Србобран

1ШМВЕК 385

ИЕ\У ТОКК, N. Т ч ТНПЈКВОАТ

8иВЗСК1РТ10Н КАТЕ 8 1Јш(ед б(а(ев о I Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е (. с. опе уеаг $ 1,50

Згђођгап риђИаћед еуегу ТћигхЈау а( 443 V. за 3(гее(, Иеш Тогк, N. Т.

ТЕАК УП.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ II ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5 РВОВРАМ

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Дрхаве ва годину 6о Канаду, Европу атд. год $1 Србобраа азлгзи летвртхск < 443 V. аз « 1 г**(, Н<* Тогк. «

ЗЕКВ КАТ10ИАЕ РАРЕК АКБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ ЕЕОЕКАТ10И „8ЕООА”.

Број 385

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 23. ФЕБРУАРА 1917.

ГОДИНА 7.

Немачки морал.

Нигде се ваљда није толико поповало о моралу као у Немачкој. И каквога све морала ту није било: те јавиог н прнватног, те гра^анског и офнцнрског, те сталешког и народног, те господског и трговачког, и сам Бог свсти зна каквога још нс. Али је овај раг показао да јс у Немачкој било свакога друтога морала, само нс правога. Најновији доказ о томе обслодањен јс тек пре неки дан. Немачка је наиме предузимала мере да за случај рата са Сједињеннм Државама натутка на њих Мексико и Јапан. II ако то на први поглед може изгледати внше или мање природна ствар — јср што вишс савезника, вероватнија победа — ипак у овом случају нма нечега страховитог и уједно врло карактеристичног за морални пад Немчаке. Пре свега, Америка је од самога почетка била у истини мирољубива. Пијс даклс било никакве опасности да не она пападати ма кога, па ни Немачку. То је знао цео свет, па је знала и Немачка. II кад она ипак предузима мере за случај ра.та са Сједињеним Државама, значи да тај рат можс потспи само од ње. Другим речима, немачка памет је умовала овако: ми ћсмо потапати америчке бродове и мпрне амсричке грађане кад год нам се прохте, а. ако се Америкаици усуде да се од тога бране, ми ћемо им латоварити на врат .Тапанце и Мсксиканцс, па пе се уверити да је боље трпети немачко наснље но бранити сс од њега. Ето тако нзгледа немачки морал. Додајте томе да су измс$у Немачке и Сједињсннх Држава сне до овога рата постојали односн правога пријатељства. У знак тога пријатељства вршене су чак и измене универзитетских професора: амерпчки универзитетски нрофссорн предавалп/еу у Немачкој, а немачки у Сједпњсним Државама. Додајчб томе још п искрсио знузпмањо предссдника Зилсона да помоћу мира спасс Немачку од гладп и срамне пропастп. II онда ћс вам битн јасна сва чудовишност нсмачког морала. Немцима апсолутно не идс у главу да један народ можс кварити пријатељство само због неколико туцета потопљених гра.ђана, иарочито још кад се томе народу нуди да му се за сваки живот пдати. Замислите само: Немцп покосили толике невине животе бсз пара н динара, а Сједињеним Државама хопе да плате за сваког потопљсног гра$анина, и Сједињене Државс ипак не пристају! За Немце н њихов морал то је одпста непојамно. П, најзад, још нешто. Онога часа кад Сјсднњене Државе зарате с Немачком, Јалан јс њихов природан савезник, јер је п он у рату с Немачком. Али, по немачким појмовима, то Јаг.ану не треба нн најмање да смета да распалн по Сједињеним Државама. Као вслс, кад су, заједно са Аустријом, могли натуткати Бугарску нротпв њеннх савезннка Србпје и Грчке, н кад су у овоме рату могли задобити грчкога краља да, у пркос јасном савезу са Србијом, изневери Србнју, зашто не би моглн задобити п Јаиан да нанадне Сједпњене Државе у трспутку кад оне зарате с непрнјатељем Јапана, Немачком. Немачка је у том погледу очевпдно имала карнјеру јсднога кесароша, којн прво украде грош, па динар, п онда се, охрабрен, маши н за читаву кссу. Али ће зато као кесарош и проћи. Поред очајног слома којн јој лредстојн као држави, њу чека и један моралнн пад каквога. није било у историји света. Наши људи кад хоће да се нашале са Шапчанима паводе како је тобоже нскн Цигании рекао: Ако сам п Циганин, бар нисам Шапчанин. Али изгледа да пе одиста донн време кад ће Цпганн, оранећи се да ннсу последњи људи, говорити :Ако смо и Циганп, бар нисмо Немцн. Мн Србн можемо со само радовати што Немачка тако наопако ради. Американци су до душе показивали врло много не само интересовања него п истинског разумевања за нашу ираведну ствар, али се другом свету можда ипак чинило да је Србпја могла пзбећи рат. После свега што је Немачка учинила са. Сједињеним Државама мора свакоме бити потпуно јасан н наш случај. Јер кад Америка, моћна и сплна, али несумњнво мнрољубива Амернка, која је уз то толико хиљаде миља далеко од Немачке, не можс више да остане неутрална због неиачког насиља, може се ондамислити какав јс био положај Србије, која је и мала и на ударцу, јер пут нз Берлина за Царнград п Багдад водн преко ње. м. т.

