Србобран

Страва а ЗКВОВК — 5ЕКВ\УЕЕК1-У РићИвћеЛ ћу 8ЕК.Л1АК Е0ЧСАТ10КАЕ АМО ВЕ^ЕУСЛ-Е^Т Р1ЈЛи ОЕ 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „5ЕОСА” <43 »аш! Виев« Уогк, N. У.

ВивЈпе«. Мапартг: М. I. Рирт, 443 лзпб 5*., Ке» Уогк, N. У. ТК1.КРНОНВ: СНК1.5ЕЛ воо*. ЕЈЈГог: М. Тпуипас, 443 \У. 22 Пс 1 5иее1, Ке\у Уогк, N. V. »О*«-«! и исопа-си.. ш»«ет .« «к« Ро.« ОШс« о( N «0 Уогк, N. У., оо4«г «кс *с< о) Магсћ %, мВТ9 •

Србија и Црна Гора Познатн француски лпст „Курпр Сједпњеппх Држава” доносп под горњпм насловом ово саопгатење: Добили смо од капетана Сеферовића следеве писмо у кбме објашњава зашто је дао оставку на положај црпогорског конзула у Њујорку: • „Њујорк, 15 фебруара 1917 године. „Господине уредниче, „Част ми је известити вас да сам 3 фебруара дао америчким листовима изјаву поводом своје оставке на положај црногорског конзула. у овоме граду. Моја се оставка оснива. на оставци Радовићевог кабинета, јер ја одсудно стајем уз политнку бившега председника министарства, пошто сам као и он за уједињење Црне Горе н Србије, „Као што сам изјавио у америчкој штампп, Црна. Гора не би после овога рата могла остатн самостална, прво из скономских разлога, а после и стога што су братске везе које постоје између народа ових двеју земаља постале данас још присније у заједничком страдању. „Капитулација Црне Горс имала је за последицу одвоџење мушког становннштва. у ма.џарску равницу, где треба да послужи Хунима као робље, и оно тамо заједно са својом бра ћом из Србије има да кулучи и робујс. Бедни оброцп који им се дају у накнаду за њихов рад, потнуно одсуство и најмање удобностн, познате болести: пегавац, тифус и т. д. јесу узроцн којн посведневно смањују њихов број. „Никад се таква страдања не могу заборавити. „Од ове хунске најезде у Србији н Црној Гори мн смо уједињенпјн него икад, и то захваљујући непријатељу. „После коначне победе, која је близу, и кад добијемо своју слободу, јединство ће иам обезбедити трајан мир п економски развитак земље. Капетан А. В. Ссферовнћ.” У једном прилогу уз својс писмо капетан А. В. Сеферовић додаје да су преко 200 избеглица, који су после капитулације Црне Горе дошлн у Сједињене Државе, изјавили, да је извршена издаја земље, и то од странс онпх који су били на челу, другим речима, да је Црна Гора продата Аустрпји п да је, са више лојалности, целокупна црногорска војска могла битп спасена. Краљева политика била је политика човека који ссдн на две столице, и који јс хтео с једне стране да обезбеди себи наклоност централних спла, а с друге стране пријатељство савезника, али је, како пзгледа, његова дволична политика откривена. те су свн Црногорцн, н онп ван земље н онп којп су у својој земљп под Хуннма, сложно за уједпњење. ШО ЈЕ N ГО РД ОБЈАВНЛ Д РАТ ДУСТРКЈИ 15 јула 1915, кад је Аустрнја објавнла рат Србији, да је, исцрпљену у два победоносна балканска рата. понизи илн прегазп, п тако Јужним Словенима истера нз главе сваку мисао о ослобоџењу н уједнњењу .