и Словенаца, имало је читав ннз непрнјатеља. Главни непријатељ била је освајачка тсжња Немачке, која је мало по мало, потпуно улрегла у своја кола Аустроугарску, немонну и неспособну за самостално политичко кретање. Тако је изгледало да је главни непријатељ Аустроугарска, мада јс она у ствари била само слепо ору^е. Противно интересима огромне венине својих поданика, протнвно својим и државнпм и династичким интересима она је, после извесног колебања, одлучно прихватила пангсрманску заставу, развила је у оквиру својих граница и, у једном мегаломанском наступу, покушала чак да је прспесе и на ту^е земљиште. Плод те махнитости јесте данашњи рат. Тако је Аустроугдрска остала нзазивач рата, мада- је Немачка. подстрекач. Јасно је данас целоме свету да и подстрекач, Немачка-, и изазивач Аустроугарска, најкрупнији непријатељп нашег на])одног јединства, стоје на нвицн пропасти. Јасно је то и ситпим непријатељима иашег народног уједињења. П у колико они више виде да се главни непријатељи, Аустроугарска и Немачка, срозавају, у толико постају активнији и безобзирнији.. Ситни нспрнјатељи, ситно и оружјс: обмана и клевета. Они зпају да им нико више не би всровао кад би говорили о победи Немачке н Аустроугарске, знају да се нико внше нс може уплашити од некакве казне после овог рата, и зато гледају да што више оцрне Србију, главног заточника нашег народног ујсдињења, а тако исто и све остале поборнпке идеје о народном једииству. Средства су њихова разна, фпрме њихове тако исто. Алн јс побуда једна исга: ометати по сваку цену уједињсње Срба, Хрвата и Словенаца. Јер уједињени, Срби. Хрвати и Словенци били бп довољнн јаки да сузбијају освајачке немачке прохтеве у будупностп; разједињенн и заварони они би, пре или после, билн жртва својнх грабљивих суседа. Отуда грчсвнти напор ситних протнвника да клеветама н обманама омету оно што Немачка и Аустроугарска нису могле мачем; отуда њихова очајна уснљавања да што више заваде н одроде. Видекн, на пример. да сељак из Србнје ннје напуштао своју отаџбину, јер му јс у њој било добро, јер је у њој био слободан граџанин, док је Аустроугарска чнтаве мнлионе својкх словенских поданнка. отерала у туђину, онп су се поплашили да наша овдашња брапа пз Аустроугарске не похптају у свој завичај чнм буде ослобоџен од аустроугарског јарма. Поплашили су се тнм више што би свакн Србин, Хрват нлн Словенац у ослобођеном завнчају добијао бесплатно лотребну зем'љу за обделавање. II зато им је сад од један пут пало на памет да наговарају југословенског радннка да напушта фабрике и руднике па. да купује земљу овде у Амернци. Намера је сасвим провидна. Треба наше људе везати овде за. земљу да би се тим теже решпли на повратак у ослобоџенн стари крај. Свс дотле док су веровали да. пе стари крај остати у рукама Аустроугарске, њпма дабогмс. ннје падало пи на ум да наговарају радника да купује зсмљу у Америцн. Али баш"тпме онн су уједно показали шта мисле о будупностн Аустроугарске. Баш тиме одали су своју најтајнпју мнсао, своје дј т 6око уверење да Аустроугарске после овога. рата нспе бити. II тако уместо да збуне народ, они му само помажу да боље види истипу. Док тако раде једни од тнх ситних непријатеља, други имају другу тактику. Они, на пример, тврде да је цео југословенскп нокрет „господски покрет” од којега „југословенски народ нема ништа очекивати”; по њиховим речима, томе народу „намењена је улога онога који је упрегнут кра.ј руде и вуче да други могу безбрижно живети”. Разуме се да тако могу писати само жрајње незналице илн крајње непоштени људи. Јер они који знају стварп, а немају нпкаква разлога да нзврву истину, потврднће у свако доба да. је сељаку у Србнји бнло далеко боље но сељаку у Аустроугарској, а да је, обратно, господину у Аустроугарској било далеко боље но господину у Србији. Док је сељак у Србији био врло важна полптичка чињеница, у Аустроугарској је био политички роб; док је српска држава чинила за економски развитак свога сељака- све што је могла, дотле је, обратно, Аустроугарска чиннла <?ве што је могла да Србе, Хрвате и Словенце економски упропасти, како би их што пре отерала у туђину. Последице и једнога и другсџ-а рада најбоље се виде баш овде у Амерпци. Док сељака из Србије никако и нема, Југословена из монархије нма нреко пола мплиона, и то их има готово подједнако и из једне