Српска Народна Одбрана У АМЕРИЦИ. Седница Главног Одбора Народне Одбране. У недељу 4. марта по подне одржана је у Њујорку седница Главног Одбора Народне Одбране, на којој су усвојена правила за организацију. Она ће се дати ових дана. у штампу и разаслати по колонијама. На седници је извршсн договор о изво^ењу организације, а расправљена су још и друга питања рада. Све је ово извршено у највекој једнодушности. Седницн су присуствовали свн чланови сем Рајновика., којп је био заузет стварањсм Одбора око Нитсбурга, и Павловића, који је бпо у другом послу. Проглас Народне Одбране. Проглас је оштампан н ових сс дана. растура. Поново се моли да се он изложи на вндним местима за читање. А могу се сазвати и нарочнти састанци народа да се на њнма прочита. Упуство за оснивање одбора. Добивамо многа питања о оснивању одбора. Молнмо за стрпљењс у том погледу, као и сваком другом што се тичс IIаредне Одбране. Посао је тек у почетку и не може се одмах све сазнати о раду што је потребно. Када изађу Проглас и Правила, биие свакоме у главном рад јасан, а доцније ке се слати п расписи Одборима о начнну рада. Постунак при оснивању Одбора у главиом је овај: нека се састану у сваком месту чланови управе српскнх друштава која у њему постојс и савстују о листи чланова Одбора. Нека послс тога сви заједно позову народ на збор н на збору сложно са народом утврде листу чланова Одбора. Прсма прапилима Централни Одбор бике у свакој државп један за целу државу п то у главном мссту гдс је народни цеитар. Сви осталн Одборн у држави јесу Месни. Кад год се осниве -(Трцтрални Одбор, они којн га оснивају треба да траже претходпо везу п споразум са) Главним Одбором, ако оснивањс не врши наш игасланик. Месни Одбори не чекају на оснивање Централнпх Одбора него се оснивају одмах свуда и хватају после одмах везу еа својпм Централним Одбором, чим се ова.ј оснује. Ако се Централни Одбор пре оснује, онда он путем својих изасланика руководп оснивањем својих Месних Одбора, Одбори који су основани до сада. До сада су основала Одборе Народие Одбране ова места: Јунгстон, Детроит, Акрон, Чикаго, Лакавана, Елизабет, Њ. Џ., Мокиспорт, Дукпн и Стилтон.

ЈУГОСЛОЗЕНСКА КШШ У бШПЈ. К.