Цетпње се налазило у врло срдачннм односнма са Бечом. Скадарско пнтање, у коме јс Аустрнја српски народ у Црној Горн ујела за срце, ннје нимало пореметило старс добре односе измеџу цетпњског п бечког двора. Стари н амбпцнознн Краљ Никола нпје могао тако лако заборавити да је краљевску тнтулу, тек пре неколпко година, гао накнаду за анексију Босне п Херцеговине, добно из Беча, Иначе, ннје то само бнло по среди. Ту су биле н крупније ствари: еклад погледа бечкога и цетињскога двора на Балканско Питање. Цетиње се још пре 14 година коначно бацило у наручје Бечу. Објавом рата Србији пукла је пред очима цетињскога двора „дивна” перспектива, Требало је само Црну Гору, народну Црну Гору скренути са њеног траднцпоналног, српског пута, Требало је само да Црна Гора остане неутрална, Под разним изговорнма као што је, на прпмер, Грчка остала „неутрална”. Али ка«о да се обузда поноснп и ратоборнн српски народ у Црној Гори? Како да сетај народ наговори да баци српски образ, оно што му је најмилије и најсветнје под ноге, да нзневери српску заветну мисао, да изда идеале за које се је пет векова под најстрашнијнм околностима борио, да се оглуши о поклич своје херојске браће испод Авале? То је било немогуће! Па ипак, учннио се је покушај, једини који се могао учинити. Стари Краљ, који је внше од 50 година владао Црном Гором по својој личној вољи, који српски народ у Црној Гори није никад питао ни за што, за кога је, крњи п бедни црногорски устав, који је пре неколико година „даровао” народу, био мртво слово на хартији, сазивље Иародну Скупштину. Сазивље да се, преко своје владе, са на.родним представништвом „договори” шта треба да ради Црна Гора. Београд је био под ватром аустриске артиљерије, Аустро-Маџари су на неким местима би ли прешли Дрину, Дрина и Сава проносиле су мртве српске ју-

СРВОВРАН наке и премлавену кесарску солдачију, Србија је била примила једну часну и неравну борбу, борбу за све, а цетињска Оџаклија стављала је пред српским народом у Црној Гори питање: Да ли да стане на браник српске части и имена? Да ли да нрими бачену рукавицу? Да ли да објави Аустрији рат? Народна Скупштина се састала. Влада Њ. В. Краља Николе нзашла је пред њу и почела „објашњавати” ситуацију. Није могла, није смела изани одмах са својнм предлогом о „неу тралности”. Но владина је намера била прозирна, очита, те многи народни посланицн нису хтели ни да чују њене адвокатске фразе. „Још се Хупка (аустриски војни аташе) по Цетињу шета!” — добацивао је влади подгорички народни посланик Митар Вукчевић. Седница је била бурна. Наједном је Јстао народни посланик поп Станко Обрадовић и рекао: „Први метак, теоји су Аустријанци опалили на Београд објавио је рат целоме Срнском Народу! Шта чекате Црногорци? За мном ко је Србин!” После тога је свако растезање било немогупе. Влада се морала определити. У осталом, на прву вест да је Аустрија објавила Србији рат, у народу је настало велико узбуџење. Сељаци су оставили своје њиве и своја стада, своја села и своје домове и дошлп у варошн да траже муницију, бомбе и друге војничке потребе. Варошани су, исто тако, оставили своје радње, тражили пушке и у групама ишли по варошима вичуни: „Доле Аустрија! Живела Србија! Живео рат!” И влада. Његовог Величанства, налазећи се пред једном таквом народном бујицом, ллашећи се народног гњева, дала је путну исправу аустриском посланику на. Цетињу и објавила Аустрији рат. С. Бвгдановик.

ЈАВНА ЗАХВАЛА.

Савез Сједињених Срба Слога изволео је даровати Српској Народној Одбрани $6000,— за иоју своту има да се пошаље три хиљаде пакета Српсној јуначкој Војсци. Централни Одбор Српске Народне Одбране изјављује и овим путем срдачну захвалност Управи Савеза Слоге, која својим радом увек доказује да јој на срцу г.ежи храбра Српска Војска и Српска Ратничка Сирочад. Живели чланови Савеза Сједињених Срба Слога! Живела Славна Управа Савеза Слоге! ЊУЈОРК, Њ. Ј., 17 фебруара 1917. ЦЕНТРАЛНИ 0ДБ0Р СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ.