и из друге половине, колико да се види да за наш народ но ваља ни Аустрија ни Маџарска. На што онда говорити да је југословенска политика „господска политика”? Зар није јасно да бн сељаку у заједничкој југословенској држави било онако исто као што му је било и у Србији, и да би, према томе, сви они који су раније билп иод Аустроугарском само добили? Сви сем — „господе'’. „Господа” би у новој држави имала мање погодан положај, јер пнгде положај „господе” није тако завидав као у чиновничкој Аустроугарској. II зар, онда, није јасно да „господа” раде за парод а не за себе, кад се поред свега тога окрену против Аустроугарске? Зар није јасно да би та господа лично далеко боље прошла да су хтела продати своју савест и своја пера, н остала у службп Аустроугарске? Годинама је Аустроугарска сплеткарила и клеветала, па је најзад успела да тиме само своју кожу нзнесе на пазар. За што онда њени ситни и немоћни помогачи неће да. увиде да су сплетке н клевете и сувише немоћио средство у борбн протнв тако светле н крепке истине као што је истина о јединству Срба, Хрвата и Словенаца? М. Т.

Најновији српски успех

Велики Њујоршки листови пуни су ово дана хвале за нај новпјн научнн проналазак професора Пупина. Тако ,,Сан”

вели: „Професор Колумбије Универзитета Михаило 11. Пупин баш је завршио и објавпће ускоро савршен метод за одстрањивање атмосферскиог утицаја код безжичле тслсграфије. Тај утнцај био је велнка. смеТња за безжичну телеграфнју све од кад је она пронаџена.

„Нов проналазак, ако потпуно одговори своме зЈдатку, бнг.е један од најважнијих елоктрофнзичких прс::глшто су икад учињени. Под садашњим околностима често лута је немогућно добнтп вести безжичном телеграфнјом по неколико днаа због атмосферских и других физичких утицаја, а у свако доба године предавање вести немогунно је за извесно доба дана. Проналазак професора Пупина омогући ће меџућим употребу безжичне телеграфије у току сва 24 сата свакога дана у години. Важност овога проналаска за време рата неизмерна је. „За проналазак се сазнало јуче, на два дана. пре но што нс разни нараштаји негдашњпх џака Колумбије Универзитета приредити професору Пупину свечану вечеру у Делмонику. Професор Пупин, тако одреџен од стране Колумбије да буде слављен као њен најистакнутији радник на унапреџењу науке и инжињерства, има једпнствен положај у историји Колумбије Универзитета. „Професор Пупин био је првн у овој земљи који је прихватио проучавање Х-зрака; он је први у овој земљи поновио Рентгенове огледе и први којн је употребио Х-зрак за хируршке циљеве. Али изгледа да је његов најважнији проналазак ..Пупинов котур”, који се у целом свету употребљава за телеграфе и телефрне, и који је више допринео за распрострањење телефона но сви остали проналасци сисупа, јер омогукава те'лефонски разговор нзмеџу Њујорка и Сан Франциска.” Тако Њујоршки лист „Сан”. Други велики лист, ..Њујорк Трибјун” ,доноссћн опшираи нзвештај о свечаности професора Пупина у Делмонику и говорима градоначелника. Њујорка Мичела и председника Колумбије Универзитета Д-ра Батлера, такоџе говорн похвалним речима о проналазачу и пропаласку.