Југословенска Канцеларија нам јавља: Обзиром на ванредно озбиљно критнчко стање које је настале измеру Сједињених Држава Америке н централних власти, нарочито Њсмачке н Аустро-Угарске, одрлгао је Иззршни Одбор Југословенског Народног Вијека у Сјед. Државама своју трећу редовну сједницу дана 23 фебруара у Вашпнгтону, главном граду Сједињених Држава, Предмет расправљања било је стање у којему ће се нанп наш иарод у Амерпци, иарочито онај дио народа хрватско-српско-словен ског који није уграђњен. у случају прекинућа односа Америкс са Аустро-Угарском, и рата пзме^у Америке н Централних власти. На сједницама које су трајале два дана Нзвршни Одбор створио је низ закључака у погледу заштите свију оних органпзацнја н свију онпх чланова нашсга народа који су лојални овој земљи и у погледу судјеловања нашега народа у епремности Америке и њеног евентуалног ученша у рату. Одбор се је представно н препоручио наш народ нарочитим меморандумом предсједннку Вилсону те ратноме мпнистарству, иримив од обадвије стране симпатичан одзив, те је ријешио, да се Југословенска. Канцела.рија, која се јс налазила до сада у Клнвланду, 0., пренес у Вашингтон, Д. К., као главни уред Југословенског Народног Вијећа, те да се допуни новпм силама, Овај закључак је већ нзвршен, пак се овим начином објављује свима који су до сада стајали у вези са Југословенском Канцеларнјом, као н онпма који се од сада желе на њу обрапати, да адресирају сва ппсма на ову адресу: ЈивобЊуепзка Капсе1апја — Зои(ћегп ВшИт§ Еоош 932 ■\АЈазћт5(оп, Б. С. На ову адресу пма да се шаљу и редовни и изванредни доприноси који су намијењени сврсп означеној у фннанцнјалиој

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

основи Другог Југословенског Збора у Питсбургу. Прематоке, све што се до сада слало на Југословенску Канцеларију у Кливланду, 0., треба да ое шаље у Вашингтон, Д. К. на горњу адресу. У Кливлавду пак остаје ново уре^ена главна пословница Југословенског Соколског Савеза пак све што се односи на С о к о л с к е п о с л о в е треба да се шаље на адресу: Ји§оз 1 оуепзк 1 8око1з1а Зауег, 1402 Е. 40 3(., С1еуе1апс1, О. Југословсиска Канцеларија као главни уред Југословенског Народног Вијећа у Сједињеннм Државама, имат ће сада, у ово врнјеме кризе и евентуално у вријеме рата, много вене задатке и много вегш посао, јер ће требати да заштннује наш народ у колико је заштите потребан и вриједан да врши оргапнзацпју народа у сврху да као цјелина лодупре праведну борбу ове Слободне Зсмље. Сви свијесии Хрватн, Срби и Словеици не се за цнјело у свим важнијнм пословнма обраиатн на Канцеларију, али се у исти мах свн умољавају да јој буду при руци у свему у чсму ће се она на ње обратити и да ју подупру свим средствима да у овнм тешким али н великим времсннма може да испуни своје задаФке.

Из Српства и Југословенства

Ново одликовање српске науке. — Председннк Савеза „Слоге” наш брат Михаило И. Пушш изабрат је ово дана за председника америчког Пнжињерског Удружења, које је јед но од највећих научних удружења у Сједнњеним Државама Тако је у лнцу профссора Нупина српска наука добила једно ново одлнковање, а српском народу тиме је Нонопо признато са најмеродавннје стране да има великих способности за рад на културном пољу. Бугари се ,на нрнмер, не могу похвалнти ничим сличиим ии у Сједињсним Државама, нити ван ње. Српсни добротвори. „Српоки Потнорпи Фонд у Америци” од лучно је ово дана да. за помоћ српским заробљеницпма у Аустроугарској, који ее налазе у највећој бедн, пошље 5.000 ен глеских фуната илн 25.000 долара. Центрллни Одбор Срлске Народне Одбране такоре је одлучио да на исту сврху' нзда 1.000 енглеских фуната или 5.000 долара. Обе ове суме нредстављају‘лепу и осетну по моћ нашим паћсницима у Аустроуга.рској! Поред тога, Централни Одбор Српске Народне Одбране, одазивајући се поруци наших врло угледнпх личности из Србнје, решно је да купи један по већи број књига, које су својом садржином нарочито погодне за нашс војникс. Највећи део тих књига послаис се на. Солунскн Фронт, где ће у болш 1 цама н рововима. бити „души посластица”, а'један мањи део послаће се за наше 1 >аке у Фран цуској и Енглеској, који такорс немају ниваквих српскнх књн га. „Хрватсна Застава”. Са задовољством бележимо нзвесне промснс у последњим бројевима чикашке „Хрватске Заставе”. Она. је и раније била добар лист, али њена техничка страна није увек потпуно одговарала садржини. У послед-