Савезни Гласник

НОВИ ЧЛАНОВИ ПРИСТУПИЛИ МЕСЕЦАЈАНУАРА 1917. Г. Др. бр. 1 Обрен Шпшковик, Илпја Впјатов. Др. бр. 3 Трппко Марпв, Леоптпјс Делнћ, ђуро Мрапевпћ, 'Јово Салата, Дугаап БајоВПћ. Др. бр. 4 Ллекеа А. Стојаповпћ, Мпло С. Кнежевпп, Душаи Вукасовпћ, Раде Псрић, ћпрак ђуровпг., Јовап А. Вукчевпћ, Спмо Јововпћ, ђуро Радуловпћ, Марко А. Радуловпћ, Мплпја Тртица, Вожо Пупавац, Јово Пупавап, Нгњат Лугоља, Аиђа Брауновпћ, Пплпп Паскаш, Илпја Ковачевић, Марко Н. Илпчковпћ. Др. бр. 7 Јован Ивковнћ. Др. бр. 8 Васо Растовац, Мплета Вучковпп, Плпја Радаковпћ. Др. бр. 11 Јово С. Вркпћ. Др. бр. 14 Антун Врњац, Лука П. Метковић, Иво Метковпћ, Инкола Зеповпћ. Др. бр. 19 Стево Мраковић, Стојан Качар. Др. бр. 20 Павле П. Мрцеповип, Миро Б. Мујовић. Др. бр. 21 Ивап Мпљсновпћ, Нпкола Гаврпловип, Мплош Ердељап, Пера Остојпп, Јудита Остојпћ, Дмњан Гпздар. Др. бр. 22 Петар М. Копрпвпца, ђорђе Р. Банћ, Сава М. Остоић, Лазо М. Лумовић, Александар Радишпп. Др. бр. 23 ђоко В. Милинковић, Крсто И. Брајковић, Петар М. Кркпћ. Др. бр. 29 Марко И. Теслпћ, Мплош Радуноввћ, Апдрпја Ковачевнћ. Др. бр. 30 Илпја Братпћевпћ. Др. бр. 34 Јбваи С-танојев, Марија Станојев. Др. бр. 47 Дмптар Подунавац, (?така Сердар. Др. бр. 49 ђоко Вујновић. Др. бр. 58 Лазар Поповић, Јован Дамјаповпћ, Јово Драча, Обрад Лакић, Алекса Мандпћ. Др. бр. 68 Мвћа Пстрнчнћ, Даво Купрешанпн. Др. бр. 69 Драга Вукобратовпћ. Др. бр. 76 .Мплош Ввдовнћ, Трнво БогдаЛвнп, ђорђнје Лалатовпћ. Др. бр. 78 Мплап Радојчпћ, Љубоапр Вујап. Др. бр. 79 Станко Чурчпп, Јанко Станојевип. Јулпјапа Божичковвћ. Др. бр. 81 Стојан Гркуља, Стево Влапсављеввћ,

Јово Момчпл»впћ, Јово Кукпп, ђуро Мпкулип, Јовак Мншљеновив. Др. бр^2 Крстиљ\!. 1 .||-'Лховпп, Јовс Вукотић, Ла зар П. ђуричив. Др. бр. 83 Петар Шашпп. Др. бр. 85 Лука Бабпћ. Др. бр. 87 ђока Белпћ, Мита Голочорбпп, Сока Голочорбпп, Крпстшга Трбовпп, Стеван Куцурски. Др. бр. 88 Мплан Пушнћ, Шппро Радовпп. Др. бр. 90 Јован Д. Дпмип, Божидар Радмаповпп, Сава И. ћурчпп, Мпле Петковпп. Др. бр. 93 Бело Распоповпп. Др. бр. 99 Давид Зобекпца, Дане Крајповип, Смп л.