дрштвима 1 члшкш тт влвге

Главна Писарна Савеза Слоге извештава друштва и сво чланове Савеза С л о г е, да је парница, коју је повео Душан Снлашки са друговнма противу С,авеза Слоге, решена у корист Савсза Слоге у свима појединостима, и тиме је суд завршен. Ми нисмо никада ни часа по сумњали у праведан исход пар нице нодигнуте противу нашега- дпчнога Савеаа Слоге, међутим дужност нам јб да изрази-

мо наше незадовољство противу појединаца, који нееавесно н безобзирно натурају парнице нашнм добротворним установама, а те парнпце не еамо да. проузрокују силне изли:пнс издатке за адвокате и судске троШкове, већ производ; и сил ну узрујаност у члаисгву организација наших. У претпрошлом броју Србобрана саопштен је' цеЈокупан рачунски извештај СавРца Сло-

ге који говори сам за себе, који показује и ред и рад у нашој највећој организацији. Чланови Савеза- Слоге постигли су велики успех у заједничком ра ду са његовим Председником и то им служи на част, а сви Ср-

би треба да. се поносе радом Са всза Слоге, који не помаже само своје чланове у случају болести и озледе, већ много ради и на помагању опште српске ствари у ово тешко доба за наш васколики српски народ.

Доктор Рајан.

Има већ неколико дана како је у Америку стигао свима нама добро познати Доктор Ра јан. Својнм ранијим заслугама за Српство он је додао још једну: њему ннје било доста што је ранпјс као једшш лекар у болницн вршио савесно своју дужност меџу две хнљаде рањеника и болесника од пегавца све дотле док и сам није аобио пегавп тнфус; ннје му било доста ни то што је у два маха, кроз кишу од гра.ната н шрапнела, јурио београдским улицама да. скупља рањеникз, него је и посл° повлачења отншао у Србнју да, у пме Америчког Првеног Крста и Рокфелераве Задужбине указује по моћ оскуднима п невољннма. Докле год је било могућно насављати храну и оделс, Др. Ра јан је набављао и делио сиротињи не само у Београду но п у целој Србији. Кад је та могугшоет престала. нарочито због уласка Румуннје у рат. морао је престати и он са својим радом. Пз Србије јс пошао у децембру прошле године. Мада је Др. Рајан у овај мах најбољи извор за обавсштењс о приликама у Србији. он је, због деликатностн свога. положаја. одбио да чпнн макаква саопштења америчкнм новина рима. Што је уредник Србобрана. сазнао од њега, сазнао је у прнјатељском разговору. Свет у Србији страда не само од оскудпце и скупове, него п од шпнјупског система.

који су Аустријанци раавили до савершенства, Чим на некога падне ма и најмања сумња, њега одмах интернирају, н то без икаквог пјјстходног саопштење. Дешавало се често да понекога потерају са улице, не допуштајући му ни да оде до куће и узме најпотребннје ствари. Отуда. нашп имућнији људи који су осталн у Србијп иису у стању да помажу своју сиротију браву, јер се сваки такав покушај сматра као издајство. Сами Аустријанци не предузимају нпшта да помогну оне1којн су у невољн. А невоља је велика. Кплограм пиринча, на прнмер, стаје у Београду 16 круна (али се не може добити у свако доба чак нп по ту цену), пар ципела 90 круна, једна. обична кошуља 18 круна, и тако даље. Разуме се да, и поред велике скупоћс, ни ко не може купитн хране онолико колИко хоће, него само прописаиу количину. За време од шест месеци Др. Рајан је поред одела н обуће разделио 220 вагона хране. Неустрашив као што га. је дао Бог он и сад не само да не мислн на одмор него живо ради на томе да оде на Солунски фронт II у Битољ II П0М0ГНС II тамо према- својим силама," не обзпрући се ни најмаље на тешкоће и опасности које су с тим скопчане, Хвала Америчком Црвеном Крсту п Рокфелеровој Задулсбини. Хвала доктору Рајану.