њим бројсвима внди сс ме^утнм и у том погледу осетан на предак, нрсгледности има много впше но раније, п тако је сад „Хрватска Застава” на најбољем путу да постане ро^ена сестра нашега одлично уре^енога „Хрватскога Свијета”. Брат Словенац о Србији. Једини словеначки месечни часо пнс у Америци „Час”, који слу ж!и на част иашој слсв?начкој браћи, и на који смо всп једном скреиули пажњу читалаца, доноси у свом броју од 15 фебруара један дирљив чланак о Србији и Аустрпјн. Ако икако буде могунности, ми ћемо га у једном од наредних бројева донети у целини. За сад саопштавамо из њсга извссна. ме ста. „Нспало је по стародревној пословици: Ко дјјјтомс јаму копа, сам у њу пада. Нма већ трн годннс како је Аустрија почела копати гроб да положи у њ малу Србију. .. Све је било спремљено: ашови и мотике за. копање гроба, крстови, прат ња, некролозп, само мртваца није било. Ношли су по њега, али је у мртвацу било и сувише живота. да би се дао убпти и закопати. Почео се је борити за. свој живот и борп се и данас. .'. Да, Србија, коју јс хтола сахранити Аустрија, жпви, и то снажно живи. Место да са ма легнс у гроб, она јс ископала гроб — Аустрнји... Ко не живи с временом, мора про пасти пре или после. Аустрнја је била. једини остатак средњега века. на земљи. Све државе на свету или су се лреуређивале по захтевима времена или су пропадале. А Србија постојн и постојаве; она данас и страда и крвави се, али је пуна жмвотне снаге. Непријатељи је поштују, пријатељи по дупиру, уметници сликају, песници опевају. Чак са дадекога запада јавио се знаменити јапански песник Тсноске Комај и посветио јој стихове.”

Приликом своје инаугураци је за председнмка Сједињених Држава, која је извршеиа у прошлу недељу и понедељак, Председник Вилсон добио је вр ло срдачну честитку од јапанског цара. Та чсстптка Микадова најбољи је одговор на немачке покушаје да Јалан и Мексико подстакне против Сједнњсних Држава. По последњим вестнма, Јапан не само да не мисли улазити у неприја тељства са Сједињеним Дрлга<вама. за рачун Немачке, него чак чини од своје стране све што молсвЈда натера Кину да и она ирекине односе са Пемач ком и објавн јој рат. Немачка ровења уједно су појачала неаријатељско расположењс Аме риканаца, и данас је апсолутно ноуздано да је цсо амерички народ уз свога мудрога председника. Неколпко пацифнста успелн су до душе да својнм ду гачким говорима у сенату омету за сад одобрење да се амернчке ларе наоружавају против нема.чких подмороких ла^а, али нису успели да створе утисак као да то раде у име америчког народа. Напротив. Све што су могли то је да својим дугачким говорнма учине да предлог не изире на гласање, али је зато огромна вешша сенатора изјавнла писмено да је за предлог и да би гласала за њега да је у оиште дошло до гласања. Поред тога, бнрачи оне неколицине сенатора којп су својнм дугачким говорпма памерно омели гласање предузимају све потребнс мере да по кажу како су ти сенатори то раднли само у своје име, а не и у име својнх бирача. Својом оп струкцнјом тих десстак пацифнста у сенату оамо су дакле успели да докажу да је народ једнодушно уз свога председни ка. Неће онда бити никакво чу до ако предссдннк наоружа америчке трговачке ларе н без .форхгалне сењатске одлуке, јер он сад има писмених доказа да је уз њега не само конгрес, ко ји је огромном вешшом изгласао њсгов предлог, него и сенат, чијп су члаиовн, тако^с у огромној вешши, дали свој писмсни пристанак на предлог. Са тако сложном п јаком Америком Аустроугарска дабогме не жели прекпд односа, те је у свом одговору на америчку поту употребила све могуће мај сторијо да не уврсди ни Номачку нп Сједињене Државе. Али како нико не може служити двојпци господара, неће моћи пи Аустроугарска. Она пе на сваки начин бити ускоро ис тсрана на чистину, и како се Наставак на 4 странн.