цпа Крајпновић. Др. бр. 101 Нпкола Влајковпћ. Др. бр. 103 , Ката Двожсља, Јовап Љубпшнп, Ана Мплпп. Мплапло Пушкар. Др. бр. 106 Мпло Кривокупа, Мпле Зобепвца. Др. бр. 107 Вујо Нспак. Цлија Станпћ 2, Петар Шушњар. Др. бр. 108 ђуро Гајип, Марко Гајпп. Др. бр. 109 Велимпр Луковит,, Јоца Лубинковип, Пера Врговпп, Урош Бачнкин, Сава Куру чев, Мплан Михаплов. Др. бр. 113 Рпста Аирегвћ, Спасоје Говедарвца, Крсто Вучуре 1 ић. Др. бр. 114 Душап Мнрлп, Јован Војводпп. Др. бр. 1Д5 Дугаан Халазев. Др. бр. П7 Јовап ђукпв, Стеван Мравпв. Светолнк Лончарскп, Мие Ппјанип. Др. бр. 121 Дане Вујпчгћ. Др. бр. 129 Илпја Медил. Др. бр. 114 Раде Грба. Др. бр. 158 Јово Мнлатввп. Др. бр. Ш Вукомац М. Јанковпћ, Новица Свркота, Жарко Гањпп, Алекса М. Дубљеевпв, Драрутнп ђ. Никчевпћ. Др. бр. 142 Стево Вучпагп, Јоко Мплојевеип, Шпи ро Мплншпв, Стевео Брапевепћ. Др. бр. 144 Илпја Канашр, Обрад Муждало. Др. бр. 145 Саво Безартенћ, Мијаидо Меденпца, Петар Цвијашвић, Лука Мпшовпв, Никола Чолтц Ветар Р. Петричевпв, Неђељко Богдашвпп, Радовап Прашчоввп, Крсто Псјаковвв, Раднша Божанвв.

Др. бр. 14 Петар Рудеж. Др. бр. 148 Живко Бајскић. Др. бр. 149 Петар Пјевач, Аранђел Милсиковнв, Мпле Поткољак. Др. бр. 150 Рпсто С. Анвушив. Др. бр. 133 Петар Р. Татив. Др. бр. 157 Стево Кевро. Др. бр. 158 Мићо Грубач, Стјепап Свпрачевив, Мар ко Ускоковив. Др. бр. 160 Јовап Кукив, Мвло Мирловив, Милв Би јелић. Др. бр. 169 Мплан Трбовнв. Др. бр. 170 Симеун Томаповпв. Др. бр. 181 Лазар Цвпјаповпћ, Проокп Преспљан. Др. бр. 183 Лука Јелпчпћ, Арсенпја Оклабција, Сто јан Качавенда. Др. бр. 185 Јаков К. Срдановпћ, Марпн ђ. Лучин. Др. бр .187 Раде Павловић, Мпле Дошаповић. Др. бр. 188 Лука Мивић, ђорђо Зец, Мптар Бојанић, Вукаи Милпвојевпв, Мпле Шеровив, Божо Мпловив. Др. бр. 190 Стојап Мплпћ, јДушан ђурић, Мило Мпшчевпћ, Павле Рабљеповпћ. Др. бр. 193 Апица Бпжпћ. Др. бр. 198 Марко Мандарпк, Тодор Зрнић, Раде Мапдарић, Мане Кончар. Др. бр. 201 Јапко Зељковић, Јаико Киежевић, Вукашнн Мплеусппћ. Др. бр. 213 Софпја Арпаут. Др. бр. 215 ђан ђ. Сулски, Радоња Вучовић, Обрад Куга, Марко Узелац. Др. бр. 216. Јанко Мпљаноппп, Јовап Рокпнћ, ђуро Рокипћ 2, Нпкола Дрљача, Саво М. Пулетпћ. Петар Богосављевпћ, Милап Пуљарпп, ђорђе Маравпћ, Стевап Буспп, Јоспп Цвилпнгер, Петар Глумац. Др. 6р. 220 Дане Врачар. Др. бр. 226 Спмо Будимпр. Др. бр. 231 Јово Вејпновпћ. Др. бр. 234 Алексапдер Супрум, Евица Штрапгаров Веса Марпћ, Љубпца Марпћ, Петар Бузадпн, Татомпр Вујпћ, Маца Пстровпћ, Страпн