Из Српства и Југословенства

Прави српсни триумф. У понедељак у вече, 19 овог месеца, у огромној дворанн „Дзлмјонико” био је искупљен цвст америчке инетлигенције да прослави двадесетпетогодишњицу Србина М. И. Пупина. Преко три стотине уннверзи тетоки образованпх Американаца, мсџу којима их је било повише са веома. познатим нменима, дошло јЗ да ода пошту једном ретком успеху и једиој реткој заслузи. Том свечаном скупу председавао јо градоначелник Њујорка Џон П. Мичел. Између њега и српскога посланИ.ка г. Љубе Михајловића седео је, за свечаним столом, слављеник професор Пупии. Говори градоначелника Ми-

чела, предссдника. Колумбије Ууниверзитета Д-ра Батлера и других били су прави српски триумф, и то не само стога што су у њнма неограннчено хваљене з^аслуге једнога Србина, него и стога што су те хвале дочекиванс од стране присутних са- бурннм клицањем и неописаним одушсвљењсм. Тако су ти зрелн н честити Американци дали сјајпа доказа о томе да само она средина има. великнх људи која уме да пх цени. Саопштења Југословенсне Канцеларије. — Престолонаследник Александар п министар Пашић о Југословенском Збору. - Опширни извештаји о вијећању и о закључцима Другог Југословеиаког Народног

Збора у Питсбургу, Па., били су одаслани Престолонаследни ку Александру у Солун и Министру Николи Пашићу на Крф. Послије приЛитка ових извјешта.ја и опет се оба. највишја одличника ослободилачке Србије сјетише америчких Југословена, пак је Престолонаследник Александар, преко српског консулата у Њујорку послао на Дон Нику Гршковића слиједећп брзојав: „Предсједатељу и учесницима. Збора Хрватских, Српских и Словеначких организација и колонија северне и јужне Америке искрено захва љујем на срдачном поздраву, дубоко тронут двиховим одушевљењем за уједиње!ње свих Срба, Хрвата и Словенаца и њиховим заветом да сви допринесу ослобоџењу Домовине и видим у томе нај боље јемство за остварење тог великог идеала. — Александар.” Министар Никола Пашнћ, послао је пак истим путем, на М. Марјановпћа слиједећу поРУку: „Примио сам Ваше извјеш таје. Задовољан сам радом П (Југословенског Збора, изјавите молим благода.рност свпма сарадницима те лепе мани фџстације нашег једпнства, са жељом да рад сложно наставите у истом смислу.” Пашић, Министар Спољних Послова,” л Путовање у Домовину. Југословенска Канцеларија јавља: Обрапају се на нас из разних мјеста многи од нашпх људн. који би жељели добровољно поћи у Европу и дати личну по моћ нашој брапн која се боре за ослобођење свега нашег народа, паа: питају да ли могу и сада. путовати и послије обновљеном њемачког ратовања са. субмаринама. Свима. овим јавља се да је путовање могуће као и прнје и то са линијама к °је су довољно заштићене. Многи од оних који су до сада пошли јавили су се већ веома лпјепим пнсмлма у којпма се хвале на сусретању п путовању. Ко има писама из Домовине. Југословенска Канцеларнја у Кливланду, 0., умољава свакога оног нашег човјека. који има од своје родбине или знанаца. писама из Краја, да би их изволио на кратко вријсме уступити Канцеларији, да из њих повади податке о правом стању наше браће у заробљеној Домовини, којим подацима ве се послужити на мјестима да нашој народној ствари помогну. Од вриједности су само такова писма у којима. има података о невољном стању народа. Писма ће се свакоме повра

(Наставак на 4 странн.)