Васпћ, Мплпца Маџарсв, Мпла Бе лић, Паја Васиљевпћ, Етел Чавпп, Јелисапета Супрум, Жпва Томпћ, Шапдор Стојпћ, Сима Марпћ. Др. бр. 235 Јапко Бобнћ. Др. бр. 237 Дмитар Зорпћ, Михапло Пречанпца, Пе тар Суботпв. Др. бр. 246 Дмитар Чоловип. Др. бр. 247 Нешко М. Гргуровпп, етар Марнп, Мплан Главап, Саво Ј. Сскулпћ, Милош Вук шпћ. Впдак П. Жуњпћ, Мплија Вуковнп. Др. Ор. 252 Мпле Мпјуковпп, Обрад Савановпћ, Игњатпја Татомпровић, Петар Туруднп, Ста нко Станпп, Евпца Клпчковпћ, Марко Војновић. Др. Ор. 258 Милан Жарак, Илпја Кнежевић. Др. бр. 259 Адам Брансшевнћ, Адам Тешппп, Јандрнја Дурмаи, Тапаспја Самарџпја, Петар Арбутииа, Васо Галпјаш, Јовап Вувић, Матпја Обрадовлћ, Стојша Буквић, Мато Голубпћ, Милпћ Братић, ђуро Тесла, Мпле Трбовпг., Нпкола Вучетић, Јован Випчпћ, Илпја ђурип, Спмо Вучинпи, Мплап Чугаљ, Ннкола Јандрпћ. Др. бр. 260 Петар Боровип. Др. бр. 261 Гаја Мплпчковић. Др. бр. 263 Обрад Сучевпћ, Сава Марчета, Петар Кеча. Др. бр. 264 ђуро Томашевић, ђорџпја С. Грбнћ. Др. бр. 268 Саво Марковић. Др. бр. 269 Петар Дујаковић, Јован Врањеш, Тодор Котараш, Митар Берпћ, Шппро Јанковпћ, Јован Шандић, Милаи Шормац, Оава Цвјетић, Ннкола Бибив, Дмитар Клисурнк. Др. бр. 270 Лука Спмпћ, Младен Спаспћ, Благоје ђорђевнп. Др. бр. 271 ђорђнје П. Бјелетнв. Др. бр. 272 Јулпка Крковпћ, Ннкола Рула. Др. бр. 278 Јелена Иванчевпћ, Милка Дакпћ, Ката Лопчпна. Др. бр. 280 Петар В. Гражовац, ђукап С. Леншк, Бладпмпр Смпљанпћ, Јанко Г. Чудић, ђуро Корпчпћ. Др. бр. 284 Стојпгаа Драгосављевпћ, Стапко Бадрип ђорџе Штула, Бранко Шукупда, Катпца М. Трвваиовпћ, Јово Боројсвнћ, Остоја Царпћ, Лазо Мрђеиовић, Шпја Љвљак, Стсваи Мрђеновнћ, Нвкола Драча. Др. бр. 287 Апдрвја Лучић. Др. бр. 288 Милић Довић, Мојснја Вучковић, ђурв

Момчпловић, Драгпћ Де&новвћ, Раде Ра усављевнћ. Др. бр. 290 Мвлан Лукић. Др. бр. 292 етар Карамарковнћ, ђорџе Ракас, Шв ја Лукач, Петар Тарбук, Марнја Шуица, Нпкола Русмнр, Мвлош Кунић, Иван Ивошевић, Ннкола Меанџпја, Павао Цетовнћ, Станко Карамарковић Милован Тарбук, Јоснп Мутнћ, Љубомнр Манднћ, Нпкода Радојчеввћ, Младсн Огњаповпћ. Др. бр. 293 ђукан Дубаић, ђуро Једача. Др. бр. 294 Трифун 3. Тодоровић, Вид Цибоци. Др. бр. 295 Шија П. Црнчевић, Томаш М. Перовнћ, Саво В. Радовнћ, Петар Н. Беговии, Никола М. Кнежевпћ, Јово М. Мнраиовић Лазо И. Лсковић, Мустафа А. ђољић, Нико М. Михаљевић, Саво М. Јањевнв, Мило М. Спичановнв, Никола Вуксановвв, Јово М. Маровић, Шнја М. Дрешив, Рнсто ђ. Дрешнв, Саво Н. Сјспчевпв, Мнло И. Драговић. ЧЛАНОВИ ПОВРАТИЛИ СЕ СА ПОВРАТНИМ ЛИСТОМ: Др. бр. 113 Гаврнло М. Миличсвић, Илија Заклан, Душан Шпаравало, Ристо Савив, Трипо Војповпћ. Трипо Јокановић, Лазар Јокаповпв, Мирко Иаић, Гајо Парежанин, Пе тар Мплпћсвпћ, Јован Мплпвевић, Нпкола М. Парежанип, Раде Бобот, Тодор Парежании Стево М. Ковачевнв. Др. бр. 148 Никола Годић. Др. бр. 188 Никола Топаловић. Др. бр. 215 Мплан Мпрков. Др. бр. 277 Никола Богдаповпп. ЧЛАНОВИ ПРИСТУПИЛИ СА ПРЕСТУПНИМ ЛИСТОМ: Др. бр. з Илпја Пањковић, Коста Узелац, Стево Жпгпћ. Др. бр. 5 Михапло Наранчпћ. Др. бр. 26 Гавро Лаловић, Игњат Ковачеввћ. Др. бр. 64 Мпша Убавић, Милка УОавив. Др. бр. 87 ■ Мплош Мплошев. Др. бр. 101 Теодор Бешевпћ. Др. бр. 106 Ппкола Медаковић. Др. бр. 148 Стево Маркиш. Др. бр. 150 Мнјат Крупнћ, Михо Акшап Петар Цвијановић, Исак Цвпјановић, Раде Бупчић, Илија Грубић, Јово Поповпћ, Гавре Стојпћ, Јово Хајдуковпћ, Душан Крупљаппн, Саво Крупљаппн, Илија Вукас Крсто Мустур, Стјепан Шпмовип, Трнпко Ратковпћ, Јозо Ласан, Ивап Буцовнћ, Милан Бо ро, Ивап Копзул, Фрањо Кожул, Влахо Кнего, ђорџе Стаиулов, Драго Гудељ, Ппкола Вујошевеић, Мпрко Мплошевеић, Петар Асаповпћ, Јовап С. Екеровпћ, Јово Вујпповпп, Спмо Мандпћ, Васа Бугарнп, ђуро Вујпновпћ, Мпхо Вулић, Јово М. Лакић, Чедомпр Јерков, Иво Беашпп. Др. бр. 160 Нпкола Бјелош. Др. бр. 190 Стево Црнојевпћ. Др. бр. 221 Петар Лучпћ. Др. бр. 237 Нпкола Јовпчић. Др. бр. 242 Милан Манојловпћ. Др. бр. 252 ђуро Јурпћ. Др. бр. 272 Петар Бпла. ЧЛАНОВИ ОДСТУПИЛИ СА ОДСТУПНИМ ЛИСТОМ: Др. бр. 1 Данпло Вукасовпћ. Др. бр. 29 ђуро Жмукић. Др. бр. 35 Драгиша Зорпћ. Др. бр. 64 Теодор Бешевеић. Др. бр. 75 Перо Машуловић. Др. бр. 79 Михапло Нарапчнћ. Др. бр. 90 Стево Жигпћ. Др. бр. 107 Пантелпја Мплошевић. Др. бр. 190 Мплан Трпвановић. Др. бр. 219 Петар Бпла. Др. бр. 238 ђуро Јурић. Др. бр. 253 Жарко Селак. Др. бр. 254 ђорџе Рогановик. Др. бр. 256 Илпја Пањковпћ. Др. бр. 260 Нпкоха Бјелош. Др. бр. 261 Стапко Брковић, Стевап Крњапћ. Др. бр. 263 ђуро Бундало. Др. бр. 265 Стево Маркпш. Др. бр. 282 Нпкола Медаковвћ. Др. бр. 283 Душан Јањпн. Др. бр. 284 Стево Црнојевић.

Број 383 Др. бр. 285 Мпшо Убавић, Милка Убаввп. ЧЛАНОВИ БРИСАНИ: Др- бр. з Голуб Мпладнповвћ. Раде Бараћ, Божо Муришпћ. Др. бр. 17 Милан Метковпћ. Др. бр. 28 Марпја П. Луковић, Петар Луковпћ. Др. бр. 30 Петар Јаплћ. Др. бр. 47 Дапе Влавсављевпв. Др. бр. 49 Нпкола Рајаовнћ, Дмитар Киежевив, Милован Мутив. Др. бр. 59 Глитор Алавања. Др. бр. 63 Никола Хајдин 1, Миле Петровнл. Др. бр. 64 Миле Миодраг. Др. бр. 68 Јапко Дејановпћ. Др. бр. 71 Јово Клемеп, Сава Кнежсввв, Илија Г. Свплар. Др. бр. 74 Јово Мркобрад. Др. бр. 79 Јапко Борпв. Др. бр. 81 Стојан Миљевпћ, Јово Заил&ц, Мплан Љнљак, Стиако Заплац, Петар Павпк, Јован Рциковпћ, Васиљ Бунчив. Др. бр. 93 Марко В. Данчевић. Др. бр. 103 Јанко Србљанвн, Мпле Бвваипв. Др. бр. 106 Миле Мплошевић. Др. бр. 107 Вајо Платиша, Јосо Платпша. Др. бр. 108 Мнљко Чутурпло, Јандре Орловпк. Др. бр. 113 Вујо Заклан. Др. бр. 114 Јеврем Гашив. Др. бр. 115 Жива Торњански. Др. бр. 123 Мнлан И. Дуганџвја. Др. бр. 138 Јово Буић. Др. бр. 141 Акпм Пејовнв. Др. бр. 144 Добре Цвјетпваннн, Никола Адамовпв. Др. бр. 150 Крсто Мустур. Др. бр. 153 Лаза Живојпиовпк. Др. бр. 157 ђорђе Тубин. Др. бр. 160 Мпле Бреберина. Др. бр. 169 Апа Томив. Др. бр. 183 — —• Раде Грковив, Лазо Карик, ђуро Деспица. Др. бр. 187 Гераспм Бојко. Др. бр. 193 Петар Ивковпв. Др. бр. 200 Јово Т. Поткоњак, ђуро Поткоњак. Др. бр. 209 Тапаснје Поткоњак. Др. бр. 215 Стеван Мркобрад. Др. бр. 227 Обрад Вујовпк, Марко Бакпк, Цвијета Радоваповик. Др. бр. 234 Мпкан Вашик, Степан Алперт. Др. бр. 238 Радо Гледпк. Др. бр. 252 ава Јоваповпк, Адам Рајковик. Др. бр. 258 Јован Радпшнв. Др. бр. 279 Алекса Цвнјановић. Др. бр. 281 Марко Макешпк, Стапко Пеурача, ђуро Мпханловпв. Др. бр. 283 Велнмпр Зорпк. Др. бр. 284 Деспот Ракас, Радован Врчнк. Др. бр. 285 Љубоја Комарџпк, Иванка Бошков, Сте во ћоспк, Милош Пурак, Мико Грујпв, Даннца Микпна, Томо Пашкам. Др. бр. 287 Нико Бјелнца. Др. бр. 289 Станко Ковачевик. Др. бр. 291 Илпја Борић. Др. бр. 292 Петар Попов. ЧЛАНОВИ У РАТУ, ПРИЈАВЉЕНИ ОВОГ МЕСЕЦА: Др. бр. 1 Остоја Кпјац, Лука Јокаповвћ, Тодор Галеб, Јовап Кпјац, (Гаврнло Бегсипшић. ђурица Гркавац. Перо Вучпннв, Дра гоје Грубач, Мплан ћук, ђуро Нснаднћ, Којо Медпћ, Сп&соје Дутииа. Др. бр. 158 Симо Вучуревић, Сима Деретеић. Др. бр. 173 Мирко Бојат. Др. бр. 207 Милуп Гезовив, Милован Ј. Радовпв, Ра де Таднв, Малован С. Радовпв. Др. бр. 269 Шпиро Клвсурив, Недељко Кукуљ, Мвлош Чолаковпн, Саво К&вазвр, Марко Ба чко, ђорђе Стојевив. Др. бр. 285 ђука Лукпв.. Др. бр. 291 Јован Ј&лвћ.